poljoprivreda

Nakon propasti pregovora sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem – protesti poljoprivrednika se šire na celu Srbiju

February 19, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Protest proizvođača mleka, ali i drugih delova poljoprivrede, traje već devet dana.

U totalnoj blokadi je regionalni put Kragujevac – Gornji Milanovac u selu Bare, u opštini Knić, gde poljoprivrednici četvrti dan blokiraju saobraćaj sa više od 150 traktora i drugih mašina.

Četvrti dan poljoprivrednici blokiraju magistralni put Kragujevac – Mladenovac u mestu Cerovac, na skretanju za Raču, a isto toliko dana i noći blokirana je i glavna raskrsnica u Rači.

Blokirana je i raskrsnica u mestu Zavlaka, na regionalnom putu Loznica – Valjevo, kao i raskrsnice u Bogatiću, Salašu Crnobarskom i Glušcima.

Poljoprivrednici iz okoline Gornjeg Milanovca danas su se pridružili blokadama puteva i od 12 do 14 časova zaustaviti saobraćaj na putu Takovo – Gornji Milanovac.

U istom periodu je ponovo blokiran stari put Čačak – Kraljevo, u mestu Slatina.

Prekinut je saobraćaj i na putu Kraljevo – Vrnjačka Banja u Zaklopači, a blokada će, kako je najavljeno, trajati do 16 časova, isto kao i na starom putu Kragujevac – Jagodina, na skretanju za Rekovac u Gornjoj Sabanti.

Od 13 do 15 časova je u blokadi bio i put Rudnik – Topola u Šatornji, kao i put Gornji Milanovac – Knić u mestu Vrbava.

Prema navodima organizatora blokade u Mrčajevcima, mnoge vremenski ograničene blokade će postati trajne, jer vlada nije ispunila nijedan zahtev poljoprivrednika.

U neformalnom štabu protesta u Mrčajevcima FoNetu je rečeno da su najavljene i blokade puteva u okolini Leskovca, pošto su tamošnji povrtari nezadovoljni uvoznom politikom povrća.

Još nema najavljene podrške paora iz Vojvodine, koji su 15. februara, na Dan državnosti Srbije, parkirali traktore pored puteva, spremni da počnu blokade odmah nakon sastanka predstavnika Inicijative za opstanak poljoprivrede i farmera iz centralne Srbije.

Do susreta nije došlo jer su u to vreme farmeri otišli na sastanak sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem.

Simptom/NSPM/Danas

MONARHISTI: Ministar poljoprivrede odmah da podnese ostavku

February 19, 2026 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Ova organizacija ističe da je srpsko selo dovedeno na rub opstanka usled neodgovorne, pogrešne i nestručne agrarne politike.

“Dozvoljen je nekontrolisan uvoz mesa iz Evropske unije, koje je po njihovim standardima pred istekom roka, dok se na domaćem tržištu plasiraju proizvodi koji se predstavljaju kao mleko, a u suštini su prah razmućen u vodi. Takvom politikom direktno se uništavaju domaći proizvođači i gasi srpsko stočarstvo, jer sa cenama ne mogu da konkurišu uvoznim artiklima.”

Koopredsednik MONARHISTA i narodni poslanik koalicije NADA, Dušan Radosavljević, izjavio je da je „nedopustivo da država zatvara oči pred činjenicom da domaći proizvođači propadaju, dok se tržište preplavljuje uvoznim proizvodima sumnjivog kvaliteta“.

On je naglasio da se u svim trgovinskim lancima mora jasno i nedvosmisleno razdvojiti domaće mleko i meso od uvoznih proizvoda koji se ne mogu nazivati mlekom, niti ispravnim i zdravim mesom.

MONARHISTI zahtevaju hitne vanredne subvencije za domaće stočare, uvođenje jasnih pravila deklarisanja i privremenu zabranu uvoza proizvoda koji direktno ugrožavaju domaću proizvodnju.

“Ako država ima novca za megaprojekte poput Nacionalnog stadiona i Ekspa, onda mora imati i za srpskog seljaka, koji je temelj ekonomske i demografske obnove Srbije. Srpska poljoprivreda ne sme biti žrtvovana u interesu uvozničkog lobija. Vreme je za odgovornost i konkretne mere ili za ostavke”, istakao je Radosavljević.

Simptom/Monarhisti

Macut: Srbija neće dozvoliti urušavanje tržišta mleka i ugrožavanje stočarstva

December 26, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Nećemo dozvoliti ugrožavanje domaće proizvodnje. Srbija će zaštititi svoje stočare i svoje mlekarstvo, a dijalog sa svim akterima ostaje ključni instrument za očuvanje stabilnosti tržišta”, poručio je premijer tokom sastanaka u Vladi Srbije na kojima su analizirani aktuelni izazovi u sektoru mlekarstva, nastali kao posledica poremećaja na evropskom i globalnom tržištu mleka, kao i mogući uticaji tih kretanja na domaće tržište.

Pored premijera Macuta, na sastanku sa najvišim predstavnicima trgovinskih lanaca i mlekara učestvovali su i potpredsednica Vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević, kao i rukovodstvo Policije i Carine.

U razgovoru predstavnika Vlade sa predstavnicima udruženja poljoprivrednih proizvođača mleka i odgajivača goveda, poljoprivrednici su izneli više konkretnih zahteva, ukazujući na potrebu očuvanja sigurnosti otkupa mleka, sprečavanja pritisaka na otkupne cene, jače kontrole uvoza i šverca mlečnih proizvoda, kao i na značaj institucionalne podrške sektoru stočarstva.

Posebno je istaknuta potreba za jačanjem uloge Uprave za veterinu kao ključne institucije u zaštiti zdravlja životinja, bezbednosti hrane i stabilnosti tržišta, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Simptom/Newsmax

Tramp deli poljoprivrednicima 12 milijardi dolara pomoći zbog trgovinskog rata SAD s Kinom

December 9, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

On je u Beloj kući predstavio plan sa ministarkom poljoprivrede Bruk Rolins, poslanicima iz poljoprivrednih država SAD i poljoprivrednicima koji su mu zahvalili za pomoć.

Poljoprivrednici su politički podržali Trampa, ali njegova agresivna trgovinska politika i česte promene carinskih stopa sve teže utiču na poljoprivredni sektor i jačaju zabrinutost potrošača.

Pomoć je najnoviji pokušaj administracije da odbrani Trampovo ekonomsko upravljanje i odgovori na zabrinutost birača zbog rastućih troškova dok je Tramp odbacivao pitanja o pristupačnosti poljoprivrednih proizvoda.

Soja i sirak su najteže pogođeni Trampovim trgovinskim sporom sa Kinom jer se više od polovine tih prinosa izvozi, većinom u Kinu.

U oktobru pošto se Tramp sastao sa kineskim liderom Si Đinpingom u Južnoj Koreji, Bela kuća je saopštila da je Peking obećao da će kupiti najmanje 12 miliona metričkih tona američke soje do kraja kalendarske godine, plus 25 miliona metričkih tona godišnje u svakoj od naredne tri godine. Kina je najveći svetski kupac soje, ali poslednjih godina sve više preusmerava svoje kupovine na Brazil i druge južnoameričke zemlje.

Kina je kupila više od 2,8 miliona metričkih tona soje otkako je Tramp objavio sporazum krajem oktobra. To je samo oko jedna četvrtina onoga što su zvaničnici administracije rekli da je Kina obećala, ali ministar finansija Skot Besent je rekao da je Kina na dobrom putu da ispuni svoj cilj do kraja februara što je dva meseca kasnije nego što je Bela kuća prvobitno obećala.

Veličina paketa pomoći američkim poljoprivrednicima od 12 milijardi dolara je otprilike jednaka vrednosti ukupnog izvoza soje iz SAD u Kinu 2024. godine i polovini ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda iz SAD u Kinu 2024. godine.

Poljoprivrednici cene tu pomoć, ali kažu da je to verovatno samo „akontacija“ za ono što im je potrebno i da državna pomoć ne rešava fundamentalne probleme rasta troškova i nesigurnih tržišta. Tramp je tokom prvog mandata poljoprivrednicima dao više od 22 milijarde dolara pomoći 2019. godine na početku svog trgovinskog rata sa Kinom i skoro 46 milijardi dolara 2020. godine, iako je ta godina uključivala i pomoć vezanu za pandemiju kovida-19.

Poljoprivrednici kažu da žele da ostvare profit prodajom svojih useva, a ne da se oslanjaju na državnu pomoć da bi preživeli.

Najugroženiji su mlađi poljoprivrednici i oni koji iznajmljuju, a ne poseduju zemlju koju obrađuju jer nemaju mnogo mogućnosti da se zadužuju na osnovu kapitala. Ako ne budu mogli da sastave kraj s krajem ove godine, moglo bi doći do toga da već gigantske industrijske farme postajaju sve veće, a broj manjih porodičnih farmi će se i dalje smanjivati.

Farmer iz Ajove Rob Evoldt je rekao da je u teškom položaju jer poseduje samo 65 od 810 hektara koje obrađuje i da zato prodaje deo opreme i razmatra da li može da noću radi kao kamionski prevoznik da bi došao do novca.

Pod pritiskom da se pozabavi i rastućim cenama govedine, Tramp je tražio od Ministarstva pravosuđa da istraži poslovanje inostranih proizvođača mesa koje je optužio za povećanje cene govedine u SAD, mada nije dao dokaze za tu tvrdnju.

U subotu je Tramp potpisao izvršnu naredbu kojom se nalaže Ministarstvu pravosuđa i Federalnoj trgovinskoj komisiji da ispitaju „antikonkurentsko ponašanje“ u lancima snabdevanja hranom uključujući seme, đubrivo i opremu i da razmotre preduzimanje mera ili razvoj novih propisa.

Simptom/Nova.rs/Beta

Glamočić: Mere podsticaja za poljoprivrednike ostaju iste i naredne godine

November 23, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Glamočić je za rekao da će do kraja godine biti raspisani preostali konkursi za nabavku opreme i mera od 100.000 dinara za junice.

Naveo je da je ukupan budžet za poljoprivredu koji je planiran za narednu godinu maksimum koji država može da izdvoji – oko sedam odsto ukupnog državnog budžeta, kao i da mere podsticaja ostaju iste.

“Reč je o razvojnom budžetu. Novac za razvoj ruralnih sredina je dvostruko viši i iznosi 12,9 milijardi dinara. Daćemo novac za izgradnju novih objekata, kupovinu opreme i mehanizacije. Direktna davanja, takođe, moraće da budu pravdana računima, jer se dešavalo da se sredstva koriste za kupovinu stanova i automobila, što do sada nije bilo zabranjeno”, kazao je Glamočić.

Prema njegovim rečima, od naredne godine novac će i dalje brzo stizati do proizvođača, a biće uveden i kalendar javnih poziva, odnosno tačno će se znati koji konkursi se raspisuju u kom mesecu.

Govoreći o bezbednosti hrane i njenoj kontroli, Glamočić je rekao da su inspektori svakodnevno na terenu, da se rezultati provera redovno objavljuju i da je situacija sve bolja.

Kada je reč o medijskim navodima o aflatoksinu u brašnu, sumpor-dioksidu u jagodama ili pesticidima u šljivama, Glamočić je ukazao da problem nije u prekoračenju dozvoljenih količina, već u tome što na deklaracijama nije bilo naznačeno da proizvodi sadrže određene supstance, što je obavezno po propisima.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Ministar Nenad Popović u Uzbekistanu: Novog poglavlje ekonomske saradnje Srbije sa Centralnom Azijom

October 9, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Odnosi Srbije i Uzbekistana izuzetno su dobri i prijateljski. Posetom Taškentu otvaramo novo poglavlje u saradnji sa zemljama Centralne Azije. Uzbekistan je zemlja velikog ekonomskog potencijala i tržište u ekspanziji, na kojem su već prisutne vodeće svetske ekonomije poput Kine, Rusije, SAD, Evropske unije i Turske”, rekao je Popović posle sastanka sa ministrom investicija, industrije i trgovine Lazizom Kudratovim i rukovodstvom administracije predsednika Uzbekistana.

Popović je rekao da za Srbiju, Uzbekistan predstavlja “veoma značajnog partnera sa kojim želimo da gradimo uspešnu i dugoročnu ekonomsku saradnju”.

U fokusu razgovora bile su mogućnosti za unapređenje ekonomskih odnosa u oblastima kao što su poljoprivreda, prehrambena i prerađivačka industrija, semenska proizvodnja, tekstilna industrija, digitalizacija, građevinska i mašinska industrija, inovacije, nove tehnologije i turizam, navodi se u saopštenju.

Tokom boravka u Taškentu, Popović će održati niz sastanaka sa visokim zvaničnicima Vlade Uzbekistana, sa ciljem unapređenja i proširenja postojeće ekonomske saradnje, kao i uspostavljanja novih oblika partnerstva u različitim privrednim sektorima.

“Uzbekistan je ekonomski lider u Centralnoj Aziji, prijateljska zemlja sa više od 40 miliona stanovnika, mladom populacijom, velikim ekonomskim potencijalom i izuzetno razvijenim turizmom. Izrazio sam posebnu zahvalnost ministru Kudratovu i Vladi Uzbekistana na doslednom poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije po pitanju naše južne pokrajine, Kosova i Metohije, kao i na uzdržanom stavu povodom glasanja o rezoluciji o Srebrenici”, rekao je Popović.

Simptom/Beta

POKS podržava proteste zemljoradnika u Novom Sadu

September 15, 2025 by Miloš Mićanović Leave a Comment

„Poljoprivredu je uništio režim kojem zemlja i država ne znače ništa. Srbija ima duplo više obradive kvalitetne zemlje od Kraljevine Holandije, a 20 puta manje prihode od poljoprivrede. To sve govori“, poručio je Jelić.

On je naglasio da poljoprivrednici nisu dobili čak ni minimalne subvencije i da država nije ispunila njihove zahteve u vezi sa gorivom, kreditima, berzom i dugovima PIO fondu.

„Stočarstvo je uništeno zahvaljujući uvozu mesa kome je istekao rok po evropskim, ali ne i našim standardima, voćarstvo je na kolenima, a vlast čini sve da i zemljoradnike, kojima je suša uništila 50 do 100 odsto roda kukuruza i soje, otera sa njiva. Plodna zemlja se daje u bescenje, a nad najvećim podzemnim rezervama pitke vode u državi planira se izgradnja rudnika litijuma. To je poljoprivredna politika SNS, koji je najveći partner uvozničkog lobija i trgovinskih lanaca“, izjavio je Jelić.

Simptom/POKS

Micotakis blokira istragu ministara zbog masovne prevare sa poljoprivrednim fondovima EU

August 6, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ali uprkos tome što su ih evropski tužioci označili kao osumnjičene, verovatno će izbeći pravdu jer premijer Kirijakos Micotakis blokira potpunu istragu.

„Grčkoj 2025. godine nisu potrebni skandali, već istine“, rekao je Micotakis parlamentu prošle nedelje, pokušavajući da opravda tu odluku. „Tražimo definitivno rešenje problema.“

Slučaj nudi osuđujuće dokaze da — nakon tri paketa finansijske pomoći i finansijske krize koja je trajala više od decenije — Grčka još uvek nije očistila trulež.

Kancelarija Evropskog javnog tužioca (EPO) je pokretala desetine slučajeva u kojima su Grci dobijali poljoprivredna sredstva EU za pašnjake koje nisu posedovali ili zakupili, ili za poljoprivredne radove koje nisu obavljali, lišavajući legitimne poljoprivrednike sredstava koja su zaslužili. POLITIKO je prvi put izvestio o ovoj šemi u februaru.

Dosije od 3.000 stranica poslat grčkom parlamentu uključuje desetine transkripata prisluškivanja u kojima ljudi očigledno razgovaraju o tome kako da izbegnu kontrole isplate poljoprivrednih subvencija EU kako bi partijski saveznici i prijatelji mogli da profitiraju.

Najmanje pet sadašnjih ili bivših ministara i još 10 poslanika mogli bi biti umešani, prema transkriptima.

Simptom/Politiko

Budžet EU: Agrarne subvencije su „vruć krompir“

July 15, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Bez veštačkog navodnjavanja danas se ne može ništa – posebno ne po ovakvim sušama. Krompir jednostavno traži mnogo vode, objašnjava poljoprivrednik Kristof Plas. Upravo zbog toga se krajem devedesetih preselio iz Emslanda, sasvim uz granicu s Holandijom, u Brandenburg na istoku Nemačke, da bi tamo nastavio da uzgaja krompir.

Isprva je planirao da krompir prodaje građanima Berlina, koji je udaljen svega pedesetak kilometara od njegovih njiva. To, međutim, nije uspelo. Danas njegova porodična farma sa 20 zaposlenih većinu od preko 12.000 tona krompira godišnje isporučuje velikim proizvođačima pomfrita. A da bi oni hteli njegov krompir, mora da bude krupan – mušterije traže dug, lep pomfrit.

Tokom nedavnog toplotnog talasa i Kristof Plas se zabrinuo za svoj krompir. Ipak, izgleda da su biljke to dobro prebrodile, najviše zahvaljujući sistemima za navodnjavanje. Sve to nije jeftino – košta ga između 160.000 i 180.000 evra godišnje.

Hrana iz komšiluka

Ali čak ni savremen sistem za navodnjavanje nije dovoljan da bi se ispunili zahtevi kupaca u prehrambenoj industriji. Kristof Plas već odavno koristi digitalnu tehnologiju u poljoprivredi:

„Svake nedelje uzimamo uzorke zemljišta i proveravamo koji se nutrijenti, mikroelementi ili pomoćna sredstva za biljke mogu primeniti da bismo postigli maksimalnu efikasnost – i to bez preteranog đubrenja.“

Plas, koji je i jedan od potpredsednika Udruženja poljoprivrednika u saveznoj pokrajini Brandenburg, smatra da je njegova dužnost da proizvodi kvalitetnu hranu u sopstvenom regionu. Takva lokalna proizvodnja, kaže, doprinosi većoj nezavisnosti u vreme međunarodnih kriza, a naravno, štiti i klimu jer nema dugih transporta.

U tom smislu s pravom se nada da će tu elementarnu istinu priznati i politika i potrošači. Poljoprivreda kakvu mnogi traže može uspeti samo ako se sistemski obezbedi dovoljno sredstava, upozorava Plas. I on s nestrpljenjem iščekuje šta će biti dogovoreno u predstojećoj reformi Zajedničke poljoprivredne politike EU (ZPP).

Trećina vremena – za papire

Nemačko Udruženje poljoprivrednika u upravo objavljenom apelu takođe traži znatno povećanje evropskog budžeta za poljoprivredu.„Način na koji će se posle 2028. oblikovati sistem subvencija iz ZPP-a i kako će se on sprovoditi u Nemačkoj mora omogućiti jačanje prihoda poljoprivrednih gazdinstava i rasterećenje od birokratije“, navodi se u tekstu.

Za Kristofa Plasa to znači i nastavak direktnih subvencija za poljoprivrednike. One su važne zbog planiranja, konkurentnosti i otpornosti u kriznim situacijama.

Kad je reč o smanjenju birokratije, Plas pre svega vidi rešenje u tome da se pokaže više poverenja u same poljoprivrednike. Gotovo sve što se radi na njivi mora se detaljno dokumentovati i obrazložiti. On i njegovi zaposleni procenjuju da im to oduzima oko trećinu radnog vremena, što znači i da je potrebno više radne snage za isti posao – a samim tim i veći troškovi celokupne proizvodnje.

Velike razlike i među poljoprivrednicima

Isto tako, čini mu se da u briselskim kancelarijama ne postoji svest o tome koliko su velike razlike među samim poljoprivrednicima: zasađivanje pojaseva cveća kao doprinos zaštiti insekata i biodiverziteta sigurno je bliže ratarima nego stočarima.

A ovaj nemački poljoprivrednik smatra da mere EU za zaštitu životne sredine i eko-regulative u poljoprivredi jednostavno nisu dovoljno atraktivne, niti prilagođene različitim vrstama gazdinstava – pa ih je teško primeniti u svakodnevnoj praksi. Dosta je i takvog propisivanja pravila bez uvida u to kako izgleda stvarni dan jednog poljoprivrednika.

Poljoprivredna gazdinstva se izuzetno razlikuju po tome čime se bave – ogromne su razlike ne samo među državama EU, već i unutar same Nemačke. Neka su velika, neka mala, a mnogo toga zavisi i od regiona u kom se nalaze. A da bi se odgovorilo na izazove poput proizvodnje kvalitetne hrane, smanjenja emisije CO₂, zaštite klime i biodiverziteta, kao i veće regionalnosti – potrebna su dodatna sredstva, uveren je Plas.

Udeo agrarnih subvencija u budžetu EU

Evropska komisija planira da sredinom jula predstavi predloge za finansiranje i reformu Zajedničke poljoprivredne politike. Reč je o sledećem ciklusu agrarnih subvencija – za period od 2028. do 2034. godine.

Po planu koji važi do 2021. do 2027. EU za podršku poljoprivredi izdvaja oko četvrtina ukupnog budžeta – nešto manje od 60 milijardi evra godišnje. To je druga po visini stavka u budžetu EU. Po podacima iz 2021. najveći primalac agranih subvencija je Francuska, zatim slede Španija, Nemačka, Italija pa Poljska koja, radi poređenja, dobija duplo manje od Francuske.

Simptom/Danas/Dojče Vele

Grčka zatvorila agenciju usred istrage o masovnoj prevari EU na farmama

May 28, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Evropski tužioci istražuju višemilionsku prevaru u kojoj su sredstva EU navodno usmeravana nepoljoprivrednicima.

Ranije ove sedmice, evropska glavna tužiteljka Laura Kovesi, u komentaru za POLITICO, obećala je da će nastaviti sa istragom o šemi prevare uprkos onome što je opisala kao „napade“ i „zastrašivanje“ protiv svog osoblja.

U dramatičnim scenama prošle nedelje, zvaničnici EU iz Kancelarije Evropskog javnog tužilaštva naišli su na fizički otpor zaposlenih u grčkoj državnoj agenciji OPEKEPE, koja je odgovorna za raspodelu poljoprivrednih fondova i koja je u središtu istrage. Prošlog petka, vlada je bila prinuđena da otpusti predsednika OPEKEPE zbog nesaradnje sa istragom EU.

Simptom/Politiko

Afrika: Globalni prehrambeni sektor pod velikim pritiskom uslovljenosti od rata u Ukrajini

February 19, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ekonomija hrane – koja obuhvata proizvodnju, distribuciju i potrošnju hrane – odgovorna je za trećinu svih emisija staklene bašte i 70% krčenja šuma u svetu.

Uz podršku Grupacije Svetske banke, oni pokreću inovacije koje menjaju igru kako bi obezbedile zalihe hrane za rastuću populaciju, smanjile uticaj ovog sektora na klimu i stvorile živahna tržišta za male farmere.

Širom sveta, dve trećine ljudi koji doživljavaju akutnu nesigurnost nabavke hrane živi u krhkim ili konfliktnim okruženjima. Tamo gde se rat dešava, održavanje produktivnosti može postati svakodnevna borba.
Klimatske promene su još jedan rasprostranjen izazov koji utiče na prinose farmi, sa štetom od 3,8 biliona dolara tokom poslednjih trideset godina. Zahvaljujući novom finansiranju i tehnologijama, farmeri mogu da nastave da rade, pa čak i da napreduju.

„Skoro sve se promenilo, jer ono što smo videli 2022. nikada u životu nismo videli. Tržišta su naglo prekinuta.”

Pre invazije na Ukrajinu, Aleksij i hiljade farmera u zemlji su napredovali. Ukrajina je među glavnim svetskim izvoznicima kukuruza, ječma i uljarica, dostižući milione ljudi širom Azije, Afrike i Bliskog istoka. Zemlja je takođe jedan od najvećih svetskih izvoznika pšenice, sa 10% svetskog tržišta.

Rat je izazvao pustoš u ukrajinskoj poljoprivredi, raselivši poljoprivrednike i uništivši skladišta i poljoprivrednu mehanizaciju. Efekti talasanja osetili su se širom sveta. Do 2023. godine osnovne robe iz Ukrajine su udvostručile cene u poređenju sa prethodnom godinom, pošto je rat poremetio logistiku transporta i globalno snabdevanje.

Na domaćem planu, rat je primorao dobavljače semena, đubriva i pesticida da prestanu da nude inpute na kredit, dok je profit opao jer se većina farmi mučila da radi.

Kao odgovor, vlada je pokrenula Projekat hitne podrške za oporavak poljoprivrede (ARISE), proširujući pristup kreditima i uvodeći grantove za male farme

Kroz ARISE, oko 10.000 farmera je već dobilo kredit za održavanje svojih farmi i poslovanja, a skoro 25.000 malih proizvođača ima koristi od grantova.

Ukupno, 90.000 farmera i poljoprivrednih proizvođača će dobiti pristup pristupačnim kreditima i grantovima, osiguravajući da njihove farme ostanu operativne tokom rata.

„Urod sa 100 plodova nema iste potrebe kao usev sa 300 plodova. Dakle, na taj način doprinosimo naporima da se uštedi voda, kao i đubriva i pesticide.”

Dok se Ukrajina bori sa posledicama invazije, poljoprivreda Maroka se bori sa uobičajenijim globalnim izazovom. U toj severnoafričkoj zemlji, godine suše su smanjile prinose useva, ugrožavajući bezbednost hrane i izvozne prihode. Tahar je među mnogim ljudima koji pronalaze načine da nastave da uzgajaju hranu. Vlada već intenzivira napore da transformiše poljoprivredno-prehrambeni sistem u klimatski otporniji, inkluzivniji i održiv model koji proizvodi bezbednu i zdravu hranu.

Zemlja sprovodi višestruki program za promovisanje održive poljoprivrede, podsticanje navodnjavanja u oblastima podložnim sušama i pretvaranje poljoprivrede u atraktivnu ponudu za mlade ljude.

Zambija
Kako se privreda Zambije još uvek oporavljala od recesije COVID-19, suočila se sa teškom sušom koju je pogoršao El Ninjo, koja je pogodila 9,8 miliona ljudi u 84 okruga. Ova klimatska katastrofa je usporila rast realnog BDP-a na 1,9% na godišnjem nivou (g-g-i) u prvoj polovini (P1) 2024. sa 4,3% tokom prve polovine 2023. godine, odražavajući kontrakcije u sektoru poljoprivrede i energetike, i smanjen učinak u administrativnim i pomoćnim uslugama, uprkos nekim dobitcima u min.  Nakon sužavanja i klizanja u deficit u 2023. godini, tekući račun počinje da pokazuje znake oporavka, vraćajući se nazad u suficit u K2 zahvaljujući povećanju grantova od partnera u saradnji, doznakama i smanjenju uvoza. Zajedno sa fiskalnom opreznošću i monetarnim ograničenjem, ovi faktori su pomogli da se uspori tempo depresijacije deviznog kursa i porasta inflacije. Bruto zvanične rezerve su se poboljšale na 3,9 milijardi dolara, pokrivajući pet meseci uvoza na kraju juna 2024. usred poboljšanih neto priliva kapitala i deviznih depozita.

Napredak u restrukturiranju duga, uključujući nedavnu zamenu evroobveznica za dve nove note koje su odobrili zvanični kreditori i MMF, utire put stabilnosti deviznog kursa, za koju se očekuje da će ojačati makroekonomsku stabilnost i smanjiti inflaciju u srednjem roku. Uprkos usporavanju rasta u 2024. zbog razarajućih efekata suše na poljoprivredu i proizvodnju hidroelektrične energije, očekuje se da će se privreda oporaviti, sa projektovanim rastom u proseku od 6,3% godišnje u periodu 2025–2026. Ova optimistična perspektiva pretpostavlja povećanu proizvodnju rudarstva, efektivnu implementaciju reformi, obnavljanje održivosti duga i normalizaciju obrazaca padavina.

Simptom/Worldbank.org

Farme budućnosti: Kako Singapur koristi tehnologiju za uzgoj hrane bez poljoprivrednog zemljišta

February 1, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

U srcu Singapura, farma hidroponike u zatvorenom prostoru Artisan Green je redefinisala poljoprivredu kroz tehnologiju i inovacije. Snabdevajući supermarkete, hotele, restorane i kafiće, moderna poljoprivredna kompanija je iskoristila vertikalnu poljoprivredu kako bi maksimizirala produktivnost u zemlji sa oskudnom zemljom.

U partnerstvu sa globalnom tehnološkom kompanijom Siemens, razvili su napredni „Sistem upravljanja farmom“, dizajniran da transformiše poljoprivredu automatizacijom i digitalizacijom.

Sistem precizno upravlja đubrivom, vodom i fazama rasta, a takođe se koristi da omogući daljinsko praćenje potrošnje energije i vode u realnom vremenu radi povećanja efikasnosti.

Saradnja može pomoći da se igla pomeri ka postizanju ambiciozne singapurske vizije „30 sa 30“ – cilja da se lokalno proizvede 30% nutritivnih potreba nacije do 2030. Na mestu kao što je Singapur, gde je zemlja oskudna, poljoprivredni prostor je veoma ograničen.

Ali ovo je samo početak. Artisan Green se priprema za proširenje, gradeći farmu 18 puta veću od trenutnog objekta od 300 kvadratnih metara (3.230 kvadratnih stopa). Prostirući se na 5.500 kvadratnih metara (skoro 60.000 kvadratnih stopa), nova farma će proizvoditi 30 tona lisnatog povrća mesečno – dovoljno za više od 134.000 obroka. Time bi se kapacitet proizvodnje povećao za 30 puta.

Simptom/CNBC

Pokrajinska vlada: Za nabavku kvalitetnih priplodnih grla dodeljeno 150 miliona dinara

July 29, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Cilj konkursa je povećanje efikasnosti, konkurentnosti i održivosti proizvodnje na farmama u Vojvodini u 2024. godini, saopšteno je iz Pokrajinske vlade.

“Resorni sekretarijat izdvaja sredstva za opremanje stočarskih farmi i preradu mesa i mleka, a vođeni nacionalnim preporukama, ovo je još jedna mera u nizu kojom želimo da podstaknemo naše poljoprivrednike da se bave stočarstvom, ali i da pomognemo onima kojima je to već delatnost”, izjavila je pomoćnica pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Dragica Ilić.

Tanjug

U više sela kod Kragujevca nevreme potpuno uništilo useve i voće

June 6, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Na mnogim parcelama su totalne štete, a voće je izgubilo prvu klasu. Grad Kragujevac će se potruditi da maksimalno izađe u susret poljoprivrednicima i tokom sutrašnjeg dana će biti formirane komisije koje će da urade procenu oštećenih kultura”, rekla je prilikom obilaska sela članica gradskog veća Snežana Živanović Katić.

Ona je kazala da svi koji su pretrpeli štetu treba da sekretaru mesne zajednice prijave o oštećene kulture i njihovu površinu, a posle zbirne procene, komisija će izaći na teren za pojedinačne procene.

Živanović Katić je kazala da će grad Kragujevac sa resornim ministarstvom pokušati da sagleda koje su mogućnosti da se pomogne poljoprivrednicima.

“Ovaj deo Šumadije je poznat po velikim proizvođačima voća i žitarica, ali mnogi poljoprivrednici nisu osigurali svoje useve iako ministarstvo poljoprivrede daje 70 odsto subvencije, a grad Kragujevac još 30 posto, tako da je polisa za poljoprivrednike sa naše teritorije besplatna”, rekla je Živanović Katić.

Direktorka Poljoprivredne savetodavne stručne službe Kragujevac Suzana Nešković je rekla da će se u narednom periodu raditi procena štete, jer su pšenica, ovas, ječam pred žetvom, a zbog obilne kiše su u vodi i šteta je totalna.

“Što se tiče voća, sve što je pristiglo za berbu u potpunosti je oštećeno. Mere ministarstva poljoprivrede su da svako od naših poljoprivrednih proizvođača ima mogućnosti da svoju proizvodnju osavremeni i osugura, a mi smo jedan od retkih regiona gde je osuguranje 70 posto”, kazala je Nešković, a prenosi sajt gradske uprave.

Ona je istakla da su voćarima na raspolaganju i subvencije za protivgradne mreže.

Uz podnošenje zahteva i u toku godine, voćari mogu dobiti subvencije kojima se refundira 50 odsto od uložene investicije.

Kako je saopšteno iz gradske uprave Kragujevca, na teritoriji Šumadije protivgradna zaštita je juče dejstvovala i ispaljene su 92 rakete, a samo na teritoriji Kragujevca 66 raketa.

Novi Magazin/Beta

# poljoprivreda

Nakon propasti pregovora sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem - protesti poljoprivrednika se šire na celu Srbiju