država

Nigerijska vojska oslobodila 360 otetih članova Boko Harama u državi Borno

June 8, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Žrtve su, kako se navodi, bile držane u teškim uslovima nakon što su otete iz nekoliko zajednica. Dve bebe su „podlegle iscrpljenosti“ zbog surove sredine i teškoća koje su pretrpele tokom dugotrajnog zatočeništva.
Portparol vojske Haruna Sani rekao je da su spašene osobe odvedene na bezbedne lokacije radi medicinske nege i humanitarne podrške.

Vojska je opisala operaciju kao veliki udarac za militantnu grupu. Nigerija se i dalje suočava sa široko rasprostranjenom nesigurnošću, a naoružane grupe često vrše otmice radi otkupa usred dugotrajne pobune u regionu.

Simptom/AllAfica

Zašto je Srbiji potrebna socijalna penzija

December 12, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Svaka treća žena u toj starosnoj kategoriji nalazi se u riziku od siromaštva, a uvođenje socijalnih penzija moglo bi da doprinese smanjenju tog rizika, rečeno je danas na okruglom stolu “Socijalne penzije: Odgovor na siromaštvo starijih i rodne nejednakosti u organizaciji udruženja Žene na prekretnici“.

Ovo udruženje je u saradnji sa stručnjacima Ekonomskog i Pravnog fakulteta iniciralo je izradu studija koje pružaju prvi sveobuhvatan uvid u mogućnosti uvođenja socijalnih penzija u Srbiji i njihov potencijal da zaštite najugroženije starije ljude.

Marko Vladisavljević, docent Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu rekao je predstavljajući studiju da se u poslednjih 10 godina položaj populacije starije od 75 godina značajno pogoršao, uprkos opštem trendu smanjenja ukupne stope siromaštva u zemlji.

Pored najstarijih žena, sa visokim i rastućim siromaštvom suočavaju se i žene i muškarci uzrasta 55–74.

Zašto bi bile važne socijalne penzije

„Glavni uzroci tavkve situacije su niži ili nepostojeći penzijski prihodi žena u starosti. Sve to je posledica dugoročne nejednakosti na tržištu rada, niža stopa zaposlenosti žena i veća zastupljenost u neformalnim oblicima rada“, naveo je.

On je predstavljajući studiju „Simulacija uvođenja soscijalnih penzija u Srbiji“ u kojoj je data analiza potencijalnih efekata uvođenja univerzalne socijalne penzije na siromaštvo, nejednakost i fiskalne troškove u Srbiji, rekao da bi uvođenje ove mere obezbedilo minimalnu sigurnost i dostojanstvo u starosti posebno ženama u ruralnim područjima.

U okviru ove studije korišćen je pristup zasnovan na podacima iz Ankete o prihodima i uslovima života SILK 2023.

Vladisavljević kaže da bi bilo važno uspostavljanje sistema socijalnih penzija za lica starija od 65 godina koja nisu ostvarila pravo na penziju kroz postojeći sistem osiguranja.

Socijalne penzije mogu se uvesti na dva načina – kao univerzalna i targetirana, naveo je.

Univerzalna socijalna penzija bila bi dodeljivana svim građanima starijim od 65 godina, bez obzira na njihov imovinski ili prihodovni status.

Glavna prednost ovog pristupa jeste jednostavna administracija i niži transakcioni troškovi. Kao i ostvarivanje univerzalnog prava na starosnu sigurnost, čime bi se dodatno ojačao princip jednakosti.

Model socijalne penzije

Međutim, ovaj model bi podrazumevao i isplatu penzija osobama koje ne žive u siromaštvu. Time bi se smanjila efikasnost u borbi protiv siromaštva i povećali ukupni troškovi.

Targetirana (ciljana) socijalna penzija bi bila dodeljivana isključivo osobama koje ispunjavaju kriterijume. Oni bi bili zasnovani na prihodovnom statusu. Dobijali bi je oni koji se nalaze u riziku od siromaštva.

Prednosti ovog modela uključuju usmeravanje ograničenih budžetskih sredstava ka najugroženijima. Takođe, i efikasnije smanjenje siromaštva i nejednakosti u starijoj populaciji.

Ipak, ovakav sistem zahteva složeniju administraciju, uključujući sprovođenje testa prihoda i prikupljanje obimne dokumentacije. To može biti značajno opterećenje za starija lica, naročito ona sa niskim funkcionalnim sposobnostima ili bez podrške porodice, naveo je Vladisavljević.

Uvođenje socijalnih penzija, bilo univerzalnog ili targetiranog tipa, predstavlja ključni korak ka obezbeđivanju minimalne socijalne sigurnosti za sve starije građane. Dovelo bi i do jačanja pravednosti penzijskog sistema u celini, naglasio je.

Visina socijalne penzije od oko 15.000 dinara

Rezultati ovog istraživanja ukazuju da bi socijalna penzija u visini od oko 15.000 dinara – oko iznosa prosečne poljoprivredne penzije – mogla u značajnoj meri da smanji rizik od siromaštva.

Naveo je da u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji postoji oblik socijalne penzije. Imaju je, recimo, i skandinavske zemlje, ali i Kipar, Portugal i Estonija.

Negde se ta naknada vodi kao minimalna penzija na koju onda treba dodati doprinosnu penziju, a nekada kao targetirani transfer. Kao primer je naveo da u Hrvatskoj ta naknada iznosi 150 evra. U Severnoj Makedoniji je blizu 100 evra. U Sloveniji kao zaštitni dodatak isplaćuje se u iznosu od 140 do 200 evra.

Kako je naveo, važno je omogućiti pravičnost odnosno da ta penzija bude niža od minimalne poljoprivredne penzije i porodične penzije.

Simulacije obuhvataju tri scenarija sa mesečnim iznosima od 100, 150 i 200 evra.

Kako bi socijalne penzije uticale na smanjenje siromaštva

U ovoj studiji data je analiza prema kojoj bi uvođene socijalnih penzija obuhvatilo približno 122.000 osoba. Najveći primaoci bi bile žene (oko 77 odsto), rekao je Vladisavljević.

Više od dve trećine primalaca bi činili ljudi starosti između 65 i 74 godina. Socijalna penzija bi obuhvatila i petinu siromašnih odnosno 71.000.

Tačnije, od ukupnog broja siromašnih starijih od 65, ova penzija bila bi namenjena za 20,4 odsto njih, rekao je Vladisavljević.

On se osvrnuo na to koliko bi socijalna penzija uticala na smanjenje rizika od siromaštva.

Socijalna penzija od 100 evra smanjila bi stopu rizika od siromaštva starijih osoba sa 23,5 odsto na 21,3 odsto. Penzija od 200 evra smanjila bi tu stopu na 19,4 odsto.

Uvođenje socijalnih penzija bi imalo izraženije efekte u ruralnim područjima gde bi se stopa siromaštva smanjila sa 33,9 odsto na 31,2 do 28,2% u zavisnosti od visine penzije, dodao je Vladisavljević.

Fiskalni trošak na godišnjem nivou iznosio bi između 0,17 i 0,33 odsto BDP. U zavisnosti od scenarija odnosno iznosa penzije, rekao je Vladisavljević.

Najveće smanjenje siromaštva postigla bi visina penzije od 200 evra.

Starije žene udovice u velikom riziku od siromaštva
Jedan od najznačajnijih prediktora siromaštva kod starijih osoba, naročito žena, jeste bračni status.

Starije žene koje nisu u braku, najčešće udovice, imaju ubedljivo najveći rizik od siromaštva. Ne zbog same starosti, već zbog činjenice da žive bez supružnika.

U situaciji kada je supružnik prisutan, on je češće korisnik penzije, i ta penzija je u proseku viša.

Nastavak teksta možete pročitati na

https://forbes.n1info.rs/novac/licne-finansije/zasto-je-srbiji-potrebna-socijalna-penzija-i-koliko-bi-iznosila/

Četiri zlatne poluge od oduzetog nakita u Srbiji

May 6, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Nedavno je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom objavila tender za uslugu stapanja, rafinacije i livenja u polugu određene finoće – za zlato 999,9 i za srebro 99,95.

Radi se o zlatnom nakitu i srebru koji su trajno oduzeti po sudskim presudama. Forbes Srbija je tim povodom uputio pitanje Direkciji koja količina oduzetog zlata i srebra se na godišnjem nivou pretvori u zlatne poluge.

Prerada kada se sakupi dovoljna količina

Iz Direkcije odgovaraju da količina zlata, srebra i metala nalik zlatu koja se oduzme na godišnjem nivou zavisi od odluka sudova. Pretapanje i rafinacija vrši se po potrebi – kada se skupi dovoljna količina.

Posle rafinacije, zlato se izliva u zlatne poluge standardnog oblika i veličine i čistoće 999,9. To znači da njihov sadržaj predstavlja 99,99 odsto čistog zlata.

Iz Direkcije navode da su do dana dostavljanja zahteva Forbes Srbija, 15. aprila, izlivene četiri zlatne poluge od oduzetog zlata, finoće 999,9 i standardnih težina između 11.500 grama i 12.500 grama.

Ove poluge se čuvaju u Narodnoj banci Srbije i nemaju konkretnu namenu, naveli su iz Direkcije.

U dopisu koji nam je poslala Direkcija kao odgovor, nisu spomenute poluge od srebra, odnosno koliko je srebrnih poluga izliveno od oduzetog srebrnog nakita, tj. da li je uopšte bilo tih slučajeva.

Ko izliva oduzeto zlato?
Uslugu stapanja i rafinacije zlata i srebra, i livenje u poluge određene finoće ranije je radio Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor. Naime, sa tim Institutom je i 2020. i 2022. godine Direkcija za oduzetu imovinu sklopila okvirni sporazum. I ovde se radilo o zlatu i srebru koje je oduzeto sudskim odlukama.

Vrednost ugovora na osnovu sporazuma iz 2022. iznosila je 3.999.997,88 dinara. Vrednost zaključenih ugovora na osnovu sporazuma iz 2020. iznosila je 1.523.212 dinara. Tako bar pokazuju podaci na Portalu javnih nabavki.

Novi tender za istu uslugu bio je otvoren do 28. aprila.

I ovog puta će Direkcija sa izabranim ponuđačem zaključiti okvirni sporazum. To zapravo znači da, pošto Direkcija nema saznanje kada, u kojoj količini i koje finoće će zlatni i srebrni nakit trajno biti oduzet sudskim presudama, za svaki konkretan slučaj će izdavati narudžbenice. U njima će biti konkretni podaci o nakitu za koji je potrebno izvršiti predmetnu uslugu.

Procenjena vrednost okvirnog sporazuma je šest miliona dinara. Međutim, to ne mora da znači da će ceo ovaj iznos biti utrošen, već to zavisi od pojedinačnih ugovora (narudžbenica) koji će biti zaključeni.

NBS ima 49 tona zlata, većina u zlatnim polugama

NBS trenutno raspolaže sa 49,4 tone zlata, tržišne vrednosti 4,6 milijardi evra.

Od ukupne količine zlata kojom raspolaže NBS, zlatne poluge učestvuju sa 97,3 odsto, dok se preostali deo od 2,7 odsto odnosi na kategoriju kovano zlato, naveli su u odgovoru za Forbes Srbija iz Narodne banke Srbije.

NBS celokupno zlato čuva u svojim trezorima. Izuzetak su poslednje kupljenih pet tona zlata koje je još uvek na posebnom računu NBS u Bernu.

Narodna banka navodi da je u „ambijentu pojačane globalne neizvesnosti“, a u skladu s praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka u matične zemlje, poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke, uvezla i vratila u zemlju, u svoje trezore svih 13 tona zlata iz inostranstva.

„Jednu tonu koja je ostala iz sukcesije i 12 tona kupljenih krajem 2019, odnosno 2020. godine“, navodi se.

Prošle godine kupili 257 poluga zlata od Ziđina

NBS kupuje zlato u obliku zlatnih poluga pre svega iz domaće proizvodnje, od kompanije Srbija Ziđin Koper (prethodno RTB Bor), kao i na međunarodnom tržištu.

Ugovornim odnosom između NBS i kompanije Ziđin Koper je predviđeno da NBS ima pravo preče kupovine zlata koje ta kompanija proizvede u obliku zlatnih poluga.

NBS je do sada ovu mogućnost koristila bez izuzetaka.

U 2024. od ove kompanije je kupljeno rekordnih 257 poluga zlata najvišeg kvaliteta i finoće, ukupne težine 3,2 tone.

U dosadašnjem delu 2025. kupljeno je ukupno 97 poluga zlata, težine 1,2 tone.

Od 2019. kupljeno 17 tona zlata u inostranstvu

Od 2019. naša centralna banka je na međunarodnom tržištu ukupno kupila 17 tona zlata. Devet tona je pribavljeno 2019. godine, tri tone 2020. godine, a početkom jula 2024, NBS je realizovala kupovinu još pet tona zlata u inostranstvu.

Zlato čini 16,6 odsto deviznih rezervi

Zlato trenutno čini oko 16,6 odsto ukupnih deviznih rezervi Srbije, koje iznose 27,6 milijardi evra. Devizne rezerve NBS obuhvataju zlato, specijalna prava vučenja, efektivu i hartije od vrednosti.

Zlato se odnosi na vrednost zlata u trezoru NBS i zlata u inostranstvu. Specijalna prava vučenja predstavljaju stanje na računu specijalnih prava vučenja kod MMF-a.

Efektiva je stanje efektivnog stranog novca u trezoru sedišta i trezorima filijala NBS i efektivnog stranog novca na putu i depozita u inostranstvu. Hartije od vrednosti prikazuju vrednost investicionog portfolija koji se odnosi na ulaganja u državne obveznice.

U okviru deviznih rezervi NBS ne poseduje srebro, navode iz centralne banke.

Simptom/Forbs Srbija

U Tirani se formira muslimanska država; Rama: Po uzoru na Vatikan

January 26, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“To bi bila enklava islamskog sufijskog poretka, jedna od najmanjih država na svetu i imala bi sopstvenu administraciju, ali bez poreza ili policije i ne bi dovodila u pitanje suverenitet Albanije”, rekao je Rama na ceremonije povodom obeležavanja 95 godina od preseljenja sedišta Svetskog centra bektaša u Albaniju iz Turske.

Ovim bi Bektašijski red, islamsko derviško bratstvo, dobilo suverenu mikrodržavu nalik na Vatikan u Rimu.

Rama je rekao da će simbolična država biti bez zidova, policije, vojske, poreza ili drugih atributa, ali će biti duhovna država.

On nije izneo detalje o tome kada namerava da sprovede takvu nameru, dok bi u isto vreme i albanski parlament morao da odobri plan.

Nova mikrodržava bi se prostirala na 27 hektara teritorije današnjeg Svetskog centra bektaša, koji se od 1930. godine nalazi se u istočnom delu albanske prestonice. Po površini bi bila gotovo pet puta manja nego Vatikan.

Rama je ranije rekao da je cilj da Svetski centar bektaša pretvore u suverenu državu – novi centar umerenosti, tolerancije i mirne koegzistencije.

Osnovan u Otomanskom carstvu u trinaestom veku kao izdanak sufizma, Bektašijski red ima sedište u Albaniji od 1929. godine, nakon što ga je novostvorena Turska Republika Kemal Ataturk sprečila da radi.

Razvoj ovog pokreta povezan je sa pojavom janičara u Osmanskom carstvu i “dankom u krvi” – odvođenjem dečaka i mladića sa Balkana na školovanje u današnju Tursku.

Rama je prošle godine rekao da Albanija planira da formira državu u istočnom delu glavnog grada zemlje kao duhovni centar Bektašijskog reda, čiji su članovi rasuti širom regiona na Kosovu, u Srbiji i Severnoj Makedoniji, kao i u Albaniji.

Prema poslednjem popisu, oko 10 posto stanovništva zemlje pripada ovom redu.

Simptom/B92/Klix.ba

U skupštinsku proceduru ušao zakon o stambenim kreditima za mlade

January 17, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Predlog se odnosi na mlade koji u trenutku podnošenja zahteva za kredit imaju od 20 do 35 godina a kojima će država, uz svoje garancije, omogućiti da stan kupe sa učešćem od 1,0 odsto.

Za kredit bi po ovom zakonu mogli da apliciraju svi mladi bez obzira na radni status, dakle i zaposleni i nezaposleni.

Predviđeno je da zaposleni na određeno vreme obezbede garanciju člana porodice a nezaposleni solidarno jemstvo kreditno sposobnog člana porodice.

Maksimalna vrednost kredita koji može da se podigne je 100.000 evra, a ukoliko poslanici u Skupštini Srbije usvoje predlog Vlade Srbije banke će biti obavezne da klijentima za nepokretnosti do 100.000 evra ponude učešće od 1,0 odsto i grejs period od godinu dana.

Klijenti će, navodi se u predlogu, imati pravo da povećaju svoje učešće i da ne koriste grejs period, kao i da prevremeno i bez naknade otplate sav kredit ili deo kredita.

Predviđen je grejs period od godinu dana sa fiksnom kamatnom stopom od 3,5 odsto, subvencija države tada je dva odsto a kamatna stopa za korisnika kredita 1,5 odsto.

Od druge do šeste godine fiksna kamatna stopa bi bila 3,5 odsto, subvencija države 2,0 odsto, a kamatna stopa za korisnika 1,5 odsto, dok bi nakon šeste godine kamatna stopa bila varijabilna i iznosila tromesečni ili šestomesečni euribor plus 2,0 odsto.

Što se tiče perioda otplate, predviđeno je da on bude maksimalno 40 godina i to najviše do 70. godine života.

Simptom/RTS/Tanjug

Obradović: Vučić napao Orlića, Martinovića, Goncića i Ristovskog?

January 13, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Zatim je naveo da su “oni u pozorištima dobili leba od države”. Ovde već ne znam na koga je konkretno mislio, ali pretpostavljam na Goncića i Ristovskog. Međutim ono što je zabrinjavajuće jeste da se predsednik izgleda okružio ljudima koji sede oko njega, ništa ne rade, a dobijaju pare od države. Potvrda za tu tvrdnju je i izjava Jelene Tanasković koja je javno priznala da je dogovor bio da ona ništa ne radi, a bude direktor Infrastrukture železnice i za to bude plaćena parama građana – dodao je.

– Glumci i profesori Univerziteta u ovom trenutku rade najvažniji posao – stoje uz studente i bore se za bolju Srbiju. Nadam se da će im se uskoro pridružiti i nastavnici osnovnih i srednjih škola – zaključio je Prof. dr Vladimir Obradović, član Predsedništva Stranke slobode i pravde.

Simptom/Direktno

RTS: Ljudi bez dokumenata, napušteni, za državu nevidljivi

December 30, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

U ulazu zgrade na Novom Beogradu, nedeljama je spavao mladić. Pokušaj pojedinih stanara da mu pomognu, bio je bezuspešan, jer nije imao lična dokumenta.

“Centar za socijalni rad je rekao da nije za njih, pošto nema ličnu kartu, već to mora policija da reši da utvrdi identitet. Kad sam otišao u policiju, rekli su da nemaju ingerencije dok ne napravi neko delo”, kaže komšija Aleksandar Milanović.

Taj slučaj nije usamljen.

“Imam slučaj momka, koji je po sporazumu o readmisiji, vraćen na Kosovo i Metohiju, prošle godine. Rođen u Italiji, živeo ceo život u Nemačkoj. Nije ni znao da je rođen u Italiji. Ja sam ga našla na terenu u Novom Sadu, gde dečak, koji priča samo nemački jezik traži pomoć za svoja dokumenta. Sreća u nesreći je što on ima po roditeljima poreklo iz Srbije, ali mi trenutno ne možemo ni da započnemo postupak za njega jer policija kaže da ne može da utvrdi njegov identitet”, objašnjava Nevena Marković iz organizacije Praksis.

Identitet bi trebalo da potvrde bliski rođaci, ali mnogi ih nemaju ili nisu u kontaktu.

Ko je prava adresa za utvrđivanje identiteta
“Često lica bez ličnih dokumenata misle da je Centar za socijalani rad adresa gde će ih ostvariti i onda ih mi upućujemo na MUP koji je nadležan za obezbeđivanje ličnih dokumenata. Za poslednje dve godine smo imali jedan slučaj NN lica. Obično su to neke situacije složenije gde je potrebno da MUP izvrši malo više provera. Utvrdi se gde je rođen, utvrdi se matični broj i onda u saradnji sa centrom za socijalni rad uspe to lice da pribavi lična dokumenta ukoliko želi”, navodi Igor Bošnjaković iz Centra za socijalni rad.

Istraživanjem UNHCR-a i Praksisa, u 45 gradova i opština otkriveno je čak 785 osoba u riziku od apatridije. Ove godine javilo se još gotovo 200.

“Beograd, ali i Novi Sad, kao i jug Srbije, Niš Leskovac, Lebane, Bujanovac, Novi Pazar, to su gradovi i opštine gde mi konstantno imamo nove slučajeve i gde je i ovogodišnja brojka u najvećoj meri identifikovana”, ističe Nevena Marković iz Praksisa.

Život u parkovima, napuštenim zgradama i tuđim podrumima
Bošnjaković navodi da je dobar broj njih imao neko prebivalište i da su imali ličnu kartu sa tim prebivalištima.

“Međutim, kada je istekla ta lična karta prebivališta više nemaju, jer žive u ekstremnom siromaštvu, žive u tuđim prostorima, napuštenim zgradama, tuđim podrumima, ne mogu da obnove ličnu kartu”, ukazuje Bošnjaković.

Mogu, kaže, pod uslovom da im mesto prebivališta bude adresa Centar za socijalni rad.

Više od četiri miliona ljudi u svetu je bez dokumenata, u Evropi oko pola miliona. Nevidljivi za državu, izopšteni iz društvenog i političkog života, u riziku su da budu zlostavljani i eksploatisani.

Simptom/RTS

Najčistija zemlja na svetu: Kazna od 450 evra ako ne pustite vodu u WC-u

November 19, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Smatra se jednom od država sa najbržim ekonomskim i tehnološkim rastom u poslednjih nekoliko decenija. Singapur je i zemlja koju turisti često stavljaju na listu onih zemalja u koje žele da putuju.

Jedna od glavnih privrednih grana svakako je turizam, a Singapur je poznat i po strogim kaznama i rigoroznim zakonima, navodi Pun kufer.

U zemlji ogromnog bogatstva vladaju poprilično čudna i bizarna pravila.

Svetska toaletna organizacija (da, to postoji) osnovana je u Singapuru. I da, s obzirom na to da Singapurci veoma paze na čistoću, ako nakon izlaska iz WC-a ne pustite vodu, možete biti kažnjeni s 500 dolara (468 evra).
Građani Singapura mogu glasati na britanskim izborima. Da, zemlja je članica Komonvelta i samim tim njeni građani ostvaruju to pravo.
Država se prostire na ukupno 63 ostrva, a ne preporučuju se šetnja po mnogima od njih jer su nenaseljena ili služe kao vojne i industrijske zone.
Ispijanje pića na nebu ovde je moguće jer se na vrhu nebodera od 282 metra nalazi bar koji je poznat kao jedan od barova na najvišem vrhu neke zgrade na svetu.
Singapur je tek jedna od tri države koje nemaju glavni grad. Ostale dve su Monako i Vatikan.
U zemlji su službena četiri jezika: engleski, mandarinski, tamilski i malajski.
zmačenje reči Singapur je ‘grad lavova’. Zanimljivo je, međutim, da u njemu uopšte nema lavova.
Na singapurskom univerzitetu mnogi su se razveselili kada je automat s koka-kolom besplatno počeo da deli limenke nakon što ga zagrlite.
Ako se može verovati jednom britanskom istraživanju, ovde ljudi najbrže hodaju, prosečno 6,15 km/h.
Žvakaće gume su zabranjene, ali je strancima dopušteno unošenje dva pakovanja. Više od toga smatra se pokušajem krijumčarenja.

Simptom/B92/Pun kufer

Šarović: Država generator i pokretač kriminala i korupcije u građevini

November 14, 2024 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Predsednik pokreta “Ljubav, vera, nada” napominje da je odgovornost predsednika države za novosadsku tragediju u kojoj je smrtno stradalo 14 ljudi vrlo konkretna, a ne kako bi se moglo zaključiti iz, kako kaže, nekih analiza, “neka daleka ili objektivna”.

“Njegova krivica leži u tome što je zloupotrebio položaj pa je otvorio objekat koji nije bezbedan i što je pozvao građane Srbije da ga slobodno koriste. Onda su ti građani poverovali u to. U kojoj normalnoj državi su najviši zvaničnici, uz gosta iz druge države (premijer Mađarske Viktor Orban) spremni da otvaraju objekat koji suštinski ne bi smeo da bude u funkciji?!” upitao se Šarović, gostujući na kanalu “Balkanska oštrica”.

On je naveo da je još mnogo objekata širom Srbije sporno tj. mnogo ih se gradi a da nemaju građevinsku dozvolu, te istakao objekat u Nišu od 75.000 m², za koji tvrdi da je ne poseduje.

“Zamislite vi da neko napravi gradilište od 75.000 m² bez propratne dokumentacije?! Nacionalni stadion se gradi bez građevinske dozvole… To samo znači da je država ta koja ne poštuje sopstvene propise jer po zakonu onaj ko gradi bez građevinske dozvole treba da ide u zatvor. Država je kod nas glavni pokretač i generator kriminala i korupcije u građevini”, naglasio je Šarović i dodao:

“Ko zida? Pa oni koji su bliski sa vlašću. Mahom kriminalci da bi na taj način svoj novac koji su stekli kriminalnim aktivnostima, prodajom narkotika itd. legalizovali… I onda se ide na ozakonjenje. Zna se tačno u tom procesu koliko dobija jedna inspekcija, koliko druga, koliko Sekretarijat za urbanizam, zna se koliki je čiji deo.”

Po rečima Šarovića, ako ne budu isterani načistac oni koji su odgovorni mi ćemo kao društvo, pitanje je kad, doživeti novu tragediju.

“Ljudi, prošlo je 13 dana od pogibije 14 ljudi. Niko uhapšen niti procesuiran. To nije normalno. Onaj koji je izvodio radove mora u zatvor, ko je vršio nadzor mora u zatvor, možda mora u zatvor i onaj ko je pravio projekat”, zaključio je lider pokreta “Ljubav, vera, nada”.

Simptom/M. M.

Kako do električnog vozila uz subvencije – poseban fond za “fijat pandu”

August 1, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Pre nedelju dana u Kragujevcu je počela probna proizvodnja električnog automobila “fijat grande panda”. Srbija će sa početkom serijske proizvodnje, za dva meseca, postati prva zemlja sa finalnom proizvodnjom električnih vozila na Balkanu.

Ta vozila na našem tržištu učestvuju sa manje od jednog procenta. Kao jednu od mera države za unapređenje kvaliteta vazduha i životne sredine, Ministarstvo je obezbedilo sredstva za podršku kupovini električnih vozila.

Sara Pavkov ukazuje da je ta podrška građanima vrlo značajna, ne samo zato što električna vozila potpuno nemaju emisiju ugljen-dioksida, niti drugih zagađujućih materija, već i direktno doprinose zaštiti životne sredine.

Kako do pomoći države

Subvencije za kupovinu električnih automobila su od 250 do 5.000 evra, a zahtevi se podnose Ministarstvu zaštite životne sredine, na čijem sajtu se i navode svi uslovi.

Pavkova navodi da može da konkuriše fizičko, pravno lice ili preduzetnik, do utroška sredstava ove godine ili najkasnije do 31. oktobra. Svi uredno predati zahtevi koji su kompletirani ući će u dalju proceduru.

Koliko će ko dobiti novca zavisi od kategorije vozila za koju se podnese zahtev za subvencionisanu kupovinu.

“Tako imamo kategoriju vozila kao što su električni mopedi, laki tricikli, za njih izdvajamo 250 evra. Zatim za električne motocikle, teške tricikle, lake i teške četvorocikle, za njih izdvajamo 500 evra. I za putnička vozila do devet sedišta i teretna vozila koja ne prelaze teret od 3,5 tona, izdvajamo 5.000 evra”, objašnjava državna sekretarka.

Dobra vest je, ističe, da je još uvek na raspolaganju 63 miliona dinara, s obzirom da je 107 miliona dinara od početka godine kad je počela da se sprovodi uredba, već rezervisano.

Hibridi bez subvencija, poseban fond za “fijat pandu”

Vlada je do ove godine subvencionisala i električne i hibridne automobile.

“Ove godine smo se usredsredili samo na električna vozila zato što su ona sto posto ekološka. Nema nikakvog sagorevanja unutrašnjim motorima, emisije zagađujućih materija, nema korišćenja takođe ni ulja koje posle mogu na neadekvatan način da se nađu u životnoj sredini. I to je jedan pravi primer dekarbonizacije i naše zelene tranzicije u kontekstu korišćenja potpuno zelenog transporta i što je i razlog da subvencionišemo samo ovaj tip vozila”, istakla je Pavkova.

Program subvencionisanja kupovine ekološki prihvatljivijih vozila počeo je 2020. godine kada je država izdvojila 120 miliona dinara i kada je kupljeno 112 vozila (samo četiri električna).

Prošle godine je od planirana 444 miliona dinara za kupovinu ekološki prihvatljivih vozila potrošeno 97,59 odsto ili 433,27 miliona dinara. Ove godine je znatno više sredstava.

U međuvremenu je zaključno sa ovom godinom izdvojeno milijardu dinara za ovu meru. Do danas je subvencionisana kupovina 2.500 električnih i hibridnih vozila. Samo za ovu godinu je u odnosu na onih pomenutih 107 miliona dinara koji su već rezervisani, obezbeđena kupovina za 187 električnih vozila.

Država će obezbediti poseban fond za kupovinu “fijat grande pande” čim ta vozila budu na tržištu, najavljuje državna sekretarka.

RTS

Dačić: SAJ je danas siguran oslonac države u borbi protiv svih vidova kriminala

July 3, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Srbija je stabilna i bezbedna i tako će i ostati, jer ste decenijama unazad vi pokazali da ste spremni da date život za nju”, poručio je Dačić na obeležavanju Dana Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP-a i jubileja – 45 godina postojanja jedinice.

Podsetio je da je od osnivanja jedinica nekoliko puta menjala naziv i konstatovao da su, pored toga, principi rada ostali isti.

Izvor: Tanjug

Petković: Srpski narod će opstati na Kosovu i Metohiji,uprkos pokušajima svetskih moćnika

June 28, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Naše je da čuvamo mir, to je moja poruka na Vidovdan, da se suzdržimo od svih mogućih reakcija, jer (premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin) Kurti isključivo želi provokaciju”, rekao je Petković za RTS, ocenivši da Kurti šalje poruku da ga interesuje samo politika proterivanja srpskog naroda.

Čestitajući praznik Vidovdan, Petković je ponovio poruku predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Srbija uvek biti uz svoj narod na KiM i da će se za njega boriti svim diplomatskim sredstvima.

Izvor: Tanjug

Glišić: Država će pomoći građanima čija je imovina uništena u nepogodama

June 27, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ministar Glišić je rekao da su prethodnih dana on i njegovi saradnici bili na terenu i obilazilo područja pogođena nepogodama.

“Sva lica koja su pretrpela štetu treba da se jave svojim lokalnim samoupravama, štabovima za vanredne situacije i da štabovi zajedno sa opštinom formiraju komisije koje će da izađu na lice mesta i zajedno sa građanima utvrde štetu i da zapisnike pošalju nadležnom ministarstvu. Kada se zapisnici verifikuju, oni se šalju nazad lokalnim samoupravama koja izdaje rešenje koje se upućuje Vladi Srbije na osnovu kojeg se isplaćuje državna pomoć.Ovde se ne radi ni o kakvoj nadoknadi štete jer niko nije načinio štetu, već je reč o ćudi prirode odnosno elementarnoj nepogodi”, pojasnio je za RTS ministar za javna ulaganja.

Kojom brzinom će se rešenja izdavati, zavisi od područja koje je nepogoda zahvatila, rekao je ministar Glišić, navodeći primer opštine Golubac na čijem je području više od hiljadu objekata pretrpelo štetu.

“Lokalne samouprave u saradnji sa svojim štabovima treba da vide da otklone štetu, ukoliko ona nije dramatično velika. Kada govorimo o Golupcu, Osečini i Velikom Gradištu to jesu opštine koje su zaista stradale i to je evidentno po svim podacima koje smo dobili. Međutim, taj ciklon je zahvatio neke opštine samo u delovima gde su stradala pojedina sela i tu lokalne samouprave treba interventno da reaguju i da im pomognu da prevaziđu probleme, a država upućuje novčanu pomoć na osnovu zapisnika o šteti koje utvrde komisije”, rekao je ministar Glišić.

Ministar za javna ulaganja je ponovio apel građanima da osiguraju svoju imovinu.

“Zamolio bih građane da ubuduće razmišljaju o osiguranje svoje imovine useva i drugih dobara kako bi imali miran san i kako bi mogli da naplate štetu ako do nje dođe”, rekao je za RTS ministar Darko Glišić.

Talas elementarnih nepogoda krenuo je 13. juna u opštinama duž Dunava, a nastavljen je u Osečini i opštinama na zapadu zemlje. Kroz štabove za vanredne situacije distribuiran je građevinski materijal, a intervenisala je i vojska kako bi pomogla da se saniraju putevi i prilazi pojedinim mestima.

RTS

# država