Ustavni sud Republike Koreje u petak je doneo jednoglasnu odluku da podrži odluku parlamenta o smeni predsednika Jun Suk Jola, ocenivši da se oglušio o svoju dužnost da štiti Ustav i da je izneverio poverenje naroda.

Time je okončana višemesečna politička kriza izazvana neočekivanom objavom vanrednog stanja 3. decembra prošle godine, kada je predsednik Jun bez prethodne najave iskoristio svoje pravo da suspenduje rad parlamenta i političkih partija (Korejska melodrama – da li je južnokorejski predsednik nepotrebno izvršio političko samoubistvo).

Jun je to učinio pod izgovorom da antidržavne snage parališu rad vlade delujući u korist komunističkog režima u Severnoj Koreji, ali je Ustavni sud nakon višenedeljnog razmatranja ocenio da taj njegov potez nije bio opravdan i u skladu sa Ustavom, jer se vanredno stanje po pravilu proglašava u vreme rata ili katastrofalnih elementarnih nepogoda.

Ono što je naročito bilo fatalno po Juna je to da je neposredno po objavi vanrednog stanja angažovao specijalne jedinice armije da spreče poslanike parlamenta da iskoriste svoje ustavno pravo da glasanjem ospore proglašenje vanrednog stanja koje je on izvršio.

Taj čin predstavlja nezakoniti pokušaj uvođenja diktature, što, naravno, nije promaklo sudijama Ustavnog suda, koje su u presudi iznele mišljenje da je Jun njime narušio Ustavom zagarantovano pravo parlamenta, nezavisnost zakonodavstva, te narodu uskratio suverenitet i demokratiju.

U odluci suda navodi se i da je predsednik Jun uvođenjem vanrednog stanja izazvao haos u celom društvu – ekonomiji, politici i diplomatiji.

Jednoglasna odluka suda umanjuje opasnost od sukoba

Predsednik Jun stupio je na funkciju u maju 2022. godine. Međutim, na parlamentarnim izborima prošle godine, apsolutnu većinu u parlamentu je stekla opozicija, koja ju je koristila da opozove neke od ministara Junove vlade, pokrene inicijativu za istragu protiv njegove supruge za korupciju i mešanje u političke procese, te blokira deo budžeta koji je on predložio.

Suočen s velikim problemima u upravljanju državom, on je početkom decembra pokušao da neutrališe neprijateljski nastrojen parlament uvođenjem vanrednog stanja, ali je zbog brze i snažne reakcije narodnih poslanika i građana, koji su masovno izašli na ulice, samo nekoliko sati docnije bio prisiljen da povuče tu kontroverznu odluku.

Sredinom decembra saziv parlamenta, u kojem dominira opoziciona Demokratska partija, ga je suspendovao sa dužnosti, nakon čega je njegov slučaj dospeo pred Ustavni sud.

I mada se u južnokorejskoj javnosti spekulisalo da bi one od sudija koje su po svojim političkim nazorima bliske Junovoj vladajućoj konzervativnoj partiji Snaga naroda mogle da otegnu ili ometu proces, osam sudija je uspelo da se složi i pred narod izađe sa zajedničkim mišljenjem, što se smatra pozitivnim u smislu smirivanja strasti, odnosno, ublaživanja inače duboke društvene podele između pristalica konzervativnih i (uslovno rečeno) progresivnih snaga.

Sada već bivšeg predsednika Juna i dalje očekuje proces pred krivičnim sudom u Seulu, budući da je pred njim optužen za korupciju, odnosno, zloupotrebu položaja (Posledica neuspele diktature i kraj otpora – Jun prvi južnokorejski lider uhapšen na funkciji). To suđenje će početi 14. aprila.

Šezdesetčetvorogodišnji Jun je drugi predsednik čiju je smenu podržao Ustavni sud. Prethodni put to se desilo 2017. godine predsednici Pak Gun Hje, koja je takođe bila vođa tada dominantne konzervativne partije Senuri.

Ustav Republike Koreje propisuje da novi predsednički izbori moraju biti održani najkasnije 60 dana po smeni predsednika.

Simptom/RTS/Ilja Musulin