Po poznatoj studiji objavljenoj prošle godine, a koja se odnosila na (tada) rekordno leto 2022. godine u Evropi, od posledica vrućina je, između 30. maja i 4. septembra 2022. godine u Evropi život izgubilo preko 61.000 ljudi.

U Srbiji, procenjeni broj žrtava bio je 574, od čega su većinu činile žene.

Ali posledice vrućina ne mere se samo smrtima. Pored povećanog mortaliteta, toplotni ekstremi se povezuju i sa učestalijim posetama službama hitne zdravstvene nege i prijemima u bolnicu, nepovoljnim ishodima trudnoće i porodjaja, kao i sa velikim povećanjem troškova zdravstvene zaštite. Drugi efekti koje statistički podaci beleže su povećan broj sportskih oboljenja i povreda, kao i pojava negativnih psiholoskih efekata na pojedince.

S obzirom na to da je, tokom toplotnog talasa, ekstremnim temperaturama na čitavom području zahvaćena jedna velika populacija u kratkom vremenskom periodu, posledice toplotnog talasa predstavljaju svojevrsnu javno-zdravstvenu vanrednu situaciju i rezultiraju kaskadnim socio-ekonomskim posledicama.

Smanjena radna produktivnost ili gubitak radnog kapaciteta će imati nesumnjive ekonomske posledice. Tome se često dodaju izmenjene mogućnosti pružanja zdravstvenih usluga od strane zdravstvenih i interventnih službi, koje mogu da prate nestašice struje usled toplotnih talasa, poremećaj transporta ili vodovodne infrastrukture.

Ekstremna vrućina

Toplota može uticati na zdravlje kroz različite direktne i indirektne mehanizme.

Naš organizam je evoluirao da najbolje radi u opsegu 36,5 – 36,9 °C. U zdravim uslovima, telo taj opseg održava termoregulacijom, bilo da se nalazimo u snežnoj oluji ili pustinji. Mozak i drugi organi sarađuju zajedno na tom zadatku.

Ali kada je telo izloženo ekstremnim temperaturama tokom dužeg perioda, ono gubi sposobnost kompenzacije, i postepeno svi mehanizmi koji su nam bili podrška, počinju da iščezavaju.

Naime, ljudsko telo konstantno pokušava da se oslobodi toplote koja je stvorena kao rezultat metabolizma u prirodnim, fizioloskim uslovima. Taj proces se odigrava stalnim emitovanjem toplote u spoljni svet preko kože, disanjem i znojenjem.

Nemogućnost oslobađanja te toplote usled različitih faktora okoline kao što su povišena spoljna temperatura, visoka vlažnost, slab vetar, odeća koja stvara prepreku blagovremenom gubitku toplote, predstavljaju zajedno kombinaciju koja dovodi do povećanja temperature tela i uslova koji favorizuju pojavu toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara.

Krvni sudovi će reagovati na ovaj toplotni stres preraspodelom krvi prema koži (tzv. vazodilatacijom), radi poboljšanog prenosa toplote od mišića do kože i spoljašnje sredine, i povećanim lučenjem znoja koji hladi telo, a potom isparava i uklanja toplotu. Hipotalamus, smešten u mozgu, kontroliše ove funkcije, primajući informacije od temperaturnih senzora na koži.

Međutim, ovi regulatorni odgovori zahtevaju od srca da pumpa jače i brže, povećavajući potrebu srčanog mišića za kiseonikom, što za ljude sa već postojećim kardiološkim oboljenjima može biti pogubna kombinacija, potencijalno uzrokujući ishemiju srca, infarkt i kardiovaskularni kolaps.

Ko je najugroženiji?

Ova činjenica nas dovodi do prve i najugroženije populacione grupe koja oseća posledice toplotnih talasa, a to su pacijenti sa hroničnim kardiovaskularnim patologijama, kao i osobe starije životne dobi. Kako ovih pacijenata ima jako puno u populaciji, nekada i mala odstupanja od optimalne telesne temperature mogu da dovedu do  potrebe za hospitalizacijom i povećanim potrebama za službama hitnih intervencija.

Pacijenti sa respiratornim problemima mogu biti naročito ugroženi usled dodatnog aero-zagađenja koje prati skoro svaki toplotni talas. Ovakva kombinacija faktora je izražena u gradovima, gde se stvaraju takozvana “urbana ostrva toplote”, sa ekstremno visokim temperaturama u kombinaciji sa polutantima. Zajedno, oni predstavljaju hazard daleko veći nego svaki od ovih faktora pojedinačno.

Paralelno, izlaganje toploti i nemogućnost hlađenja organizma vodi do povećane produkcije znoja koja izaziva dehidrataciju, ukoliko se organizam adekvtno ne rehidrira. Dehidratacija dodatno opterećuje kardiovaksularni sistem i potencijalno dovodi do oštećenja bubrega.

Ovakav mehanizam oboljevanja je naročito opasan za radnike koji rade na otvorenom, koji nose tešku zaštitnu opremu, i nemaju mogućnost blagovremenog rashlađivanja i uzimanja tečnosti, a zbog opisa posla borave napolju u najnepovoljnijem periodu dana.

Dok srce počinje da radi sa smanjenom efikasnošću, smanjuje se dotok krvi i kiseonika u mozak i druge organe. Nedostatak kiseonika i smanjena zapremina krvi izazivaju nesvesticu, uobičajenu nuspojavu toplotnog udara.

Obratite pažnju i na lekove koje pijete tokom toplotnih talasa

Upotreba alkohola, lekova i ilegalnih narkotika je povezana sa povećanom smrtnošću tokom ekstremnih vrućina. Mnogi obično prepisivani lekovi, kao što su opšti antiholinergici, antidepresivi, diuretici i opioidi, bi mogli da kompromituju fiziološke reakcije na regulaciju toplote.

To nikako ne znači da bi hronični pacijenti trebalo da se odreknu svoje prepisane terapije u ovakvim uslovima, već naprotiv, da uz redovnu terapiju obrate dodatno pažnju, praktikuju dodatni oprez i ne izlažu se nepotrebno toplotnom stresu, kao i da se sa svojim lekarima savetuju ukoliko koriste lekove koji potencijalno utiču na poremećaj termoregulacije.

Još jedna populaciona grupa koja je osetljiva na visoke temperature koju moramo da spomenemo su odojčad. Inače mala deca, a naročito odojčad, su izložena riziku zbog nezrelosti centra za termoregulaciju u hipotalamusu. Temperaturni ekstremi će u njihovom slučaju imati raniji i dramatičniji efekat, sa opasnim posledicama, a to je nešto na šta bi roditelji trebalo da obrate pažnju, iako je njima samima potencijalno komforno dok borave u ovakvim uslovima napolju.

Trudnice su takođe osetljiva populacija usled već povišene bazalne telesne temperature i bržeg pulsa, što ih direktno stavlja u grupu više senzitivnih na pregrevanje. Izlaganje visokim temperaturama u trudnoći može da ima negativne posledice i po majku i po bebu, izazivajući prevremeni porođaj.

EuroNews Srbija