U sredu kineske vlasti su saopštile da će sprovesti istragu da li su proizvođači mlečnih proizvoda iz zemalja Evropske unije dobitnici državnih subvencija za povećanje proizvodnje, odnosno, izvoza. Ako se utvrdi da jesu, država bi mogla da uvede visoke carine na robu koju oni izvoze u Kinu, poput mleka, sira, putera i drugog.

Do saopštenja je došlo samo dan nakon što je Evropska unija objavila reviziju svoje odluke o uvođenju protekcionističkih carina na kineska električna vozila. U njoj ona je znatno umanjila tarife kojima namerava da opereti kinesku fabriku američkog proizvođača vozila “Tesla”, ali je ostala pri oceni da se kineski proizvođači automobila takmiče sa stranim tržišnim konkurentima na nefer način i potvrdila uvođenje visokih tarifa na vozila čisto kineskih preduzeća, kao što su “BYD” i “SAC” (RTS :: Svet :: Geopolitički interesi ispred zdravlja – šta donose tarife EU na kineska električna vozila).

Tako će nove EU carine na Teslina vozila uvezena iz Kine iznositi samo devet (umesto 21) procenata, jer prema proceni evropskih birokrata donetoj na žalbu američke kompanije, “Tesla” u Kini nije uživala državne subvencije u istoj meri u kojoj i domaća preduzeća, protiv kojih ostaju da važe nove, dodatne carine u iznosu od 17 do 36 posto (One se dodaju na već postojeće carine u iznosu od deset posto koje važe za sve strane proizvođače automobila).

Valja reći da je u pomenutoj reviziji EU smanjila i predviđene carine na čisto kineska preduzeća “BYD”, “SAIC” i “Džili”, ali za svega pola do jednog procenta, tako da je reč o kozmetičkoj promeni koja ne može da ublaži razočaranje i gnev u Pekingu.

Inače, osnova za ovaj raspon u oporezivanju nije tip vozila ili kapacitet motora, već to koliko je koja od kineskih kompanija obuhvaćenih istragom EU odgovorila na zahteve njenih inspektora za saradnju i, naravno, koliko je subvencija primila od države.

Kina (oprezno) uzvraća udarac

Kinesko Ministarstvo trgovine, dakle, u sredu je saopštilo da će njegova istraga trajati godinu dana i obuhvatiti proizvodnju mleka i mlečnih prerađevina u jednogodišnjem periodu zaključno sa 24. martom ove godine u osam zemalja Evropske unije: Austriji, Italiji, Belgiji, Rumuniji, Hrvatskoj, Češkoj, Irskoj i Finskoj.

Predstavnici kineskog ministarstva nisu krili svoje nezadovoljstvo odlukom EU, rekavši da je ona doneta jednostrano, odnosno, da u njoj nije uvaženo mišljenje kineske strane, iako su kineske vlasti i kompanije predale desetine hiljade stranica dokumenata i dokaza.
Valja napomenuti i da je početkom ovog meseca kineska vlada je podnela žalbu Svetskoj trgovinskoj organzaciji zbog tarifa koje je EU uvela na kineska električna vozila.

Ona je takođe ranije otpočela i istragu o subvencijama proizvođačima francuskog konjaka i svinjetine koja se uvozi iz EU (iz zemalja poput Španije, Holandije i Danske).

Evropska unija u Kinu godišnje izvozi mlečne proizvode vredne između 1,7 i dve milijardi evra, što je manje od jednog procenta njenog ukupnog izvoza u najmnogoljudniju zemlju sveta (EU je kolektivno drugi najveći izvoznik mlećnih proizvoda u Kinu posle Novog Zelanda). Otud, evropski ekonomisti smatraju, da bi kazneni postupak kineske vlade imao vrlo mali uticaj na međusobnu trgovinsku razmenu, čak iako ona odluči da uvede visoke carine na sve proizvođače mlečnih proizvoda protiv kojih bude sprovela inspekciju.

Za sada, dakle, tarife kojima prete kineske vlasti se odnose na proizvode koji ukupno vrede manje nego kineski izvoz električnih vozila u EU, koji je iznosio više od 13 milijardi dolara.

Razloge za taj oprezan pristup treba tražiti u tome što vlada u Pekingu nastoji da unapredi poslovnu atmosferu u zemlji, uprosti regulativu i ohrabri strane investicije koje su pale na najniži nivo u poslednje dve decenije zbog geopolitičkog trvenja sa Zapadom i posledica zatvaranja gradova tokom epidemije novog korona virusa. Činjenica je da u trenutku kada trpi sankcije Zapada u domenu najsavremenijih tehnologija vezanih za poluprovodnike i veštačku inteligenciju, te pod izgovorom bezbednosti trpi i razna ograničenja u investiranju u saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu zemalja Zapada, Kini sigurno ne bi odgovarao još jedan veliki talas trgovinskog rata.

Ipak, pojedini kineski mediji sugerišu da inspekcije kineske vlade mogu biti proširene i na druge zemlje članice EU i na druge oblasti privrede, moguće i na evropske proizvođače automobila koji posluju u Kini.

Ilja Musulin/RTS