Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posetila je prošle sedmice Bugarskukako bi uoči izbora podržala partiju desnog centra Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB), članicu Evropske narodne stranke EPP.

Posetila je zemlju koja ima mnogo jedinstvenih karakteristika unutar Evropske unije. Jedna od njih je da se u Bugarskoj u nedelju (9. jun) – istovremeno sa izborima za Evropski parlament – održavaju šesti parlamentarni izbori u samo tri godine.

Ali, to nije sve. Rumen Radev, predsednik zemlje, često ponavlja stavove Kremlja o ratu protiv Ukrajine, tvrdeći da Rusija ne može biti poražena.

U sledećoj vladi bi takođe mogli da budu političari koji se na Zapadu smatraju korumpiranim, uključujući čak i neke koji su na ameriökoj listi sankcija.

Konačno, jedan od rekordera po najdužem mandatu u vladi jedne od zemalja EU, bivši premijer Bojko Borisov, posle oko tri godine odsustva, vraća se u bugarsku politiku.

Mnogi izborni posmatrači i kritičari u Bugarskoj vide Borisova kao simbol isprepletanosti politike i organizovanog kriminala.

Slaba izlaznost

Čitava kampanja trenutno se vrti oko njega i bivšeg medijskog magnata i oligarha Deljana Peevskog, koji je pod sankcijama SAD. Očekuje se da će Borisov i njegova partija GERB osvojiti 24 do 25 odsto glasova na istovremenim parlamentarnim i evropskim izborima.

Sa druge strane, desničarski liberalno-konzervativni savez Nastavljamo promene – Demokratska Bugarska (PP-DB), mogao bi da osvoji 15 do 16 odsto glasova.

Na trećem mestu je partija muslimana Bugarske, Pokret za prava i slobode (DPS). Deljan Peevski je nedavno izabran za njenog kopredsednika – iako nije musliman.

Izlaznost na izborima u Bugarskoj u poslednje tri godine bila je uglavnom oko 40 procenata. Izborni posmatrači i ovoga puta očekuju sličnu izlaznost, iako najnovije ankete predviđaju oko 48 odsto. Jedno je sigurno: GERB i DPS bi imali koristi od niske izlaznosti.

Teško formiranje vlade

Stranka GERB Bojka Borisova vladala je deset meseci zajedno sa liberalno-konzervativnim savezom PP-DB. Njihova zajednička vlada se konsolidovala na evroatlantskim vrednostima i bezuslovnoj podršci Ukrajini u borbi protiv ruskog agresora.

Nakon raspada te koalicije u aprilu ove godine, malo je verovatno da će se taj savez ponovo formirati nakon izbora. Većina posmatrača očekuje koaliciju GERB-a i muslimanske stranke DPS.

Međutim, moguće su i druge konstelacije, kaže Georgi Ganev iz agencije za ispitivanje javnog mnjenja Trend:

„Čak i da GERB i DPS imaju većinu u parlamentu, ona će biti tesna i malo je verovatno da će se dve stranke odlučiti na to da vladaju sa tako slabom podrškom, osim ako im se još jedna ili dve stranke ne pridruže. Istovremeno, malo je verovatno da će biračko telo PP-DB biti naročito srećno ako se ponovi poslednja vladina formacija.“

Mnogo posla

U budućem bugarskom parlamentu biće zastupljeni i populisti iz stranke Vazraždane (Preporod) – proruske i antievropske stranke čiji je predsednik Kostadin Kostadinov najavio da će nakon izbora za Evropski parlament zajedno sa desničarskom Alternativom za Nemačku (AfD) osnovati novu porodicu stranaka u Strazburu. Kostadinov piše da je EU „štetna“.

Neki u Bugarskoj smatraju da predsednik Radev tajno podržava stranku Vazraždane jer ima slične proruske stavove.

Nakon izbora, Bugarska će morati da se pozabavi nizom važnih tema, uključujući visoke cene energije i struje, podršku Ukrajini i ukrajinskim izbeglicama u Bugarskoj, uvođenje evra i, pre svega, sa još uvek nedovršenom reformom pravosuđa i obaveštajnih službi. Upravo te reforme su dovele do raspada prethodne vlade.

Bugarska se razvila

Deljan Peevski kaže da neće dozvoliti da se tajne službe „razbijaju“. A Bojko Borisov se brani protiv insinuacija da jednostavno želi da usvoji mafijašku kulturu: „Ja sam evropski političar, ne želim povratak u mafijaške godine“, rekao je on.

Politički analitičar Danijel Smilov veruje da Bugarska može dalje da se razvija. On podseća na velike uspehe prošle vlade i rezimira:

„Uprkos svemu, Bugarska je postupila razumno i odgovorno u vezi sa Ukrajinom i zavisnošću od ruskog gasa, ostvarila je značajan napredak ka Šengenu i nalazi se na pragu evrozone. Prihodi u zemlji rastu, a trka za sustizanjem centralne Evrope uzima maha.“

DW