Prema informacijama iz policije, u toku je dogašavanje požara u čijem je gašenju učestvovovalo 33 vatrosaca i 11 vozila.
Dojava o požaru je u MUP stigla u 9.18, posle čega su ekipe odmah upućeno na teren.
Simptom/Tanjug
Porodice ubijenih u Duboni i Malom Orašju stigle u sud; majice sa dirljivim porukama
Porodice su na suđenje došle u crnim majicama na kojima su fotografije žrtava, kao i natpis „živite“ sa datumom kada je zločin počinjen.
„Znaj da nisi ostao sam, jer je deo mene otišsao sa tobom onog dana kada te je bolg dočekao u svojoj kući. Do nekog drugog života moje jedino“, piše crnim slovima na majicama koje su neki roditelji obukli.
Uroš Blažić i njegov otac Radiša Blažić koji se takođe nalazi na optuženičkoj klupi, trebalo bi danas prvi put javno da iznesu odbranu.
Za sutra i prekosutra predviđeno je ispitivanje oštećenih.
Na pripremnom ročištu, koje je bilo zatvoreno za javnost, prvooptuženi je delimično priznao da je počinio masakr, dok je njegov otac negirao krivicu za oružje koje je pronađeno u kući.
Pripremno ročište u ovom predmetu održano je krajem jula u sudnici Okružnog zatvora u Beogradu, a zbog veličine sudnice samo četvoro oštećenih je moglo da prisustvuje.
Prethodno je u maju pripremno ročište prekinuto čim su optuženi uvedeni u sudnicu Višeg suda u Smederevu zbog meteža koji je nastao.
Predsednica Vrhovnog suda je početkom avgusta donela odluku da se suđenje održi u najvećoj sudnici u zgradi Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, odnosno u Specijalnom sudu.
Ova sudnica podeljena je na tri dela rešetkama i debelim staklom. U prvom delu će sedeti sudija, tužioci, advokati i oštećeni i oni će biti rešetkama i staklom odvojeni od Blažića.
Treći deo sudnice je predviđen za publiku.
Uroš Blažić je optužen da je 4. maja prošle godine ubio devet i ranio 12 osoba. Njegov otac Radiša Blažić je optužen za oružje koje je pronađeno u njegovoj kući.
Simptom/N1
Avion uskoro promoviše izložbu EXPO 2027 u Beogradu
Kako se navodi u saopštenju kompanije Ekspo, avion oslikan prepoznatljivim bojama i logom izložbe, leteće širom sveta, pozivajući globalnu publiku da u svoje kalendare upiše datume od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, kada će Beograd i Srbija biti domaćini najvećeg događaja ikada organizovanog u ovom delu Evrope.
Ovo je prvi put da se ovakva manifestacija održava na prostoru Zapadnog Balkana, a očekuje se da će privući oko četiri miliona posetilaca iz više od 120 zemalja.
Simptom/Tanjug
Poginuo rudar u rudniku Lece kod Medveđe
Prijava o nesreći u rudniku prijavljena je u 1 sata posle ponoći, a trenutno je u toku uviđaj kako bi se utvrdili uzroci nesreće, rečeno je Tanjugu u leskovačkoj policiji.
Na licu mesta su inspektori i policija kako bi se sprovela detaljna istraga.
https://simptom.rs/odlozena-prodaja-rudnika-lece-u-stecaju-zbog-primedbi-poverilaca/
Tanjug
Vreme danas: Mestimično sa pljuskovima i grmljavinom, temperatura do 34 stepena
Nakon toplotnog talasa, u Srbiji danas vremenske nepogode, i iz tog razloga ponovo je aktiviran narandžasti meteoalarm. Intezivni pljuskovi, grmljavina i grad danas se očekuju u južnim i zapadnim predelima, ponegde i u Vojvodini, navodi urednica Vremenske prognoze Euronews Srbija i meteorološkinja Milena Ćirković.
Dan će biti veoma nestabilan. Prepodne kiša i pljuskovi padaće na jugu, posleponde intezivni pljuskovi i grad biće rezrevisani za Srem i Bačku. Kasno uveče, oko ponoći vremenske nepogode mogu da očekuju stanovnici Beograda, naročito opštine na jugu grada. Očekujemo da padne oko 30-40 litara kiše po metru kvadratnom.
Intezivne pljuskove pratiće i pojačan, na udare jak jugoistočni vetar. Vetar će u zoni najintezivnijih pljuskova duvati brzinom između 30 i 50 kilometara na čas.
Maksimalna temperatura biće za koji stepen niža u odnosu na juče. Danas od 28 do 34 stepena.
U narednim danima kiša i pljuskovi biće sve ređi i uglavnom će biti rezervisani za brdsko planiske predele. U drugom delu sedmice čekaju nas duži sunčani intervali i blagi porast temperature.
Maksimalna dnevna ponovo će biti iznad 35 stepeni, međutim, noći i jutra ostaće relativno sveži u većini mesta, izuzev u urbanim sredinama, poput Beograda, gde slede tropske noći.
Simptom/Euronews
Dačić: Dobili smo informacije od Nemačke i Švajcarske o licu koje se sumnjiči za slanje pretećih poruka
Preteće poruke koje su, putem mejla, dobili Aerodrom Beograd, naše ambasade i konzulati u Austriji i Nemačkoj, i Beogradski centar za bezbednosnu politiku, uputio je Denis Krasnići iz Švajcarske čiji su roditelji sa KiM, rekao je Dačić.
Ministar unutrašnjih poslova naglašava da su dobili zvaničnu informaciju od Nemačke i Švajcarske da je reč o tom dvadesetšestogodišnjem licu.
Osumnjičeni se trenutno nalazi na Kosovu i Metohiji, i izdat je nalog da se po povratku u Švajcarsku odmah javi u policiju, izjavio je ministar Dačić.
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić je potvrdio da su ambasade Srbije u dve velike evropske prestonice u prethodna 24 sata dobile pretnje da će biti meta terorističkih napada
MUP/RTS
Kako se upisuju u srednju školu učenici koji su polaghali završni ispit u avgustovskom roku?
Ovi učenici, njih 232, kao i 336 polaznika funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, su od 14. do 16. avgusta polagali završni ispit iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i jednog od pet predmeta po izboru (istorija, geografija, fizika, hemija, biologija) u 52 škole u Srbiji.
Načelnik Školske uprave za Grad Beograd Dragan Filipović izjavio je ranije za Tanjug da je polaganje završnog ispita u avgustovskom roku proteklo u najboljem redu i da učenici 20. i 21. avgusta mogu da preuzmu odluke o upisu.
Kako je naveo, učenici sada ne popunjavaju liste želja i oni koji su iz opravdanih razloga izostali sa junskog ispitnog roka, u skladu sa osvojenim brojem poena upisuju željenu školu kao prekobrojni učenici, dok oni koji su izostali iz neopravdanih razloga mogu da upišu srednju školu u kojoj ima slobodnih mesta.
Prema ranijim podacima ministarstva, završnom ispitu u junskom roku pristupio je 64.437 učenika osmog razreda, odnosno 99,64 odsto njih i 1.070 polaznika funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, što je 68,55 odsto prijavljenih odraslih.
U junskom upisnom roku, kao i prethodnih godina, najveće interesovanje učenika bilo je za gimnazije, medicinske škole, ekonomske, dok je najviše slobodniih mesta ostalo u srednjim školama gde se školuju deca za određene zanate.
EuroNews Srbija
Novo upozorenje RHMZ-a: Četiri dela Srbije na udaru; Očekuje se još jedna pojava
Podsetimo, RHMZ je jutros uključio alarme za celu Srbiju i upozorava na kratkotrajne vremenske nepogode.
Više od 20 milimetara kiše danas u pojedinim delovima Srbije može pasti za kratko vreme, uz mogućnost grada i jakog ili olujnog vetra, navodi se u najnovijem upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Plјuskovi i grmlјavine lokalno će biti intenzivniji (preko 20 mm za kratko vreme), praćeni gradom i jakim ili olujnim vetrom danas pretežno u centralnim i južnim krajevima, a sutra izolovano i na području Vojvodine.
U meteorološkoj najavi RHMZ saopštava da će vreme biti danas promenljivo oblačno, toplo i sparno, s mogućim kratkotrajnom kišom i lokalnim plјuskovima, posebno u centralnim i južnim delovima Srbije.
Ponegde plјuskovi mogu biti praćeni gradom i jakim ili olujnim vetrom. U područjima van grmlјavinskih oblaka, vetar će biti slab do umeren, različitih smerova, dok će u Donjem Podunavlјu, Braničevu i Banatu povremeno biti pojačan, uglavnom južni i jugoistočni. Temperatura će se kretati od 27 stepeni Celzijusovih na zapadu i jugu Srbije do 34 stepena Celzijusova u Banatu.
Povremeni plјuskovi mogu se javiti i u Vojvodini.
Cela Srbija je danas pod žutim i većim delom pod narandžastim meteorološkim alarmom. To znači da vreme može biti opasno. Alaram je negde upaljen i zbog čak tri pojave: pljuskova, grmljavine i visokih temperatura.
B92
Da li je električni automobil za vas? Ova aplikacija daje odgovor
Vlasnici novijih generacija automobila BMW i Mini mogu da uz zvaničnu mobilnu aplikaciju dobiju simulaciju podataka, odnosno odgovor na pitanje da li bi im odgovarao prelazak na električni pogon.
Anksioznost zbog nedovoljne autonomije EV, odnosno “anksioznost dometa”, je osećaj koji je veoma poznat mnogim vozačima električnih vozila.
Njihov domet je i dalje jedan od glavnih faktora koji sprečava mnoge vlasnike klasičnih automobila da pređu na električna vozila, ali bi sa novijim generacijama vozila ovaj problem trebalo da bude rešen.
Sa novim modelima se povećavaju raspoloživi kapaciteti baterija i domet vozila, a računari sve bolji u predviđanju i proračunu raspoložive energije, što bi trebalo da smanji strah od ostanka bez struje na putu zbog pražnjenja baterije daleko od punjača.
BMW je sada smislio novi način da prevaziđe negativne stavove prema električnim automobilima.
U svojim zvaničnim mobilnim aplikacijama za BMW i Mini modele (My BMW App i MINI App), ugradili su novu funkciju pod nazivom “Analiza električnih vozila”.
Vlasnici automobila sa klasičnim pogonom sada mogu pomoću aplikacije da vide da li je prelazak na električni automobil za njih izvodljiva i realna opcija, navodi Autonet.hr.
Vozači moraju preći 2.000 kilometara u najmanje 200 pojedinačnih vožnji svojim automobilom, koji ima instaliran barem BMW Operating System 7.
Nakon toga mogu da pokrenu simulaciju u okviru aplikacije, a ona će im izračunati koliko od tih analiziranih vožnji bi se moglo realizovati sa jednim punjenjem baterije, u slučaju da voze sličan baterijsko-električni model (BEV) BMW-a ili Minija.
Simulacija koristi stvarne podatke o vožnji, tako da vlasnicima daje vrlo realističan pogled na situaciju.
U analizi je moguće videti i opcije punjenja za duža putovanja i vreme koje bi, da je korišćen električni pogon, trebalo da se potroši na punjačima.
“Električna vozila se lako mogu uklopiti u svakodnevnu rutinu mnogih vozača, samo što većina nije imala priliku da to isproba”, objašnjava BMW, čija ažurirana aplikacija sada može pomoći vlasnicima vozila da donesu odluku da pređu na električne automobile.
B92
Ministarstvo rudarstva i energetike: Otvaranje rudnika višedecenijski proces
“Ministarstvo rudarstva i energetike još jednom apeluje na sve u javnom prostoru, aktiviste, političare i medije, da ne šire neistine u vezi sa otvaranjem na desetine i stotine rudnika širom Srbije.
Po pitanju otvaranja rudnika, treba napomenuti da samo geološka istraživanja metaličnih mineralnih sirovina traju duži niz godina i ista predstavljaju veliki rizik za investitore, jer se ne može sa sigurnošću pretpostaviti da li će doći do pronalaska ležišta, a kamoli do otvaranja rudnika.
Dug je put od istraživanja, pronalaska ležišta, njegove verifikacije, a onda i ishodovanja neophodnih dozvola za eksploataciju.
Već u prvom koraku, da bi se ishodovalo odobrenje za istraživanje, potrebno je pribaviti uslove Zavoda za zaštitu prirode i Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Tim uslovima se definišu ograničenja pod kojim se mogu vršiti istraživanja i uopšte da li se mogu vršiti.
Ako višegodišnja istraživanja rezultiraju pronalaskom ležišta, sprovodi se postupak verifikacije rezervi mineralnih sirovina.
Ukoliko se investitor odluči za ishodovanje neophodnih odobrenja za vršenje eksploatacije, potrebno je da izradi investiciono-tehničku dokumentaciju i pribavi čitav niz mišljenja i uslova, kao i saglasnosti drugih republičkih organa, a pre svega onih koji se odnose na zaštitu životne sredine, vodoprivrede, u pogledu usaglašenosti sa prostorno planskom dokumentacijom, protivpožarnom zaštitom, zaštitom kulturnog nasleđa i drugo.
Tek nakon obrade pretdhodno navedene dokumentacije i akata, i ukoliko su ispunjeni svi uslovi može se odobriti vršenje eksploatacije.
Od 2003. godine, zaključno sa 2024. godinom, samo je otvoren jedan rudnik metala – Čukaru Peki kod Bora.
Po sličnoj dinamici za otvaranje 150 rudnika trebalo bi približno 3.000 godina – toliko o istinitosti izrečenih navoda.
Ministarstvo rudarstva i energetike naglašava da je otvaranje rudnika višedecenijski proces i apeluje na medije da pre prenošenja informacija koje nemaju utemeljenje, niti su potkrepljene relevantnim podacima, iste provere sa nadležnim institucijama, u ovom slučaju Ministarstvom rudarstva i energetike, kako bi se sprečilo širenje panike i zbunjivanje građana Republike Srbije”, ističe se u saopštenju.
Simptom
Vučić: Poslastičarnica Pelivan deo je naše zajedničke baštine (VIDEO)
“Poslastičarnica Pelivan deo je naše zajedničke baštine, ne samo Beograda, već i cele Srbije. Ovo mesto je simbol ljubavi, zajedništva i poštovanja koje traje više od jednog i po veka.
Kao predsednik Republike Srbije, želim da pošaljem jasnu poruku da pretnjama koje su prethodnih dana upućene vlasnicima, nema mesta u našem društvu. Srbija je zemlja svih njenih građana, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost. Naš zadatak je da čuvamo i branimo našu zajedničku prošlost i budućnost.
Nadležni organi preduzeli su sve potrebne mere kako bi zaštitili porodicu koja vodi @pelivanbeograd i obezbedili da se ovakvi incidenti ne ponove. Ovo je zemlja u kojoj svi građani treba da osećaju sigurnost i pripadnost i to je nešto što ćemo čvrsto braniti”, napisao je Vučić na instagram nalogu buducnostsrbijeav.
https://www.instagram.com/reel/C-420sKsOyQ/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=MzRlODBiNWFlZA==
Simptom
“Pakovraće-Požega do kraja ove godine, tunel Munjino brdo do leta 2025”
Naime, tunel će biti probijen, ali potrebno je oko pet meseci da se opremi kako bi bio pušten za saobraćaj.
“Očekujem da čitava deonica, uključujući ova dva tunela, bude u saobraćaju do juna naredne godine za narednu letnju sezonu”, rekao je ministar.
Kada je reč o nastavku auto-puta, do Crne Gore, odnosno do Boljara, izgradnja će teći fazno, kaže Vesić za Novosti i dodaje da bi radovi na prvom delu, od Požege do Duge poljane, ukoliko se privede kraju projektna dokumentacija i obezbede finansijska sredstva, mogli da krenu na leto 2025. godine.
“Deonica od Pakovraće do Požege dužine 19,5 kilometara predstavlja veoma složenu deonicu, jer se na njoj nalaze dva veoma dugačka tunela, Laz – 2.850 metara i Munjino brdo – 2.740 metara. Tunel Laz je probijen i u fazi je opremanja, dok se radovi na tunelu Munjino brdo ne mogu u potpunosti završiti do maja 2025. godine iako će ovaj tunel biti probijen do kraja ove godine. Planirano je da se u ovoj godini završi cela deonica auto-puta osim kroz tunel Munjino brdo, odnosno oko 16,7 kilometara”, rekao je Vesić.
Napomenuo je da tunel Munjino brdo ima veoma složenu geologiju, zbog čega su radovi nepredvidivi i dugo traju.
“Zbog svega toga planirano je da se svi radovi završe i saobraćaj pusti do juna 2025. godine”, rekao je ministar.
Pojašnjava da je deonica Požega – Boljari podeljena u dve deonice – od Požege do Duge poljane i od Duge poljane do Boljara. Ukupna dužina deonice Požega – Boljare je oko 107 kilometara.
“U toku je izrada planske i projektne dokumetacije, čija brzina završetka u velikoj meri zavisi i od brzine završavanja planske dokumentacije. Ceo proces se sprovodi fazno. Trenutno se priprema plan za oko 20 kilometra prve deonice od Požege do Duge poljane i to prva i poslednja, deseta poddeonica”, precizirao je Vesić.
Izrazio je očekuje da bi plan mogao sa bude usvojen u oktobru ove godine, čime će se stvoriti uslovi za završetak projektne dokumentacije za tih 20 kilometara.
“U skladu sa tim prvo će krenuti radovi ove dve poddeonice. Početak radova zavisi od brzine završetka projektne dokumentacije i obezbeđivanja finansijskih sredstava. Ukoliko se obezbede finansijska sredstva za radove, početak radova se može očekivati po završetku radova na predhodnoj deonici, od Pakovraća do Požege, što znači od leta 2025. godine”, rekao je Vesić.
Dodaje da je reč o veoma složenom projektu koji će imati mnogo mostova i tunela, zbog čega će cena izgradnje biti izuzetno visoka.
“S obzirom da nije završena planska i projektna dokumentacija nije mogućne dati jasniju procenu vrednosti ovog projekta. Kolika će cena biti zavisi će od izbora modela finansiranja, koji će značajno uticati na cenu. Trenutno su u razmatranju različiti koncesioni modeli finansiranja, a u zavisnosti od modela finansiranja, cena može ići u rasponu od 3,5 do četiri milijarde evra. Razlog da verujemo da je tako je i cena koju je Crna Gora dobila za izgradnju 22 km svog dela ovog puta do Andrijevice na tenderu. U pitanju je izuzetno teška i skupa deonica a održavanje ovog auto-puta kada bude izgrađen biće veoma zahtevno”, naveo je Vesić.
Drugi pravac auto-puta, od Požege do Kotromana je, prema rečima ministra, duga oko 60 kilometara, a sigurno je najsloženija, budući da je više od 70 odsto deonice u objektima, što podrazumeva mostove i tunele.
“U toku je izrada planske i tehničke dokumentacije. Do sada je urađena samo radna verzija idejnog projekta, koja je osnova za izradu prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora Beograd – Sarajevo, deonice Požega – Užice – Kotromane, čija je izrada u toku”, kazao je Vesić.
Papirologiju komplikuje i činjenica da taj put prolazi kroz park prirode Mokra gora.
“Lokacijski uslovi se mogu dobiti tek kada se usvoji prostorni plan. To se očekuje do kraja 2024. godine, što znači, da bi idejni projekat bio gotov koncem 2025. godine”, dodao je ministar Vesić.
B92
Stanje na putevima: Najduže se čeka na Batrovcima
Na Gradini, na ulazu u zemlju, zadržavanje za putnička vozila je 20 minuta, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Teretna vozila se na Horgošu, na izlazu iz zemlje, zadržavaju četiri, a na Batrovcima tri sata. Na GP Sremska Rača zadržavanje za teretna vozila je dva, a na graničnom oprelazu Šid sat vremena. Na naplatnim stanicama nema zadržavanja vozila.
Tanjug/B92
I dalje gužve na graničnim prelazima
Prema informacijama Uprave granične Policije Republike Srbije dobijenim u 17.15 sati na terminalima putnička vozila čekaju od 30 do 120 minuta, a teretnjaci se zadržavaju od dva do četiri sata.
Na Horgošu, na izlazu, vozila čekaju 60 minuta, na Horgošu 2 na izlazu 90 minuta, na izlazu na graničnom prelazu Bački Vinogradi 120 minuta, a na izlazu na Sremskoj Rači 30 minuta, na ulazu 30 minuta. Vozila na ulazu na graničnom prelazu Gradina zadržavaju se 30 minuta, na Preševu na ulazu, 35 minuta, na izlazu 35 minuta, na izlazu na Gostunu čekaju 30 minuta.
Dačić: U teškoj saobraćajnoj nesreći na pružnom prelazu poginulo dvoje dece i vozač
“Danas oko 12.45, na obeleženom prelazu puta preko pruge u mestu Petka, na području gradske opštine Lazarevac, dogodila se teška saobraćajna nezgoda u kojoj je smrtno stradao vozač automobila ’audi A6’ M. L. (1955) iz Lajkovca i dvoje dece, kćerka M. D. (2010) i sin M. D. (2012) iz mesta Lukavica kod Lazarevca, dok je njihov otac, M. D. (1986) povređen i zbrinut u Urgentnom centru”, saopštio je ministar unutrašnjih poslova.
Do saobraćajne nezgode je došlo kada je vozač M. L, koji je, kako se sumnja nelegalno pružao taksi usluge, prevozeći oca sa dvoje dece, ne poštujući saobraćajnu signalizaciju, prošao na crveno svetlo, nakon čega je na njegov automobil naleteo putnički voz koji je saobraćao na liniji Prijepolje – Beograd.
Tanjug
Malagurski za “Simptom”: Srbi neće pristati na kopanje litijuma jer bi to bilo sopstveno ukidanje
Poznati režiser i dokumentarista, iako se zalaže za rešenje o zakonskoj zabrani iskopavanja litijuma i bora, ukazuje i na činjenicu da povodom problema litijuma i potencijalnog otvaranja rudnika Rio Tinta u dolini Jadra, u blizini Loznice, ne postoje tzv. terminalna rešenja jer se, kako kaže, u Srbiji zakoni ne sprovode.
Podsetio je da su protesti pre tri godine (2021/2022) urodili plodom ali se borba nastavlja, a protiv je bilo kakve javne rasprave na temu kopanja litijuma koju slikovito opisuje:
“Javna rasprava na temu litijuma je ravno dovođenju vuka i ovce u emisiju da diskutuju o sudbini stada. Nauka je rekla svoje. Prosperitet leži u otvaranju rudnika znanja u kojem će mladi moći da iskopaju ideje i dobiti adekvatnu državnu podršku da ih razvijaju”, jasan je Malagurski.
Na pitanje o tumačenjima najviših predstavnika vlasti plasiranih putem sredstava informisanja pod kontrolom same vlasti, da je reč o protestima iza kojih stoji Zapad, Malagurski kaže da “elementarna logika nalaže da ako je Zapadu otvaranje rudnika litijuma u Srbiji u interesu, neće pokušavati da sruši vlast koja je na to pristala, naprotiv”.
“Da bi se poverovalo u optužbe da iza protesta protiv rudnika litijuma stoje zapadne službe neophodan je raskid sa zdravim razumom. Svi dostupni naučni podaci ukazuju na ekološku kataklizmu ukoliko se rudnik otvori i ne postoji dovoljno ubedljiva marketinška taktika koja može opravdati uništenje sredine u kojoj živimo”, ističe on.
Prema njegovim rečima, ne postoje trajna rešenja za društvene i političke probleme, pa ni u Srbiji, a nema ni čarobnog štapića za ekonomski procvat.
“Protesti protiv projekta Jadar pre tri godine su urodili plodom, ali se borba nastavlja. I uvek će biti borbe između privilegovane elite opsednute profitom i običnog naroda koji želi dostojanstven život”, kazao je Malagurski i dodao da se lično zalaže za zakonsku zabranu eksploatacije litijuma, ali da je važnije pitanje primene zakona, koja, kako navodi, “u Srbiji, nažalost, zavisi od spremnosti organizovanih građana da na njoj insistiraju”.
Protesti, vrlo masovni, protiv litijuma i Rio Tinta, buknuli su širom Srbije počevši od prvog, vidovdanskog, u Loznici 28. juna, do terazijskog u glavnom gradu, 10. avgusta, na kome se okupilo oko 50.000 ljudi.
Novi talas protestnih okupljanja najavljen je od Preobraženja, 19. avgusta, u Valjevu i Ivanjici.
Organizatori, “Eko straža” i “Ne damo Jadar”, traže zakonsku zabranu istraživanja i eksploatacije litijuma i bora.
Simptom/M. M.
- « Previous Page
- 1
- …
- 84
- 85
- 86
- 87
- 88
- …
- 121
- Next Page »