1. Panteon, Rim, Italija
Kao jedan od najslavnijih podviga antičkog inženjerstva, Panteon u Rimu je poznat po svojoj masivnoj, nearmiranoj betonskoj kupoli. Sa prečnikom i visinom od 43 metra, ova kupola je izgrađena pre skoro dve hiljade godina po usavršenom receptu od kreča, pucolane i agregata – metod koji je dokumentovao drevni arhitekta Vitruvije. Centralni okulus, kružni otvor na vrhu, ne samo da osvetljava unutrašnjost, već i povezuje zemaljski prostor sa nebom, čineći Panteon bezvremenskim simbolom rimske genijalnosti.

2. Aja Sofija, Istanbul, Turska
Izgrađena 537. godine za vreme vladavine cara Justinijana I, Aja Sofija je bila svedok vekovima transformacije iz crkve u džamiju i sada muzej. Njegova centralna kupola, postavljena na inovativne priveske, stvara ekspanzivan, svetao enterijer koji je bio revolucionaran za svoje vreme. Ovo arhitektonsko remek-delo otelotvoruje mešavinu umetničkog izraza i tehničke snage, odražavajući bogato kulturno nasleđe koje nastavlja da pleni posetioce iz celog sveta.

3. Firentinska katedrala (Santa Maria del Fiore), Firenca, Italija

Kupola firentinske katedrale, koju je projektovao Filipo Bruneleski početkom 15. veka, predstavlja krunu renesansne arhitekture. Svojim inovativnim dizajnom sa dvostrukom ljuskom i šarom od cigle od riblje kosti, Brunelleschi je prevazišao značajne strukturalne izazove, postavljajući nove standarde za izgradnju. Danas kupola ostaje trajni simbol renesansne kreativnosti i tehničke veštine, privlačeći entuzijaste umetnosti i arhitekture iz svih krajeva sveta.

 

4. Bazilika Svetog Petra, Vatikan

U srcu Vatikana, bazilika Svetog Petra stoji kao spomenik renesansnoj umetnosti i duhovnoj veličini. Kupola, u velikoj meri pod uticajem Mikelanđelovog vizionarskog dizajna, veličanstveno se uzdiže iznad bazilike, usklađujući složene detalje sa savršenim proporcijama. Ova kultna struktura ne samo da dominira horizontom, već služi i kao svedočanstvo o spoju umetnosti, vere i inženjerske izvrsnosti koji karakteriše to doba.

5. Kupola na steni, Jerusalim

Završena 691. ne, Kupola na steni je jedan od najstarijih preživelih primera islamske arhitekture. Njegova upečatljiva zlatna kupola, postavljena na drevnoj pozadini Jerusalima, stvara moćnu vizuelnu izjavu i lepote i odanosti. Osmougaona struktura, ukrašena složenim pločicama i kaligrafskim natpisima, odražava sofisticiranu umetnost i naučno razumevanje svog vremena, čineći ga žarišnom tačkom istorijskog i verskog značaja.

 

6. Tadž Mahal, Agra, Indija

Dok se Tadž Mahal širom sveta slavi kao simbol večne ljubavi, njegova centralna kupola je podjednako izuzetna. Izrađena od netaknutog belog mermera u 17. veku, kupola je remek delo simetrije i gracioznosti, krunisana delikatnim završnim obradama. Dizajn se neprimetno integriše sa složenim rezbarijama mauzoleja i bujnim baštama, što predstavlja primer jedinstvene sposobnosti mogulske ere da kombinuje umetničku lepotu sa robusnom arhitektonskom tehnikom.

 

7. Sultan Ahmedova džamija (Plava džamija), Istanbul, Turska

Džamija Sultan Ahmeda, popularno poznata kao Plava džamija, poznata je po svojim kaskadnim kupolama i vitkim minaretima koji krase horizont Istanbula. Završena početkom 17. veka, njena centralna kupola je centralna tačka dizajna džamije, obavijena živopisnim plavim Iznik ​​pločicama i delikatnom kaligrafijom. Ova fuzija vizantijskih i otomanskih elemenata stvara spokojan, ali impozantan prostor za obožavanje i razmišljanje, odražavajući bogatu kulturnu tapiseriju grada.

8. Katedrala Svetog Pavla, London, Ujedinjeno Kraljevstvo

Katedrala Svetog Pavla, koja dominira horizontom Londona, poznata je po impresivnoj kupoli koju je dizajnirao ser Kristofer Ren u 17. veku. Inspirisan klasičnim oblicima i prožet baroknom elegancijom, složeni kasetirani dizajn kupole i široke obline izazivaju osećaj strahopoštovanja i poštovanja. Sveti Pavle predstavlja simbol otpornosti i obnove, odražavajući i istorijsku priču i arhitektonsku evoluciju jednog od najvećih gradova sveta.

 

9. Kapitol Sjedinjenih Država, Vašington, D.C., SAD

Kapitol Sjedinjenih Država, sa svojom veličanstvenom kupolom od livenog gvožđa, trajni je amblem američke demokratije i inovacija. Završena sredinom 19. veka, kupola spaja neoklasični dizajn sa modernim inženjerskim tehnikama, simbolizujući težnje i otpornost mlade nacije. Kao središnji deo jedne od najvažnijih svetskih političkih institucija, kupola Kapitola je stalni podsetnik na ideale jedinstva, napretka i demokratskog upravljanja.

 

10. Reichstag Dome, Berlin, Nemačka

Savremeni obrt na istorijskoj ikoni, kupola Rajhstaga u Berlinu predstavlja modernu transparentnost i obnovu. Redizajniran 1990-ih od strane arhitekte Ser Normana Fostera, staklena kupola kruniše istorijsku zgradu Rajhstaga, pružajući panoramski pogled na Berlin. Ova inovativna struktura ne samo da naglašava međusobnu igru istorije i modernog dizajna, već služi i kao moćna metafora za otvorenost, odražavajući put Nemačke ponovnog ujedinjenja i napretka.

 

 

Od drevne genijalnosti rimskog Panteona do savremene elegancije kupole Rajhstaga u Berlinu, ovih deset kupola obuhvataju evoluciju arhitektonske misli i kulturnog izraza. Svaka struktura, sa svojom jedinstvenom istorijom i dizajnom, predstavlja svedočanstvo trajne ljudske želje za inovacijama i stvaranjem. Pozivaju nas da cenimo ne samo tehničko majstorstvo koje stoji iza njihove konstrukcije, već i dublje priče o veri, umetnosti i ambicijama koje nastavljaju da inspirišu generacije. Bez obzira da li ste entuzijasta arhitekture ili zaljubljenik u istoriju, ove kupole nude fascinantan uvid u genijalnost ljudske kreativnosti – nasleđe koje je i danas živo i relevantno kao i pre vekova.

Simptom/Wonder ae

 

 

 

Karl je rekao Tanjugu da je želeo da se to dogodi još posle jubilarnog 50. FEST-a 2022. godine i da je dva puta taj predlog stavljao na glasanje odboru festivala, u maju i avgustu mesecu te godine.

“Oba puta je izglasan i konačno poslat Skupštini grada na usvajanje. Verovatno taj papir još uvek negde stoji u pisarnici”, napomenuo je Karl.

U obrazloženju svog predloga, Karl je 2022. godine naveo da je tradicionalni termin u početnim mesecima godine imao smisla kada je FEST bio pregled najznačajnijih filmova prethodne sezone, učesnika velikih festivala, dobitnika Oskara i repertoarskih hitova.

Karl je podsetio da je promenom koncepcije 2015. godine FEST postao takmičarski sa tri linije filmova u kompeticiji

Od 2020. je takmičarski program redefinisan u jednu međunarodnu takmičarsku liniju, u kojoj ravnopravno učestvuju i odabrani srpski filmovi, sa šest nagrada “Beogradski pobednik”, za najbolji film, scenario, režiju, glumca, glumicu i debitanta.

Opterećenje za budžet festivala

Prema njegovim rečima, pandemija koronavirusa je uticala globalno na bioskopsku eksploataciju i ojačale su internet platforme, što je dovelo do “ukrupnjavanja tržišta i smanjenja broja filmova u redovnoj bioskopskoj distribuciji”.

 “To sa sobom povlači da tzv. nezavisni filmovi koji čine okosnicu ponude festivala A kategorije (Kan, Vencija, Berlin) takođe brzo idu u bioskope, da bi se što pre prodali za platforme pa je njihovo čuvanje za festivale sve skuplje”, naveo je Karl.

Kako kaže, to je bilo “vidljivo u trošku revijalnog dela programa prethodnih izdanja FEST-a koji su višestruko narasli u odnosu na ranije godine i time značajno opteretili budžet festivala”.

“Ako bi se taj trend nastavio, samo bi trošak nabavke filmova bio kao ceo budžet festivala pre nekoliko godina”, ocenio je Karl.

U svom predlogu, 2022. godine Karl je podsetio da “ideja o promeni termina FEST-a na oktobar nije nova i datira još od sredine osamdesetih godina prošlog veka”, ali “tada nije bilo volje ni snage da se tako nešto uradi”.

Karl je bio ocenio da je koristan prelazak FEST-a na poslednji petak u septembru, odnosno prvu nedelju oktobra, pošto je Kanski festival završen četiri meseca ranije, a Venecijanski festival tri nedelje ranije.

“Čime su ti filmovi neuporedivo aktuelniji, dostupniji i, pogotovo što na talasu i nakon FEST-a mogu odmah da započnu bioskopsku distribuciju. Isto važi za regionalne festivale sa koji dolazi jedan deo naslova za takmičarski program”, naglasio je Karl.

Prema njegovim rečima, početak jeseni je tradicionalno vreme kada većina novih srpskih filmova ulazi u bioskope i logično je da FEST bude njihova prva stanica, bilo u takmičarskom ili revijalnom delu programa.

Veća šansa za dovođenje “jakih gostiju”

Kako je navedeo, filmovi viđeni za Oskare upravo kreću u američke bioskope, samim tim FEST ne treba da čeka ili strepi da će ih neka platforma apsorbovati do marta meseca.

“Pošto su Kan, Venecija i Toronto završeni, i nema drugih velikih dešavanja mogućnost dovođenja jakih gostiju u Beograd je neuporedivo veća, nego u martu zbog Berlina i kampanje za Oskare”, istakao je Karl, dodavši da na početku jeseni još postoji mogućnost projekcija na otvorenom.

Karl je dodao da FEST ne treba da odustane od dosadašnjeg termina februar-mart, koji je odgovarajuć za reviju “FEST klasik” na kojoj će biti prikazivane remasterizovane – digitalizovane verzije filmova sa ranijih FEST-ova.

“Na ovaj način FEST je u kulturnom životu Beograda, Srbije i regiona prisutan cele godine kroz retrospektivno revijalno dešavanje u februaru i centralno u oktobru mesecu”, naglasio je Karl. u svom predlogu.

Navodi i da ga ovih dana mnoge kolege zovu i postavljaju isto pitanje šta će biti sa FEST-om, i dodaje da to nije zona njegove odgovornosti od kraja leta 2022. godine, kada je otišao sa mesta Gradskog sekretara za kulturu i predsednika odbora festivala.

“Do tada, radio sam ga intenzivno u dva navrata, prvo selektorski u tandemu sa Borom Anđelićem od 2010. do 2014. što su bili poslednji FEST-ovi u izvornoj koncepciji ‘festival festivala’ od kojih je onaj održan 2014. zabeležio prodaju od 101. 000 karata, od toga 76.000 samo u velikoj dvorani Sava Centra”, podsetio je Karl.

Poslednji put Karl je od 2018. do 2022. godine bio na čelu odbora manifestacije, a u tom periodu FEST je “zalaganjem svih svojih ljudi, razumevanja gradske uprave i požrtvovanog tima saradnika uspeo da sačuva kontinuitet i izbegne da mu se ponove 1993. i 1994. godina kada ga nije bilo iz mnogo pomešanih razloga”.

Simptom/Euronews