Sednica Vlade Srbije biće održana sutra u 10 časova.
U masovnom ubistvu na Cetinju 1. januara ubijeno je 12, a teško ranjene četiri osobe.
Dan žalosti u Republici Srpskoj zbog tragedije na Cetinju
Odluku o proglašenju Dana žalosti je na telefonskoj sednici juče donela Vlada Republike Srpske, prenosi RTRS.
Institucije i javne službe dužne su da zastave spuste na pola koplja, a medijski, sportski, kulturni i svaki drugi sadržaj treba da se prilagode odluci Vlade Srpske o proglašenju Dana žalosti, ističe se u saopštenju.
Na Cetinju je muškarac, koji je nakon zločina izvršio samoubistvo, ubio 12 i ranio četiri osobe, a među ubijenima je i dvoje dece starosti od 10 i 13 godina.
Simptom/RTRS
Dr Stojanović: Povratak u Dom zdravlja u Gračanici (video)
Dr Stojanović ističe da je presrećan što se vratio na Kosovo i svom poslu u Domu zdravlja u Gračanici, gde je proveo 14 godina kao specijalista Opšte medicine.
„Danas je prvi radni dan. Osećaj je prelep kada vas dočekuju kolege sa kojima ste proveli jedna izvestan broj godina. Dosta je došlo novih, mladih kolega, osećaj je zaista prelep kada vas neko tako srdačno dočeka“, kazao je dr Stojanović.
Doktor Stojanović kaže da želi da svoje znanje i iskustvo, koje je stekao radom u Norveškoj, prenese svojim kolegama.
„Sada kada sam imao priliku da radim u jednoj visoko razvijenoj zemlji, visoko uređenom zdravstvenom sistemu kao što je norveški, želim da iskustvo, znanja i veštine koje sam tamo stekao primenim u ovoj zdravstvenoj ustanovi, kao i da ta iskustva prenesem na svoje kolege. Način, koji sam tamo naučio, što se tiče tretmana pacijenta, isto primenim na svojim pacijentima. To što je tamo bila praksa koja se razlikovala od našeg zdravstvenog sistema, to možemo i ovde da implementiramo“, objašnjava dr Stojanović.
Stojanović ističe da mu je podrška institucija države Srbije značila da se vrati na Kosovo.
„Ne mogu da vam opišem značaj institucija države Srbije, predsednika Aleksandra Vučića, ministra Zlatibora Lončara i Kancelarije koja je formirana pri Ministarstvu zdravlja za saradnju sa dijasporom. Zahvaljuljući institucijama u ovom slučaju države Srbije, uspeo sam i bio podstaknut da se vratim nazad, i dobijem radno mesto gde sam želeo, iako su mogućnosti bile drugačije. Iako sam mogao da biram, u ovom slučaju, da radim u nekom drugom zdravstvenom centru u centralnoj Srbiji, ja sam ipak poslušao svoje srce, svoja osećanja, i vratio se nazad svojim korenima da radim u Domu zdravlja Gračanica“, istakao je on
Doktora Stojanovića su prvog radnog dana dočekale dugogodišnje kolege, među njima i dr Ivana Vuksanović, koja je svom kolegi poželela uspešan rad.
„Doktor Dalibor i ja se već dugi niz godina poznajemo. Moram da kažem da naš odnos traje već dve decenije, tako da smo emtivno vezani. Mnogo mi znači njegov povratak, a ne samo meni već i kolegama. Veoma su radosni, počastvovani njegovim dolaskom. Pre svega je dobar čovek, i dobar lekar. Radujemo se daljolj saradnji“, poručila je dr Vuksanović.
Takođe, i pacijente je obradovao povratak dr Stojanovića.
„Normalno da nam je drago što se doktor vratio. Ovde nedostaju lekari. On je jedan od boljih lekara, zaslužno se vratio“, kazala je Živka Mitrović iz Gračanice.
Simptom/Kosovoonline
Venecuela: Nagrada od 100.000 dolara za opozicionog lidera Gonzalesa Urutiju
“Traži se. Naređenje za hvatanje. Nagrada: 100.000 dolara”, piše na plakatu koji je policija kasno sinoć objavila na društvenim mrežama, sa fotografijom Urutije koji je otišao u egzil u Španiju u septembru.
Plakat će biti stavljen na aerodrome i policijske kontrolne punktove širom zemlje, rekli su za AFP izvori bliski pravosudnim organima u Venecueli.
Proglašenje ponovne izborne pobede Nikolasa Madura za treći šestogodišnji mandat naišlo je na oštra osporavanja opozicije, koja smatra da je Gonzales Urutia pobednik, sa više od 67 odsto glasova.
Gonzales Urutia i venecuelanska opoziciona liderka Marija Korina Mačado pozvali su svoje sugrađane da protestuju jer predsednik Nikolas Maduro treba da položi zakletvu za treći mandat 10. januara.
Osim SAD, Evropska unija i mnoge zemlje Latinske Amerike takođe ne priznaju ponovni izbor Madura.
Simptom/AFP
Miloš Vučević: Tvrde da Vučić poziva na građanski rat, a oni dva meseca vape za sukobima
Vučević je to rekao komentarišući naslovne strane pojedinih opozicionih medija na kojima su upućene nove pretnje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
“Čudno mi je da ti isti pričaju o građanskom ratu, samo kažu nije još krv protekla i prolivena, a onda kažu da Vučić poziva na građanski rat samo zato što je rekao da u stranci kojoj on pripada postoje ljudi koji su rekli da nikada neće praviti kompromis sa ljudima iz današnje ili nekadašnje DS, pošto su oni svi manje više potekli iz te stranke. I da je to stav jednog jezgra SNS, da ne žele nikakav kompromis, politički kompromis sa ljudima iz DS, nebitno da li se nalaze u ovoj ili onoj stranci”, rekao je Vučević novinarima u Matici srpskoj u Novom Sadu.
Premijer je naglasio da je to politički legitimno i da je dobar stav da se ima čvrsta politika i ideologija. Vučević je istakao da nikada neće biti prihvaćena prelazna vlada, jer se mandat dobija na izborima, od građana i ne može da se otme.
“I to sad već toliko iritantno ide prema građanima Srbije da je to, ja mislim da se sada samo gleda šta iritira građane. Zamislite tu glupost – neće Novi godinu, jer nam staru dugujete, stvarno? A vi dugujete nama decenije, da podsetimo sve nas kako ste nam pojeli te godine kao skakavci. Što se tiče pozicije naše stranke, izbori su uvek opcija, a prelazne vlade nikada neće biti, oko toga nema dogovora”, naveo je Vučević.
Simptom/Euronews
Besplatan javni prevoz u Beogradu: Poslodavci i dalje imaju obavezu da isplaćuju naknadu za prevoz zaposlenima
On za Euronews Srbija navodi da je Zakon o radu u članu 118 ustanovio pravo zaposlenog na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, a visinu ove naknade odredio prema ceni prevozne karte u javnom saobraćaju, osim ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.
“Složićemo se da javni prevoz (u ovom slučaju gradski prevoz u Beogradu) nema karakter sopstvenog prevoza, jer isti koriste, ne samo zaposleni, već i drugi građani. Isto tako, zaposleni na rad može doći i drugim prevoznim sredstvom (bicikl, eletrični trotinet, automobil), te mu nevezano od toga sleduje naknada za dolazak i odlazak sa rada”, rekao je profesor.
S obzirom na to da je, dodaje Urdarević, Odlukom ukinuta cena prevozne karte, tačnije javni prevoz u Beogradu je besplatan, pa tako nema dokumentovanih troškova, to ne znači da je zaposleni izgubio pravo na naknadu troškova prevoza u Beogradu, već da se iznos ove naknade treba utvrditi u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Poslodavci bi, kaže Urdarević, trebalo da izmene Pravilnike o radu i aneksiraju ugovore o radu, ili zajedno sa sindikatima da izmene kolektivne ugovore, kako bi autonomno utvrdili iznos ove naknade za one zaposlene koji rade na teritoriji grada Beograda.
“Ovde ukazujemo na opasnost autonomnog uređivanja troškova prevoza pa tako poslodavci mogu da predvide jako niske iznose ove naknade i time obesmisle ovo pravo zaposlenog, kao u slučaju regresa ili toplog obroka. Da bi se to izbeglo, predlažem da se cena prevozne karte veže, ili za cenu prevoza u nekom drugom velikom gradu (Novi Sad, Niš) i u tom iznosu isplaćuje svim zaposlenima koji rade na teritoriji Beograda, ili da ostane kao što je i do sada”, rekao je profesor.
U Uniji poslodavaca Srbije kažu za Politiku da očekuju da se nadležni oglase o ovom pitanju kako bi sve ostalo u okvirima zakona.
U Uniji poslodaca Srbije navodi se da su poslodavci po zakonu obavezni da isplaćuju ovu naknadu, ali da ona mora da bude ostvarena.
“Pretpostavljamo da će u okviru odluke o besplatnom prevozu stići i neke smernice koje će poslodavcima dati bliže objašnjenje, u protivnom će svi tražiti mišljenje nadležnih, što dodatno komplikuje situaciju”, rekla je ona i dodala da bi o ovome trebalo da se izjasne Ministarstvo finansija i Poreska prava.
U vezi sa najavljenim uvođenjem besplatnog javnog gradskog prevoza u Beogradu, u Ministarstvu finansija ukazuju na to da je pravo zaposlenog na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada uređeno radnopravnim propisima.
“Poreski tretman primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada nije promenjen, pa se u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana ne plaća porez na zarade na primanja po ovom osnovu do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 5.398 dinara mesečno”, rekli su u Ministastvu finansija za Euronews Srbija.
Simptom/Euronews
„Tretirajte nas kao ljude“: Ribarski ratovi i teror u vodama Šri Lanke
Mučenje je trajalo sat vremena, a jedan od uniformisanih ljudi je vikao: „Tuci ih jače, jače“, priseća se Ašoka, koji je takođe bio pretučen.
Ribari – svi Indijci – kasnije su bili vezani lisicama i lancima, a čelične ivice su im se urezale u kožu i izazivale svrab. Vezani zajedno, niko od njih nije mogao da se pomeri; inače bi svi pali. Ribari su odvedeni u mornarički kamp u Karainagaru, severno od Šri Lanke. Petnaest dana kasnije, dva muškarca — za koje su ribari kasnije saznali da su bili iz indijske ambasade u Kolombu — posetila su ih i dala im peškire i sapun. Muškarci su konačno pušteni mesec dana nakon što su uhapšeni.
Protesti su izbili u ribarskoj zajednici u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu, gde pada Pamban, protiv njihove vlade zbog frustracija što Nju Delhi nije mogao da obezbedi njihovu bezbednost
U međuvremenu, u Šri Lanki, tri druga indijska ribara osuđena su na šest meseci zatvora uz novčane kazne.
SLN i Ministarstvo spoljnih poslova zemlje nisu odgovorili na mejlove Al Džazire u kojima su tražili komentare o navodima da službenici Šri Lanke maltretiraju uhapšene ribare
<
Foto video screenshot
„Voleo bih da nas tretiraju kao ljude“, kaže Ašoka.
‘To je naše pecalište’
Manarski zaliv, ulaz u Indijski okean koji povezuje Indiju i Šri Lanku, bogat je biodiverzitetom i izvor sredstava za život za ribare obe zemlje. Kačativu, malo ostrvo u moreuzu Palk, delu okeana koji deli dve zemlje, istorijski je bilo zajedničko ribolovno mesto za Indijance i Šri Lanke. Prava na ribolov Indijanaca u regionu ukinuta su 1976. nakon što je Indija 1974. ustupila ostrvo Šri Lanki. Danas je Kačativu mesto čestih hapšenja indijskih ribara.
Za indijske ribare u Pambanu, prelazak pomorske granice u vode Šri Lanke je pitanje opstanka
Ulov na indijskoj strani opada zbog klimatskih promena, sve većeg plastičnog zagađenja u moru i masovne upotrebe mehanizovanih koča tokom decenija. Traleri, koji stružu morsko dno u potrazi za ribom, uništavaju stanište morskog dna, uključujući koralne grebene. Ovo zauzvrat remeti cikluse razmnožavanja.
Pomorski stručnjaci takođe krive kočare za zagađenje mora napuštenim mrežama i izlivanjem goriva.
Simptom/Ajazeera
Nova procena FBI: Napadač u Nju Orelansu ipak je bio sam
“U ovoj fazi ne smatramo da su druge osobe bile umešane u ovaj napad, sem Šamsud-Dina Bahara Džabara (42), osumnjičenog koji je ubijen”, rekao je novinarima visoki zvaničnik FBI Kristofer Reja, prenela je agencija AFP.
Predsednik SAD Džozef Bajden izjavio je sinoć da je napadač bio veteran američke vojske koji je preko društvenih mreža nekoliko sati pre najavio napad i rekao da je inspirisan grupom Islamska država i izrazio želju da ubija.
Agencija AP piše da je FBI objavio da je napadač u više videa izrazio podršku grupi Islamska država i da je tvrdio da se pridružio toj organizaciji.
Pet video snimaka objavio je Fejsbuku dan uoči napada u kojima “objašnjava da je na početku predvideo da napadne porodicu i prijatelje, ali se plašio da će se naslovi novina koncentrisati na ‘rat vernika i nevernika’ “, rekao je Reja, visoki zvaničnik FBI na konferenciji za novinare.
Zvaničnik FBI-ija je takođe izjavio da je napadač sam postavio dve bombe ručne izrade u Francuskoj četvrti Nju Orleansa gde se masa okupljala da proslavi Novu godinu.
“Dobili smo nadzorne video snimke koji pokazuju (osumnjičenog) kako postavlja bombe tamo gde su nađene”, rekao je Reja novinarima.
“Znamo da je izričito izabrao ulicu Burbon za napad, nismo sigurni zašto”, rekao je Reja, zamenik pomoćnika direktora FBI, i dodao da je napadač bio “sto odsto inspirisan” Islamskom državom.
FBI je objavio i da nema “nesporne veze” između napada kamionetom u Nju Orelansu u novogodišnjoj noći i eksplozije iste noći kamioneta marke Tesla pred Trampovim hotelom u Las Vegasu.
Pirotehnička sredstva i kante goriva su nađeni u sajber kamionetu čiji je tovar u sredu eksplodirao i ubio osumnjičenog u vozilu ispred “Međunarodnog hotela Tramp”, u delimičnom vlasništvu budućeg predsednika SAD.
Osoba koja je poginula u eksploziji je aktivni vojnik američke vojske, rekla su tri zvaničnika za AP.
Simptom/AP
Zeta film u Budvi preuzima Đorđe Mićunović, sin Brana Mićunovića
Đorđe je sin kontroverznog biznismena Branislava Brana Mićunovića, koji je preminuo u aprilu prošle godine.
„Komisija za tržište kapitala, na 104. sednici održanoj 27. decembra 2024. godine, donela je Rešenje o odobrenju obavezne javne ponude za preuzimanje akcionarskog društva Filmsko preduzeće Zeta film AD Budva od strane sticaoca Đorđa Mićunovića sa povezanim licima“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Montenegroberze.
Komisija je na istoj sednici donela rešenje o obustavi trgovanja akcijama Zeta filma do okončanja javne ponude za preuzimanje.
Na mestu nekadašnje zgrade Zeta filma izgrađen je hotel Merit Starlit.
Brano Mićunović bio je većinski vlasnik budvanske kompanije Zeta film, kojeg je sa bratancem Predragom Mićunovićem kupio 2024. u procesu masovne vaučerske privatizacije.
Prema podacima Centralnog depozitarnog klirinškog društva, Predrag Mićunović ima 52,16 odsto akcija Zeta filma, na Zbirnom kastodi račun 1 skriveno je 24,41 odsto. Đorđe Mićunović trenutno ima oko 13,8 odsto, a njegova sestra Andrea Kustudić 2,62 odsto akcija.
Čuveni Zeta film zameniće hotel
Zeta film je osnovan 1956. godine, kao jedino preduzeće za proizvodnju i promet filmskih ostvarenja u Crnoj Gori. Za to preduzeće se vezuju počeci crnogorske kinematografije i distribucije filmova.
Na mestu nekadašnje oronule zgrade Zeta filma stotinak metara od Starog grada u Budvi, izgrađena je višespratnica i uveliko se reklamira prodaja apartmana u budućem kondo hotelu Merit Starlit.
Hotel će imati 44 hotelske sobe, 49 rezidencijalna apartmana, te dva restorana, spa i fitnes centar i kazino.
Kako se navodi na sajtu Merit Starlita, 30 od 49 rezidencijalnih apartmana su već prodati.
Sankcije SAD
Brano Mićunović je imao razvijen biznis u Crnoj Gori, ali je najčešće pominjan kao osoba koja je rukovodila organizovanim kriminalom, što je on više puta demantovao.
Sredinom novembra prošle godine, SAD uvele su sankcije njemu i biznismenu Miodragu Daki Davidoviću, zbog, kako je navedeno, povezanosti sa kriminalom i zlonamernim uticajem Rusije u regionu.
To je podrazumevalo blokadu njihove imovine u SAD ili one koju kontrolišu njima bliske osobe u toj državi.
U obrazloženju odluke navodi se da je Mićunović decenijama vodeća figura u organizovanom kriminalu u Crnoj Gori.
“Najpoznatiji je po ilegalnom švercu cigareta koji je korumpirao i podrivao nezavisnost demokratskih institucija Crne Gore”, piše u saopštenju.
Mićunovića su teretili da je sa nekom od vlada na Zapadnom Balkanu i sadašnjim ili bivšim vladinim zvaničnikom, učestvovao u koruptivnim radnjama.
Zastara u Italiji
Nikšićanin je bio optužen za ubistvo sugrađanina Radovana Kovačevića u oktobru 2000. godine, ali je 2007. pravosnažno oslobođen. Niko od onih sa mesta događaja nije ga identifikovao kao osobu koja je pucala.
Mićunović je bio i jedan od optuženih u Bariju za šverc cigareta tokom devedesetih godina. Postupak pred tamošnjim sudom obustavljen je zbog zastare.
Istragom je bilo obuhvaćeno petnaestak osoba iz Crne Gore i Italije. Među njima i tadašnji premijer Milo Đukanović. Svi su kasnije, i zbog formalnih razloga, oslobođeni optužbi.
Mićunović je bio suvlasnik i vlasnik više kompanija iz oblasti kockarskog i građevinskog biznisa u Crnoj Gori.
Simptom/Forbes
Forbes: Objavljen ugovor Kineza i Startinga o renoviranju stanice u Novom Sadu, milioni…
Dokumenta otkrivaju koliko je novca domaća kompanija kao podizvođač dobila za posao rekonstrukcije stanične zgrade u Novom Sadu. I za šta je bila zadužena.
Kako se može videti iz dokumenata, dve strane su potpisale sporazum u novembru 2011. dok na podizvođačkom ugovoru stoji jul 2022.
Prema Sporazumu, dogovoreno je da Starting dobije 1,9 miliona evra za radove, a prema ugovoru čak 2,5 puta više odnosno 5,1 milion.
Šta stoji u sporazumu
Na početku samog sporazuma, navodi se da kineska kompanija želi da angažuje Starting da izvede radove na projektu renoviranja stanice u Novom Sadu na bazi podizvođačkog ugovora. Kao i da su ušli u podizvođački ugovor u Beogradu 10. novembra 2021. nakon „prijateljskih konsultacija“ (friendly consultation).
U delu kojim se preciziraju definicije termina koji se koriste u dokumentu, za podizvođačke radove se navodi „renoviranje stanice u Novom Sadu i prateći radovi“.
U delu Opštih odredbi definisano je da je Starting spreman da ispuni sve odgovornosti i obaveze vezane za podizvođački ugovor, a koji su definisani u ugovoru između Vlade Srbije i kineskog konzorcijuma. S druge strane, Kinezi se obavezuju da povere Startingu izvođenje radova i da isplate nadoknadu po njihovom završetku.
Obaveze Kineza
Kineska kompanija se obavezala da Startingu omogući pristup gradilištu dok će srpska kompanija biti odgovorna za zaštitu i čuvanje opreme i materijala, zajedno sa izvedenim radovima. Kinezi će biti odgovorni za internu i eksternu komunikaciju tokom izvođenja radova.
„S vremena na vreme“, Kinezi će nadzirati i proveravati napredak Startinga, kvalitet i bezbednosnu situaciju. I imaju pravo da traže otklanjanje nedostataka u radovima koji ne ispunjavaju standarde. Mogu zahtevati i zamenu materijala i opreme, kao i nekompetentnog osoblja, čak i predstavnika Startinga.
Kineska kompanija će organizovati komunikaciju sa Vladom Srbije i Infrastrukturom železnice Srbije oko dizajna, tehnologije i izgradnje. Takođe će dogovoriti učešće predstavnika Startinga na sastancima sa Vladom i Infrastrukturom oko izvođenja radova. Dogovoreno je i da svaka od strana snosi troškove ukoliko dođe do zastoja u radovima, ako je ona za to odgovorna. S druge strane, ako je Vlada odgovorna za zastoj, obe strane su odgovorne za sebe.
Obaveze Startinga
„Strana B (Starting) je u potpunosti odgovorna za kvalitet projekta, opreme i materijala, bezbednost izgradnje i završetak projekta na vreme“, stoji u odredbama koje se tiču obaveza Startinga. Kinezima je ostavljeno pravo da otkažu ugovor ako srpska kompanija ne može da ispuni rokove iz ugovora. I može da izabere drugu kompaniju. Ako je potrebno otklanjanje nedostataka, trošak će pasti na Starting.
Obaveza Startinga je da obezbedi radnike i opremu prema zahtevima izgradnje. Kinezi imaju pravo da im traže povećanje broja radnika i opreme ako ne ispunjavaju zahteve.
Pitanje odgovornosti
U sporazumu se navodi da će Starting preuzeti sve odgovornosti i obaveze koje kineska strana ima prema ugovoru s Vladom Srbije, a koje se odnose na planirane podizvođačke radove. Kao i sve odgovornosti i obaveze Kineza prema zakonima i drugim propisima, i „snosiće sve relevantne rizike i odgovornosti“.
Srpska strana odgovorna je i za sve materijale i radove predviđene ugovorom, kao i održavanje u garantnom periodu i za to snositi troškove.
„Ako ponašanje Strane B (Starting) ili nemar dovedu do toga da Strana A (Kinezi) prekrši komercijalni ugovor, ili ako Strana B prekrši podizvođački ugovor, Strana B će nadoknaditi Strani A sve gubitke koji nastanu“, navodi se u ugovoru.
Starting mora na mesečnom nivou da dostavlja plan napretka radova i druge dokumente koje zatraži kineska kompanija.
Strating je takođe odgovoran da se pridržava srpskih zakona, između ostalog u pogledu bezbednosti, zaštite životne sredine i dr. Mora i da naručiocu posla omogući pristup radi nadzora i inspekcije radova.
Radnici i radovi
Starting se obavezao da obezbedi kvalifikovane radnike radi ispravnog i pravovremenog izvođenja radova. Odgovoran je da ih odabere, obuči, preveze i obezbedi im smeštaj i ishranu. Trebalo bi i da spreči njihovo nezakonito ili drugo nedolično ponašanje.
Dužni su i da osiguraju bezbednost izgradnje, bezbednost susednih objekata, opreme, instalacija, radnika, životne okoline i imovine.
Porez i građevinski dnevnik
U ovom delu navodi se i da u ugovornu cenu nije uračunat PDV dok je Starting zadužen da plati porez i doprinose za radnike.
Starting takođe ne sme da poveri deo radova iz ugovora trećoj strani bez pisanog pristanka kineske kompanije.
Starting je „obavezan da pomogne Strani A u popunjavanju građevinskog dnevnika i građevinske knjige tokom radova, zapisnika o skrivenim radovima i da čuva fotografije o radovima“.
Starting će morati i da prihvati zahtev kineske kompanije za nove i dodatne radove ako se pojave, a naknada će biti dodatno pregovarana.
Rokovi i penali
Starting se u sporazumu obavezao da radove završi do 30. aprila 2022. U dokumentu je data i podela poslova.
Restoran i toalet, kao i dekoraciju fasade platforme (perona) i zid platforme, trebalo je završiti do 26. januara 2022. Rok za renoviranje sobe za komunikaciju bio je 27. decembar 2021. Temelje peronske nadstrešnice, kao i sistem za grejanje i ventilaciju stanice trebalo je uraditi do 7. decembra 2021. Objekti na platformi – 15. februar 2021, a ostali radovi do 30. aprila.
Starting je bio obavezan da počne s radovima sedam dana od dobijanja zvaničnog obaveštenja o početku radova od Kineza.
Eventualno produženje perioda gradnje trebalo bi da odobri naručilac posla (Vlada i Infrastruktura), a Starting bi morao da obavesti kinesku stranu ako uoči da će pomeranje rokova biti neophodno (kao i da predloži kako da se reorganizuje dinamika radova).
Za svaki dan kašnjenja Kinezi su mogli da naplate 0,025% vrednosti podizvođačkog ugovora, a najviše do 5% vrednosti.
Starting je bio odgovoran za otklanjanje nedostataka u izvedenim radovima do godinu dana nakon prijema radova. O svom trošku. Kinezi su mogli da zadrže 5% vrednosti ugovora kao garanciju dobrog izvođenja radova, a do kraja garantnog roka.
Vrednost posla
Fajl u kojem se nalazi ovaj dokument nazvan je Sporazum, a isto stoji i u njegovom naslovu (Agreement). U Odeljku 7 dokumenta, navodi se da je „procenjeni iznos ugovora 1,9 miliona evra“. Tačnije 1.922.051,6 evra.
Navodi se da je ovo ugovor po jediničnoj ceni. Ono što karakteriše ovakve ugovore jeste da su transparentni jer je cena svake stavke unapred definisana. S druge strane je i fleksibilan jer se ukupan iznos prilagođava stvarnim količinama izvedenih radova, a koristi se tamo gde tačne količine radova nisu unapred poznate. Zato zahteva da naručilac pažljivo prati šta je zaista urađeno.
Pre svakog 15. u mesecu Starting je trebalo da Kinezima dostavi listu izvedenih radova na potvrđivanje, a potom i privremene i okončane situacije. Tokom dve nedelje kineska kompanije bi proveravala tačnost podataka.
Ako su podaci u redu, Starting bi izdao fakturu, a Kinezi su imali rok od 45 dana da je plate.
Za rešavanje sporova, koje nije moguće otkloniti na prijateljski način, odredili su arbitražu Privredne komore Srbije. A na podizvođački ugovor se primenjuju srpski zakoni.
Kako se može videti, a verovatno je i očekivano, dve strane su se obavezale da ugovor bude poverljiv i da se ne sme otkrivati trećim stranama.
Sporazum su potpisali Čen Žonženg ispred kineske kompanije i Nikola Trivić ispred Startinga.
Šta kaže Podizvođački ugovor
U dokumentu koji je objavilo tužilaštvo, a koje je naslovljeno kao Podizvođački ugovor međutim stoji mnogo veća brojka.
Veći deo ovog dokumenta je istovetan sporazumu iz novembra 2021. s tim što se navodi da je ugovor zaključen 20. jula 2022.
U ugovoru se Starting obavezao na završetak radova do 1. aprila 2023. i to ako dobije tehničku dokumentaciju do 1. avgusta 2022.
Starting se obavezao da do „31. decembra 2022. izvede sve podizvođačke radove koji se tiču fasade i krova stanične zgrade, kao i tehničkih prostorija u krilu A“, ako dobiju tehničku dokumentaciju do avgusta.
Međutim, u ugovoru se navodi 2,5 veća vrednost odnovno više od pet miliona evra. Tačnije, 5.116.401,15 evra.
Umesto Privredne komore, sada se navodi da je za rešavanje sporova nadležan Privredni sud u Beogradu. Potpisnici ugovora su iste osobe. A kako se može videti na dokumentu, na oba pečata kompanija navodi se da je ugovor zaveden 20. jula 2022.
Odgovorni izvođač radova
Inače, u dokumentaciji vezanoj za Starting objavljen je i dokument odnosno rešenje kojim za odgovornog rukovodioca radova imenuju inženjera Predraga Lukića. On ima licencu 410 za odgovornog izvođača radova građevinskih konstrukcija i građevinsko-zanatskih radova na objektima, visokogradnje, niskogradnje i hidrogradnje.
Među 10 odgovornosti navedenih u rešenju navode se i izvođenje radova u skladu s dokumentacijom, izvršavanje obaveza prema Zakonu o planiranju i izgradnji i podnošenje izveštaja o radovima. Priložena je i njegova licenca kao i potvrda da je na dan izdavanja licence bio član Inženjerske komore Srbije i da mu nije izrečena mera pred Sudom časti te organizacije.
Startingovi podizvođači
U objavljenoj dokumentaciji vidi se i jedna okončana situacija preduzeća Bob doo iz Novog Sada. Kako se navodi u veštačenju FTN-a reč je o jednom od podizvođača Startinga.
U ovom dokumentu koji pominje Železničku stanicu Novi Sad stoji da je ugovoren iznos za radove u evrima 1,47 miliona, a da je ukupna vrednost izvedenih radova 1,44 miliona. Međutim, ne precizira se o kojim je tačno radovima reč. U veštačenju profesora FTN-a navodi se između ostalog da je Bob bio podugovoren od Startinga za aluminariju i bravarske radove. „Samim tim podugovoreni su i radovi svetlarnika iznad nadstrešnice“, stoji u veštačenju.
U dokumentu Višeg javnog tužilaštva o specifikaciji radova na aluminariji i bravarskim radovima ponavlja se cifra od 1,44 miliona evra (bez PDV-a).
U nastavku dokumenta je i jedna elektronska faktura za okončanu situaciju radova na aluminariji i bravarskim radovima na Železničkoj stanici Novi Sad. U njoj se navodi iznos od 3,14 miliona dinara (26.900 evra).
U dokumentaciji se našao i ugovor Startinga s drugim podizvođačem – firmom Deko tim.
Kako se može videti, predmet ugovora je „izvođenje kamenorezačkih i fasaderskih radova. Ugovorena vrednost radova je 90.442 evra. Ugovoreni rok za završetak radova bio je 31.12.2022.
Profesorka Danijela Kvas: Kako roditelji među decom prave klasne razlike
“Stanje u školama je, kaže profesorka, alarmantno. Deca više ne reaguju na kazne, smanjene ocene iz vladanja, sankcije bilo koje vrste.
Nasilje se iz učionica preselilo na društvene mreže, a uzroci su najčešće razlike u materijalnom stanju, statusu. Deca koja imaju skuplju odeću, iz bogatijih porodica, uglavnom predvode nasilnike, a ostali su žrtve ili svedoci. Razgovor sa decom pomaže, ali roditelji nemaju vremena, pa im svoje odsustvo nadoknađuju time što ih voze u školu u osmom razredu i kupuju skupocenu garderobu i telefone”, kaže profesorka Kvas.
Čini se da sve teža pozicija prosvetnih radnika i škole koja je, kako ističe , postala samo „čuvaonica“ za decu, dok su im roditelji na poslu, ide ka tome da se školovanje u potpunosti privatizuje.
Osim što radi u osnovnoj školi i drži časove višim razredima, Danijela piše pesme, koje deca rado čitaju, a upravo oni su njena najveća inspiracija. Vraćanje knjigama, duhovnosti, ljubavi među članovima porodice, prijateljima, jedino nas, zaključuje ona, može spasiti od nasilja koje deca vide od odraslih, od nas, koji pružamo loš primer na internetu, televiziji, medijima i u svakodnevnom životu.
Simptom/Mamazjanija
Nikola Jokić najbolji u Evropi u 2024. godini
Ljubitelji košarke su imali priliku da biraju najboljeg košarkaša glasanjem na sajtu Fibe i društvenim mrežama.
Među Jokićevim konkurentima bili su: Janis Adetokumbo, Luka Dončić, Bogdan Bogdanović, Denis Šruder, Franc Vagner, Domantas Sabonis, Lauri Markanen, Kristaps Porzingis, Alperin Šengun i Viktor Vembanjama.
Posle Jokića, koji je dobio 32 odsto glasova, sledi grčki reprezentativac i član Milvoki baksa Adetokumbo sa 18 posto, zatim Bogdanović sa 15, pa Nemac Franc Vagner sa 11 procenata.
Prema mišljenju mnogih košarkaških stručnjaka, trenutno najbolji igrač na planeti prethodne godine je vodio Srbiju do bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Parizu.
Pre njega, za 2023. godinu, ovo priznanje dobio je as Slovenije Luka Dončić.
Robert Fico: Slovačka može da izbubi 500 miliona evra godišnje zbog prekida tranzita ruskog gasa
Fico je u objavi na Fejsbuku rekao da je njegova stranka Smer-SD spremna da pregovara sa svojim koalicionim partnerima o usvajanju recipročnih mera, uključujući obustavu isporuke struje Ukrajini, kao i ograničavajući podršku ukrajinskim građanima u Slovačkoj, prenela je slovačka agencija TASR.
“Verujem da i koalicioni partneri vide situaciju oko zaustavljanja tranzita gasa kao izuzetno ozbiljnu i vrednu odgovora suverene Slovačke. Jedina alternativa za suverenu Slovačku je da nastavi tranzit ili da traži mehanizme kompenzacije da nadoknadi gubitak od blizu 500 miliona u javnim finansijama”, rekao je Fico.
Pored gubitka od 500 miliona evra za Slovačku, Fico je izračunao da će Evropska unija zbog obustave isporuke ruskog gasa preko Ukrajine imati finansijski teret od 60 do 70 milijardi evra.
On je kazao da će taj iznos zemlje članice EU plaćati u višim cenama gasa i struje.
“Ruska Federacija neće biti oštećena praktično ni na koji način. Samo će Sjedinjene Države imati koristi od odluke predsednika Zelenskog kroz povećanje izvoza gasa u Evropu”, dodao je Fico.
Ugovor o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine istekao je 31. decembra.
Simptom/Euronews
Izraelska vojska presrela dron lansiran iz Jemena: Huti tvrde da sprovode napade u znak solidarnosti sa Palestincima.
„Dron lansiran iz Jemena presrelo je vazduhoplovstvo pre ulaska na teritoriju Izraela“, navodi se u saopštenju vojske.
Jemenski pobunjenici Huti gađaju izraelske mete od početka rata Izraela protiv palestinskog pokreta Hamas 7. oktobra 2023. godine.
Huti tvrde da sprovode napade u znak solidarnosti sa Palestincima.
U izraelskim vazdušnim napadima poginulo je najmanje 50 ljudi širom centralne i južne Gaze, uključujući napad na veliki šatorski kamp koji je Izrael više puta bombardovao uprkos tome što ga je proglasio humanitarnom sigurnom zonom. Izrael je saopštio da je meta napada bio visoki policajac, a Hamas okrivljuje za smrt civila.
Vazdušni napadi su se dogodili u četvrtak i nastavljeni u petak. U četvrtak je kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua saopštila da je ovlastio delegaciju obaveštajnih službi i vojske te zemlje da nastavi pregovore u Kataru o sporazumu o prekidu vatre u Gazi.
Nije bilo komentara iz Hamasa.
Američki, katarski i egipatski posrednici proveli su skoro godinu dana pokušavajući da posreduju u prekidu vatre i oslobađanju talaca, ali su njihovi napori više puta zastajali.
Izraelska vojska takođe je u četvrtak preuzela odgovornost za napad komandosa u zapadnoj Siriji prošlog septembra u kojem je uništena, kako je rekla, fabrika raketa koju predvode Iran.
Simptom/AP
U napadu na Kijevsku oblast poginula jedna osoba; Moskva: Ukrajina tokom noći napala šest regiona Rusije
Moskva: Ukrajina tokom noći napala šest regiona Rusije
Tokom noći su PVO sange oborile 60 ruskih jurišnih dronova “šaheda”, izveštava Vazduhoplovstvo Oružanih snaga Ukrajine.
Saopšteno i da je još 26 drugih dronova “izgubljeno”, navodi se na Telegram kanalu ukrajinske vojske.
Snage protivvazdušne odbrane su tokom noći uništile 22 bespilotne letelice Oružanih snaga Ukrajine, izvestilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
“Uništeno je 10 bespilotnih letelica nad teritorijom Brjanske oblasti, četiri bespilotne letelice su oborene nad teritorijama Orelske i Rostovske oblasti, dve – nad teritorijom Belgorodske oblasti i po jedna – nad teritorijama Volgograda i Lipecka”, navodi se u saopštenju na Telegramu.
Zvanična predstavnica ruskog odeljenja FSB za samoproglašenu Donjecku Narodnu Republiku Oksana Semesenko izvestila je da je tokom novogodišnjih praznika sistem odbrane vazdušnog prostora i elektronskog ratovanja “Kupola Donbasa” presreo 72 bespilotne letelice iznad Donjecka i Makejevke.
Vazdušna opasnost širom Ukrajine, serija eksplozija u Kijevu
U Kijevu je proglašena vazdušna uzbuna a začula se serija eksplozija, prenose ukrajinski mediji dodajući da je jedna osoba poginula u napadu dronom.
Protivvazdušne snage Ukrajine dejstvuju kako bi presrele projektile i bespilotne letelice.
Vazdušna uzbuna u ovom i drugim regionima i dalje traje, prenosi preneo je ukrajinski javni servis TSN.
Usled napada u Kijevskoj oblasti jedna osoba je poginula, a četiri su povređene, saopštio je v.d. šefa kijevske OVA, Nikola Kalašnjik.
Prema njegovim rečima, poginuo je vozač kamiona.
U drugoj oblasti, ostaci oborene bespilotne letelice pali su na privatnu kuću, prilikom čega se zapalio krov.
U drugom naselju jedna žena je zbog zadobijenih povreda odvezena u bolnicu.
Dežurni ruski PVO sistemi su samo tokom dva sata uništili sedam ukrajinskih dronova iznad Belgorodske, Brjanske, Orlovske i Kurske oblasti, još četiri drona Oružanih snaga Ukrajine oborena su iznad Orilske oblasti.
“Od novembra 2024. Rusija je rasporedila između 140.000 i 180.000 zatvorenika da se bore u ratu protiv Ukrajine”, saopštila je ukrajinska spoljna obaveštajna služba.
Slovački premijer Robert Fico zapretio je da je njegova stranka spremna da podrži smanjenje pomoći Ukrajincima. Ukrajina je, obustavivši tranzit gasa, zaboravila na pomoć koju joj je pružila Slovačka.
Ukrajinske snage izvele su raketni napad na selo Ivanovsko u ruskoj Kurskoj oblasti, a u drugom napadu uništila je mesto razmeštanja ruskih operatera bespilotnih sistema u južnom pravcu.
Ruski PVO sistemi oborili su avion Su-27 Oružanih snaga Ukrajine u zoni specijalne vojne operacije, napala je i energetske objekte u Ukrajini koji podržavaju vojno-industrijski kompleks Kijeva, izvestilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Odbrambene snage Ukrajine oborile su 71 rusku bespilotnu letelicu, pomorski dronovi “magura V5” uništili su dva ruska helikoptera Mi-8 u Crnom moru.
Jedna osoba je poginula od posledica ruskih napada u Vasiljevskom okrugu, kada je jedanaest puta gađan Stepnogirsk iz protivavionskih topova.
Simptom/RTS
Slede kiša, susnežica i sneg: Za vikend sunčano i hladno, od ponedeljka osetno toplije
Prolazak hladnog fronta donosi nam i zahlađenje, pa će tako u poslepodnevnim satima biti hladnije nego tokom jutra, što će uzrokovati da kiša pređe u susnežicu i sneg južno od Beograda, kaže meteorološkinja Euronews Srbija Ljubica Gojković.
Severozapadni vetar danas pojačan do jak, sa udarima do 60 kilometara na čas u planinskim predelima.
Za vikend suvo i sunčano, ali hladno.
U jutarnjim satima sa temperaturom i do -7 stepeni, tokom dana malo iznad nule.
Sledeće nedelje porast temperature
Od ponedeljka osetno toplije, lokalno i preko 10 stepeni.
Što se tiče izgleda vremena u Srbiji za narednih sedam dana, do 10. januara, u subotu se očekuje umereno do potpuno oblačno, suvo i hladno, u toku dana sa sunčanim intervalima, samo na jugu još ujutro ponegde provejavanje slabog snega.
Danas pretežno sunčano, ponegde sa maglom: Temperatura i do 10 stepeni
Prvi dan 2025. godine donosi nam suvo i toplije vreme, a kako će biti do kraja sedmice?
U nedelju će biti umeren i jak jutarnji mraz, u toku dana pretežno sunčano, ponegde uz malu do umerenu oblačnost.
Sledeće sedmice sledi porast i jutarnjih i dnevnih temperatura, a od utorka se očekuju povremena naoblačenja, mestimično sa kišom, dok će sneg padati samo na visokim planinama.
Simptom/Euronews
- « Previous Page
- 1
- …
- 533
- 534
- 535
- 536
- 537
- …
- 890
- Next Page »