Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije iz juna, Afrika je najusamljeniji kontinent na Zemlji.

Skoro četvrtina (24%) ljudi tamo je izjavila da se oseća usamljeno, a adolescenti uzrasta od 13 do 17 godina su najviše pogođeni, kaže SZO. Sledeće najviše stope usamljenosti su u istočnom Mediteranu (21%), zatim u jugoistočnoj Aziji (18%). Evropa ima najnižu stopu, oko 10%.

Globalizujemo se… odbacili smo ideju da na kontinentu postoji usamljenost i izolacija

Izveštaj dolazi nakon što je SZO proglasila usamljenost hitnim „globalnim problemom javnog zdravlja“ i pokrenula međunarodnu komisiju za društvene veze kako bi ispitala problem.

Afrika se tradicionalno smatrala kulturom kolektivističke prirode koja daje prioritet potrebama i ciljevima grupe kao celine u odnosu na pojedince. Ali to se menja.

Dr Kleopa Mailu, članica komisije i bivša kenijska ministarka zdravlja, kaže: „Moja početna reakcija [na nalaze] bila je odbacivanje.

„Živim u Africi i sklona sam da mislim da je društvo kakvo smo danas ono iz 1950-ih ili 60-ih i da ima više usamljenosti na zapadnoj hemisferi. Shvatila sam da je taj osećaj koji sam imala samo internalizacija naše prošlosti.“

Usamljenost nije prepoznata kao problem u Africi, kaže Mailu, i ljudi ne žele da razgovaraju o tome. Umesto toga, socijalno blagostanje je zanemareno u zdravstvenim politikama u korist fokusiranja na zarazne i nezarazne bolesti.

U međuvremenu, gradovi na kontinentu se brzo šire; tokom naredne tri decenije, gradsko stanovništvo Afrike će se udvostručiti, povećavajući se sa 700 miliona na 1,4 milijarde do 2050. godine.

„Nikada nismo postali svesni činjenice da se globalizujemo – živeći u uslovima koji nisu tradicionalni za afrički narod“, dodaje Mailu. „Na neki način, odbacili smo ideju da na kontinentu postoji usamljenost i izolacija.“

Mailu pripisuje veći nivo usamljenosti promenljivom društvu, rastućoj urbanizaciji i globalizaciji, kao i novim strukturama upravljanja, migracijama, siromaštvu i promenljivim pogledima na bogatstvo i uspeh.

„U tradicionalnim okruženjima, bogatstvo je bilo drugačije definisano“, kaže Mailu. „Trebalo je samo da imate kravu i farmu ili mesto za obrađivanje. Svi su bili na istom nivou.

„Sada postoje različiti nivoi siromaštva“, kaže on. „Postoji veliki pritisak i otkrijete da ljudi nisu zajedno.“

Masilin se može poistovetiti sa ovim. Ona kaže da je Afrika u kojoj je odrasla veoma drugačija od one u kojoj danas živi.

Ljudi kopiraju zapadnu kulturu, kaže ona: „Sve se vrti oko mene ili mojih neposrednih ljudi. Možda je to jedan od razloga zašto ljudi postaju sebičniji.“

Simptom/The Guardian