To je jedna prelepa povelja koju je pisao logotet Vladoja kojeg je Tvrtko doveo iz Srbije. Vladoje je tekst napisao savršeno diplomatski po svim pravilima pravoslavnog Romejskog carstva i srpske državne kancelarije Nemanjića. Ona svojom raskoši prevazilazi sve ranije skromne i neugledne dokumente iz bosanske vladarske kancelarije. luksuzna i kićena, ova povelja ne zaostaje za najlepšim dokumentima zapadne evrope, a prevazilazi dokumenta ugarske državne kancelarije toga doba.

Ova svečana povelja je najstariji dokument iz grupe bosanskih povelja u kome postoji potpis vladara Bosne

 Dokument dimenzija 43 х 51 cm, pergament je izuzetno kvalitetan i izrađen u Italiji. Za dokument je korišćena cela koža i najveća je povelja koja je do tada napisana od strane vladara Bosne. Pečat nije sačuvan. Povelja se nalazi u Državnom arhivu u Dubrovniku gde se čuva u kolekciji Diplomata et acta, br. 120, bečki ćir. br. 1024. Sačuvan je i prepis ove povelje u Codex Ragusinus.

Dokument je pisan ćirilicom, a značajni izrazi i početna slova su pisana crvenom bojom (cinobarom). Tvrtkov potpis je takođe crvenom bojom u ćiriličnom vjazu pisan na način kako su se potpisivali vladari Nemanjića i carevi Romejskog carstva (pravno propisan način potpisa vladara još 470. godine od strane romejskog cara Lava I).

 

Vladoje je tekst napisao savršeno diplomatski po svim pravilima pravoslavnog Romejskog carstva i srpske državne kancelarije Nemanjića. Ona svojom raskoši prevazilazi sve ranije skromne i neugledne dokumente iz bosanske vladarske kancelarije. luksuzna i kićena, ova povelja ne zaostaje za najlepšim dokumentima zapadne evrope, a prevazilazi dokumenta ugarske državne kancelarije toga doba.

Ova svečana povelja je najstariji dokument iz grupe bosanskih povelja u kome postoji potpis vladara Bosne.

Za nas je najznačajni ovaj deo koji je raščitan kod Miklošića.

Tekst kaže:

„Takođe, zatim i meni, svome sluzi, za milost svoga Božanstva, darova da procveta izdanak plemenito ukorenjen u rodu mome i udostoji me dvostrukim vencem, (1) kako bih upravljao obema gospodstvima – najpre u Bogom danoj nam zemlji Bosni, a potom me gospod moj Bog počasti da nasledim presto praroditelja mojih, gospode srpske, (2) zato što su ti moji praroditelji, u zemaljskom carstvu carstvujući, potom prešli u nebesko carstvo.“

„Ja, pak, videvši zemlju svojih predaka ostavljenu nakon njih i da nema svog pastira, pođoh u srpsku zemlju, želeći i hoteći da obnovim presto roditelja mojih. I idoh u srbske zemlje,(3) beh krunisan Bogom darovanom mi krunom na kraljevstvo praroditelja mojih, da budem u Hristu Isusu pobožan i od Boga postavljeni (4) Stefan, kralj Srbima i Bosni i Pomorju i Zapadnim stranama. (5) I potom počeh s Bogom kraljevati i uređivati presto srpske zemlje, želeći ono što je palo uzdići i ono što se razorilo obnoviti.“

Tvrtkov potpis ”Kralj Srbije i Bosne i Primorija”
(1) dvostruka kruna – prvo krunisan titulom ”bana” u Bosni, a kasnije okrunjen kao ”stefan” od srpske crkve. Napominjem da u potpisu stoji ”kralj srbljem i Bosni i Primorjem”, dakle ne bosanaca i Srba, već Srba (narod) i Bosne i Primorja (teritorija).

(2) Tvrtko je po ocu bio Nemanjić jer je majka njegovog oca Jelisaveta Nemanjić, tako da je imao pravo nasledstva kraljevske titule.

(3) ”idoh u srbske zemlje” je veoma bitno iz ugla rasprave o tome gde je krunisan Tvrtko jer se pojavljuju falsifikati da se ne misli na manastir Mileševu, već na mesto Mili kod Visokog. Dakle, nema sumnje da je krunisan u Mileševi, a moguće je da je u Milima proglašen za bana.

(4) Od Boga postavljen znači da je crkva obavila čin krunisanja, sa liturgijom u prisustvu vlastele koja je navedena u ovom dokumentu. Nije mogao biti katolik jer srpska crkva nije po Zakonopravilu mogla da prihvati katolika u crkvu jer je jeretik, a kamoli da ga postavi za vladara kako fantaziraju određeni istoričari.

(5) sam kaže šta mu je namera, a to je da obnovi srpski presto i kraljevinu.

Kratak istorijski pregled
Mislim da prvo treba reći da Тврьтко na staro-srbskom znači ”nepokolebljiv” ili ”čvrst” jer roditelji kada detetu daju ime uvek imaju neki razlog za to.

Stefan je zaista bio čvrst u odbrani pravoslavlja i Srba. Odbranio je Bosnu od Ugarskih uticaja i odbranio je Pomorje od uticaja Venecije i Dubrovnika. Kako je to uradio? Pre svega, tako što je podigao novi grad – Herceg Novi i tako se utvrdio u Kotorskom zalivu. U njegovo vreme Bosna je imala izlaz na more. Treba napomenuti da je Kotor bio glavna luka Stefana Nemanje, pa se i u ovome vidi da je naslednik srpske politike.

Nosio je duplu krunu, naslednu titulu ”bana” i srpsku titulu ”stefana”. U povelji sam kaže da ga je Bog udostojio dvostrukom krunom. Bio je saveznik Kneza Lazara i učestvovao je izboru ugarskog kralja.

U njegovo vreme Zadar, Šibenik, Obrovac i Knin su srpski gradovi, kao i ostrva Brač, Hvar i Korčula o tome svedoče pisma ugarskih poslanika. Dubrovnik je plaćao zakup Pelješca i solana u Stonu srpskim vladarima, nakon krunisanja i ove povelje taj danak je išao Tvrtku.

Turski paša Lala Šahin je predvodio vojsku u bici na Marici kada su Mrnjavčevići i car Uroš pobeđeni 1371. Međutim, njega je do nogu potukla Tvrtkova vojska 1388. kod Bileće koju su vodili Vlatko Vuković Kosača i Radič Sanković. Oni su turske trupe desetkovali. Dakle samo godinu dana pred Kosovski boj, nije li možda ovo bio povod za boj na Kosovu?

Mapa pokazuje nesporne teritorije, mada je Tvrtko pred kraj života držao čak i delove Istre što se ovde ne vidi.

Mape koje postoje o Tvrtkovim teritorijama su prilično netačne. Recimo poznato je da je pred kraj života je držao čak i delove Istre a to se ovde ne vidi. Zapadne strane su ovde prikazane pogrešno, smatram da je njegova teritorija išla više na zapad u današnju Hrvatsku.
Mnogi jugoslovenski istoričari su bacali maglu na Tvrtka želeći da ga iskoriste za stvaranje bosanske nacije, pisma ”bosančice”, države Bosne, izmišljenih ”bogumila” i na kraju muslimani uzeše ljiljane za svoj simbol.

Treba napomenuti da su ljiljani kao simbol govorili o rodbinskim vezama Nemanjića sa Ugarima i Venecijom. Isto kao što je dvostruki orao bio simbol krune Stefana i Romejskog carstva. Dajem primer jednu sliku iz muzeja u Veneciji.

Mačevi muzeja u Veneciji – Duždove palate. Sve drške su ukrašene ”ljiljanima”. Dakle, ovaj simbol nema veze sa muslimanima, niti je to ekskluzivno srpski znak.
Priče o Tvrtkovom katolicizmu su počele sa Ruvarcem koji je tvrdio da je Tvrtko bio katolik po majci, zatim su jugoslovenski istoričari težili da prikažu Tvrtka kao unijatu, jeretika (”bogumila”) i slično kako bi suživot pravoslavaca i katolika u novoj državi Jugoslaviji bio istorijski potkrepljen i za vreme Tita ovakva ”istorija” je bila korisna. Međutim, danas kada imamo Zakonopravilo Svetog Save jasno je da katolik nikada ne bi mogao biti proglašen za kralja od strane pravoslavne crkve.

Sva gore pomenuta naklapanja o Tvrtkovom katolicizmu najbolje pobija papski arhivar iz Vatikana, Pjetro Balan u knjizi „Katolička crkva i Sloveni u Bugarskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini“ piše:

„I Bosna gdje se toliki trud ulaga, da se sačuva čista od maniheizma, pade u ruke Tvrtku vladaru šizmatiku … Pokazao se oholim i takvim koji ne trpi uzda, te je štitio šizmatike i protivan bio katolikom, progonio je pače vlastitoga brata Stjepana zato, što je bio katolik… Dade se okruniti od shizmatičkoga patrijarha i nazove se Stjepan Tvrtko I. kralj Bosne i Rasije.

Povelja iz 1378., o kojoj je ovaj tekst, pisana je u Dubrovniku kako bi ”stonski dohodak” bio isplaćivan nasledniku Nemanjića i zato u njoj postoji jasna deklaracija srpske kraljevske titule.

Tvrtko je samo podigao srpski barjak na zapadu Balkana i polagao pravo na ono što je ranije držao Dušan u Bosni, Dalmaciji uključujući današnju Crnu Goru (pomorje) i delove Hrvatske (zapadne strane). Miklošić pogrešno u prepisu piše ”srbljem” malim slovom, a Bosni daje veliko slovo.

Pravopis je bio malo drugačiji u srednjem veku. Bosna, primorje i zapadne strane se pišu malim slovom u povelji jer se to odnosi na teritorije, Srbljem se piše velikim slovom jer je u pitanju narod. Ovi detalji su bitni jer danas kažu da je Tvrtko bosanski kralj, međutim nije tako već je ispravnije reći kao što piše u povelji da je on kralj Srba u bosanskoj zemlji i ostalim navedenim krajevima.

 

Simptom/Izvor: Životne priče i monasi šaolina