„Bezbednost Jugoistočne Evrope i Crnog mora je neodvojiva. To je očigledno Ukrajini od 2014. godine, a celom kontinentu je postalo jasno 2022. godine. Pa ipak, čak i danas smo primorani da se borimo ne samo za našu zemlju, već i da ova realnost postane kamen temeljac nove regionalne politike“, poručio je Zelenski na Samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa.

Zahvalio je liderima koji su se okupili na četvrtom samitu u Ukrajini, rekavši da je njihovo prisustvo „jasan i zajednički signal protiv pokušaja Rusije da destabilizuje region i oslabi suverenitet u Evropi“. Dodao je da je ovaj format saradnje važan, te da se mora razvijati.

„Moskva Ukrajinu ne posmatra kao zemlju, već kao izvor resursa i vojnu bazu za svoje buduće invazije. Svi u regionu se suočavamo sa istim izvorom razaranja. Naš region je jedna od glavnih meta Rusije za stvaranje haosa. Ovo smo već videli na Balkanu, gde je Rusija podsticala etničke sukobe, sabotaže, pa čak i pokušaje državnih udara. Svedoci smo pokušaja manipulacije javnim mnjenjem u Rumuniji uz učešće Moskve“, napisao je na Telegramu.

Zelenski je napisao i da ruski predsednik Vladimir Putin ne želi da okonča rat i da veruje da sve dok može da se bori i dominira nad svojim susedima, ostaje politički živ. Međutim Zelenski navodi da je moguće Rusiju dovesti u poziciju da traži mir i politički opstanak mirnim sredstvima.

Poručio je zato da je odbrambena podrška Ukrajini neophodna – pre svega sistemi protivvazdušne odbrane i dronovi.

„Još jedan važan alat su sankcije. Osamnaesti paket sankcija EU mogao bi biti jači, posebno za ruske tankere za naftu i finansijski sektor, 45 dolara po barelu je bolje nego 60 dolara, ali pravi mir će doći sa ograničenjem od 30 dolara – to je nivo koji će zaista promeniti način razmišljanja u Moskvi“, dodao je.

Još je naveo da je ove godine Ukrajini potrebna jasna odluka o pregovaračkim klasterima.

„Ispunili smo sve uslove. Blokiranje napretka sada je samo gubljenje vremena za celu Evropu. Sve naše zemlje su važne i zaslužuju pravedno proširenje. Isto važi i za NATO“, dodao je.

Evropa, naveo je, mora da učini više za svoju odbranu, ali SAD moraju da zapamte: dva puta ranije, destabilizacija u Evropi je uvukla američke vojnike u razorne ratove.

„Zato je toliko važno da Amerika ostane uključena u evropsku bezbednost. NATO jača evropsku bezbednosnu arhitekturu. Svaka evropska zemlja ima pravo da izabere svoj bezbednosni put. Predstojeći samit NATO-a trebalo bi da to potvrdi“, naveo je ukrajinski predsednik.

Poseban fokus Zelenski je stavio na odbranu, jednakost i razvoj.

Istakao je da zemlje Jugoistočne Evrope treba da sarađuju u oblasti infrastrukture – transportne, energetske, komunikacione, digitalnih sistema.

„Ruski rat i blokada ukrajinskih luka pokazali su nam koliko su vitalne alternativne rute kroz susedne zemlje. Te alternative već imamo zahvaljujući vama, naravno, dragi gosti. I svaka zemlja treba da bude isto spremna za bilo kakvu krizu“, rekao je i istakao da Rusija želi da uništi Odesu.

Navodi da ruski ratni planovi ciljaju region Odese, pa zatim dalje prema granicama sa Moldavijom i Rumunijom.

„Sada nam je potrebna zaštita. Ali još više, potrebne su nam dugoročne garancije da se ovo nikada više neće ponoviti. Zato vas sve molim da garancije bezbednosti nakon ovog rata tretirate kao praktičnu potrebu. Od protivvazdušne odbrane do sajber pretnji – potrebni su nam pravi alati za odvraćanje i brz odgovor. Hajde da pogledamo naše sporazume, vojske i infrastrukturu – i ojačamo sve što čuva naše nacije bezbednim“, zaključio je.

Zelenski je sa liderima, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića, posetio Aleju heroja u Odesi, gde su odali počast palim braniocima Ukrajine.

Samitu su još prisustvovali i predsednici Moldavije Maja Sandu, Crne Gore Jakov Milatović, Rumunije Nikušor Dan, premijeri Bugarske Rosena Jeljazkov, Hrvatske Andrej Plenković i Grčke Kirijakos Micotakis, kao i predsednica parlamenta Albanije, Elisa Spiropali i ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Severne Makedonije Izet Medžiti i ministarka spoljnih i evropskih poslova Slovenije Tanja Fajon.

Na dnevnom redu bila su pitanja regionalne bezbednosti, jačanja trgovinskih i transportnih veza, otpornost na hibridne pretnje, energetske bezbednosti, deminiranje i posleratna obnova, poboljšanja zdravlja i podrške vojnom osoblju, deci i veteranima.

Prošle godine, treći samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa održan je u Dubrovniku.

Simptom/Danas/Beta