Prema rečima nemačkog ministra spoljnih poslova Johana Vadefula, pomoć ljudima u Pojasu Gaze mora odmah da počne. U Parizu je taj političar CDU rekao:

„Spremni smo da odmah dostavimo humanitarnu pomoć u Pojas Gaze.“

Vadeful je učestvovao na konferenciji nekoliko ministara spoljnih poslova iz evropskih i arapskih država koja je po hitnom postupku sazvana u glavnom gradu Francuske. Mora se, rekao je, brzo preduzeti akcija, jer su „hiljade i hiljade ljudi tamo i dalje ugrožene“.

Za konferenciju u Parizu, ministar Vadeful ponovo je morao da promeni svoje planove putovanja. Napustio je Konferenciju o Zapadnom Balkanu u Belfastu, Severna Irska, u četvrtak, ranije nego što je bilo planirano, i uputio se ka francuskoj prestonici.

Dok je još bio u Belfastu podsetio je na sopstveni predlog s početka ove nedelje, da se održi zajednička konferencija o obnovi sa Egiptom: „Ali to će morati da bude politički šira konferencija, koja definiše i politički okvir za Pojas Gaze, i naravno uvek ima na umu da krajnji cilj mora biti rešenje sa dve države.“

Vadeful: „Izrael mora biti tamo!“

Izrael ne bi trebalo da bude odsutan s takve konferencije – za razliku od Pariza, rekao je nemački ministar. On se ujedno založio da dalji razvoj događaja u Pojasu Gaze bude pod mandatom UN: „Potreban nam je pravni okvir za sve što se trenutno dešava u Pojasu Gaze“, naglasio je Vadeful. Tek će se, međutim, videti da li će tako dalekosežne planove uopšte čuti glavni pregovarači u Egiptu – Izraelci, Palestinci i Amerikanci.

Čak i pre iznenađujućeg sporazuma između Izraela i islamističke terorističke grupe Hamas o razmeni talaca i zarobljenika i povlačenju izraelske vojske iz Pojasa Gaze, Vadeful je pokrenuo inicijativu za obnovu Pojasa Gaze, tog razorenog priobalnog regiona na Mediteranu.

U tu svrhu, nemački ministar prošlog vikenda produžio je svoje putovanje na Bliski istok kako bi posetio Izrael i Egipat. U Kairu je tada rekao da je Nemačka spremna da zajedno sa Egiptom pokrene konferenciju o obnovi.

„Pomozimo u obnovi Gaze i iz državnog rezona“

Političari iz nemačkih vladajućih konzervativnih stranaka CDU i CSU i socijaldemokrata (SPD) složili su se s njim u Berlinu. Ekspert za spoljnu politiku CDU-a, Jirgen Hart, rekao je: „Nemačka ima čitav niz razloga da pomogne u oblikovanju obnove Gaze: migracionu politiku, bezbednosnu politiku, humanitarne razloge. I, na kraju, ali ne i najmanje važno – iz sopstvenog državnog rezona.“

Nemački „državni rezon“, teško razumljiv termin, u suštini podrazumeva da je Nemačka bezuslovno posvećena postojanju i bezbednosti države Izrael. Taj državni rezon zasnovan je na odgovornosti za genocid nad približno šest miliona evropskih Jevreja koji su počinili nacisti između 1933. i 1945. godine.

U Berlinu je takođe, portparol SPD-a zadužen za spoljnu politiku, Adis Ahmetović, sugerisao da bi Nemačka mogla posebno da doprinese „izgradnji privremenih skloništa, uklanjanju ruševina, obnovi vodosnabdevanja i izgradnji sanitarnih objekata“. Nemački ministar za razvoj Rim Alabali Radovan (SPD) već je izneo slične predloge tokom posete Izraelu krajem avgusta.

Konkretni planovi prilično su nejasni

Ipak, zaista konkretni planovi za obnovu i dalje su prilično nejasni – pa čak i u Berlinu. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Martin Gize, u odgovoru na upit DW-a, rekao je:

„Ne mogu vam dati nikakve dodatne detalje u ovom trenutku, osim da će se konferencija održati. Kontekst je jasan: radi se o obnovi Gaze, ali naravno i o dugoročnim rešenjima za stabilnost u regionu, uključujući i zaštitu Izraela od dalje agresije. Konferencija u Parizu je početna tačka za to.“

Oštre kritike Izraela na pariski sastanak

Reakcija izraelskog ministra spoljnih poslova Gideona Sara na sastanak u Parizu koji je organizovan nabrzinu, pokazuje koliko će verovatno biti teški evropski napori da se razvije plan obnove Pojasa Gaze.

Vadeful se sastao sa Sarom u Izraelu pre samo nekoliko dana i njih dvojica se dobro slažu. Sada je Sar međutim ocenio da je konferencija u Parizu bila „nepotrebna i štetna“. Na platformi Iks je napisao: „Ovo smatramo još jednim pokušajem predsednika Makrona da na račun Izraela odvrati pažnju od svojih domaćih problema.“

Odnosi Izraela sa Francuskom su na niskoj tački nakon što je predsednik Emanuel Makron krajem septembra priznao palestinsku državu. To su uradile i mnoge druge evropske zemlje, ali Nemačka nije jedna od njih.

Sarova izjava jasno stavlja do znanja da je uglavnom nejasno kakvu ulogu bi evropske države, a samim tim i Nemačka, mogle da igraju u obnovi Gaze. A u prvim koracima plana od 20 tačaka američkog predsednika Donalda Trampa, Evropa će igrati samo sporednu ulogu. Ako je uopšte i bude.

Simptom/Dojče Vele