Hromos je bio najveći proizvođač boja, lakova, plastičnih masa i smola u bivšoj Jugoslaviji. Sredinom osamdesetih godina prošlog veka zapošljavao je oko 4.500 ljudi.
Simptom
Poznate kompanije koje imaju najveće ugovore sa američkom imigracionom službom ICE
Koje su kompanije u pitanju
Palantir: Ovaj pružalac tehnoloških i analitičkih softverskih rešenja dobio je 139,3 miliona dolara 2022. godine. Sredstva je dobio za pomoć u „operacijama upravljanja istražnim predmetima“, podršku održavanju i „prilagođena unapređenja“.
AT&T: Telekomunikacioni gigant je 2021. dobio ugovor vredan 90,7 miliona dolara. I to za pružanje IT usluga, mrežnih proizvoda i podrške ICE. Ugovor ističe u septembru. Ipak, uključuje mogućnost produženja do 2032. godine. To bi ukupnu vrednost moglo povećati na 165,2 miliona dolara.
Deloitte: ICE je poslednjih godina dodelio ovoj konsultantskoj firmi više višegodišnjih ugovora. Među njima i ugovor od 24 miliona dolara iz 2023. za pružanje „podrške modernizaciji podataka“ do 2027.
Dell: Vladin ogranak kompanije Dell dobio je ugovor vredan 18,8 miliona dolara u aprilu 2025. Namenjen je za podršku kancelariji glavnog informacionog direktora ICE, „kroz kupovinu Microsoft Enterprise softverskih licenci“.
Još neke kompanije na listi
Motorola Solutions: Zasebna firma u odnosu na proizvođača mobilnih telefona Motorola Mobility, koja proizvodi radio-uređaje (toki-voki) i sisteme za video-nadzor je u septembru 2023. dobila ugovor vredan 15,6 miliona dolara. Potpisan je radi „implementacije i održavanja“ taktičke komunikacione infrastrukture ICE-a.
General Dynamics: Ova odbrambena kompanija ima ugovor sa ICE vredan 9,6 miliona dolara za pružanje „usluga bezbednosnih provera i istraga prošlosti“.
L3 Harris: Kompanija u sektoru odbrane L3 Harris dobila je 2022. ugovor sa ICE vredan 4,4 miliona dolara za isporuku opreme za „utvrđivanje lokacije ciljanih mobilnih telefona radi istrage zločina i pretnji“.
FedEx: Ova kompanija za dostavu pruža usluge transporta za ICE do marta 2027. godine, u okviru ugovora vrednog 2,3 miliona dolara.
Comcast: Kompanija ima ugovor sa ICE vredan 60.965,64 dolara za obezbeđivanje kablovskog emitovanja u pet „regionalnih telekomunikacionih prostorija“.
Charter Communications: Kompanija pruža kablovske i internet usluge terenskoj kancelariji za Odeljenje za istrage u oblasti unutrašnje bezbednosti ICE u Bomontu u Teksasu. To je omogućeno ugovorom vrednim 12.837 dolara, koji može biti proširen na 21.839 dolara i produžen do 2028. godine.
Nastavak teksta pogledajte ovde:
https://forbes.n1info.rs/novac/ove-poznate-kompanije-imaju-najvece-ugovore-sa-americkom-imigracionom-sluzbom-ice/
U Trampovom Vašingtonu milijarderi u dvadesetim započinju kladioničarski procvat
Koplanov Polimarket se vraća u SAD, godinu dana nakon što su savezni agenti izvršili raciju u njegovom stanu kao deo istrage o tome da li kompanija ilegalno posluje u zemlji. A Mansurov Kalši je pobedio Komisiju za trgovinu robnim fjučersima, njenog glavnog regulatora, u borbi oko izbornog klađenja. Obe se sada šire dalje u politiku i sport, privlačeći poznate pokrovitelje poput Donalda Trampa mlađeg i matične kompanije Njujorške berze.
Kompanije, poznate kao tržišta predviđanja, primaju onlajn opklade na sve, od izbora do detalja o venčanju Tejlor Svift i povratka Isusa Hrista. To trgovanje zatim generiše kvote koje pokazuju verovatnoću da će se određeni događaj dogoditi, kao što je ko će pobediti na predsedničkim izborima 2028. godine. (Kvote potpredsednika DŽ. D. Vensa su trenutno oko 30 procenata, što je najviše od svih kandidata na Polimarketu i Kalšiju.)
Nekada marginalni deo finansija, tržišta predviđanja bi na kraju mogla postati industrija vredna trilion dolara, prema Mansuru, čineći onlajn klađenje sveprisutnim u svakodnevnom životu. Ovo postavlja pitanja o potencijalu za trgovinu insajderima i drugim rizicima koji dolaze sa klađenjem na sve i svašta. Kao najveći igrači, Polimarket i Kalši će imati najviše koristi.
Priča koja stoji iza povratka ove dve kompanije nudi uvid u to šta je potrebno da bi se napredovalo u Trampovom Vašingtonu, gde je malo ko video da im se zvezde tako brzo uzdižu.
Federalni regulatori pod tadašnjim predsednikom Džoom Bajdenom tvrdili su 2022. godine da Polimarket upravlja neregistrovanom berzom u SAD, što je navelo kompaniju da pristane da izoluje američke trgovce. Ali i Ministarstvo pravde i Komisija za trgovinu trgovinom (CFTC) kasnije su istražili da li su trgovci sa sedištem u SAD i dalje aktivni na Polimarketu tako što su skrivali svoje lokacije na mreži – što je rezultiralo racijom u Koplanovom stanu rano ujutru. Bajdenova CFTC je takođe blokirala Kalšija da prima opklade na izbore, što je kompanija uspešno osporila na sudu.
Simptom/Politiko
Zašto je veštačka inteligencija noćna mora za EU
Nakon što se vratio u aplikaciju i odlučio za Pariz, semestar provodi prvo zbunjen evropskom prestonicom, a zatim se zaljubljuje u Francuskinju i ide na piknike i u bioskop, sve uz pomoć svog vernog prijatelja veštačke inteligencije.
Kako se semestar bliži kraju, on traži pomoć: „Možeš li me prijaviti na let kući?“ Agent veštačke inteligencije odgovara:
„Čekaj, ne. Zašto bi se vratio, čoveče“, na šta mladić odgovara: „??“ Veštačka inteligencija kaže:
„Ostani u Parizu.“
I odlučeno je: podiže pogled sa telefona i grli svoju francuskinju.
Razgovor je isečen u reklamu od 2 minuta i 37 sekundi za Poke.com, aplikaciju veštačke inteligencije koja služi kao nešto između ličnog asistenta i mudrog prijatelja, koju je napravio startap Interaction. Ali ironično, čak i dok prodaje san Amerikanaca da putuju u Evropu, sama kompanija je formirana kada se dogodilo suprotno: Interakciju vode nemački iseljenici iz Kalifornije.
„Gde god da ste u svetu — u Evropi ili Aziji ili gde god — svi samo žele da dođu u oblast zaliva San Franciska, sve dok ste u oblasti veštačke inteligencije“, kaže Marvin fon Hagen, jedan od suosnivača kompanije Interaction. Jedanaest procenata svih američkih tehnoloških kompanija ima evropske osnivače, a stotine perspektivnih kompanija osnovanih u Evropi — mnoge direktno povezane sa veštačkom inteligencijom — preselilo se u Sjedinjene Države.
„Ljudi koji žele da budu deo ove revolucije veštačke inteligencije dolaze ovde u SAD“, rekao je Florijan Jungerman, još jedan nemački emigrant koji je suosnivač Listen Labs-a, kompanije za veštačku inteligenciju za istraživanje kupaca.
„Zapravo mi je malo žao zbog Nemačke.“
Osnivači tehnoloških kompanija koje rade na kompanijama za veštačku inteligenciju odlaze u Sjedinjene Države iz svih vrsta razloga, od kojih su neki čist pokretač: Silicijumska dolina je puna kompanija za veštačku inteligenciju, što olakšava izgradnju kompanije za veštačku inteligenciju tamo.
U SAD ima više rizičnih fondova, i oni su više zainteresovani za ulaganje u nepoznate proizvode.
Ali postoji još jedan veliki razlog, prema rečima mnogih samih osnivača i zagovornika veštačke inteligencije u Evropi: Tehnološki stručnjaci su često veoma sumnjičavi prema regulativi – a Evropa je svakako ima u izobilju, posebno kada je u pitanju veštačka inteligencija.
Simptom/Politiko
Nakon odlaganja Trampovih carina: Akcije evropskih kompanija porasle
Tako je primera radi berzanski indeks evrozone STOXX 50 na zatvaranju današnjeg trgovanja porastao za 1,3 odsto na 5.397 poena, a STOXX 600 dobio je jedan odsto i otišao na 550 poena, preneo je Trejding ekonomiks.
Shodno tome, kompanije koje su izrazito upućene na američko tržište dobile su na vrednosti i oporavile se od pada u petak.
Tako su proizvođači automobila Stelantis, Folksvagen, BMW i Mercedes porasli između dva i pet odsto.
S druge strane, multinacionalna korporacija Simens je napredovala za tri odsto, a globalna zdravstvena kompanija Novo Nordisk za četiri odsto.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je pristao da odloži do 9. jula primenu tarifa od 50 posto na uvoz iz Evropske unije, dodajući da je sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen imao “veoma prijatan telefonski razgovor” koji je doveo do tog odlaganja, preneo je CNN.
“Fon der Lajen je kazala da želi da pređe na ozbiljne pregovore. Pitala je da li primena tarifa može da bude pomerena sa 1. juna na 9. jul. Tražila je upravo taj datum, a ja sam pristao na to”, kazao je Tramp.
Simptom/N1/Tanjug
Nemačke kompanije sve češće nude četvorodnevnu radnu nedelju
Oko 51 procenat zaposlenih sa četvorodnevnom radnom nedeljom odriče se dela plate kako bi radili samo četiri dana nedeljno, saopštio je ifo, dok 39 procenata raspoređuje svoje puno radno vreme na četiri radna dana umesto na pet. Svega 10 procenata može smanjiti svoje radno vreme uz punu platu.
Pored tih 11 procenata, još dva odsto nemačkih kompanija najavilo je da će ponuditi zaposlenima četvorodnevnu radnu nedelju, dok 19 procenata trenutno razmatra tu mogućnost. Za 30 procenata kompanija, to jednostavno nije moguće, a za 38 procenata kompanija, to nije tema za razmatranje.
Prema izveštaju Inistituta ifo, mnogi menadžeri ljudskih resursa očekuju da će kraće radno vreme rezultirati potrebom za više zaposlenih. To je stav 59 procenata njih kada je u pitanju četvorodnevna radna nedelja sa punom nadoknadom plate, dok 52 procenta sluti dodatne organizacione napore za uspostavljanje četvorodnevne radne nedelje u kompaniji kao prepreku.
Oko 40 procenata strahuje od gubitaka prihoda za celokupnu ekonomiju. Generalno, 37 procenata ne očekuje nikakve pozitivne efekte, a 35 procenata menadžera ljudskih resursa se nada većoj lojalnosti među zaposlenima, dok se 32 procenta nada većoj motivaciji zaposlenih.
Vladimir Jokanović/biznis.rs/B92