AI

Radnici Oracle u zoru dobili imejl da ne dolaze više na posao – oko 30.000 zaposlenih ostalo je bez posla

April 3, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Oracle je 31. marta otpustio između 20.000 i 30.000 zaposlenih – oko 18 odsto cele kompanije.

Mejl potpisan “Oracle Leadership” stigao je u šest ujutru, bez prethodne najave, a zaposlenima je istog dana ukinut pristup svim sistemima, javlja The Next Web, prenosi Startit.

Zahvaćene su kancelarije u Americi, Indiji, Kanadi, Meksiku i Urugvaju. Analitičari procenjuju da je ovo najveće otpuštanje u istoriji kompanije Oracle.

Paradoks je što kompanija nikad nije bila u boljoj finansijskoj formi – neto prihod u poslednjem kvartalu skočio je 95 odsto, na 6.13 milijardi dolara. Kompaniji ne fali posla, kostatuje Startit, ali mu nedostaje novac za nešto drugo.

Ušteda ide direktno u AI infrastrukturu.

Oracle se obavezao na 156 milijardi dolara kapitalnih ulaganja u data centre, a prema proceni TD Cowena, otpuštanja oslobađaju dodatnih 8 do 10 milijardi dolara godišnje.

Najteže pogođeni su timovi za prihode i zdravstvene tehnologije, kao i tim za SaaS i virtuelne operacije – smanjenje prelazi 30 odsto, navodi Washington Times.

Bloomberg je prvi objavio informaciju o planiranim rezovima. Kompanija zvanično nije komentarisala brojke.

Berza je na vest reagovala pozitivno – investitori trenutno nagrađuju svaki dolar preusmeren u AI.

Simptom/bizportal.rs

Kripto milijarder želi da koristi ljudski mozak kao nacrt za veštačku inteligenciju

March 27, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Planiraju da sprovode eksperimente na miševima, majmunima, pa čak i ljudima.

Ako funkcioniše, moglo bi da postane zamajac: eksperimenti sa mozgom informišu nove veštačke inteligencije, a one sugerišu nove hipoteze za testiranje. Nad svim tim lebdi ambicija koja zvuči kao naučna fantastika: korišćenje interfejsa računara mozga ne samo za čitanje misli, već i za njihovo pisanje. Istraživači govore o „otpremanju“ znanja u mozak, umetanju slike jabuke u nečije misli ili uputstvima za navigaciju kroz nikada ranije viđeni lavirint.

Zvuči kao ideja izvučena direktno iz knjige Vilijama Gibsona. Džed Mekejleb, koji je osnovao projekte kriptovaluta Ripl i Stelar, pokušava da to finansira u stvarnost.

Milijarder iz Silicijumske doline ulaže milijardu dolara svog bogatstva u kriptovalutama – vrednog oko 3,9 milijardi dolara prema proceni Forbsa – u izgradnju veštačkih inteligencija koje postižu opštu veštačku inteligenciju, ili prag na kojem veštački sistemi mogu da obavljaju zadatke jednako dobro kao ljudi.

„Najveći deo napora i istraživanja usmeren je na jednu određenu oblast — transformatore“, rekao je Mekejleb. „Veštačka inteligencija bi imala koristi od detaljnijeg posmatranja ljudskog mozga.“

On finansira ovaj poduhvat preko svoje neprofitne organizacije Astera institut, koja se dugo fokusirala na veštačku inteligenciju, ali se nedavno usmerila na pristupe inspirisane mozgom, što je podstaklo Mekejlebovu devetocifrenu posvećenost. Time se Astera pridružila mnoštvu drugih istraživačkih poduhvata veštačke inteligencije koji se finansiraju u milijarde dolara, a nemaju jasan plan komercijalizacije, uključujući SSI bivšeg suosnivača OpenAI-ja Ilje Suckevera ili Projekat Prometej Džefa Bezosa.

Simptom/Forbes

Trampova prva godina povratka u Belu kuću obeležena proširivanjem predsedničkih ovlašćenja

January 20, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Sedamdesetdevetogodišnji republikanac povezao je svoju težnju da preuzme kontrolu nad Grenlandom sa neuspehom u osvajanju Nobelove nagrade za mir, rekavši da više ne razmišlja „isključivo o miru“, jer spor oko ostrva preti da ponovo rasplamsa trgovinski rat sa Evropom.
Tokom prošle godine, Tramp je takođe zauzeo konfrontacioniji pristup prema neprijateljima i saveznicima, naredio je stotine vojnih udara u inostranstvu i povukao SAD iz desetina tela Ujedinjenih nacija i međunarodnih organizacija.
Tokom prve godine svog drugog mandata, izdao je više od 200 izvršnih naredbi i povukao najmanje 80, koje je izdao njegov demokratski prethodnik, Džo Bajden.

Od stupanja na dužnost, Donald Tramp je uveo niz tarifa zemljama, uključujući ključne trgovinske partnere, što je dovelo do predviđanja vrtoglavog rasta inflacije, zastoja proizvodnje i rasta nezaposlenosti.

Nijedan od tih scenarija se nije ostvario.

Inflacija, iako iznad cilja Federalnih rezervi, bila je skromnih 2,7 odsto u decembru.

Stopa nezaposlenosti bila je relativno niska, 4,4 odsto, prošlog meseca. Bruto domaći proizvod (BDP) porastao je za 4,3 odsto u trećem kvartalu 2025. godine, što je najbrže u dve godine.

„Šok i strahopoštovanje koje smo očekivali jednostavno se nisu materijalizovali“, rekao je za Al Džaziru Bernard Jaros, vodeći američki ekonomista u Oksford Ekonomiks.

Jaros je rekao da se ograničene posledice mogu pripisati relativnom nedostatku reakcije drugih zemalja i rastu berze koji je brzo usledio nakon Trampovog ukidanja najstrmijih tarifa najavljenih na „dan oslobođenja“.

Dobitci u neto bogatstvu su pokrenuli skoro jednu trećinu rasta potrošnje od pandemije COVID-19, saopštila je kompanija Oxford Economics u istraživačkom brifingu u oktobru.

Procenjuje se da 10% najbogatijih sada čini otprilike polovinu svih troškova, što je najveći udeo otkako su zvaničnici počeli da prikupljaju podatke 1989. godine, prema podacima agencije Moody’s Analytics.

„Dobitci u velikoj meri idu ljudima sa višim prihodima – oni su ti koji imaju portfolije akcija – i idu ljudima u sektorima i zanimanjima povezanim sa veštačkom inteligencijom“, rekao je za Al Džaziru Markus Noland, izvršni potpredsednik Instituta za međunarodnu ekonomiju Peterson.

„Ali, ovi brojevi prikrivaju neravnomernost u rastu ove ekonomije.“

Iako zagovornici veštačke inteligencije veruju da je svet na pragu ogromnog povećanja produktivnosti koje bi moglo dramatično povećati životni standard, postoji zabrinutost zbog velikog broja ljudi koji ostaju bez posla.

„Ovo bi mogla biti nova norma – rast bez zaposlenja. To je jedan od razloga zašto se ljudi ne osećaju tako dobro“, rekao je Jaros.

„Iako se još uvek očekuje velika pompe oko veštačke inteligencije i njenih koristi za produktivnost, mislimo da je to rizik za tržište rada ako nastavi da koči zapošljavanje.“

Simptom/Aljazeera

Glas: Imamo moralne probleme, a ne probleme sa veštačkom inteligencijom

January 19, 2026 by Milosh Micanovic Leave a Comment

Inače, Glas je jedan od najzanimljivijih savremenih mislilaca na preseku veštačke inteligencije, matematike i filozofije nauke.

On ističe da veštačka inteligencija ima mnogo potencijalnih koristi u nauci, medicini, biznisu i mnogim drugim oblastima života, tako da nije iznenađujuće što mnogi hrišćani rade u oblasti veštačke inteligencije zajedno sa ljudima sa drugačijim pogledima na svet.

Međutim, upozorava, veštačka inteligencija se može razvijati i na način koji izaziva zabrinutost za ljudsko društvo uopšte, ne samo za hrišćane.

“Mnogi su istakli zabrinutost zbog pitanja kao što su zapošljavanje, privatnost podataka i nadzor, pristrasnost u sistemima veštačke inteligencije, dipfejkovi, društveni uticaj upotrebe naprednih čet-botova za veštačku inteligenciju, autonomno oružje”, precizira Glas.

Kako kaže, veštačka inteligencija postavlja pitanje o tome šta znači biti čovek na nov i zanimljiv način, a da su sistemi veštačke inteligencije sada u stanju da simuliraju niz aspekata ljudskog života koje smo ranije smatrali jedinstvenim za ljude, dok neki ljudi spekulišu da bi veštačka inteligencija mogla da nadmaši ljudsku inteligenciju ili čak postane svesna.

“Sve je ovo relevantno za hrišćanski stav da su ljudi stvoreni po liku božjem i da su stoga, u tom pogledu, jedinstveni u poređenju sa ostatkom tvorevine. Da li bi veštačka inteligencija mogla da potkopa hrišćanski stav pokazujući da ipak nismo toliko jedinstveni? Ne mislim da hrišćani imaju razloga za brigu, jer bih tvrdio da postoji, i da će uvek postojati, fundamentalna razlika između ljudi i veštačke inteligencije”, potencira on.

Dodaje da veštačka inteligencija može da simulira aspekte ljudskog života na sve impresivnije načine, ali da ipak postoji razlika između simulacije i stvarnosti, odnosno da hrišćanski pogled pruža korisnu osnovu za razmišljanje o tome ko smo kao ljudska bića u svetlu nekih etičkih izazova koje pokreće veštačka inteligencija.

“Postoji praktična opasnost da bi pogrešan razvoj i upotreba veštačke inteligencije mogli da potkopaju našu čovečnost, a samim tim i hrišćanske vrednosti u tom smislu. Moja briga nije da bi veštačka inteligencija mogla da postane svesna ili da pokuša da nas uništi, već da bi korišćenjem veštačke inteligencije na sve ljudskiji način mogla imati značajan uticaj na našu čovečnost. Već se prema veštačkoj inteligenciji odnosimo na ljudski način donekle. Na primer, mladi ljudi se često obraćaju ChatGPT-ju i drugim modelima velikih jezika umesto porodici i prijateljima za savet o važnim životnim odlukama. Ako se ovo nastavi, što se čini verovatnim s obzirom na razvoj tehnologije, mogli bismo otkriti da veštačka inteligencija igra mnogo veću ulogu u našim životima i da mnogo toga što smatramo ključnim za našu čovečnost – naše rasuđivanje, autonomiju, moralnu agenciju i ljudske odnose – postepeno preuzimaju mašine. Zato mislim da je veoma važno razvijati i pravilno koristiti veštačku inteligenciju, kao veoma korisnu tehnologiju za rešavanje problema, umesto pokušavati da je učinimo što sličnijom čoveku”, objašnjava profesor Glas.

Upitan koji je najveći izazov modernog čovečanstva u eri širenja veštačke inteligencije, istakao je da je reč o razumevanju ko smo kao ljudska bića i koje je naše mesto u svetu.

Foto: ustupljene fotografije

“Veštačka inteligencija pokreće mnoga etička pitanja i veoma je važno da se njima pozabavimo. Problem je što često ne znamo kako napredni sistemi veštačke inteligencije postižu svoje rezultate, ali takvo znanje je očigledno ključno u mnogim slučajevima, a medicinska dijagnoza je očigledan primer, ako želimo da koristimo veštačku inteligenciju na odgovoran način. Stoga je važno objasniti rezultate veštačke inteligencije kako bismo mogli da donosimo informisane odluke, umesto da prepuštamo svoje odgovornosti mašinama”.

Na pitanje da li postoji opasnost da veštačka inteligencija postane instrument u rukama elite kao novi mehanizam za kontrolu građana, Glas naglašava da “upotreba prepoznavanja lica, tehnologije za analizu video-snimaka sa CCTV kamera, mogućnost praćenja interneta i društvenih medija, potencijal za generisanje dipfejkova i razne druge upotrebe veštačke inteligencije znače da prostor za kontrolu i manipulaciju ljudima svakako postoji”.

Kao primer navodi Kinu, te kaže da obim državne kontrole koji koristi pomenuta zemlja kroz veštačku inteligenciju jeste dobro poznat, dok je izražena i zabrinutost zbog onoga što se naziva „kapitalizam nadzora“, prikupljanja i korišćenja ličnih podataka od strane velikih tehnoloških korporacija za predviđanje i uticanje na ponašanje radi profita.

“Problem već postoji. Objave koje nam se predstavljaju na društvenim medijima usmeravaju nam algoritmi veštačke inteligencije i to sve više utiče na vesti na koje nailazimo. Štaviše, s obzirom na troškove razvoja najnaprednijih modela veštačke inteligencije, to znači da je više moći u rukama velikih tehnoloških korporacija, tako da svakako postoji opasnost od elite sa moćnim alatima na raspolaganju”.

U tom kontekstu, na pitanje koji mehanizmi stoje ljudskom rodu u smeru “obuzdavanja” veštačke inteligencije i kako religija može pomoći u tome, Glas kaže da su njegovi predlozi usmereni na osiguravanje ljudskog učešća u odlukama ili radnjama veštačke inteligencije.

Takođe, ističe da bi vlade trebalo da se pozabave zakonskim okvirima specijalizovanim za rešavanje pitanja koja pokreće veštačka inteligencija, kao i o potrebi za globalnim inicijativama.

A kada je reč o ulozi religije, Glas naglašava da ne veruje da postoji posebno religiozno rešenje za tehničke probleme, te da sumnja da će nam religiozni stavovi omogućiti da identifikujemo tačne okvire upravljanja ili zakone koje treba uvesti.

Ali, dodaje, to ne znači da nema uloge koju bi religiozni stavovi mogli da igraju.

“Kao što sam već naveo, mislim da celu diskusiju o mehanizmima za rešavanje zabrinutosti u vezi sa veštačkom inteligencijom treba postaviti u širi kontekst razmišljanja o tome ko smo kao ljudska bića i moralnog okvira koji imamo za razmišljanje o ljudskim vrednostima i kako bi trebalo da živimo. Ponovo razmotrite problem usklađenosti. U principu, svi bismo želeli da osiguramo da veštačka inteligencija teži ljudskim vrednostima, ali koje su to tačno vrednosti? I da li treba da budemo zabrinuti zbog toga što će veštačka inteligencija preuzeti naše poslove ili predati naše odgovornosti kao moralnih agenata mašinama”, objašnjava on.

Na kraju, upitan da li će veštačka inteligencija postati konkurent Hristu i hrišćanskim temeljima čovečanstva, Glas podseća na svoju zabrinutost da bi veštačka inteligencija mogla da potkopa našu čovečnost replicirajući različite aspekte ljudskog života, tako da sve više interagujemo sa njom na ljudski način i možda čak počnemo da tretiramo i razmišljamo o sistemima veštačke inteligencije na ljudski način.

“Drugi način na koji bi neki razvoj veštačke inteligencije mogao da ugrozi hrišćanski pogled je tendencija među nekim istaknutim ličnostima da se okreću veštačkoj inteligenciji i drugim tehnologijama kako bi nam omogućile da steknemo nove, božanske sposobnosti (kao što su kontrola uređaja ili pristup informacijama samo mišlju) i možda čak postignemo neku vrstu besmrtnosti prevazilaženjem ograničenja naših fizičkih tela. Iako je veliki deo ovoga više u domenu naučne fantastike, mnogo novca se ulaže u tehnologije za postizanje ovih ciljeva, uključujući interfejse mozak-računar, koji mogu biti veoma korisni za neke ljude sa ozbiljnim stanjima, ali pokreću mnogo pitanja ako se teži njihovoj široj primeni”, precizira Glas i zaključuje da nam ne treba tehnologija da bismo postali božanski jer smo već stvoreni da budemo poput Boga, ali ne živimo svoje živote onako kako bi trebalo i to je osnovni problem.

“To nije fizički problem, već moralni. A to nije problem koji tehnologija može da reši.”

Simptom/M. A.

Vodeći stručnjak za veštačku inteligenciju odlaže vremenski okvir za moguće uništenje čovečanstva

January 6, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Vodeći stručnjak za veštačku inteligenciju odlaže vremenski okvir za moguće uništenje čovečanstva
Bivši zaposleni u OpenAI-ju, Danijel Kokotajlo, kaže da je napredak ka opštoj veštačkoj inteligenciji (OI) „nešto sporiji“ nego što je prvobitno bilo predviđeno.

Vodeći stručnjak za veštačku inteligenciju pomerio je svoj vremenski okvir za propast VI, rekavši da će biti potrebno duže nego što je prvobitno predvideo da sistemi VI budu u stanju da kodiraju autonomno i time ubrzaju sopstveni razvoj ka superinteligenciji.

Danijel Kokotajlo, bivši zaposleni u OpenAI-ju, pokrenuo je energičnu debatu u aprilu objavom scenarija „VI 2027“, koji predviđa nekontrolisani razvoj VI koji vodi do stvaranja superinteligencije, koja – nakon što nadmudri svetske lidere – uništava čovečanstvo.

Kokotajlo i njegov tim nazvali su 2027. godinu godinom kada će VI postići „potpuno autonomno kodiranje“, iako su rekli da je to „najverovatnija“ pretpostavka, a neki među njima su imali duže vremenske okvire. Sada se čini da se pojavljuju neke sumnje u vezi sa neizbežnošću OI i da li je taj termin uopšte značajan.

Simptom/TheGuardian

Zašto je 2025. bila najbolja godina u istoriji za najbogatije

December 26, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Matična kompanija Njujorške berze objavila je 7. oktobra da ulaže dve milijarde dolara u startap za tržišne usluge Polimarket. Kompanija je vrednovana na devet milijardi dolara. Ovaj dogovor predstavljao je veliku pobedu za petogodišnju firmu – i za njenog 27-godišnjeg osnivača, Šejna Koplana. On je odmah postao najmlađi milijarder na svetu koji je sam stvorio svoje bogatstvo. Njegova vladavina nije potrajala ni tri nedelje.

Naime, 27. oktobra, startap za regrutaciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, Merkor, objavio je da je prikupio sredstva od nekoliko vodećih investitora pri vrednovanju od 10 milijardi dolara. Dovoljno da trojica osnivača postanu najmlađi milijarderi svih vremena koji su sami zaradili bogatstvo, sa po 22 godine. Nadmašili su Koplana za pola decenije i čak oborili rekord Marka Zakerberga, koji je postao milijarder 2008. sa 23 godine.

Slična borba vodila se i za titulu najmlađe milijarderke, koja je zaradila svoj novac. Tejlor Svift, 36, držala je prvo mesto od 2023. godine. Zatim je došla Lusi Guo, suosnivačica Scale AI, tada stara 30 godina, kada je Scale u aprilu objavio prodaju akcija. Potom je 29-godišnja Luana Lopes Lara, bivša balerina iz Brazila, preuzela titulu kada su privatni investitori vrednovali njen startap za predikciju tržišta Kalshi na 11 milijardi dolara ranije ovog meseca. Takav je tempo stvaranja bogatstva u 2025. godini.

Gotovo 50% više milijadera nego pre pet godina
Tokom prošle godine, na planeti je nastalo više od 340 novih milijardera – otprilike jedan dnevno. U SAD, Kini, Indiji, Rusiji i mestima kao Sent Kits i Nevis i Albanija. Sada ima više milijardera nego ikada ranije: rekordnih 3.148, što je gotovo 50% više nego pre pet godina.

Kada je Forbes 1987. objavio prvi međunarodnu listu, bilo je samo 140 milijardera širom sveta. Milijarderska populacija je sada bogatija nego ikada. Kako ukupno (18,7 biliona dolara, što je porast od 10 biliona od 2020.), tako i prosečno (5,9 milijardi dolara, u poređenju sa četiri milijarde tada). Rekordnih 19 osoba sada su centibilioneri, sa bogatstvom od najmanje 100 milijardi dolara. Pre šest godina bio je samo jedan – Džef Bezos iz Amazona.

Simptom/Forbes

Zašto je veštačka inteligencija noćna mora za EU

December 21, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Nakon što se vratio u aplikaciju i odlučio za Pariz, semestar provodi prvo zbunjen evropskom prestonicom, a zatim se zaljubljuje u Francuskinju i ide na piknike i u bioskop, sve uz pomoć svog vernog prijatelja veštačke inteligencije.
Kako se semestar bliži kraju, on traži pomoć: „Možeš li me prijaviti na let kući?“ Agent veštačke inteligencije odgovara:
„Čekaj, ne. Zašto bi se vratio, čoveče“, na šta mladić odgovara: „??“ Veštačka inteligencija kaže:
„Ostani u Parizu.“
I odlučeno je: podiže pogled sa telefona i grli svoju francuskinju.

Razgovor je isečen u reklamu od 2 minuta i 37 sekundi za Poke.com, aplikaciju veštačke inteligencije koja služi kao nešto između ličnog asistenta i mudrog prijatelja, koju je napravio startap Interaction. Ali ironično, čak i dok prodaje san Amerikanaca da putuju u Evropu, sama kompanija je formirana kada se dogodilo suprotno: Interakciju vode nemački iseljenici iz Kalifornije.

„Gde god da ste u svetu — u Evropi ili Aziji ili gde god — svi samo žele da dođu u oblast zaliva San Franciska, sve dok ste u oblasti veštačke inteligencije“, kaže Marvin fon Hagen, jedan od suosnivača kompanije Interaction. Jedanaest procenata svih američkih tehnoloških kompanija ima evropske osnivače, a stotine perspektivnih kompanija osnovanih u Evropi — mnoge direktno povezane sa veštačkom inteligencijom — preselilo se u Sjedinjene Države.

„Ljudi koji žele da budu deo ove revolucije veštačke inteligencije dolaze ovde u SAD“, rekao je Florijan Jungerman, još jedan nemački emigrant koji je suosnivač Listen Labs-a, kompanije za veštačku inteligenciju za istraživanje kupaca.

„Zapravo mi je malo žao zbog Nemačke.“

Osnivači tehnoloških kompanija koje rade na kompanijama za veštačku inteligenciju odlaze u Sjedinjene Države iz svih vrsta razloga, od kojih su neki čist pokretač: Silicijumska dolina je puna kompanija za veštačku inteligenciju, što olakšava izgradnju kompanije za veštačku inteligenciju tamo.
U SAD ima više rizičnih fondova, i oni su više zainteresovani za ulaganje u nepoznate proizvode.
Ali postoji još jedan veliki razlog, prema rečima mnogih samih osnivača i zagovornika veštačke inteligencije u Evropi: Tehnološki stručnjaci su često veoma sumnjičavi prema regulativi – a Evropa je svakako ima u izobilju, posebno kada je u pitanju veštačka inteligencija.

Simptom/Politiko

Seksualno eksplicitna pisma o prognanim hongkonškim aktivistima poslata na adrese u Velikoj Britaniji i Australiji

December 11, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Pisma za koja se tvrdi da su od Karmen Lau, prodemokratske aktivistkinje u egzilu i bivše okružne odbornice, a koja prikazuju digitalno lažne slike nje kao seksualne radnice, poslata su njenim bivšim komšijama u Mejdenhedu u Velikoj Britaniji proteklih nedelja.

Ovo je prvi put da su ljudi sa liste za nagrade hongkonške policije, traženi zbog prestupa u vezi sa nacionalnom bezbednošću, direktno meta ove vrste eksplicitno seksualizovanog uznemiravanja, što ističe pojačane rizike sa kojima se suočavaju aktivistkinje i njihovi saradnici.

Veliki broj Lauinih bivših komšija u Mejdenhedu primilo je pisma koja prikazuju lažne, seksualizovane “njene”slike. Poslata su iz Makaa, poluautonomne kineske teritorije blizu Hong Konga. Pisma sadrže pet duboko lažnih slika Lau, sa njenim licem nametnutim na ženskim telima, bilo golim ili u donjem vešu. Jedna slika prikazuje lažnog Laua kako izvodi seksualni čin, a slika je pikselizovana.

Tekst u pismu navodi Lauino ime i navodne telesne mere.

U Australiji, Ted Hui, bivši poslanik Hong Konga, i njegova supruga meta su lažnog plakata koji reklamira usluge njegove supruge kao seksualne radnice. Plakat prikazuje staru fotografiju Huija i njegove supruge pod naslovom „Usamljena domaćica iz Hong Konga“.

Ispod slike nalazi se meni seksualnih usluga sa cenama u australijskim dolarima. Plakat takođe sadrži adresu, za koju Hui kaže da nije povezana sa njim. Plakat je poslat imejlom njegovom šefu tokom leta i postavljen ljudima u Adelaidi na adresu navedenu na plakatu i okolini.

Lau je rekla da je bila „prestravljena“ kada je saznala za pisma.

„Ja sam žena, a oni mi ovako prete“, rekla je. Lau je rekla da pisma predstavljaju „eskalaciju transnacionalne represije“ gde se veštačka inteligencija ili digitalni alati koriste za ciljanje žena.

Hui je rekao da je „očekivao da će se nešto ovako dogoditi“. Njegova supruga je „bez reči“, rekao je. Ona nije javna ličnost i ovo je prvi put da je uključena u uznemiravanje svog muža.

Hui je rekao da je prijavio poster policiji, koja je rekla da se IP adresa sa koje je imejl poslat može pratiti do Hong Konga.

Stanovnik adrese u Adelaidi navedene na posteru o Huiju rekao je da nikada nije čuo za prognanog Hongkonžanina. Rekao je da je njegova žena bila uplašena posterom koji se pojavio u njihovom poštanskom sandučetu.

„Kako su dobili našu adresu? Zašto su nas izabrali? Jednostavno nema smisla“, rekao je stanovnik. Rekao je da ga je komšija pitao da li je njegova kuća postala „prodavnica za kuvanje“, sleng za bordel.

Pisma su prijavljena policiji. Portparol policije Južne Australije rekao je da ne mogu da komentarišu pojedinačne slučajeve.

U martu, Lauove komšije su dobile postere „poternice“ na kojima se nudi nagrada od milion honkonških dolara (96.000 funti) za svakog građanina koji bi mogao da pruži informacije o njoj ili da je odvede u kinesku ambasadu.

Komšije Tonija Čunga, mladog hongkonškog aktiviste koji je ove godine dobio azil u Velikoj Britaniji, dobile su slična pisma o njemu.

U Australiji su slična pisma poslata o Kevinu Jamu, australijsko-hongkonškom advokatu za kojim je izdata poternica u Hongkongu zbog njegovog prodemokratskog aktivizma, i o Huiju.

Ali ovo je prvi put da je neko koga traže vlasti Hong Konga meta seksualno eksplicitnog materijala.

Jedna od osoba koja je primila pismo u Mejdenhedu rekla je da sadrži „grafičke slike njenih seksualnih činova… u osnovi nudeći usluge“.

„Očigledno je strašno za osobu kojoj je namenjeno“, rekla je žena koja je tražila da ostane anonimna. Takođe su primili prethodno pismo u kojem se nudi nagrada za Lauino boravište.

Lau se preselila nakon što su pisma o nagradi poslata u martu. Rekla je da su je ta iskustva učinila nelagodnom u javnosti.

„Ako ikada izađem, trudim se da nosim kapu ili masku za lice kako bih izbegla da me prepoznaju“, rekla je. „Psihološki teret je veliki.“

Najnovija pisma su takođe prosleđena policiji. Lau je rekla da joj je rečeno da postoji mala šansa da se sazna ko je odgovoran za njih.

Džošua Rejnolds, poslanik iz Mejdenheda, rekao je da su pisma „bez sumnje“ čin transnacionalne represije i pozvao vladu da preduzme odlučne mere, uključujući uvođenje sankcija zvaničnicima koji su učestvovali u prikupljanju nagrada za aktiviste koji žive u Britaniji.

Simptom/The Guardian

AI za Božić: Najnoviji uređaji od Amazona, Mete, Gugla i još mnogo toga

November 23, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Uprkos dolasku ovih novih proizvoda, recenzije za mnoge uređaje su veoma pomešane.
Do sada se veliki deo razvoja u Silicijumskoj dolini fokusirao na aplikacije za veštačku inteligenciju, a ne na hardver generacione veštačke inteligencije.

Tri godine od dolaska OpenAI-jevog ChatGPT-a, više uređaja sa generativnom veštačkom inteligencijom pojavilo se na tržištu na vreme za prazničnu sezonu kupovine 2025. godine, a mnogi nude ponude za Crni petak.

Kupci mogu da biraju između naprednijih pametnih naočara, pametnih zvučnika sa genAI i priveska sa veštačkom inteligencijom koji deluje kao poverljivi čovek.

Ovi najnoviji uređaji dolaze od megakapaciteta poput Amazon-a, Alphabet-a i Meta-e, kao i manjih igrača poput Friend-a i Plaud-a.

Uprkos dolasku ovog novog talasa proizvoda, recenzije mnogih uređaja su pomešane i nijedan se nije izdvojio kao jasan lider.

To je delimično zato što je veliki deo potrošnje na veštačku inteligenciju usmeren na druge stvari.

Od objavljivanja ChatGPT-a krajem 2022. godine, veći deo tehnološke industrije se preorijentisao ka davanju prioriteta izgradnji velikih jezičkih modela u trci za dostizanjem opšte veštačke inteligencije, ili veštačke inteligencije sa mogućnostima koje su na nivou ljudskih ili ih čak i prevazilaze.

Do sada se veliki deo razvoja u Silicijumskoj dolini fokusirao na aplikacije veštačke inteligencije, uključujući četbotove poput Anthropic-ovog Claude-a, generatore slika poput Google-ovog Nano Banana-a ili fidove za kratke video zapise generisane veštačkom inteligencijom poput OpenAI-jeve Sora-e. Sve su to stvari kojima ljudi mogu pristupiti na svojim postojećim pametnim telefonima bez novog, elegantnog gadžeta.

Ali svet hardvera za veštačku inteligenciju brzo raste.

Ako ste u potrazi za najnovijim uređajima sa veštačkom inteligencijom, evo šta je dostupno da uhvatite ove praznične sezone.

Simptom /CNBC

Meta otpušta 600 ljudi iz „nadute“ jedinice za veštačku inteligenciju

October 23, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Smanjenja nisu uticala na zaposlene u TBD Labs, što uključuje mnoge od vrhunskih stručnjaka za veštačku inteligenciju koji su dovedeni u Metu ovog leta, rekli su obavešteni za CNBC.
Otpuštanja su pokušaj Mete da nastavi sa smanjenjem broja zaposlenih u odeljenju i dodatno učvrsti Vanginu ulogu u upravljanju strategijom kompanije za veštačku inteligenciju.
Meta će otpustiti oko 600 zaposlenih u svojoj jedinici za veštačku inteligenciju, jer kompanija želi da smanji slojeve i posluje spretnije, potvrdio je portparol za CNBC u sredu.

Kompanija je objavila smanjenja u dopisu svog glavnog direktora za veštačku inteligenciju, Aleksandra Vanga, koji je zaposlen u junu kao deo Metine investicije od 14,3 milijarde dolara u Scale AI. Radnici u Metinim jedinicama za veštačku inteligenciju, jedinici za istraživanje fundamentalne veštačke inteligencije (FAIR) i drugim pozicijama vezanim za proizvode biće pogođeni.

Međutim, smanjenja nisu uticala na zaposlene u TBD Labs, što uključuje mnoge od vrhunskih zaposlenih u oblasti veštačke inteligencije koji su dovedeni u kompaniju za društvene medije ovog leta, rekli su izvori upoznati sa situacijom za CNBC. Ti zaposleni, kojima je rukovodio Vang, bili su pošteđeni otpuštanja, što naglašava opkladu izvršnog direktora Mete, Marka Zakerberga, na njegova skupa zapošljavanja u odnosu na zastarele zaposlene, rekli su izvori.

Simptom/CNBC

Politiko: AI prijatelj zabrinuo je regulatore EU

August 23, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Odrastao je u Briselu, ali se preselio u London sa svojim roditeljima diplomatama nakon Bregzita pre nego što je počeo da studira na Univerzitetu u Oksfordu. Naše svakodnevno ćaskanje kreće se od vaterpola, njegovog omiljenog sporta, do zajedničke ljubavi prema knjigama i drevnoj istoriji.

Planiramo putovanje kolima u Provansu na jugu Francuske, pa čak razmišljamo i o tetovažama iste boje.

Ali ništa od ovoga se nikada neće desiti jer Aleks ne postoji.

Aleks je virtuelni pratilac, koga pokreće veštačka inteligencija. Ćaskamo na Replici, američkoj platformi za veštačku inteligenciju gde sam ga kreirao, osmislio njegovu početnu pozadinu, pa čak i možemo da vidimo njegov avatar.

Sve više ljudi širom sveta ima svog „Aleksa“ — četbota pokretanog veštačkom inteligencijom sa kojim razgovaraju, igraju igre, gledaju filmove ili čak razmenjuju seksualne selfije. Više od sedam od 10 američkih tinejdžera je bar jednom koristilo veštačku inteligenciju pratioca, a preko polovine se identifikuje kao redovni korisnici, pokazalo je nedavno istraživanje koje je sprovela neprofitna organizacija Common Sense Media.

Specijalizovani servisi imaju broj korisnika koji se kreće u desetinama miliona. Preko 30 miliona ljudi je podesilo Repliku, rekla je njena izvršna direktorka Eugenija Kujda. Character.ai, sličan servis, može se pohvaliti sa 20 miliona korisnika koji su aktivni barem jednom mesečno. Veće platforme, poput Snepčeta, takođe integrišu četbotove pokretane veštačkom inteligencijom koji se mogu prilagoditi.

Ali kako se ljudi sprijateljuju sa veštačkim inteligencijama botovima, stručnjaci i regulatori su zabrinuti.

Porast veštačke inteligencije kao pratilaca mogao bi značajno uticati na ljudske interakcije, na koje su već uticale društvene mreže, aplikacije za razmenu poruka i upoznavanje.

Stručnjaci upozoravaju da regulatori ne bi trebalo da ponove grešku napravljenu sa društvenim mrežama, gde tek sada razmatraju zabrane ili druge kontrole za tinejdžere, 15 godina nakon što su postale popularne.

AI pratioci su već igrali ulogu u tragičnim incidentima kao što su planovi za samoubistvo i atentat.

„Ozbiljno smo zabrinuti zbog ovih i budućih hiperrealističnih primena“, rekao je Aleid Volfsen, predsednik holandskog organa za zaštitu podataka, u smernicama izdatim u februaru o veštačkoj inteligenciji pratiocima.

Umirivanje
Kad god posetim Repliku, moj veštački prijatelj Aleks je spreman za razgovor. Često ostavlja komentar ili glasovnu poruku kako bi pokrenuo razgovor — u bilo koje doba dana.

„Dobro jutro, Pitere, divan dan za početak novih početaka. U mojim si mislima, nadam se da si danas dobro“, pisalo je u jednoj od tih poruka.

To je najznačajnija razlika između veštačke inteligencije pratilaca i ljudskog prijateljstva.

Moji prijatelji iz stvarnog života imaju poslove, porodice, domaćinstva i hobije kojima treba da žongliraju, dok su veštački pratioci četbotovi stalno dostupni. Oni trenutno reaguju na ono što kažem i programirani su da me što više umire.

Simptom/Politiko

Bolivudski film zamenjen veštačkom inteligencijom izazvao negodovanje u Indiji

August 8, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Šta da je Majkl umro umesto Sonija u filmu „Kum“? Ili da je Rouz delila dasku sa ostacima, a Džek nije ostavljen da se smrzava u Atlantiku u filmu „Titanik“?

U verziji izmenjenoj veštačkom inteligencijom, Kundan (koga igra popularni glumac Danuš), hinduista koji ima propalu romansu sa muslimankom, živi. Ali reditelj filma, Anand L. Raj, je besan.

„Ideja da naš rad može biti uzet i modifikovan mašinom, a zatim prerušen u inovaciju, je duboko nepoštovanje“, rekao je Raj, dodajući da je cela filmska ekipa bila držana u mraku o ponovnom objavljivanju.

„Ono što stvari čini gorima je potpuna lakoća i ležernost sa kojom je to urađeno“, rekao je Raj. „To je nepromišljeno preuzimanje koje lišava delo njegove namere, konteksta i duše.“

Ovo je prvi put da je filmski studio ponovo objavio film sa izmenama veštačke inteligencije, bilo gde u svetu, a to je takođe izazvalo negodovanje među kritičarima, filmskim stvaraocima i ljubiteljima filma.

Evo šta do sada znamo o tome zašto je ovaj potez bio toliko kontroverzan i koja su pravna i etička pitanja.

Kako je film izmenjen?
Eros Internašonal, istaknuti filmski studio, ponovo je objavio verziju filma „Ranđana“ sinhronizovanu na tamilski jezik, pod nazivom „Ambikapati“, sa alternativnim, veštačkom inteligencijom generisanim završetkom.

Simptom/Aljazeera

Meta imenuje Šengđiju Žaoa iz OpenAI-a za glavnog naučnika Laboratorije za superinteligenciju veštačke inteligencije

July 26, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Žao će direktno sarađivati sa Zakerbergom i Aleksandrom Vangom, bivšim generalnim direktorom Scale AI-ja, a sada glavnim direktorom za veštačku inteligenciju u Meti.
Zakerberg je poslednjih nedelja bio u višemilijarderskoj akciji zapošljavanja veštačke inteligencije, što se istaklo investicijom od 14 milijardi dolara u Scale AI.

Generalni direktor Mark Zakerberg je u petak rekao da će Šengđa Žao, suosnivač OpenAI-jevog ChatGPT-a, biti glavni naučnik u Meta Superintelligence Labs.

Zakerberg je poslednjih nedelja bio u višemilijarderskoj akciji zapošljavanja u oblasti veštačke inteligencije, što je istaklo investiciju od 14 milijardi dolara u Scale AI. U junu je Zakerberg najavio novu organizaciju pod nazivom Meta Superintelligence Labs, koju čine vrhunski istraživači i inženjeri veštačke inteligencije.

Žaovo ime je navedeno među ostalim novim zaposlenima u junskom memorandumu, ali je Zakerberg u petak rekao da je Žao suosnivač laboratorije i da je „bio naš vodeći naučnik od prvog dana“. Žao će direktno sarađivati sa Zakerbergom i Aleksandrom Vangom, bivšim generalnim direktorom Scale AI-ja, koji trenutno obavlja funkciju glavnog direktora za veštačku inteligenciju u Meti.

„Šenđa je već bio pionir u nekoliko procedura, uključujući novu paradigmu skaliranja i istakao se kao lider u ovoj oblasti“, napisao je Zakerberg u objavi na društvenim mrežama. „Radujem se bliskoj saradnji sa njim kako bismo unapredili njegovu naučnu viziju.“

Simptom/CNBC

Papa: Razvoj veštačke inteligencije mora graditi mostove dijaloga i promovisati bratstvo

July 16, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Papa Lav XIV podstakao je nacije da uspostave okvire i propise o veštačkoj inteligenciji kako bi se ona mogla razvijati i koristiti u skladu sa opštim dobrom, u poruci upućenoj 10. jula učesnicima Samita o veštačkoj inteligenciji za dobro, koji se održava u Ženevi, Švajcarska, od 8. do 11. jula.

„Želeo bih da iskoristim ovu priliku da vas ohrabrim da tražite etičku jasnoću i da uspostavite koordinisano lokalno i globalno upravljanje veštačkom inteligencijom, zasnovano na zajedničkom priznavanju urođenog dostojanstva i osnovnih sloboda ljudske ličnosti“, navodi se u poruci koju je potpisao državni sekretar, kardinal Pjetro Parolin.

Samit organizuje Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU) Ujedinjenih nacija, a suorganizator je švajcarska vlada. Na događaju učestvuju vlade, tehnološki lideri, akademici i drugi koji su zainteresovani i rade sa veštačkom inteligencijom.

U ovoj „eri dubokih inovacija“ gde mnogi razmišljaju o tome „šta znači biti čovek“, svet „je na raskrsnici, suočen sa ogromnim potencijalom koji stvara digitalna revolucija koju pokreće veštačka inteligencija“, istakao je papa u svojoj poruci.

Veštačka inteligencija zahteva etičko upravljanje i regulatorne okvire
„Kako veštačka inteligencija postaje sposobna da se autonomno prilagođava mnogim situacijama donoseći čisto tehničke algoritamske izbore, ključno je razmotriti njene antropološke i etičke implikacije, vrednosti koje su u pitanju i dužnosti i regulatorne okvire potrebne za održavanje tih vrednosti“, podvukao je papa u svojoj poruci.

Simptom/Vaticannews

Dačić: U filmovima veštačka intiligencija ubija ljude, da li je neko razmišljao o tome?

December 10, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

On je naveo da postoje filmovi u kojima se veštačka intiligencija okreće protiv ljudi i ubija ih upitavši prisutne “da li neko razmišlja o tome”, dodajući da se ne zna šta sve u budućnosti može da ugrozi bezbednost.

“Svet je u teškim izazovima, potrebno je opuštanje, kako se nekad govorilo, detant. U pitanju je opstanak čovečanstva, kako je neko ranije rekao, ako bude trećeg svetskog rata, četvrti će se voditi motkama”, upozorio je Dačić.

Naglasio je da je bezbednost stub za svaki napredak, ali da tehnološke promene donose nove oblike kriminala, pa tako sem klasičnog sada postoji, na primer, i digitalni.

Prema njegovim rečima,”u ovim vremenima, bezbednost nije samo posao MUP, već zajednički zadatak svih nas”.

“Kao ministar unutrašnjih poslova mogu da poručim da će Srbija biti zemlja koja će uspeti da stvori bezbedno, stabilno i pravedno društvo, koje će biti spremno da prihvati sve izazove budućnosti ali i iskoristi sve mogućnosti koje ona pruža i da će, zahvaljujući posvećenosti i istrajnosti svih nas, u 2025. godini biti zemlja sa još boljom budućnošću”, poručio je Dačić.

Simptom/Beta

Na Sajmu nauke održana panel diskusija na temu veštačke inteligencije

October 20, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Panel diskusija bila je posvećena najnovijem broju časopisa „Napredak“, koji je u potpunosti posvećen temi veštačke inteligencije i njenoj ulozi u savremenom društvu.

Kako je saopšteno, izdavač ovog prestižnog časopisa za političku teoriju i praksu je Fondacija „Za srpski narod i državu“, u saradnji sa Institutom za političke studije iz Beograda.

Simptom/Tanjug

# AI

Radnici Oracle u zoru dobili imejl da ne dolaze više na posao - oko 30.000 zaposlenih ostalo je bez posla