Predsednik Rusije Vladimir Putin nastoji da potkopa Merca, jednog od najvećih podržavalaca Ukrajine i stoga jednog od njegovih glavnih strateških protivnika, i udara na njega kada je najslabiji, kampanjama uticaja i hibridnim napadima, navodi portal.
Ekonomija Nemačke posrće, njena centristička vladajuća koalicija je oslabljena, a ankete pokazuju da krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) vodi pred važne izbore u dve istočnonemačke pokrajine, gde se očekuju njene istorijske pobede i u kojima bi prvi put mogla da formira i vlast.
Kris Šulenburg, poslanik Mercove Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u pokrajini Saksonija-Anhalt, jednoj od dve na istoku Nemačke u kojima će izbori biti održani u septembru, rekao je da Rusija “traži partnere u Evropi koje može da koristi za svoje svrhe”.
“Cilj je, naravno, da AfD dođe na vlast u bliskoj budućnosti — bilo na pokrajinskim izborima ili na sledećim saveznim izborima. Rusija bi time dobila strateškog partnera u Nemačkoj, a time i uporište u Evropi”, kazao je Šulenburg.
Putin je poslednjih nedelja zaoštrio pritisak na Merca. Ruski lider je vršio pritisak i otvoreno — obustavom isporuke kazahstanske nafte istočnoj Nemačkoj preko ruskog naftovoda, i suptilnije – nastojanjem da podeli nemačko javno mnjenje predlažući bivšeg kancelara Gerharda Šredera, naklonjenog Kremlju, za potencijalnog pregovarača u mirovnom procesu za Ukrajinu, navodi Politiko.
Uz to, jedan od Putinovih savetnika pozvao je političare iz redova AfD da prisustvuju godišnjem ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, koji organizuje ruski predsednik.
Putinova strategija, ocenjuje briselski portal, jeste da iskoristi Mercove stvarne i rastuće političke slabosti, naročito kad je reč o nezadovoljstvu Nemaca ekonomijom, i da zaoštri podele oko nemačke vojne podrške Ukrajini.
U tom cilju, kako se navodi, propagandna mašinerija Kremlja predstavlja Merca kao neefikasnog i distanciranog, a njegovo odbijanje da obnovi energetske veze sa Rusijom kao ekonomsko samoubistvo.
Mercove konzervativce Moskva predstavlja kao bezobzirne ratne huškače zbog njihove podrške Ukrajini i zbog odbijanja da pregovaraju sa Putinom o okončanju rata, ukazuje Politiko.
Mnogi od tih narativa naročito snažno odjekuju na prostoru nekadašnje Istočne Nemačke, gde je javnost naklonjenija Rusiji nego u drugim delovima zemlje.
Analitičari očekuju da mreže podržane od Kremlja intenziviraju onlajn kampanje uticaja sa približavanjem septembarskih regionalnih izbora.
Stručnjak za Rusiju u Nemačkom savetu za spoljne odnose Štefan Majster rekao je da Kremlj vidi izbore na istoku Nemačke kao priliku da “masovno oslabi Nemačku, a pogotovo aktuelnu vladu”.
“Ako postoji jedna stvar u kojoj su Rusi dobri, to je identifikovanje slabosti protivnika i njihovo iskorišćavanje. A istočna Nemačka je, da tako kažem, jedna od najranjivijih tačaka za saveznu vladu i za sposobnost Nemačke da deluje, jer je u suštini ulazna tačka za dolazak AfD na vlast”, kazao je Majster.
Kremlj tvrdi da su Merc i njegova koalicija prepreka miru u Evropi i prosperitetu u Nemačkoj, a da je rešenje vlada nemačke krajnje desnice.
To pomaže da se objasni zašto Putin nastoji da predstavi sebe kao lidera spremnog da posluje sa Nemačkom, ali samo ako bi u Berlinu bila vlada koja je voljna da sarađuje sa njim.
Lider AfD Alis Vajdel sugerisala je ove nedelje da pretnju Nemačkoj predstavlja Ukrajina, a ne Rusija, i kazala da je njena stranka spremna da razgovara o miru sa Putinom.
“Smatramo da je ukrajinsko vođenje rata apsolutno katastrofalno, i to predstavlja ogroman bezbednosni rizik za Nemačku. Vlada Nemačke, koju bude predvodila AfD, zalagaće se za mir sa Rusijom, za pomirenje i dijalog”, kazala je Vajdel.
Simptom/Beta
