Litvanija

Zašto svaki srednjoškolac u Letoniji uči da puca iz pištolja

March 28, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ovog martovskog jutra, otprilike dvadesetak devojaka između 16 i 18 godina sede u učionici sa Brakovskom. Neke od devojaka izgledaju stidljivo.
Svaki srednjoškolac u Letoniji prolazi vojnu obuku. Uče da pucaju i da se snalaze u prirodi koristeći kompas i mapu.

Učionica bi mogla biti skoro bilo gde u Evropi — da nije pušaka na stolovima.

Nezgrapne su, crne i teške preko 2,8 kilograma. Napravljene od strane američkog proizvođača Crosman, model SBR, vazdušne puške podsećaju na američke vojne jurišne puške M4 i ispaljuju čelične kuglice. Neiskusnom oku izgledaju kao prave.

U mnogim evropskim zemljama, puške u učionici bi bile skandal. U mojoj rodnoj zemlji, Nemačkoj, na primer, uticajni Sindikat prosvetnih i naučnih radnika čvrsto se protivi svakom obliku vojnog širenja u školama, gledajući čak i na posete takozvanih „omladinskih oficira“ sa skepticizmom, jer se one vide kao suptilni oblik regrutovanja.

U Letoniji, nasuprot tome, nema takvog otpora, a obuka za rukovanje oružjem postala je deo plana časa, čak i za početnike u frizerstvu i nastavnicima plesa.

Zemlja se nalazi na istočnoj obali Baltičkog mora, sa Rusijom na istoku i Belorusijom na jugoistoku. Zajedno sa svojim susedima Estonijom i Litvanijom, Letonija je provela decenije unutar Sovjetskog Saveza. Ovo je severoistočna granica NATO-a, a savezničke trupe su stacionirane širom regiona; sada je domaćin multinacionalnoj brigadi koju predvodi Kanada, a američke snage deluju u zemlji kao deo odvraćajućeg stava alijanse.

Zajedno sa svojim susedima Estonijom i Litvanijom, Letonija je provela decenije unutar Sovjetskog Saveza

Svakome ko je ovde dovoljno star da se seća sovjetskih godina nije potrebno predavanje o tome kako se oseća strana dominacija. Nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu početkom 2022. i više od četiri godine rata, mnogo manje baltičke države imaju sve razloge da se pitaju da li bi mogle biti sledeće. Zato se pretnje iz Moskve shvataju ozbiljno i zato se baltičke zemlje spremaju za mogućnost još jednog ruskog agresijskog rata. Dok je veliki deo sveta trenutno fokusiran na Iran, baltičke zemlje drže pogled na Moskvi.

Ranjivost baltičkih zemalja podstakla je njihov rani i željni napor da se pridruže NATO-u, i sve tri zemlje su od tada među najposvećenijim članicama alijanse. Ali one takođe znaju da je NATO pod pritiskom, da je posvećenost Sjedinjenih Država svojim saveznicima dovedena u pitanje i da u slučaju ruskog napada moraju biti spremne, kao što je bila Ukrajina, da se brane.

Sve tri evropske zemlje imaju vojnu obavezu

U Letoniji je služba obavezna za mlade muškarce, ali ne u svim oblastima: ako se javi premalo dobrovoljaca, preostali regruti se biraju lutrijom. Trenutno se oko 400 mladića regrutuje na ovaj način svake godine, dok se oko 1.300 prijavi kao dobrovoljac.

Pored toga, i Letonija i Estonija su uvele obavezno „Obrazovanje o nacionalnoj odbrani“ za učenike u srednjoj školi. Nastavni plan i program obuhvata vojnu istoriju, marširanje i vežbe, navigaciju na kopnu, prvu pomoć, reagovanje u kriznim situacijama i rukovanje oružjem. Učenici koji žele više mogu deo leta provesti u kampu, u uniformi.

Od tri okruga, Letonija ide najdalje u obaveznoj vojnoj obuci za srednjoškolce. U Estoniji, obavezni kurs u učionici traje 35 sati. U Letoniji traje 112 sati tokom dve godine.

„Cilj nije obučavanje vojnika, već razvoj odgovornijih građana“, kaže pukovnik Valts Abolinjš tokom pauze u jednoj od učionica škole. Pedesettrogodišnji oficir nadgleda nacionalni program.

„Želimo da uklonimo fobije koje mnogi mladi ljudi i njihovi roditelji imaju kada se susretnu sa bilo čim vojnim.“

Simptom/Politiko

Politiko: Rusija napada zemlju NATO-a u ratnoj igri. To se ne završava dobro.

February 14, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Video počinje da kruži internetom, kasnije identifikovan kao lažan. Izgleda da prikazuje nemačke vojnike stacionirane u Litvaniji kako zlostavljaju tinejdžere koji govore ruski. Ubrzo nakon toga, sajber napad pogađa nemačke štedionice, onesposobljavajući veliki broj bankomata. U Viljnusu, vlada Litvanije izdaje upozorenje: ruske trupe bi mogle da pređu granicu sa zemljom NATO-a, potez koji bi testirao savez do srži.

Mnogi stručnjaci za bezbednost veruju da je takav scenario verovatan, posebno zato što predsednik Donald Tramp signalizira da Evropa mora da preuzme veći deo sopstvene odbrane i zato što Rusija izgleda namerava da se ponovo uspostavi kao dominantna sila u Evropi.

Ali da li je Nemačka — najveća zemlja EU i logistička okosnica NATO-a — spremna da preuzme taj teret? Kako bi Nemačka i njeni saveznici zapravo reagovali ako bi Rusija prešla granice Ukrajine i napala članicu NATO-a?

Njihov zadatak: da odgovore na hipotetičku krizu koja bi bila najveći izazov za NATO do sada, da koriste scenarije „šta ako“ za testiranje strategija, identifikuju crvene linije i otkriju slabosti. Akcija bi se odvijala tokom tri fiktivna dana, što je rani početak onoga što bi se moglo razviti u kontinentalni sukob. Svaka odluka nosi posledice, podstičući suprotstavljenu stranu da prilagodi svoj sledeći potez — sa potencijalno katastrofalnim posledicama.

Litvanija proglasila vanredno stanje zbog Belorusije

December 9, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U saopštenju na sajtu vlade navodi se da je vanredno stanje proglašeno zbog „zbog kontinuirane pretnje interesima nacionalne bezbednosti države i opasnosti po ljudske živote, zdravlje, imovinu ili životnu sredinu koju predstavljaju baloni koji prevoze švercovanu robu iz Belorusije na teritoriju Litvanije“.

Za upravljanje operacijama tokom vanrednog stanja vlada je imenovala ministra unutrašnjih poslova Vladislava Kondratovičiusa.

Premijerka Litvanije Inga Ruginijene rekla je da se radi o hibridnom napadu: „U borbi protiv beloruskog hibridnog napada, moramo preduzeti najstrože mere i braniti područja koja su najviše pogođena ovim napadom. Sve relevantne institucije udružuju snage kako bi sprečile pretnju koju predstavljaju baloni za šverc. Javnost neće osetiti nikakve neprijatnosti zbog proglašene situacije“.

U saopštenju vlade piše da cilj uvođenja vanrednog stanja „nije samo kontrola pretnje po civilno vazduhoplovstvo, već i osiguranje interesa nacionalne bezbednosti Litvanije i bliža koordinacija delovanja institucija“.

Ministar unutrašnjih poslova Kondratovičijus naveo je da tokom vanrednog stanja vojska ima određena prava koja joj omogućavaju efikasniju saradnju sa policijom.

Vlada Litvanije navodi da je aerodrom u Viljnusu od oktobra „zbog pretnje koju baloni za šverc predstavljaju po civilno vazduhoplovstvo“ bio zatvoren „duže od 60 sati“, što je uticalo na „preko 350 letova i oko 51.000 putnika“.

Vanredna situacija je proglašena zato što je jedan od kriterijuma ispunjen više puta, a to je da je rad civilnog vazduhoplovstva više puta bio prekinut duže od 6 sati, navodi se u saopštenju.

Krajem oktobra, granična služba Litvanije zatvorila je granicu sa Belorusijom na 24 sata, nakon što su letovi na aerodromu u glavnom gradu više puta bili prekinuti zbog balona, a dva granična prelaza Litvanije sa Belorusijom, u Medininkaju i Šalčininkaju, bila su zatvorena na nekoliko sati.

Liderka beloruske opozicije Svjatlana Tihanovskaja, koja živi u egzilu u Litvaniji, rekla je tada agenciji Asoušiejted pres da su incidenti sa balonima „još jedan znak da režim koristi šverc cigareta kao sredstvo hibridne agresije protiv Evrope“.

Simptom/Danas/Beta

Predsednik Litvanije: Ruski vojni avioni narušili vazdušni prostor Litvanije

October 24, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije će pozvati predstavnike ruske ambasade da izjavi protest, objavio je Nauseda na društvenoj mreži X.

“Ovo je očigledno kršenje međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta Litvanije. Još jednom, to potvrđuje važnost jačanja spremnosti evropske protivvazdušne odbrane”, napisao je Nauseda.

Incident se dogodio tokom rasta tenzija u regiji.

Baltičke zemlje su sve više zabrinute zbog ruske invazije Ukrajine.

Niz misterioznih incidenata sa dronovima i narušavanja vazdušnog prostora od strane ruskih ratnih aviona proteklih nedelja podstakli su zabrinutost da Rusija testira odbrambene reakcije NATO-a, što zvanična Moskva negira.

Neke zemlje su optužilie Rusiju da vodi hibridni rat u Evropi.

Simptom/N1/Beta/AP

„Putinu je mesto u Hagu“: Budris oštar pred samit u Budimpešti

October 20, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Pred sastanak ministara spoljnih poslova u Luksemburgu, Budris je osudio planove za razgovore u Budimpešti koji bi predstavljali prvo Putinovu putovanje u neku zemlju EU od početka agresije te zemlje na Ukrajinu u februaru 2022.

Litvanski ministar je rekao da ne može da zamisli da Putin prelazi vazdušni prostor EU i dodao da u Evropi nema mesta za ratne zločince, preneo je briselski portal Politiko.

„Jedino mesto za Putina u Evropi je u Hagu, pred tribunalom (Međunarodnim krivičnim sudom), a ne u nekoj od naših prestonica“, istakao je Budris.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zlenski juče je rekao novinarima da, iako je Kijev „spreman za sastanak u bilo kom formatu koji će biti efikasan“ on „ne smatra da bi Budimpešta bila dobro mesto za takav sastanak“.

„Ne verujem da premijer koji svuda blokira Ukrajinu može da uradi bilo šta pozitivno za Ukrajinu“, rekao je Zelenski misleći na mađarskog premijera Viktora Orbana.

Orban, koji „pažljivo neguje“ odnose i sa Putinom, i sa Trampom, obznanio je planove da njegova zemlja bude domaćin sastanka Putina i Trampa.

Zelenski je rekao da ima mnogo drugih „vrednih opcija“ navodeći Švajcarsku, Austriju, Vatikan, Saudijsku Arabiju, Katar i Tursku.

Šefica spoljnopolitičke službe EU Kaja Kalas rekla je pred sastanak ministara spoljnih poslova da planove da Putin, koga Međunarodni krivični sud traži zbog optužbi za ratne zločine, dođe u Budimpeštu „nije lepo videti“, preneo je Politiko.

Međutim, rekla je Kalas, „Amerika ima mnogo snage da izvrši pritisak na Rusiju da sedne za pregovarački sto – ako to iskoriste, naravno da je to dobro“.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro dodao je da bi razgovori mogli imati smisla, ali samo ako dovedu do „neposrednog prekida vatre“.

Evropska komisija nagovestila je da bi ograničenja prelaska vazdušnog prostora koja sprečavaju ruske diplomate da putuju na veći deo kontinenta mogla da budu ublažena kako bi Putin mogao da dođe na razgovore u Budimpeštu.

Politiko danas piše i da je Tramp rekao Zelenskom da želi da „okonča rat na trenutnoj liniji“ vojnog kontakta umesto da vrši pritisak na Kijev da se odrekne teritorije u Donbasu koju ruske snage nisu uspele da osvoje na bojnom polju.

Simptom/Danas/Beta

Poljska od ponoći privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom

July 6, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Ako Nemačka ukine svoje kontrole koje su, da podsetim, uvedene još u oktobru 2023. godine i mi ćemo ukinuti svoje“, kazao je poljski ministar unutrašnjih poslova i administracije Tomaš Šemonjak.

Statistike sa nemačke granice ne beleže veći porast legalno vraćenih migranata od momenta kada je Nemačka vratila kontrole a posebno od maja ove godine kada je prestala da prihvata zahteve za azil ako izbeglice i migranti dolaze iz zemlje Evropske unije, Poljske ili Češke.

Poljska opoziciona desnica, iako migranata vraćenih u Poljsku ima u proseku isto kao u vreme kada su konzervativni nacionalisti iz Prava i Pravde bili do jeseni 2023. godine na vlasti, još od predsedničkih izbora sredinom maja i početkom juna vodi žestoku kampanju da proevropska centristička vlada premijera Donalda Tuska navodno nije u stanju da zaštiti zapadnu granicu i da Nemci nelegalno deportuju svake nedelje hiljade i hiljade migranata iz Severne Afrike i Azije u Poljsku.

Uz zdušnu podršku lidera opozicionih konzervativaca Jaroslava Kačinjskog i obojice predsednika, odlazećeg Andžeja Dude i novoizabranog Karola Navrockog, poljski radikalni nacionalisti i ekstremisti sazivali su se od marta na društvenim mrežama i poslednjih sedmica pojavili su se na granici sa Nemačkom kao samozvani Pokret za odbranu granice.

Te samozvane patrole u kojima su uglavnom huligani i radikalni desničarski batinaši postavile su svoje punktove i zaustavljaju prolaznike i automobile, legitimišu ih a učestali su i izgredi kada napadaju i vredjaju graničare iz poljske Granične straže i policiju zašto navodno ne rade svoj posao.

Da vlada hitno skloni te samozvane patrole koje smetaju i žiteljima poljskih naselja duž granice, koji računaju na nemačke klijente i turiste a samozvane patrole ih plaše dok nikakvih hiljada migranata nema, zatražio je poljski javni zaštitnik gradjana i Helsinški komitet za ljudska prava.

„Poljaci nisu ravnodušni. Brane svoje osnovne interese. Brane Poljsku. Brane bezbednost naših gradjana, žena. Migranti nam jesu potrebni da rade ali nema nikakvih razloga da puštamo mlade muškarce o kojima ni ne znamo ko su“, kazao je danas lider opozicije Kačinjski koji je obišao granicu sa Nemačkom.

Vlada premijera Tuska reagovala je na kampanju opozicije, lažne vesti i probleme koje svojim „gradjanskim hapšenjima“ i legitimisanjima prave radikalni nacionalisti tako što je odlučila da vrati na mesec dana kontrole i pošalje na granicu sa Nemačkom i Litvanijom 5.000 vojnika da pomognu graničarima i policiji.

Deo vojnika teritorijalne odbrane i vojne policije, kao i vazduhoplovstva sa dronovima biće direktno uključene u kontrole, dok će se drugi nalaziti dublje na poljskoj teritoriji.

Od 7. jula prelazak poljske granice sa Nemačkom biće moguć samo na 52 odredjena prelaza, od kojih će na 16 biti stalni kontrolni punkt a sa Litvanijom na 13 prelaza od kojih su stalni punktovi na dva.

Kontrole neće biti klasične kao na spoljašnjim granicama Evropske unije već nasumične a graničari će se usredsrediti na vozila sa više putnika i autobuse.

Simptom/Danas/Beta

Poljska vraća kontrole na granice sa Nemačkom i Litvanijom

July 1, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Odluka je doneta posle današnjeg sastanka premijera Tuska i vicepremijera i ministra odbrane Vladislava Košnjak Kamiša i komande Granične straže o stanju na zapadnoj granici, gde opoziciona desnica, i radikalna, uz zdušnu podršku novoizabranog predsednika Poljske Karola Navrockog organizuje nelegalne dobrovoljačke straže jer optužuje Nemačku da navodno vraća nelegalno hiljade migranata u Poljsku.

„Nekoliko meseci praksa da nemačka strana na svoju teritoriju ne pušta migrante koji dolaze sa raznih strana i traže u njoj azil izaziva tenzije i osećaj asimetrije. Razgovarao sam i sa novim nemačkim kancelarom i informisao ga da strpljivi pristup Poljske otkako je Nemačka uvela jednostrane kontrole polako nestaje“, kazao je danas pred sednicu vlade Tusk.

Vraćanje kontrola i sa poljske strane zahtevala je poljska Granična straža posebno otkako su opozicioni nacionalisti krenuli da šire dezinformacije o navodno hiljadama i hiljadama migranata koje Nemačka nelegalno vraća u Poljsku a radikalni nacionalisti i ekstremisti počeli da osnivaju nelegalne patrole koje zaustavljaju ljude s poljske strane granice.

„Koliko mi je poznato, na granici sa Nemačkom nema povećanog kretanja ljudi. To je psihoza izazvana zarad političkih ciljeva. Kada je Robert Bakijevič dobijao od Prava i Pravde milione subvencija radilo se o tome da stvori desničarske paramilitarne grupe. I eto, imamo ih“, kazao je danas uoči odluke šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski.

„Ti ljudi pokušavaju da provociraju poljske graničare i izazivaju na granici sa Nemačkom izgrede“, optužio je nezvane kontrolore i patrole da ometaju rad Granične straže i policije i poljski ministar unutrašnjih poslova Tomaš Šemonjak.

Poljski premijer osudio je danas opozicionu desnicu i novoizabranog predsednika Poljske Karola Navrockog da sramno preuzimaju pokroviteljstvo nad nelegalnim patrolama i vredjaju Graničnu stražu.

„Želim da kažem jako glasno: sramno je i skandalozno da političari, medju njima i budući predsednik, vređaju državne službe kao što je Granična straža i distanciraju se od nje. Preuzimanje uloge patrona nad desničarskim aktivistima koji dezorganizuju rad Granične straže nedopustivo je“, kazao je premijer Tusk.

Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je danas na odluku Poljske da Nemačka i Poljska tesno sarađuju u kontroli granica i da Nemačka želi da sačuva šengenski prostor ali da on može da funkcioniše samo ukoliko ga ne zloupotrebljavaju kriminalci koji švercuju ljude, javljaju poljski mediji.

Simptom/Danas/Beta

Nemačka vojska stalno stacionirana u Litvaniji

May 23, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Jedan od najambicioznijih projekata nemačke vojske postaje stvarnost: stacioniranje gotovo 5.000 vojnika Bundesvera u Litvaniji. U glavnom gradu Vilnjusu 1. aprila zvanično je formirana nova, 45. oklopna brigada.

Ona je glavni deo borbene grupe kojom Nemačka, na zahtev Litvanije, obezbeđuje istočno krilo NATO – kao odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu.

Nemačka kopnena vojska do sada je imala osam brigada, a sada joj se pridružuje i deveta – ova u Litvaniji. Oklopna brigada u Bundesveru broji između 4.000 i 5.000 vojnika, oko 50 tenkova, ali i lake oklopne izviđačke jedinice, vod inženjerije, vod za uklanjanje mina i naravno kompletnu logistiku.

Za nemačku vojsku tehnički je bio veliki izazov da sakupi toliku opremu, jer otkako je Nemačka na kraju ipak uspela da Ukrajini isporuči tenkove tipa Leopard 2, oni su uzeti iz sastava Bundesvera i bilo je potrebno vreme da počnu da stižu novi.

Presedan za nemačku vojsku

Nemačke jedinice i ranije su neko vreme znale da borave u zajedničkim jedinicama NATO za brze intervencije u nekoj drugoj državi Alijanse, ali ovo je sada presedan u istoriji Bundesvera: ta brigada bi trebalo da ostane trajno stacionirana u Litvaniji. Zato je na novom grbu 45. brigade koji nemački vojnici nose na uniformama i Gediminasova kula, simbol Vilnjusa, kao znak povezanosti s Litvanijom.

„Nemačka će biti spremna da brani svaki kvadratni centimetar teritorije NATO“, naglasio je ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) u svom prvom govoru u Bundestagu nakon promene vlade. Stacioniranje nemačke brigade u Litvaniji je, kako je rekao, „snažna poruka našim partnerima i jasan signal svakom mogućem protivniku“.

Litvanija, koja ima oko tri miliona stanovnika, smeštena je između ruske eksklave Kalinjingrad i ruskog saveznika Belorusije od koje je razdvaja gotovo 680 kilometara granice. I sama Litvanija razvija sopstvene oklopne snage – naručila je 44 moderna tenka Leopard 2 A8 nemačke proizvodnje. Istu vrstu tenka koristiće i nemačka brigada u Litvaniji, što bi trebalo da olakša saradnju dveju vojski.

Nove kasarne i saobraćajnice

Od leta 2023. nemački ministar Pistorijus intenzivno radi na formiranju brigade. Najpre su tamo otišli štab brigade i prve logističke jedinice. Do kraja godine planira se da u Litvaniji bude ukupno 5.000 nemačkih vojnika.

Infrastruktura se još stvara: na vojnom poligonu Rudninkaj, glavnom sedištu brigade, grade se kasarne, novi putevi i produžava železnička pruga. Rudninkaj se nalazi na jugoistoku Litvanije, na oko 30 kilometara od granice s Belorusijom. U Vilnjusu i Kaunasu grade se škole i vrtići za porodice vojnika.

Stalno stacioniranje čitave brigade koja će tamo biti u potpunom sastavu tek do kraja 2027. predstavlja logistički i finansijski izazov za obe države. Litvanija je povećala svoj budžet za odbranu, a i nova nemačka vlada pod kancelarom Fridrihom Mercom (CDU) ne namerava na tom planu da štedi.

Ostaje pitanje osoblja, s obzirom na to da Bundesveru generalno nedostaje kadar. Biće veliki izazov pronaći 4.800 vojnika i 200 civilnih lica koji će dobrovoljno hteti više godina da žive u Litvaniji.

Ministar odbrane na to se već pripremio: kako bi učinio atraktivnijom službu na istočnom krilu NATO – a i u Bundesveru generalno – inicirao je zakon koji je Bundestag usvojio početkom godine. Takozvani „Zakon o prekretnici“ (Artikelgesetz Zeitenwende) predviđa veće dodatke za službu u inostranstvu i bolje uslove za misije u zemlji i van nje.

Nemačke škole i vojne pošte

Bundesver je prisutan u Litvaniji od 2017. godine, kada je Nemačka preuzela komandu nad multinacionalnom borbenom grupom NATO koja je od 1. aprila pod zapovedništvom nove oklopne brigade.

Pravna osnova za trajno stacioniranje brigade je međuvladin sporazum koji su Nemačka i Litvanija potpisale u septembru 2024. Cilj je, kako naglašava litvanska strana, stvoriti „najbolje moguće uslove za nemačke vojnike i njihove porodice“.

To uključuje pravo Bundesvera na besplatno korišćenje litavskih vojnih objekata, skladištenje oružja i municije po sopstvenom nahođenju, kao i uspostavljanje vojnih pošta. Dozvoljeno je i otvaranje vrtića i škola na nemačkom jeziku. Nastava se održava po nemačkom nastavnom programu, a svedočanstva su priznata i u Litvaniji.

Simptom/Danas/Dojče Vele

U Litvaniji preminula 61. žrtva povređena u požaru u Kočanima

April 7, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Gavrlovski je ima 35 odsto opekotina trećeg stepena po telu i opekotina disajnih puteva i bio je jedan od teže povređenih pacijenata.

“Druga dvojica su i dalje kritično, ali u stabilnom stanju. Nadamo se da će biti bolje”, rekao je ministar zdravlja Severne Makedonije Arben Taravari. Gavrilovski je preminuo na lečenju u Litvaniji.

Preminuli je u Litvaniju transportovan dan nakon požara u diskoteci, 17. marta, a 4. aprila njegovo stanje počelo da se pogoršava.

“Tužna vest, želim da vas obavestim da je danas u 11 časova preminuo i drugi pacijent koji je lečen u Litvaniji, muškarac star 29 godina koji je od početka bio u kritičnom stanju. Iz Gradske bolnice upućen je 17. marta. Stanje mu je teško, a od 4. aprila se pogoršava, dok je od juče bio na dijalizi”, rekao je Taravari.

Ovo je drugi pacijent koji je preminuo od ukupno 193 pacijenta povređena u diskoteci Puls u Kkočanima, 16. marta i obojica su preminula u Litvaniji.

Taravari je rekao da se trenutno van zemlje leči ukupno 66 povređenih pacijenata, dok se u zemlji leči deset pacijenata.

Simptom/RTS

Predsednik Litvanije: 1. januar 2030. da se odredi kao datum pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji

February 24, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Nauseda je to izjavio na plenarnoj sednici foruma “Podrži Ukrajinu” koja se održava u Kijevu povodom obeležavanja tri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Šef litvanske države je napomenuo da je sada vreme za liderstvo i da Evropljani moraju da preuzmu odgovornost bez odlaganja.

“Bezbednost Evrope zavisi od bezbednosti Ukrajine. Zato hajde da ubrzamo pridruživanje Ukrajine EU. Predlažem datum 1. januar 2030. godine”, rekao je Nauseda, a prenela je Ukrajinska pravda.

On je dodao da bi otvaranje prvog klastera pregovora moglo biti omogućeno u narednim nedeljama.

“Učinimo put Ukrajine ka EU neizbežnim”, rekao je Nauseda.

Simptom/B92/Ukrajinska pravda

Otvorena birališta: Litvanija danas bira svoje predstavnike

October 13, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Oko 2,4 miliona ljudi ima pravo da u dva kruga bira 141 člana parlamenta ili Seimasa na četvorogodišnji mandat.

Danas će 70 poslanika biti izabrano na stranačkim listama, kojima ce se pridružiti oni u jednomandatnim izbornim jedinicama koji uspeju da osvoje više od 50 odsto glasova.

Drugi krug izbora je 27. oktobra, kada ce većina jednočlanih izbornih jedinica glasati za izbor izmedju dva vodeca kandidata.

I pre izbornog dana, 236.540 birača ili 10,25 odsto biračkog tela iskoristilo je svoje pravo tokom trodnevnog ranog glasanja, prenosi litvanski servis LRT.

Biračka mesta zatvaraju se u 20 sati.

Prema anketi objavljenoj 4. oktobra, koja je sprovedena po narudžbini dnevnog lista “Lijetuvos ritas” i zasnovana je na oko 1.000 intervjua građana, Socijaldemokratska partija na čelu sa Vilijom Blinkevičijute, dobila bi na izborima 18 odsto glasova, dok bi Zavičajna zajednica aktuelne premijerke Ingride Šimonite dobila devet odsto glasova.

Nova stranka Nemuno Aušra, političara desnog centra Remigijusa Žemaitaitisa, koji je opozvan ranije ove godine zbog davanja antisemitskih izjava, imala bi 12 odsto glasova.

Simptom/B92/Tanjug

# Litvanija

Zašto svaki srednjoškolac u Letoniji uči da puca iz pištolja

Politiko: Rusija napada zemlju NATO-a u ratnoj igri. To se ne završava dobro.

Litvanija proglasila vanredno stanje zbog Belorusije

Predsednik Litvanije: Ruski vojni avioni narušili vazdušni prostor Litvanije

„Putinu je mesto u Hagu“: Budris oštar pred samit u Budimpešti

Poljska od ponoći privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom

Poljska vraća kontrole na granice sa Nemačkom i Litvanijom

Nemačka vojska stalno stacionirana u Litvaniji

U Litvaniji preminula 61. žrtva povređena u požaru u Kočanima

Predsednik Litvanije: 1. januar 2030. da se odredi kao datum pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji

Otvorena birališta: Litvanija danas bira svoje predstavnike