Za jedne, kartica je brzina i jednostavnost. Za druge, keš i dalje znači sigurnost i kontrolu nad sopstvenim novcem. Između navike i poverenja, javlja se i sumnja da novac koji ne vidimo lako može postati i novac nad kojim nemamo potpunu kontrolu.
Upravo tu se otvara šira dilema – da li zaista mi biramo način plaćanja ili se taj izbor polako sužava.
Deo građana bira karticu zbog jednostavnosti upotrebe, dok drugi, iz navike, uvek nosi keš sa sobom.
“Elektronskim plaćanjem dostupno mnogo više ličnih podataka”
I dok građani vagaju između praktičnosti i poverenja, ekonomista Goran Radosaljević za Newsmax Balkans kaže da promena nije samo tehnološka, već i duboko sistemska.
Digitalno plaćanje omogućava potpun uvid u tok novca – gde ide, koliko se troši i ko koliko zarađuje.
Upravo zato, bezgotovinsko plaćanje postaje i interes država, jer omogućava lakšu kontrolu prometa i efikasniju naplatu poreza, pa poreska “češće zakuca na vrata”.
Ipak, paralelno sa tim trendom, raste i pitanje prava na izbor – pa su tako Švajcarska i Slovenija već izglasale ustavnu zaštitu plaćanja gotovinom.
“Time što plaćamo elektronski, a ne kešom, oni mnogo više podataka imaju o nama, mogu da uče o nama, kakve su nam navike potrošnje, na koji način trošimo, gde i na šta trošimo, u koje vreme. Sa druge strane, sistem kontrole protoka novca, smanjenje sive ekonomije, nelegalnih transakcija, sve je to lakše u elektronskom svetu”, naglašava ekonomista.
Dodaje da je državi verovatno najviše u interesu da ima što manje keša, jer ona štampa taj keš.
“Trošenje tog novca, njegova zamena takođe ima neku cenu. Dakle, svima je u interesu. Jedino je pitanje šta je u interesu građanima”, napomenuo je Radosavljević.
Podaci građana su jedan od najvrednijih resursa. Na osnovu njih, kompanije mogu ne samo da prate potrošnju, već i da je oblikuju.
“Cene se podešavaju na osnovu istorije kupovine”
Nenad Bumbić iz udruženja “Zaštita potrošača” rekao je za Newsmax Balkans da postoji dinamičko postavljanje cena.
“U zavisnosti od vaše prethodne istorije kupovine, podešavaju se cene. Već postoje sistemi koji podešavaju cene prema onome koliko sistem procenjuje da smo voljni da platimo. Tako da i ta vaša istorija kupovine, vidi se gde kupujete, koliko trošite novca i onda to može da se koristi i u onim oglasima koje vam šalju, kako bi ti oglasi bili prilagođeniji vama”, navodi Bumbić.
Dodaje da je to trend koji je mnogo više zabrinjavajući.
“To je to prilagođavanje cene i onda na kraju platite više nego što bi platio neko drugi”, naglasio je sagovornik.
Naši sagovornici saglasni su da se svet ubrzano kreće ka digitalnom novcu i da će gotovina u nekom trenutku, makar delimično, nestati, uz razvoj novih načina plaćanja.
I dok jedni u tome vide neminovnu budućnost i efikasniji sistem, drugi upozoravaju da sa nestankom keša nestaje i deo finansijske slobode građana.
Simptom/Newsmax Balkans