presuda

Žrtvama seksualnih prestupa uskraćena je pravda zbog dece počinilaca, kaže Džes Filips

May 30, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

U Fordingbridžu, Hempšir, trojici dečaka izrečene su naredbe o rehabilitaciji maloletnika nakon što su dvojica osuđena za silovanje, a jedan je osuđen za učešće u napadima na dve devojčice od 15 i 14 godina. Sudija za izricanje kazni na krunskom sudu u Sautemptonu rekao je da želi da „izbegne nepotrebnu kriminalizaciju ove dece“.

U petak je Gardijan otkrio da su trojici odvojenih tinejdžera osuđenih za silovanje i ozbiljan seksualni napad na devojčice od samo 14 godina na severoistoku Engleske izrečene naredbe o rehabilitaciji maloletnika i naređeno im je da plate sudske troškove od 26 funti, što je dodatna naknada koja se nameće svim maloletnim optuženima koji dobiju takve naredbe.

Senke mladih ljudi
Tinejdžeri izbegavaju zatvor nakon silovanja i seksualnog napada na devojčice na severoistoku Engleske
Pročitajte više
Govoreći o oba slučaja, Filips, koja je prošlog meseca podnela ostavku u vladi, rekla je da se od žrtava tražilo da „u suštini to trpe zbog percepcije šta je najbolje za počinioce“.

Filips je takođe rekla da smernice za izricanje kazni nisu uzele u obzir „rastući trend“ seksualnog zlostavljanja druge dece od strane dece.

U razgovoru za program „Tuda“ na BBC Radiju 4, Filips je rekla: „Ne mislim da su smernice za izricanje kazni ažurirane imajući to u vidu, već više da bi se mogla sprovesti prevencija. Rana intervencija, bilo da je u pitanju škola ili sistem pravosuđa za maloletnike, pratila je taj promenljivi trend i te stvari apsolutno treba razmotriti.“

Takođe je upozorila da je kriminal možda postao „sadržaj za ekonomiju oka“, pri čemu se teški prestupi snimaju „kako bi se napravio sadržaj“.

Državni tužilac je uputio kazne tinejdžerima u Fordingbridžu na preispitivanje apelacionom sudu kao „preterano blage“.

Filips je pozvao na preispitivanje smernica za izricanje kazni za decu, sugerišući da previše naglaska stavljaju na počinioce, a nedovoljno na žrtve. Pozivajući se na istragu u Sautportu, Filips je rekao: „Jedan od glavnih nalaza prvog dela istrage je da se previše fokusiramo na počinioca i njegove ranjivosti, a ne razmišljamo o elementu javne bezbednosti.“

Simptom/The Guardian

Banka Rusije smatra sudsku odluku o hitnom povraćaju sredstava od kompanije Euroclear, pravednom

May 26, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Banka Rusije smatra sudsku odluku o hitnom izvršenju pravednom jer sud nije samo razmatrao činjenicu kontinuiranog kršenja, već i realan rizik da će odlaganje izvršenja dovesti do daljeg odugovlačenja u ponovnom uspostavljanju povređenih prava“, saopštila je Centralna banka.

Banka Rusije je takođe saopštila da „izdavanje sudskog akta o hitnom izvršenju odluke ne lišava Euroclear procesnih sredstava pravne zaštite, uključujući pravo na žalbu na odluku o suštini i rešenje o hitnom izvršenju odluke višim sudskim instancama“.

Simptom/TASS

Matić (ANEM): Presuda Fondaciji Ćuruvija udarac slobodi medija

May 18, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Matić je u saopštenju naveo da je “bizarno” to što porodica Slavka Ćuruvije, 27 godina posle njegovog ubistva, treba da plati odštetu osobama koje su bile optužene i prvostepeno osuđene za to ubistvo, a potom oslobođene.

Prema njegovim rečima, sudija Ljiljana Ilić nije uvažila dokaze i argumente Fondacije Slavko Ćuruvija, već je odluku zasnovala na presudi Apelacionog suda za koju je Vrhovni sud Srbije utvrdio da je doneta uz bitne povrede zakona.

Matić je ocenio da se tom presudom nastavlja gušenje slobode izražavanja i dodatno ugrožava rad Fondacije Slavko Ćuruvija, koju su osnovala deca ubijenog novinara.

On je naveo da se protiv advokata, javnih ličnosti i univerzitetskih profesora koji su komentarisali oslobađajuću presudu u slučaju ubistva Ćuruvije vodi više od 20 tužbi.

Matić je ocenio da je slučaj Slavka Ćuruvije postao simbol nekažnjivosti ubistava novinara i pokazatelj sunovrata Srbije u oblasti medijskih sloboda i vladavine prava.

Dodao je da je slobodno i profesionalno novinarstvo i danas, kao i devedesetih godina, od presudnog značaja kako bi javnost bila upoznata sa činjenicama o zloupotrebama vlasti.

“Vreme je da presuda protiv Fondacije Slavko Ćuruvija upali brojne alarme”, poručio je Matić.

Simptom/Beta

Bivši ministar energetike Nigerije osuđen na 75 godina zatvora zbog prevare

May 13, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Vrhovni savezni sud u Abudži je u sredu osudio bivšeg ministra energetike, Saleha Mamana, na 75 godina zatvora zbog preusmeravanja sredstava namenjenih velikim hidroenergetskim projektima u Nigeriji.

Sudija, Džejms Omotošo, osudio je gospodina Mamana po 12 tačaka optužnice za prevaru od 33,8 milijardi nigerijskih naira, što povlači različite godine zatvora koje će se izvršavati uzastopno.

Sudija je osudio osuđenog na sedam godina zatvora po tačkama 1, 2, 3, 6, 7, 8, 9, 10, 11 i 12, bez mogućnosti novčane kazne.

Sudija Omotošo ga je takođe osudio na tri godine zatvora po tački 4 sa mogućnošću novčane kazne od 10 miliona nigerijskih naira i dve godine zatvora po tački 5 bez mogućnosti novčane kazne.

U retkom pokušaju da se osudi na korupciju protiv koruptiranog zvaničnika, sudija je naredio da se kazne po svakoj od 12 tačaka optužnice izdržavaju uzastopno, a ne istovremeno. Istovremena kazna bi iznosila sedam godina zatvora, što je najviša izrečena kazna po bilo kojoj tački optužnice.

Simptom/AllAfrica

Kina: Pogubljen francuski državljanin, Pariz u šoku

April 5, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Francuski državljanin osuđen je na smrt 2010. godine zbog trgovine drogom i proveo je u zatvoru čekajući na izvršenje kazne više od 15 godina.

Nije objavljeno kada je smrtna kazna izvršena.

Šan Tao Fumi (Chan Thao Phoumy), star 62 godine, pogubljen je u južnom kineskom gradu Guangdžou, uprkos apelima francuskih vlasti za pomilovanje, saopštilo je kasno sinoć francusko Ministarstvo spoljnih poslova, uz napomenu da je zaprepašćeno.

“Posebno žalimo što odbrani gospodina Šana nije bio omogućen pristup završnom sudskom ročištu, što predstavlja kršenje njegovih prava”, dodaje se.

“Izražavamo saučešće njegovoj porodici, čiji bol delimo”, navodi se.

U kratkom saopštenju danas, u kojem se ne pominje Šan po imenu, kineska ambasada u Parizu navela je da Kina “jednako tretira optužene svih nacionalnosti, vodi sve postupke nepristrasno i strogo u skladu sa zakonom”.

Francuska je ukinula smrtnu kaznu 1981. godine i od tada je snažan zagovornik njenog ukidanja širom sveta.

Smrtna kazna u Kini se izvršava streljanjem ili smrtonosnom injekcijom.

Organizacija Amnesti internešenel navodi da je Kina vodeća zemlja u svetu po broju izvršenja smrtnih kazni i veruje se da se svake godine na smrt osudi i pogubi na hiljade ljudi.

Simptom/Beta

Hilari Klinton optužuje Trampovu administraciju za Epštajnovo „zataškavanje“

February 17, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Izbacite fajlove. Oni sporo idu“, rekla je bivša državna sekretarka SAD za BBC u Berlinu, gde je prisustvovala godišnjem Svetskom forumu.

Bela kuća je insistirala da su objavljivanjem fajlova učinili „više za žrtve nego što su demokrate ikada učinile“.

Ministarstvo pravde SAD objavilo je početkom ovog meseca milione novih fajlova koji se odnose na pokojnog seksualnog prestupnika Epštajna.

Zamenik državnog tužioca je tada rekao da tri miliona stranica nije objavljeno – zbog postojanja ličnih medicinskih fajlova, grafičkih prikaza zlostavljanja dece ili drugog materijala koji bi ugrozio istrage.

Na pitanje da li bi Endru Mauntbaten-Vindzor trebalo da izađe pred kongresni odbor, Hilari Klinton je rekla:

„Mislim da bi svi koji su zamoljeni da svedoče trebalo da svedoče.“

Pojavljivanje u fajlovima nije pokazatelj nepravilnosti. Endru je uvek negirao bilo kakvu nepravilnost.

Komitet nema moć da ga primora da se pojavi pred njima, ali vrši pritisak na Klintonove da to učine, što su oni pristali prošlog meseca.

Bivša predsednička kandidatkinja tvrdila je da su ona i njen muž korišćeni da bi se pažnja skrenula sa Trampa.

„Pogledajte ovaj sjajni predmet. Imaćemo Klintonove, čak i Hilari Klinton, koja nikada nije upoznala tog tipa.“

Hilari Klinton je rekla da je upoznala Gislen Maksvel – Epštajnovu osuđenu saradnicu – „u nekoliko navrata“.

Bil Klinton – koji je bio pomenut u Epštajnovim dosijeima – bio je upoznat sa Epštajnom, ali je rekao da je prekinuo kontakt pre dve decenije.

Nijedno od Klintonovih nije optuženo za prekršaje od strane žrtava Epštajnovog zlostavljanja, a oboje su negirali da su u to vreme znali za njegovo seksualno prestupništvo.

Milioni novih dosijea koji se odnose na Epštajna koje je objavilo Ministarstvo pravde SAD početkom ovog meseca nakon što je Kongres usvojio zakon kojim se od agencije zahteva da objavi materijal vezan za istrage o Epštajnu.

Ministarstvo pravde (DoJ) je sada saopštilo da je objavilo sve dosijee koje zahteva Zakon o transparentnosti Epštajnovih dosijea, ali zakonodavci tvrde da je objavljivanje nedovoljno. Republikanski predstavnik Kentakija Tomas Masi, koji je bio koautor zakona, pozvao je Ministarstvo pravde da objavi i interne dopise u kojima se navode prethodne odluke o tome da li da se podigne optužnica protiv Epštajna i njegovih saradnika.

Simptom/BBC

Evropski sud za ljudska prava proglasio neprihvatljivom predstavku koju su protiv Srbije podnela dvojica srpskih državljana

February 6, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Isti sud doneo je maja prošle godine prvu presudu koju su zbog istog slučaja podneli Kristijan i Ksenija Krstić protiv Srbije. Drugi slučaj je Miloš Pavlović protiv Srbije.

Svi oni su, prema navodima iz optužnice suda u SAD-u, osumnjičeni da su od 2014. do 2020. godine, lažno predstavljajući, prevarili investitore širom sveta za više od 70 miliona dolara.

Šta kaže optužnica
Prema optužnici koja se može naći na stranicama Ministarstva pravde SAD-a, otkrivljeni, njih 12, su pomagali u stvaranju i plasiranju na tržište više od 20 lažnih investicionih platfomi. Delujući iz svojih domova u Srbiji, Kini, Filipinima i Australiji, oni su „ciljali investitore širom sveta, uključujući i one u Teksasu, nudeći im ulaganja u kriptovalute i binarne opcije“.

„Na internetu su svoje platforme predstavljali kao „svetskog lidera na tržištu binarnih opcija“ i hvalili se prosečnom isplatom od 80 odsto. Obećavali su povraćaj od 20 odsto za svaku izgubljenu trgovinu. Na platformama za rudarenje kriptovaluta, u međuvremenu, tvrdili su da investitori mogu da „kupe bitkoin po upola nižoj ceni od tržišne“.

Okrivljeni su osmislili lažne profile, imena i fotografije, uglavnom ženskih osoba, za menadžment i predsednike njihovih nepostojećih investicionih kompanija. Ta lažna imena koristili su i tokom video-konferencijskih poziva kako bi ubedili potencijalne investitore da je kompanija legitimna.

Nakon što su investitorima dali instrukcije da prebace novac putem međunarodnih bankovnih računa, okrivljeni su navodno obezbeđivali pristup lažnom onlajn investicionom portalu, koji je stalno prikazivao pozitivne prinose na ulaganja. Navodno su falsifikovali trgovačke aktivnosti, istoriju povlačenja sredstava i potvrde o bankovnim transferima. U stvarnosti, nikakvo stvarno trgovanje nije obavljeno. A takozvani „investicioni“ novac korišćen je za pokrivanje ličnih troškova okrivljenih, isplatu provizija i dalje sprovođenje prevare.

U optužnici se navodi i da su na ovaj način prevarili investitore za više od 70 miliona dolara.

Najnovija presuda Evropskog suda
U najnovijoj presudi, naime, navodi se da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije 24. jula 2020. uhapsilo podnosioce radi njihovog izručenja Sjedinjenim Američkim Državama. Njihovo izručenje zahtevao je Okružni sud u Teksasu, gde su podnosioci optuženi za „udruživanje radi izvršenja prevare putem interneta i pranja novca, navodno prevarivši investitore za više od 70 miliona američkih dolara“.

Nakon hapšenja, Viši sud u Beogradu je aprila naredne godine odobrio izručenje Nenada Krstića i Miloša Mitića i ostalih (Uroš i Andrija Selaković, Nikola Dimitrijević i Blažo Radulović) SAD-u, pošto je utvrdio da je zahtev za izručenje u potpunosti u skladu sa važećim zakonodavstvom.

Na ovakvu odluku suda, oni su se žalili. Između ostalog, naveli su da zahtev za izručenje nije potkrepljen dovoljnim dokazima. I da „sud nije utvrdio relevantne činjenice i pravilno primenio materijalno pravo“. Takođe, tvrdili su da zahtev za izručenje nije ispunio zakonske uslove u pogledu forme i sadržaja i da nije trebalo da bude prosleđen Vladi Republike Srbije putem mejla.

Pojedini priznali krivicu
Apelacioni sud je juna 2021. potvrdio odluku iz aprila, odbacujući argumente podnosioca žalbi kao irelevantne i neosnovane.

Potom je Viši sud jula te godine naredio puštanje podnosilaca predsatavke na slobodu. Razlog je istek zakonski maksimalnog perioda koji je moguće provesti u ekstradicionom zatvoru. Podnosioci su potpisali izjavu da neće napustiti svoje mesto boravka u Srbiji.

Evropski sud za ljudska prava proglasio je neprihvatljivim predstavku koju su protiv Srbije podneli dvojica srpskih državljana. Naime, u slučaju koji ovaj sud vodi kao Krstić i Mitić protiv Srbije i četiri druge predstavke, kako piše u presudi objavljenoj u poslednjem Službenom glasniku, reč je o tužbi zbog odluke o izručenju pomenutih lica.

Isti sud doneo je maja prošle godine prvu presudu koju su zbog istog slučaja podneli Kristijan i Ksenija Krstić protiv Srbije. Drugi slučaj je Miloš Pavlović protiv Srbije.

Svi oni su, prema navodima iz optužnice suda u SAD-u, osumnjičeni da su od 2014. do 2020. godine, lažno se predstavljajući, prevarili investitore širom sveta za više od 70 miliona dolara.

Šta kaže optužnica
Prema optužnici koja se može naći na stranicama Ministarstva pravde SAD-a, otkrivljeni, njih 12, su pomagali u stvaranju i plasiranju na tržište više od 20 lažnih investicionih pratfomi. Delujući iz svojih domova u Srbiji, Kini, Filipinima i Australiji, oni su „ciljali investitore širom sveta, uključujući i one u Teksasu, nudeći im ulaganja u kriptovalute i binarne opcije“.

„Na internetu su svoje platforme predstavljali kao „svetskog lidera na tržištu binarnih opcija“ i hvalili se prosečnom isplatom od 80 odsto. Obećavali su povraćaj od 20 odsto za svaku izgubljenu trgovinu. Na platformama za rudarenje kriptovaluta, u međuvremenu, tvrdili su da investitori mogu da „kupe bitkoin po upola nižoj ceni od tržišne“.

U optužnici se navodi i da su na ovaj način prevarili investitore za više od 70 miliona dolara.

Najnovija presuda Evropskog suda

U najnovijoj presudi, naime, navodi se da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije 24. jula 2020. uhapsilo podnosioce radi njihovog izručenja Sjedinjenim Američkim Državama. Njihovo izručenje zahtevao je Okružni sud u Teksasu, gde su podnosioci optuženi za „udruživanje radi izvršenja prevare putem interneta i pranja novca, navodno prevarivši investitore za više od 70 miliona američkih dolara“.

Pojedini priznali krivicu
Apelacioni sud je juna 2021. potvrdio odluku iz aprila, odbacujući argumente podnosioca žalbi kao irelevantne i neosnovane.

„Prema rečima Vlade, Ministarstvo pravde još nije donelo odluku kojom se odobrava izručenje. I to dok se postupak pred sudom ne završi“, navodi Evropski sud za ljudska prava u svojoj presudi.

Optuženi su, potom, podneli ustavnu žalbu protiv odluka suda iz aprila i juna 2021. godine. Pored toga, pokušali su da ospore i ustavnost Zakona o potvrđivanju Ugovora između Srbije i SAD-a o izručenju. Postupak je u toku.

„Prema Vladi, trojica navodnih saučesnika Krstića i Mitića zaključili su sporazum o priznanju krivice sa Vladom SAD-a. Priznali su krivicu u zamenu za kaznu zatvora koja ne prelazi pet do sedam godina.

Sud navodi i da su podnosioci predstavke tvrdili da bi mogli biti osuđeni u SAD-u na 40 godina zatvora. Kao i da bi bili pritvoreni u nehumanim uslovima, pogotovo usled virusa kovid. Žalili su se i da bi njihovo izručenje dovelo do neograničenog razdvajanja od porodice.

Objedinjavanje predstavki
Evropski sud je, kako stoji u presudi objavljenoj u Službenom glasniku, doneo za šestoricu optuženih jednu odluku.

„Nakon što je ispitao sav materijal koji mu je dostavljen, sud primećuje da podnosioci ni u jednom trenutku nisu tvrdili da će dobiti nesmanjenu doživotnu kaznu zatvora. Odnosno da će dobiti doživotni zatvor bez prava na uslovni otpust, u slučaju osude po optužbama koje su trenutno u toku protiv njih u Teksasu. Niti su se pozivali na teksaške zakone ili praksu koja se primenjuje u njihovom slučaju, a koji bi potkrepili njihove tvrdnje da bi kazna u slučaju njihove osude mogla predstavljati nečovečno ili ponižavajuće postupanje. Sud je primetio i da kazna saučesnicima podnosioca, koji su osuđeni po sličnim optužbama, nije prelazila pet do sedam godina“, navodi se u odluci.

Zato sud smatra da podnosioci nisu ispunili svoj teret dokazivanja. I nije u mogućnosti da utvrdi da će ih izručenje izložiti riziku od kazne koja bi predstavljala nečovečnu ili ponižavajuću kaznu propisanu članom 3. Konvencije.

Na kraju presude, navodi se da Evropski sud odbacuje kao neosnovane njihove pritužbe. Predstavka je proglašena neprihvatljivom.

Prethodna presuda za isti slučaj
Podsetimo, Evropski sud za ljudska prava doneo je polovinom prošle godine presudu u slučaju Kristijan i Ksenija Fej Atilano Krstić protiv Srbije i Marko Pavlović protiv Srbije. Oni su, takođe, deo ove organizovane grupe.

Kristijana Krstića američki sudski organi navode kao vođu grupe koja je izvršila ovu internet prevaru.

Podnosioci ove predstavke Evropskom sudu su zajedno sa drugima bili optuženi pred sudom u Teksasu da su oštetili investitore širom sveta za više od 70 miliona dolara. I to tako što su u periodu od 2014. do 2020. godine iz svojih domova u Kini, Srbiji i na drugim mestima, preko interneta tražili investitore po celom svetu koji će uložiti novac u lažne investicione platforme sa binarnim opcijama i za rudarenje kriptovaluta.

nastavak teksta možete pročitati ovde
https://forbes.n1info.rs/novac/nova-presuda-evropskog-suda-u-slucaju-srpskih-drzavljana-optuzenih-da-su-prevarili-investitore-za-vise-od-70-miliona-dolara/

Desetine Liberijaca na američkoj listi „najgorih od najgorih“

January 20, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ovaj razvoj događaja dolazi i u vreme kada je Vašington preduzeo mere za obustavljanje obrade imigracionih viza za Liberijce i 74 druge nacionalnosti. Prikaz Ministarstva za unutrašnju bezbednost, objavljen kao deo šire imigracione represije povezane sa obnovljenom kampanjom masovne deportacije predsednika Donalda Trampa, stavlja Liberiju u neprijatno kažnjavanje, postavljajući pitanja o javnoj bezbednosti, imigracionoj proveri i verovatnim posledicama za hiljade zakonitih Liberijaca u inostranstvu čiji životi zavise od porodične migracije, puteva od studenata do boravka i dugoročne integracije u Sjedinjenim Državama.

Njihovi navodni prestupi uključuju oružanu pljačku, tešku pljačku, nezakonito posedovanje vatrenog oružja i zločine povezane sa drogom koji uključuju unos, prodaju i posedovanje supstanci kao što su kokain i marihuana, zajedno sa vožnjom pod dejstvom alkohola i drugim ozbiljnim prekršajima.
U poruci Ministarstva unutrašnje bezbednosti hapšenja predstavljaju ciljani pritisak na ono što nazivaju najopasnijim prestupnicima. Zasluge su pripisane operacijama pod vođstvom sekretarke Ministarstva unutrašnje bezbednosti Kristi Noem, rekavši da agenti „ispunjavaju obećanje predsednika Trampa“ da će deportovati kriminalce, počevši od onih koje smatraju najozbiljnijim.

Ali dok je američka agencija naglašavala sprovođenje zakona, ovo uokvirivanje je izazvalo zabrinutost među Liberijcima koji se plaše da bi naslov „najgore od najgoreg“ mogao da pojača stigmu protiv imigrantske zajednice koja decenijama živi u Sjedinjenim Državama i doprinosi američkom društvu u zdravstvu, obrazovanju, malom biznisu i javnoj službi.

Suspens viza povećava pritisak

Objava Ministarstva unutrašnje bezbednosti dolazi samo nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Države objavile suspenziju obrade imigrantskih viza koja pogađa 75 zemalja, uključujući Liberiju, počev od 21. januara 2026. godine, dok se čeka pregled Stejt departmenta povezan sa zabrinutošću zbog potencijalne zavisnosti od javne pomoći i drugih faktora vezanih za skrining.

Simptom/AllAfrika

Sud u Hong Kongu o izricanju kazne bivšem izdavaču Džimiju Laiju; Još bez odluke…

January 12, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Laj je osnovao sada ugašene novine Apple Daily i bio je otvoreni kritičar vladajuće Komunističke partije Kine. Uhapšen je 2020. godine po zakonu koji je Peking uveo nakon masovnih antivladinih protesta koji su potresli Hong Kong godinu dana ranije.

U decembru je proglašen krivim za zaveru sa drugima radi saradnje sa stranim silama i zaveru radi objavljivanja pobunjeničkih članaka.

Njegova osuda izazvala je zabrinutost zbog ograničavanja slobode štampe u bivšoj britanskoj koloniji, koja se vratila pod kinesku vlast 1997. godine.

Njegov slučaj bi takođe mogao da testira diplomatske veze Pekinga. Presuda je izazvala kritike stranih vlada, uključujući SAD i Veliku Britaniju. Nakon presude, predsednik SAD Donald Tramp, koji je pokrenuo pitanje Laijevog slučaja sa Kinom, rekao je da se oseća „veoma loše“.

Simptom/AP

Zbog sajber maltretiranja Brižit Makron, osuđeno 10 ljudi

January 5, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kazne su izrečene za osam muškaraca i dve žene. One blaže podrazumevaju podizanje svesti o sajber maltretiranju, a teže, uslovne kazne zatvora od osam meseci.

Krivični sud je ukazao na posebno ponižavajuće, uvredljive i zlonamerne komentare koji se odnose na lažne tvrdnje o Brižit Makron.

Osuđeni su na društvenim mrežama iznosili uvredljive komentare u vezi sa polom i seksualnošću Brižit Makron, a zbog razlike u godinama između supružnika govorili su i o verovatnoći pedofilije.

Istraga o sajber uznemiravanju pokrenuta je na osnovu žalbe koju je podnela Brižit Makron 27. avgusta 2024.

Sudske vlasti su istakle da seksističko sajber maltretiranje predstavlja krivično delo, bez obzira na status pojedinaca na koje se odnosi.

Simptom /Beta

Najviši francuski sud potvrdio presudu Sarkoziju: Druga krivična prijava protiv bivšeg predsednika

November 26, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Sarkozi je osuđen 14. februara 2024. godine na godinu dana zatvora od kojih šest meseci uslovno zbog ilegalnog finansiranja svoje predsedničke kampanje na izborima 2012. godine, koje je izgubio.

Po francuskom zakonu deo fiksne kazne može da odsluži kod kuće, uz nadzor sa električnom narukvicom ili nečim drugim što će odrediti sudija.

Ova odluka usledila je samo dve nedelje od Sarkozijevog puštanja iz zatvora dok čeka ishod žalbe u drugom slučaju finansiranja kampanje.

Sarkozi (70) bio je 20 dana u pariskom zatvoru Sante, kada su ga sudije osudile zbog planiranja da dobije tajno finansiranje od Libije tokom svoje predsedničke kampanje 2007. kada je pobedio. On je negirao da je vršio bilo kakve ilegalne radnje.

U tom slučaju Sarkozi je 25. septembra, prvostepeno osuđen na pet godina zatvora sa hitnim nalogom za hapšenje i novčanom kaznom od 100.000 evra.Odmah se žalio i ponovo će mu se suditi od 16. marta do 3. juna pred Apelacionim sudom u Parizu.

Krivični sud u Parizu proglasio ga je krivim što je svesno dozvolio svojim saradnicima da se približe Libiji lidera Moamera Gadafija kako bi nezakonito prikupili finansije za njegovu pobedonosnu predsedničku kampanju 2007. godine.

Sarkozi, koji je od početka slučaja tvrdio da je nevin, bio je tri nedelje u zatvoru Sante, što je dosad neviđen pritvor za bivšeg predsednika u istoriji Francuske Republike, što je izazvalo žestoku debatu.

Sarkozi je nekoliko sati posle puštanja na slobodu, napisao na društvenim mrežama da će se pripremiti za žalbu kako bi dokazao svoju nevinost.

Za sudije, nalog za hapšenje sa hitnim sprovođenjem bio je opravdan „izuzetnom ozbiljnošću“ optužbi. Za Sarkozija, nalog je bio motivisan „mržnjom“.

Simptom/Danas/Beta/AFP

Šeik Hasina i realnost suočavanja sa smrtnom kaznom u Bangladešu

November 18, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Šeik Hasina, bivša premijerka Bangladeša u bekstvu, osuđena je na smrt.

Mnogo ljudi ubijeno je u obračunu sa demonstrantima od strane Hasininih snaga bezbednosti prošle godine pre nego što je Hasina konačno podnela ostavku i pobegla iz Bangladeša.
Međunarodni kriminalni sud u Daki, koji je sudio 78-godišnjoj liderki za zločine protiv čovečnosti, osudio je Hasinu na smrt nakon višemesečnog suđenja na kojem je proglašena krivom za naređivanje smrtonosnog obračuna sa ustanicima prošle godine.

„Želimo da je vidimo obešenu ovde u Daki!“, rečeno je.

To se neće desiti lako.

Hasina, koja je pobegla iz Dake kada su demonstranti upali u njen dom u avgustu 2024. godine, za sada je daleko od vešala, živeći u egzilu u Nju Delhiju.
Hasinino prisustvo u Indiji, uprkos ponovljenim zahtevima Bangladeša da je izruči, bio je ključni izvor trenja između južnoazijskih suseda tokom proteklih 15 meseci.
Sada, kada je Hasina formalno osuđena za zločine protiv čovečnosti na smrt, očekuje se da će te tenzije porasti do novih visina. Iako je Indija željna da izgradi partnerstvo sa Dakom nakon Hasine, nekoliko geopolitičkih analitičara reklo je da ne mogu da zamisle scenario u kojem bi Nju Delhi izručio bivšu premijerku u Bangladešu da se suoči sa smrtnom kaznom.

„Kako je Nju Delhi može gurnuti ka smrti?“, rekao je bivši indijski visoki komesar u Daki, Pinak Randžan Čakravarti.

Hasina, premijerka sa najdužim stažom u Bangladešu, najstarija je ćerka šeika Mudžibura Rahmana, koji je predvodio rat za nezavisnost od Pakistana 1971. godine.

Prvi put je postala premijerka 1996. godine. Poražena na izborima 2001. godine, bila je van vlasti sve dok nije ponovo pobedila 2009. godine. Nakon toga je ostala na funkciji 15 godina, pobeđujući na izborima koje su opozicione stranke često bojkotovale ili im je bilo zabranjeno da učestvuju usred šireg zaokreta tvrde linije. Hiljade ljudi je nasilno nestalo. Mnogi su ubijeni vansudski. Slučajevi mučenja postali su uobičajeni, a njeni protivnici su zatvarani bez suđenja.

Simptom/Aljazeera

Napadač na Roberta Fica osuđen na 21 godinu zatvora

October 22, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Premijer Slovačke Robert Fico teško je ranjen u atentatu sredinom maja 2024. godine u gradu Handlovi.

Na presudu koja je izrečena napadaču na slovačkog premijera može da se uloži žalba Vrhovnom sudu zemlje.

Juraj Cintula (72) je pucao na Fica pet puta sa udaljenosti od nešto više od jednog metra dok je premijer pozdravljao ljude u centralnoslovačkom gradu Handlovi u maju 2024. godine.

Presudom Specijalizovanog krivičnog suda u Banskoj Bistrici završeno je suđenje koje je počelo u julu, a čije je glavno pitanje bilo da li je Cintula, koji je priznao da je pucao na Fica, kriv za terorizam.

Fico je pogođen četiri puta i teško je povređen u stomak, a zadobio je i povrede kuka, ruke i stopala. Prvi put se pojavio u javnosti u julu prošle godine, nekoliko meseci nakon napada.

Cintula je rekao da je želeo da povredi, ali ne i da ubije Fica, jer je želeo da ga spreči da nastavi svoju politiku koja, kako je rekao, šteti slovačkoj slobodi i kulturi.

Simptom/RTS/Reuters

Bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi u zatvoru

October 22, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Bivši konzervativni predsednik Francuske, danas sedamdesetogodišnjak, napustio je svoj dom kako bi se kolima uputio ka zatvoru, hodajući ruku pod ruku sa suprugom Karlom Bruni, a bodrila ga je i gomila pristalica koja je skandirala njegovo ime i pevala himnu Marseljeza.

Sarkozi, koji je osuđen prošlog meseca, prvi je bivši francuski lider koji je zatvoren od nacističkog kolaboracioniste maršala Filipa Petena posle Drugog svetskog rata.

Ubrzo nakon što se uputio ka zatvoru, Sarkozi je objavio dugačku poruku na platformi Iks u kojoj je tvrdio da je žrtva osvete i mržnje.

“Želim da kažem, sa nepokolebljivom snagom, da jutros nije zatvoren bivši predsednik Republike – to je nevin čovek”, naveo je Sarkozi.

Presudom Sarkoziju okončana je višegodišnja pravna borba povodom optužbi da je njegova kampanja 2007. godine uzela milione u gotovini od libijskog lidera Moamera Gadafija, koji je kasnije svrgnut i ubijen tokom Arapskog proleća u toj zemlji.

Iako je Sarkozi proglašen krivim za zaveru sa bliskim saradnicima radi orkestriranja šeme, oslobođen je optužbi da je lično primio ili koristio sredstva.

On je dosledno negirao da je počinio bilo kakvo nezakonito delo i nazvao slučaj politički motivisanim.

Njegovi advokati su rekli da su podneli zahtev za prevremeno puštanje na slobodu, do početka njegovog žalbenog postupka i da očekuju da će taj zahtev biti razmotren za oko mesec dana, a nadaju se da će Sarkozi biti pušten na slobodu pre Božića.

Simptom/RTS/Reuters

Makedonskom šoumenu pet godina zatvora zbog pranja novca u Severnoj Makedoniji

October 14, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Taj slučaj, vođen u Osnovnom krovičnom sudu u Skoplju, odnosi se na prevaru dvojice makedonskih biznismena, koja je zajedno sa Jovanovskim trebalo da grade staračke domove.

Jovanovski nije došao na izricanje presude, a u prekidu mu je izdržavanje zatvorske kazne u drugom slučaju, nazvanom „Reket“ u kojem je osuđen na devet godina zatvora.

Prvostepenom presudom u slučaju „Međunarodni savez“ koju je 7. aprila 2022. godine doneo Osnovni krivični sud u Skoplju, Jovanovski je dobio devet godina zatvora zbog prevare i pranje novca.

U aprilu 2024. godine je Apelacioni sud u Skoplju poništio tu presudu uvaživši neke od žalbi optuženih i naloživši ponovno suđenje.

Slučaj se ticao se organizovane kriminalne aktivnosti povezane s prevarom i pranjem novca preko nevladine organizacije „Međunarodni savez“ koju je predvodio Jovanovski.

U tom sudskom postupku bili su optuženi i njegovi saradnici u „Međunarodnom savezu“, kao i njegov otac Mile Jovanovski koji je novom presudom dobio uslovnu kaznu od godinu i šest meseci zatvora zbog pranja novca.

Televizija Telma je prenela da je Jasna Ercegović osuđena na dve godine zatvora zbog pranja novca, pri čemu joj je vreme provedeno u kućnom pritvoru uračunato u kaznu, Hristina Blaževska je dobila uslovnu kaznu od godinu dana zatvora takođe zbog pranja novca, dok je pravno lice „Međunarodni savez“ kažnjeno sa milion denara (16.300 evra).

Simptom/Danas/Beta

Polovina profesionalnih sportista se kladi: Ilegalno tržište vredno 84 milijarde dolara

October 9, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

U 9:30 ujutru, 5. oktobra 2023, Bojer je u svom dvorištu u San Huan Kapistranu u Kaliforniji vezivao sina u dečije sedište u kolima kada je čuo povik: „FBI, ne mrdaj!“.

Tada 48-godišnji Bojer se okrenuo i ugledao više od 20 agenata sa uperenim puškama, u taktičkoj opremi, kako okružuju njega i njegovu kuću.

Bukmejker, koji tvrdi da je te godine primio milijardu dolara opklada na sportske utakmice od svojih 1.200 klijenata, znao je da je prešao granicu. Pretpostavio je da su agenti došli zbog jednog klijenta – Ipeja Mizuhare, prevodioca zvezde Los Anđeles Dodžersa, Šoheja Ohtanija, koji je u nešto više od dve godine nagomilao dug od 40,2 miliona dolara na kocki.

Skandal je zamalo uništio karijeru trostrukog MVP igrača bejzbola i drugog najplaćenijeg igrača u ligi. Ohtani je negirao bilo kakvu umešanost i nikada nije bio optužen. Tvrdio je da ga je Mizuhara prevario za milione dolara. Istraga je pokazala da je upravo Mizuhara bio taj koji se kockao. Ukrao je ukupno 16,2 miliona dolara od Ohtanija kako bi svakih nekoliko nedelja Bojeru plaćao po 500.000 dolara. Mizuhara je osuđen na pet godina zatvora zbog bankarske i poreske prevare. Bojer je dobio kaznu od 12 meseci i jednog dana zbog vođenja ilegalne operacije klađenja, pranja novca i lažnih poreskih prijava.

Ilegalno klađenje neće nestati
Iako je Bojer lice najvećeg skandala sa sportskim klađenjem u skorijoj istoriji, njegova presuda ne znači da će ilegalno klađenje nestati. „Ilegalna strana će uvek postojati“, kaže za Forbes. Prema podacima Američke asocijacije za igre na sreću, tokom poslednjih 12 meseci ilegalne kladionice su primile 84 milijarde dolara u opkladama. Zaradile su pet milijardi dolara. Legalne su u 2024. ostvarile prihod od 13,78 milijardi dolara na 149,9 milijardi dolara opklada.

„Imate milion bukmejkera širom zemlje u ovom trenutku, a ljudi toga nisu ni svesni“, kaže Bojer. „Rekao bih da ih ima svuda, posebno u velikim gradovima“. Ili bar posrednika koji primaju opklade za gazdu na drugom mestu. Bojer je svoje klijente nalazio na terenu za golf. Mizuharu je upoznao 2021. na ilegalnoj poker igri u San Dijegu.

„Na kraju dana, mogućnosti za ilegalne bukmejkere postoje svuda u zemlji“, ističe Bojer.

Novi i stari skandali
Što se tiče sportskih skandala, Mizuhara i Bojer možda jesu najveći, ali nisu poslednji koji su uhvaćeni. Ranije ovog meseca NCAA je pokrenula istragu protiv 13 bivših košarkaša sa šest fakulteta. Oni su se navodno kladili za i protiv sopstvenih timova i manipulisali ishodima utakmica.

U aprilu 2024, NBA je doživotno suspendovala centra Toronto Reptorsa Džonteja Portera. Otkriveno je da se kladio na NBA mečeve, delio informacije sa kladioničarima i namerno manje igrao na utakmicama radi klađenja. Godinama su i NFL igrači suspendovani zbog kršenja pravila klađenja, od Kalvina Ridlija dok je igrao za Atlanta Falkonse, do bivšeg hvatača Detroit Lajonsa Kvintesa Sefusa i bivšeg defanzivnog enda Vašington Komandersa Šake Tonija. Skandali su potresali i hokej, golf, UFC i druge sportove.

Bojer procenjuje da se oko polovine svih profesionalnih sportista kladi na sport i da javnost može očekivati još skandala, posebno u univerzitetskom sportu. On tvrdi da su 15% do 20% njegovih klijenata bili sportisti, ali im nije dozvoljavao da se klade na svoje sportove.

„Mnogi slučajevi još nisu otkriveni, ili možda nikad neće biti, budimo realni“, kaže on.

Od zabrane do legalizacije
Sve je to bilo lako predvideti. Vrhovni sud SAD je 2018. ukinuo Zakon o zaštiti profesionalnog i amaterskog sporta (PASPA). On je efektivno zabranjivao sportsko klađenje, osim u Nevadi i još nekoliko saveznih država. Nakon ukidanja, državama je dozvoljeno da legalizuju klađenje i pokrenu sopstvene programe. Danas 39 saveznih država ima legalno tržište sportskog klađenja.

„Onog trenutka kada je PASPA ukinut, znao sam da će se ovo desiti“, kaže Bojer. „Kockanje je postalo relevantnije, biće više iskušenja. Mislim da će biti mnogo više skandala“.

Vegas, kazino i posledice
Bojer je uhvaćen zahvaljujući istrazi u Resorts World Las Vegas koja je razotkrila i druge ilegalne bukmejkere. Kazina, kao i banke, moraju da poštuju zakone o pranju novca i proveri klijenata i ne smeju svesno da dozvole kriminalcima da se kockaju. Bojer, koji je bio poznati bukmejker, prokockao je skoro 12 miliona dolara Ohtanijevog novca u Resorts World-u. Tadašnji predsednik kazina, Skot Sibela, otpušten je i izgubio je licencu. Regulatorni odbor za igre na sreću Nevade kaznio je kazino sa 10,5 miliona dolara.

Iako Bojer preuzima odgovornost za vođenje ilegalnog posla i za to što je skoro uništio Ohtanijevu karijeru, smatra da je postao žrtveno jagnje, zajedno sa Sibelom, za grehe Las Vegasa.

„Ne želim da glumim žrtvu“, kaže on, „ali osećam da sam malo odigrao ulogu dežurnog krivca za deo priče u Vegasu. Ne i za bejzbol — to je došlo iz moje operacije“-

Bojer, koji priznaje da je zavisnik od kockanja, od tada ima zabranu ulaska u sve kazina u zemlji. Ali ubrzo nakon što mu je kuća pretresena u oktobru 2023, otišao je u kazino Pečenga u Tolekuli, Kalifornija, u vlasništvu Indijanaca, da igra svoju omiljenu igru — bakaru. (Na kraju mu je i tamo zabranjen ulaz.)

„Očekivano, izgubio sam“, kaže on. „Radio sam to iz zabave. I zbog dopaminskog naleta“.

Novi početak?
Od presude, Bojer se priprema za život posle zatvora. U avgustu je samostalno objavio knjigu o svom životu pod naslovom Recalibrate. Trenutno nudi dokumentarac o svojoj karijeri bukmejkera. Nada se da će postati neka vrsta kombinacije Džordana Belforta, poznatog kao „Vuk sa Volstrita“, i Frenka Abagnejla, bivšeg prevaranta koga je Leonardo Dikaprio glumio u filmu „Uhvati me ako možeš“. Ali, da li će se ikada ponovo kockati?

„Kada mi kazna istekne, neću reći da se nikada više neću kladiti, jer bi to bila laž“, kaže. „Ali da li ću želeti? Da li ću zapravo odlučiti da to potpuno prekinem? Vrlo je verovatno, posle svega što sam prošao. A iskreno, moja žena neće biti srećna ako nastavim da se kladim. To je činjenica“.

Simptom/Forbes

# presuda