Posle prebrojavanja više od 90 odsto glasova, centristički kandidat je dobio gotovo 54 odsto glasova.
Njegov protivnik, lider ekstremno desničke stranke AUR Đorđe Simion (George) dobio 46 odsto.
Međutim, Simion je proglasio pobedu pominjući „prevaru“.
Simptom/Danas/Beta/AFP
“U pregovaračkom procesu Ukrajina mora imati status žrtve kako bi ispregovarala pravedan mir i ne sme se dopustiti da nakon tri godine razaranja Rusija završi s nekakvom pobedom”, rekao je Anušić pre početka drugog dana sastanka ministara odbrane država članica NATO.
Juče je bio težak dan za Ukrajinu nakon što je američki predsednik Donald Tramp telefonski razgovarao s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i objavio da su se “složili da njihovi pregovarački timovi odmah počnu pregovore” i da će o njihovom razgovoru informisati ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog”, piše Hina.
Nešto pre toga, podsećaju, američki ministar odbrane Pete Hegset rekao je u sedištu NATO u Briselu da povratak Ukrajine na granice od pre 2014. nije realističan te da američka vlada ne vidi članstvo Kijeva u NATO kao rešenje za kraj rata.
Osim toga, za sprovođenje mira bile bi zadužene evropske i druge snage koje bi delovale izvan okvira NATO. U njima ne bi bilo Amerikanaca.
Agencija podseća da Ukrajina traži da se Rusija povuče s osvojenih teritorija i želi članstvo u NATO ili slične bezbednosne garancije koje će je štititi od budućih napada Rusije.
Anušić kaže da je Tramp i pre nego što je preuzeo predsedničku dužnost najavio zaokret u američkoj politici i da je sada bitno da Evropa insistira na pravednom miru za Ukrajinu.
“Nepravedan mir jednostavno nije opcija i ne sme biti opcija ne samo zbog Ukrajine, nego i zbog primera celom svetu i onima koji imaju namere poput ruskih pretenzija prema ukrajinskoj teritoriji. Ključno je da Evropa mora insistirati na tome”, rekao je Anušić.
Hrvatski ministar odbrane je dodao da bi nepravedni mir samo nakratko zaustavio sukob koji bi ponovo bio aktiviran za neko vreme.
Anušić je rekao da je Hrvatska do sada izdvojila za pomoć Ukrajini 208 miliona evra, što je s obzirom na njen BDP sasvim dovoljno i dodao da će i dalje nastaviti da pomaže.
Rekao je da su Evropa i Kanada do sada učestovale sa 60 posto u ukupnoj vojnoj pomoći Ukrajini, a Sjedinjene Države sa 40 posto.
“Evropa može i mora preuzeti deo odgovornosti, kao što je i do sada činila, mora raditi na jačanju Ukrajine, ne samo u vojnom smislu, nego i u političkom kako bi na kraju bila zadovoljna s ishodom pregovaračkog procesa”, rekao je Anušić, koji je i potpredsednik Vlade Hrvatske.
Simptom/B92/Tanjug
”Narod Venecuele je zvučno rekao 28. jula da je Edmundo Gonzales izabrani predsednik. Demokratija zahteva poštovanje volje biraša”, napisao je Blinken na svom nalogu na mreži Iks.
Odgovarajući na Blinkenou objavu, Gonzales je izrazio zahvalnost na ”priznavanju suverene volje svih Venecuelanaca”.
”Ovaj gest odaje počast želji naših ljudi za promenom i građanskom činu u kome smo svi učestvovali 28. jula”, napisao je Gonzales.
U Venecueli su 28. jula održani predsednički izbori, nakon kojih je opozicija objavila rezultate glasanja koji, prema njihovim tvrdnjama, pokazuju da je Gonzales osvojio ubedljivu pobedu.
Međutim, nacionalna izborna komisija proglasila je aktuelnog predsednika Nikolasa Madura pobednikom, a Gonzales, koji se nalazi na poternici venecuelanskih vlasti, napustio je zemlju i otišao u Španiju.
Gonzales je tada rekao da će se vratiti 10. januara u Venecuelu, ”kako bi preuzeo dužnost”. Administracija odlazećeg američkog predsednika Džozefa Bajdena prethodno nije Gonzalesa nazivala novoizabranim predsednikom.
Simptom/B92/Tanjug
VOA/Jovo Radulović
Po podacima Centra za demokratsku tranziciju, DPS je osvojio 29,95% tj. u apsolutnim brojevima 24.309 glasova čime su se obistinile prognoze istraživanja javnog mnjenja da će ta partija ponovo zagospodariti crnogorskim političkim tabelama.
Vukadinović ističe da iako je DPS relativni pobednik izbora, problem može biti njegov koalicioni kapacitet, ali primećuje da je ta kategorija još problematičnija kod drugih aktera, poput “Pokreta Evropa sad!” i koalicije “Za budućnost Podgorice”. Predviđa teške i ucenama podložne postizborne pregovore, a ne isključuje ni mogućnost ponovljenih podgoričkih izbora, poput već viđenog budvanskog scenarija.
KLJUČ ZA VLAST JAKOV MILATOVIĆ; UCENJIVAČKI KAPACITET URA-e IZVESTAN
Za njega je, kao uostalom i za većinu posmatrača i istraživača, ključ postizborne matematike u rukama predsednika države Jakova Milatovića i (njegove) koalicione liste “Za bolju Podgoricu”.
“Podgorički izbori su bili najneizvjesniji u Crnoj Gori gledajući i lokalne i državne izbore, a po svoj prilici čeka nas još neizvjesniji postizborni period kad se treba konstituisati vlast. Ključ rješenja je u rukama predsjednika Jakova Milatovića. Ta koalicija koju čine Pokret za Podgoricu, URA i Pokret za promjene ima šest mandata”, podseća Vukadinović, koji smatra da će se Milatović “vrlo teško dogovoriti” sa PES-om Milojka Spajića i (prosrpskom) koalicijom “Za budućnost Podgorice”.
Prema njegovom mišljenju, taj dogovor nije realno očekivati “ne zbog neke surevnjivosti ili oštrih riječi, mimoilaženja ili ostrašćenosti” nego zbog zahteva koji će od Milatovićeve koalicije biti ispostavljeni njima, konstituentima parlamentarne većine na državnom nivou – PES-u i koaliciji “Za budućnost Crne Gore” (Podgorice).
Podgorica/Facebook Account
Podsetimo, drugoplasirana i trećeplasirana na izborima u Podgorici su PES–Demokrate (21,77%) i ZBCG (20,16%), dok je na četvrtom mestu već pomenuta i u žiži interesovanja “Za bolju Podgoricu” (10,52%).
Vukadinović navodi kako očekuje ucenjivanje od te koalicije koje će s jedne strane ići prema PES-u i ZBCG, a sa druge prema DPS-u.
“Poznato je da URA ima ucjenjivački kapacitet, pa će se pokušati sa ucjenjivanjem, a to je da se sa šest odbornika diriguje gradonačelnik sa te liste bilo PES-u i ZBCG bilo pak DPS-u. Međutim, ako bi tako nešto prihvatili ti ostali subjekti, to bi bilo shvaćeno kao velika slabost i inferiornost”, rekao je analitičar, koji promatra da, međutim, cilj koalicije Jakova Milatovića i Dritana Abazovića jeste nešto drugo – izbori na državnom nivou, tj. da se ovakvo stanje preslika na državni nivo “da bi oni eventualno bili u vlasti, dirigovali svoga premijera i tome sl.”.
Ako bi, navodi on, Pokret za Podgoricu i URA pregovarali prvo sa PES-om i ZBCG, prvi i isključivi zahtev bi bio “raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u što kraćem roku”.
viktoriia-kondratiuk/Unsplash
“Međutim, tada bi PES i ZBCG odgovorili istom mjerom, da se uz parlamentarne raspišu i vanredni izbori za predsjednika države. To Jakovu Milatoviću ne odgovara jer on više ni u kojoj kombinaciji ne bi mogao biti predsjednik države i ne bi bio jer ga DPS ne bi podržao. DPS bi imao, što je logično, svog kandidata, a takođe ga ne bi podržali ni PES ni ZBCG”, naglašava sagovornik portala.
Kaže da kada je reč o taktici Milatovićeve koalicije prema DPS-u u eventualnim pregovorima, stvari stoje nešto drukčije “jer DPS nema tu snagu izdejstvovati vanredne izbore u Crnoj Gori”.
“Tako da će prema DPS-u prioritetni zahtjev biti da kandidat koalicije ‘Za bolju Podgoricu’, koja ima šest mandata, Luka Rakčević, bude novi gradonačelnik Podgorice, bez obzira što npr. DPS ima više nego tri puta više mandata – 19. Sve u svemu, ako bi DPS podlegao ucjenama bio bi označen kao slab i inferioran partner”, ponavlja Vukadinović.
NISKA IZLAZNOST OPOMENA VLADAJUĆOJ KOALICIJI
Upitan kako gleda na dosta nižu stopu izlaznosti na ovim (56,34%) u odnosu na izbore u Podgorici 2022. (69,36%), koja je 13 odsto manja, sagovornik kaže da se radi o “nezadovoljstvu građana svim onim obećanjima koja su dobili od novih vlasti jer je malo toga izvršeno i ostvareno”.
“Građani ne osjećaju boljitak. Niska stopa izlaznosti najbolji je pokazatelj učinka ove vlasti koja se zasniva na samohvalama bez ikakvog pokrića.”
“IZBORNI TURIZAM” PRAKSA KOJA ĆE SE NAŽALOST NASTAVITI
Kada ukazuje na činjenicu da će tzv. izborni turizam biti i u narednom periodu nastavljen i “i te kako prisutan”, Vukadinović skreće pažnju na to da takva negativna praksa odgovara svakoj vlasti, i “svaka to radi na svoj način” te ističe “nema političke volje da problem bude riješen”.
On ništa ne očekuje ni po pitanju istrage navoda opozicionog DPS-a da je bilo 3300 ljudi koji su upisani u birački spisak Podgorice, a već glasaju u Srbiji i(li) Republici Srpskoj.
“Po meni taj problem će se javljati dugo još. Strankama koje su na vlasti i ranije bile (DPS) odgovara jedan broj takvih glasača; DPS je imao neke svoje glasače koji su dolazili iz nekih drugih zemalja: Švajcarske, Lihtenštajna, SAD. I tada su čarter-letovi odlazili do tih zemalja i dovodili ljude za vikend u Crnu Goru, one koji jesu rođeni u Crnoj Gori, ali nemaju veze sa Crnom Gorom, koji imaju državljanstva ali su davno napustili Crnu Goru. Takvi nikako ne bi trebalo da odlučuju o sudbini Crne Gore. I danas se slično dešava kada je riječ o rukopisu uglavnom bivšeg Demokratskog fronta”, navodi Vukadinović koji dodaje da će tako biti “dok registar prebivališta ne bude sređen”.
On ukazuje da se može imati dva ili više državljanstava “ali je moguće imati samo jedno prebivalište” kao i da je “nezakonito imati dva prebivališta i onda glasati na dva mjesta”.
Zaključuje da takva praksa odgovara vladajućima jer je “uvek posrijedi jedna rezerva i dodatna baza glasača iz nekih drugih zemalja”.
“Srbija je to okusila jako dobro za beogradske izbore u decembru 2023, kada su autobusi iz Republike Srpske dolazili, tako da to što radi SNS u Srbiji, tome smo svjedočili sada u Podgorici”, zaključuje Srđan Vukadinović.
Simptom/M. M.
Biračka mesta u Austriji, gde su održani parlamentarni izbori, zatvorena su u 17 časova.
Prema konačnim rezultatima, krajnje desna Slobodarska partija (FPO) je prva po broju osvojenih glasova sa 28,8 odsto, U odnosu na poslednje izbore za nacionalni parlament pre pet godina, ta stranka je osvojila 13 odsto više glasova.
Narodna partija (OVP) je na drugom mestu sa 26,3 odsto po broju osvojenih glasova, što je pad od 11 odsto u odnosu na poslednje izbore.
Socijaldemokrate su treće sa 21,1 odsto, što je sličan rezultat kao i pre pet godina, sa malim gubitkom od 0,3 odsto.
To je, ipak, njihov najlošiji rezultat na izborima od osnivanja stranke.
Stranka Liberala NEOS je na 9,1 odsto glasova, što je blagi porast u odnosu na poslednje izbore.
Zeleni su izgubili više od pet odsto glasova, odnosno osvojili su 8,3 odsto.
Izlaznost je bila 78 odsto, više sa dva odsto u odnosu na pre tri godine, ali to nije spasilo male stranke, od kojih nijedna nije prešla cenzus od četiri odsto.
Karl Nehamer/printscreen
Sastavljanje vlade i moguće koalicije
Politički analitičari u Austriji već postavljaju pitanje nemogućnosti formiranja stabilne vlade.
Izgledi za stabilnu koaliciju nisu sjajni – jedina čista većina bi bila vlada sastavljena od poslanika Slobodarske partije i Narodne stranke.
Lider austrijske Narodne stranke aktuelni kancelar Karl Nehamer, međutim, isključio je saradnju sa Herbertom Kiklom, liderom Slobodarske partije.
“Već sam jasno rekao, ne možete da razumno i odgovorno vladate državom sa Herbertom Kiklom, čovekom koji veruje u teorije zavere, optužuje Svetsku zdravstvenu organizaciju da hoće da zavlada svetom, a sastanke u Davosu vidi kao pripremne dogovore za preuzimanje dominacije u svetu. I ostajem pri tome”, rekao je Nehamer.
Herbert Kikl, lider Slobodarske partije, sa druge strane, navodi da će prvo sačekati konačne rezultate.
“Sad moramo da sačekamo konačne rezultate i videćemo šta se dešava. Onda ćemo sačekati dan-dva, možda će i predsednik Belen imati šta da kaže. Posle toga, videćemo”, kaže Kikl.
Ostale varijante uključuju koaliciju tri stranke, što bi značilo svi protiv Kikla, odnosno koalicija gubitnika protiv pobednika.
Matematički gledano, dobitnici izbora su Slobodarska partija (13 odsto više glasova u odnosu na prethodne izbore) i NEOS (jedan odsto više), dok su ostali su izgubili glasove i poslanička mesta.
Austrijski parlament ima 183 mesta, a za većinu su potrebna 92 poslanika.
Simptom/RTS/Vesna Knežević
Meč je trajao dva sata i 52 minuta. Ovo je bio sedmi međusobni duel srpskog i španskog tenisera, a četvrti trijumf Đokovića, koji je po prvi put u karijeri osvojio zlatnu medalju na OI.
Ovo je druga zlatna medalja za Srbiju na Igrama u Parizu.
Srpski reprezentativci u streljaštvu Zorana Arunović i Damir Mikec osvojili su 30. jula zlatnu medalju u takmičenju miks parova u disciplini vazdušni pištolj 10 metara.
Simptom/Tanjug
Drugo i treće mesto osvojili su “Kej 2” i “Žana”, a odluku o pobednicima doneli su beogradski novinari koji su u defileu, učestvovali na plovilu “Nikola Tesla”.
Karneval brodova organizovan je u završnici Beogradske nedelje porodice koja se u glavnom gradu odžavala od 15. aprila.
Tanjug
