Uprkos tome što su te sankcije – uvedene zbog ignorisanja zahteva za deeskalacijom situacije nakon izbora gradonačelnika albanske nacionalnosti – bile simbilične i nisu se ni sprovodile, šef diplomatije EU Đozep Borelj u izveštaju podnetom državama članicama EU preporučuje da se one zvanično izbrišu. Kaznene mere odnosile su se na privremenu suspenziju radnih grupa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nepozivanje predstavnika tzv. Kosova na sastanke na visokom nivou i suspenziju bilateralnih poseta.

Borelj je ocenio da bi takva odluka Prištini “predstavljala politički signal i doprinela uravnoteženom kontekstu u kojem se može napredovati u dijalogu Beograda i Prištine”. U izveštaju se poručuje da će EU nastaviti da pomno prati dešavanja na severu KiM, kao i akcije Beograda i Prištine koje utiču na deeskalaciju na terenu, a “u skladu sa izjavom od 3. juna 2023, u kojoj su obe strane pozvane na deeskalaciju situacije.

– Uzimajući u obzir korake koje je Kosovo preduzelo ka ispunjavanju zahteva EU, visoki predstavnik preporučuje Savetu da zauzme stav ukidanja mera protiv Kosova – navodi se u izveštaju.EU je ove kvazisankcije uvela kako bi se obustavile policijske operacije u blizini opštinskih zgrada na severu KiM. Zahtev je bio da se smiri situacija oko nametnutih albanskih gradonačelnika, da se što pre organizuju prevremeni izbori, da na glasanju za vlast u četiri opštine učestvuju Srbi, da se radi na brzoj implementaciji Ohridskog sporazuma i formiranju ZSO.

Zamenik premijera privremenih institucija Besnik Bisljimi rekao je da je izricanje mera bilo nepravedno i da su ispunili sve kriterijume za ukidanje:

– Ne direktno iz Brisela, nego od zemalja članica, bilo je zahteva koji su išli dalje od razloga zbog kojih su uvedene mere, traženi su dodatni ustupci, ali je Kosovo odbilo da bude ucenjeno – rekao je Bisljimi.

– Nikada nismo dobili jasno objašnjenje kakva je procedura njihovog uklanjanja, neće biti glasanja, ali će možda biti primedaba jedne zemlje članice.

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak smatra da je mere trebalo ukinuti posle događaja u Banjskoj, i to kao gest – solidarnosti.

Komentarišući ovakve poteze EU, naučni saradnik Instituta za evropske studije Slobodan Zečević ističe da je sve što se u međuvremenu dešavalo bio signal da se mere pooštre, a ne ukinu.

– Ovo je jasna poruka da se EU neće baviti pravima Srba na KiM i da Aljbin Kurti ima punu podršku za sve što radi, kao i da će nastaviti da bude nagrađivan za svoje poteze. Ove mere se svakako nisu ni primenjivale, niti su imale funkciju.

Bivša ambasadorka pri OEBS Branka Latinović smatra da je predlog Borelja izjava dobre volje na završetku njegovog mandata, iako uslovi za ukidanje mera nisu ispunjeni. Latinovićeva podseća da je kandidatura tzv. Kosova za prijem u SE stavljena na dugi rok čekanja, što izaziva visok stepen nezadovoljstva u Prištini i da je ovaj potez Borelja na neki način jedan vid kompenzacije.

– U ovom slučaju očigledno su neki drugi interesi preovladali da bi se pokušao dati neki instrument odobrovoljavanja, pre svega vezano za izradu statuta i formiranje ZSO.

Priština je za sve svoje jednostrane poteze već nagrađena i viznom liberalizacijom, kao i unapređenjem iz statusa posmatrača do pridruženog člana Parlamentarne skupštine NATO.- Brojna pisma i kontinuirani napori srpske delegacije, ali i drugih političkih aktera u Beogradu, nisu uspeli da spreče da unapredimo status – pohvalila se delegacija Prištine.

Evropski parlament odluku o viznoj liberalizaciji za Prištinu doneo je u aprilu prošle godine. Ukidanje viza predložila je Evropska komisija na osnovu procene da je tzv. Kosovo “postiglo značajan napredak u svim oblastima mape puta za liberalizaciju viznog režima”.

Novosti