Odlukom nove nemačke vlade s Fridrihom Mercom (CDU) na čelu, ukinuto je nekoliko funkcija specijalnih izaslanika – među njima i dužnost specijalnog izaslanika za zemlje Zapadnog Balkana. Ta funkcija uvedena je 2022. godine za vreme ministarke spoljnih poslova Analene Berbok (Zeleni) s ciljem da se podrži približavanje tog regiona Evropskoj uniji.

Koncentracija nadležnosti

Iz Ministarstva spoljnih poslova za Dojče vele objašnjavaju da je ta mera deo sprovođenja centralnog cilja nove vlade: racionalizacije državnog aparata. Zadatke specijalnog izaslanika ubuduće bi trebalo da preuzmu nadležne radne jedinice. Kako se navodi, saradnja sa zemljama tog regiona i dalje ostaje intenzivna, Berlinski proces biće nastavljen, a proces pristupanja država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i dalje će se snažno podržavati. U taj proces bi trebalo pojačano da budu uključene i ambasade u pojedinim zemljama.

Novi kancelar Merc ne krije da je cilj nove vlade da nastup na međunarodnom planu bude jedinstven. U prethodnoj vladi koju su činile tri stranke, SPD, Zeleni i FDP, često su se mišljenja ministarstva spoljnih poslova (Zeleni) i kancelarskog kabineta (SPD) razilazila. Merc je i odabirom svog dugogodišnjeg saradnika i stranačkog kolege Johana Vadepula za mesto novog nemačkog šefa diplomatije doneo jasnu odluku u tom smeru. A postavljanjem i trećeg jakog imena iz redova CDU kad je spoljna politika u pitanju, Guntera Krihbauma na mesto državnog sekretara za Evropu, brojni specijalni izaslanici očigledno su postali suvišni. Ministarstvo spoljnih poslova se isto tako neće baviti ni klimom, kao što je to bio slučaj za vreme zelene ministarke Berbok.

Saracin će nedostajati

Dosadašnji nosila dužnosti izaslanika, Manuel Saracin takođe iz redova Zelenih, proteklih godina bio je vidljiv i angažovan predstavnik nemačke politike kada je Zapadni Balkan u pitanju. Redovno je putovao u zemlje regiona, učestvovao na sastancima na vrhu i posredovao između vlada. Posmatrači su hvalili njegovu dobru povezanost na terenu, kao i ulogu kontakt-osobe, kako za političke aktere, tako i za civilno društvo.

Posebno u okviru Berlinskog procesa za Zapadni Balkan, Saracin je imao ključnu ulogu u unapređenju sporazuma o regionalnoj mobilnosti, međusobnom priznavanju stručnih kvalifikacija i ekonomskoj saradnji, što su ujedno i najveći doprinosi formata Berlinski proces koji je pre više od deset godina pokrenula kancelarka Angela Merkel. Ukidanjem dužnosti gubi se i personalizovani glas Nemačke u regionu.

U prethodnoj vladi, Zapadni Balkan imao je posebno istaknuto značenje. U koalicionom sporazumu nove nemačke vlade region se, međutim, spominje samo usputno. Posebno je uočljivo da Zapadni Balkan i u prvom govoru kancelara Fridriha Merca pred Bundestagom, kao i u govoru novog ministra spoljnih poslova, nije bio ili je bio samo ovlaš spomenut – iako su dvojica dugogodišnjih poslanika CDU, ministar Johan Vadeful i državni sekretar za Evropu Gunter Krihbaum, među najistaknutijim poznavaocima Zapadnog Balkana. Oni su godinama oblikovali nemačku politiku prema tom regionu.

Različite reakcije stranaka

Ukidanje funkcije specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan naišlo je na različite reakcije kod aktera u Berlinu s kojima je razgovarao Dojče Vele. Boris Mijatović, poslanik sada opozicionih Zelenih u Bundestagu i predstavnik te stranke za politiku ljudskih prava, u razgovoru za Dojče Vele izrazio je uzdržanu kritiku. Naglasio je da je pozicija specijalnog izaslanika bila ciljano pokrenuta inicijativa prethodne vlade kako bi se ubrzale EU-integracije zemalja Zapadnog Balkana.

“Veoma žalim što region Zapadnog Balkana u ovom mandatu neće dobiti specijalnog izaslanika nemačke vlade”, rekao je Mijatović. On je istovremeno najavio da će se u Bundestagu i dalje zalagati za vidljivost regiona i za proces proširenja.

Adis Ahmetović, poslanik vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u Bundestagu i dosadašnji izvestilac njihove poslaničke grupe za Zapadni Balkan, u izjavi za Dojče Vele je međutim pozitivno ocenio tu odluku vlade. “Novi ministar spoljnih poslova dokazani je poznavalac regiona Zapadnog Balkana”, izjavio je Ahmetović. Zajedno s novim državnim ministrom za Evropu (Krihbaum), ta tema će, tvrdi Ahmetović, postati “pitanje od vrhunske važnosti”. I u Bundestagu će poslanička grupa SPD-a zadržati svoj kurs i nastaviti da sa visokim prioritetom tretira jačanje i EU-integraciju država Zapadnog Balkana.

Ako se uzme u obzir da su Zeleni u novom sazivu Bundestaga u opoziciji, a da su socijaldemokrate s demohrišćanima (CDU/CSU) u novoj vladi, onda ne čude takva različita mišljenja bivših koalicionih partnera.

Iz poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu do zaključenja ovog teksta nisu odgovorili na upit Dojče Vele, pozivajući se na činjenicu da će parlamentarni odbori novog saziva nemačkog parlamenta, pa tako i onaj koji se bavi pitanjima Zapadnog Balkana, biti formirani tek sledeće nedelje.

Žaljenje na terenu

A za Manuelom Saracinom se već sada žali na terenu, posebno među predstavnicima nevladinog sektora, s kojima je političar Zelenih održavao tesne kontakte.

“Pozicija specijalnog izaslanika veoma je važna za region, posebno ako tu poziciju zauzima neko ko je, poput gospodina Saracina, istinski zainteresovan za političku budućnost Zapadnog Balkana i neko ko poznaje i dubinski razume kompleksnost odnosa i procesa koji se odvijaju u našem delu Evrope. Zapadni Balkan predugo je bio van fokusa pažnje međunarodne zajednice, zamagljen iluzijom ’stabilokratije’”, rekla je za Dojče Vele Vukosava Crnjanski, direktorka nevladine organizacije CRTA iz Beograda .

Simptom/RTS/Nenad Krajcers/Anila Šuka