Dana 4. aprila 2022, manje od šest nedelja nakon što su ruske snage započele napad na Ukrajinu, pripadnici španske Civilne garde, FBI i američkog Ministarstva za unutrašnju bezbednost ukrcali su se na Tango, superjahtu dugu oko 78 metara, usidrenu u španskoj luci Palma de Majorka.

Prema navodima američke vlade, jahta vredna 90 miliona dolara pripadala je ruskom milijarderu Viktoru Vekselbergu, koji se nalazi pod sankcijama (bogatstvo procenjeno na devet milijardi dolara). Plovilo je zaplenjeno na osnovu naloga američkog suda zbog navodne bankarske prevare, pranja novca i kršenja sankcija. To je bio prvi veliki potez u zapadnoj kampanji kažnjavanja ruskih oligarha koji su, kako je navedeno, „podržavali tiraniju zarad finansijske koristi“.

„Današnja zaplena predstavlja prvi slučaj u kojem je naša radna grupa oduzela imovinu osobi pod sankcijama koja je blisko povezana sa ruskim režimom“. Tako se pohvalio tadašnji američki državni tužilac Merik Garland. „Neće biti i poslednji“. Nekoliko sedmica kasnije Garland je otišao korak dalje. Obećao je da će Ministarstvo pravde iskoristiti sve raspoložive resurse kako bi zaplenilo imovinu i prihod od njene prodaje direktno prosledilo Ukrajini.

Najskuplja kad ne plovi
Više od četiri godine kasnije, od tih ambicioznih obećanja nije ostalo gotovo ništa osim velikog problema. Tango se i dalje nalazi gotovo na istom mestu na kojem je zaplenjen – na skupom vezu u Palmi. Vašington nije ništa bliže njegovoj prodaji, a Ukrajina nije dobila ni cent. Umesto toga, američki poreski obveznici su, prema procenama, izdvojili oko 14 miliona dolara za minimalnu posadu, osiguranje, gorivo i održavanje. Bez tih troškova i stalnog rada motora i električnih sistema, ovakve superjahte počinju da propadaju gotovo odmah. To je vrsta finansijskog fijaska zbog koje bi neko u privatnom sektoru verovatno izgubio posao. Ali, među državnim institucijama takvi slučajevi nisu retkost.

„Vidim je kroz prozor svoje kancelarije. Godinama samo stoji tamo, na suncu“, kaže Sem Taker, broker za jahte iz kompanije Moravia Yachting u Palmi. Navodi da na brodu često vidi minimalnu posadu od desetak ljudi. „Boja stari, trup je verovatno pun naslaga. U suštini, jedva da je u stanju koje ispunjava zakonske uslove da pluta“.

Migel Anhel Sera, partner u advokatskoj kancelariji Legali iz Palme, smatra da vlade na teži način uče koliko je skupo održavanje imovine koja ne služi ničemu.

„Superjahte koje nisu u upotrebi koštaju mnogo novca“, kaže on. „Troškovi su ogromni čak i kada se uopšte ne pomeraju“.

Dve jahte vraćene, Ukrajina nije dobila ništa
U haotičnim mesecima nakon Putinove invazije, 11 zapadnih država zamrzlo je ili zadržalo najmanje 20 superjahti povezanih s Rusijom. Njihova ukupna vrednost tada je iznosila oko 4,3 milijarde dolara. Bio je to pravi primer uspešne ratne propagande. Stvoren je utisak da će pravda biti brzo zadovoljena: zapleniti jahte, prodati ih i novac iskoristiti za obnovu Ukrajine.

To se, međutim, nije dogodilo. Kampanja se pretvorila u birokratski haos. Sa pravne tačke gledišta, „zamrzavanje“ jahte nije isto što i njena „konfiskacija“, koja je neophodna da bi mogla da bude prodata. Tokom protekle četiri godine formalno su konfiskovane samo četiri jahte, od kojih su tri prodate uz značajan popust. Prema procenama Forbes, samo su dve države – Sjedinjene Američke Države i Antigva i Barbuda – ostvarile bilo kakav prihod od prodaje jahti nakon odbitka troškova. Nijedan deo tog novca, koliko je poznato, nije završio u Ukrajini. Dve druge jahte su u međuvremenu tiho odmrznute i vraćene vlasnicima.

U međuvremenu, poreski obveznici zapadnih zemalja i dalje plaćaju održavanje većine od preostalih 15 jahti. One su i dalje usidrene u evropskim lukama.

Kako bi utvrdio stvarne troškove ove neuspele strategije, Forbes je podneo zahteve za pristup informacijama od javnog značaja državnim institucijama u 11 zemalja. Proučili smo sudsku dokumentaciju i razgovarali sa advokatima, brokerima za jahte i brodogradilištima. Više američkih državnih agencija nije odgovorilo ni više od mesec dana nakon što su zahtevi zvanično podneti. Pojedine zemlje, uključujući Italiju i Nemačku, odbile su da dostave podatke pozivajući se na klauzule o poverljivosti. Ili tvrdeći da bi objavljivanje predstavljalo odavanje državne tajne.

Ruska jahta Flajing Foks, snimljena u glavnom gradu Dominikanske Republike nakon zaplene; Foto: Erika SANTELICES / AFP / Profimedia
Potrošeno gotovo 400 miliona dolara na održavanje
Uprkos toj tajnovitosti, Forbes je utvrdio da su vlade potrošile više od 100 miliona dolara samo na održavanje pet jahti. Za preostala plovila Forbes je, u saradnji sa kompanijom Phronesis Superyacht Intelligence & Insight, specijalizovanom za analizu tržišta superjahti, izradio nezavisne procene troškova. Ukupno gledano, četvorogodišnja saga o zamrzavanju jahti do sada je koštala oko 390 miliona dolara. Pri čemu su američki poreski obveznici platili najmanje 50 miliona dolara. I to je drugi najveći iznos među državama.

Najviše je izdvojila Italija – gotovo 100 miliona dolara za održavanje četiri superjahte koje je zamrzla. Među njima je i Šeherezada, duga oko 142 metra, za koju je Fondacija za borbu protiv korupcije pokojnog ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog tvrdila da pripada lično Vladimiru Putinu. Kada je zamrznuta, procenjena je na 510 miliona dolara. I dalje se nalazi u italijanskoj luci Marina di Karara. Prema finansijskim izveštajima kompanije Italian Sea Group, koja poseduje brodogradilište u kojem se jahta nalazi od maja 2022, njeno održavanje Italiju je do sada koštalo oko 15 miliona dolara – i taj račun i dalje raste.

Jahte u Italiji
Za gradove koji su ostali sa ovim propadajućim plovilima situacija je od blage neprijatnosti postala ozbiljan problem. U severoistočnom italijanskom gradu Trstu stanovnicima već četiri godine pogled na Jadransko more zaklanja Sailing Yacht A. To je jedrilica duga oko 143 metra, koju je dizajnirao Filip Stark. Nekada je nosila nadimak „najružnija jahta na svetu“. U trenutku zamrzavanja vredela je oko 578 miliona dolara.

„Ovo je rasipanje javnog novca – prava sramota“, izjavio je gradonačelnik Trsta Roberto Dipjaca za italijanski list Korijere dela Sera 2023. godine. (Za Forbes nije želeo da govori.)

Na drugom kraju Italije nalazi se Lady M, jahta duga oko 65 metara, za koju italijanske vlasti tvrde da pripada ruskom čeličnom magnatu Alekseju Mordašovu. Već više od 200 nedelja usidrena je u luci Imperija. Samo za struju i vodu troši oko 700 dolara dnevno. Vez košta dodatnih 15.000 dolara mesečno. Osnovno održavanje iznosi još oko 57.000 dolara godišnje.

„Na kraju svakog meseca ispostavimo račun i naplatimo novac. Jahta je dobro održavana“, kaže Mateo Bonžan. On je zamenik direktora luke Marina di Imperia.

S obzirom na to da je italijanskoj vladi do sada fakturisano više od dva miliona dolara, tako bi i trebalo da bude.

Komplikovana konfiskacija
Konfiskacija je mnogo složenija nego što izgleda. Zamrzavanje imovine je jedno, ali njeno oduzimanje podrazumeva promenu vlasništva. Da bi se to dogodilo, vlasti moraju da dokažu da je osoba pod sankcijama počinila krivično delo. Zatim i da pribave sudski nalog za oduzimanje imovine.

Od ukupno 58 milijardi dolara blokirane imovine ruskih oligarha – uključujući jahte, nekretnine, avione, kompanije i bankovne račune – formalno je oduzeto svega oko tri milijarde dolara, odnosno pet odsto. Kada je reč o jahtama, broj je još manji. Od 20 plovila koje su države preuzele, formalno su konfiskovane samo četiri, ukupne vrednosti oko 530 miliona dolara.

Čak i kada pribave nalog za oduzimanje, vlasti moraju da sprovedu poseban građanski postupak kako bi stekle pravo na imovinu i potom je prodale. Sjedinjene Države to do danas nisu učinile u slučaju jahte Tango.

„Jedan od prioriteta bio je da se ne zaustavimo samo na zamrzavanju imovine, već da sprovedemo i njenu konfiskaciju kako bi vlasništvo konačno bilo preneto na Sjedinjene Države i kako bi se makar deo te imovine mogao staviti na raspolaganje Ukrajini“, kaže Endrju Adams. On je partner u advokatskoj kancelariji Steptou iz Vašingtona, koji je od 2022. do 2023. predvodio radnu grupu Ministarstva pravde KleptoCapture.

Predsednik Donald Tramp raspustio je tu radnu grupu u februaru 2025, dok je veliki broj zaplenjenih sredstava i dalje ostao u pravnom vakuumu. Ministarstvo pravde nije odgovorilo na više zahteva Forbes za komentar.

Crnogorci odneli televizor, sto i opremu sa jahte
U Evropskoj uniji situacija je još komplikovanija, jer mnoge države nemaju jasno definisan pravni postupak za konfiskaciju imovine. (Zbog dugog iskustva u borbi protiv narko-kartela, Sjedinjene Države imaju razvijeniji sistem za oduzimanje imovine.)

„Zakoni od samog početka nisu bili dobro napisani“, kaže Bendžamin Maltbi. On je advokat iz Londona specijalizovan za superjahte. „Mislim da vlasti uopšte nisu imale predstavu koliko košta samo držati ovakva plovila da stoje i ne rade ništa“.

Neke države pokušavaju da troškove prebace na vlasnike pod sankcijama dok su njihove jahte zadržane. To, međutim, nije lako. Identitet stvarnog vlasnika često nije sasvim jasan, a mnogi jednostavno odbijaju da plate.

Primer je Luminositi, jahta duga oko 108 metara. Ona je zarobljena u Crnoj Gori još od marta 2022, kada je Evropska unija uvela sankcije Andreju Gurjevu Mlađem. On se dovodi u vezu sa plovilom. Sin je ruskog milijardera Andreja Gurjeva, vlasnika kompanije za proizvodnju đubriva. (Forbes nije uspeo da stupi u kontakt s njim radi komentara.)

Posada je ubrzo otpuštena i od tada pokušava da naplati zaostale zarade. Kompanija Burgess Crew Services, koja je prvobitno angažovala posadu u ime vlasnika, dobila je dozvolu da u oktobru 2023. prenese novac sa vlasnikovog računa. Međutim, gotovo tri godine kasnije sredstva još nisu isplaćena, jer ih je jedna posrednička banka zamrzla i odbija da ih oslobodi.

„Crnogorska posada koju je imenovala vlada povremeno obilazi brod, ali ni oni nisu plaćeni“, kaže Rasel Kramp. On je broker za jahte iz Monaka koji zastupa kupca zainteresovanog za kupovinu jahte. „Zato su odneli televizor, trpezarijski sto i svu opremu sa broda“.

Nastavak teksta možete proćitati ovde
https://forbes.n1info.rs/novac/zaplena-jahti-ruskih-oligarha-dozivela-fijasko-brodovi-propadaju-odrzavanje-kosta-milione-crnogorci-odneli-vredne-stvari/