prodaja stanova

Gde se sele penzioneri u Srbiji i zbog čega

April 27, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Posebno u većim gradovima gde su cene hrane, komunalnih i zdravstvenih usluga veće nego u manjim. Zbog toga mnogi penzioneri pažljivo planiraju svoje troškove.

Neki od njih da bi ih smanjili pribegavaju i preseljenju, odnosno prodaju veći stan u kome žive i kupuju manji u nadi da će im deo novca ostati, a dugoročnije uštedeti. A kakve nekretnine traže, odnosno mogu da kupe?

Deo penzionera koji raspolaže većim primanjima ili ušteđevinom i dalje ostaje u većim centrima, gde su im dostupnije zdravstvene ustanove i druge važne usluge.

Ipak, oni koji imaju neku ušteđevinu odluče se za kupovinu kuće u unutrašnjosti Srbije, ili da se vrate u svoje rodno mesto.

Imajući u vidu primanja i standard penzionera i profil kupca nekretnina, razlikuje se značajno od mlađih generacija. Pre svega, zato što su kreditno ograničeni.

Samim tim retko se i odlučuju na kupovinu nekretnine, a i kada reše da se pozabave stambenim pitanjem uglavnom je reč o restrukturiranju imovine, kažu sagovornici Forbes Srbija.

Penzioneri najčešće prodaju veći stan i kupe manji
„Najčešći slučaj je zamena većeg stana manjim, odnosno prodaja ili ustupanje većeg porodičnog stana odrasloj deci, uz kupovinu manjeg stana u istom ili susednom naselju“, kaže Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida.rs.

Navodi da se kod jednog dela kupaca starijih od 65 godina primećuje da ne žele da menjaju sredinu.

Najčešće kupuju manje nekretnine u istom delu grada u kom su živeli poslednjih decenija. Na to se odlučuju jer se teško odriču svega na šta su navikli.

„Bitno im je da su im u blizini domovi zdravlja, pijaca, zatim prodavnice, apoteke…“, dodaje Mihajlović.

Garsonjere ili jednosobni stanovi
Što se tiče tipova nekretnina koje penzioneri biraju, dominiraju manji stanovi. Najčešće kupuju garsonjere, jednosobne i jednoiposobne stanove od 45 do 50 m2. Broj sprata i da li zgrada ima lift im je važno, a nekad i odlučujući faktori, dodaje ona.

Potom slede kuće ili vikendice, posebno u prigradskim opštinama Beograda. Raspituju se i za Zlatibor i Kopaonik. Sporadično i na Fruškoj gori, u Slankamenu, Banji Koviljači, Vrnjačkoj Banji, Sokobanji.

Kuće u manjim mestima biraju pretežno oni koji iz tih mesta potiču pa se tamo u starosti i presele.

Niži troškovi života, mirnije okruženje

Kada se odluče da kupe kuću u manjim mestima razlozi su pre svega praktične prirode. Najpre niži troškovi života, mirnije okruženje i povoljnije cene u odnosu na veće gradove.

Prema podacima sa sajta 4zida, u njihovim pretragama i upitima dominiraju nekretnine koje su odmah useljive, bez dodatnih ulaganja.

Kada je reč o budžetu, iznos koji mogu da izdvoje ne dolazi iz osnovnih prihoda – penzije, već ušteđevine ili prodaje prethodne nekretnine.

Najstariji traže odnos cene i funkcionalnosti, a ne luksuz ili investicioni potencijal.

Ograničena kreditna sposobnost
Penzioneri su specifična grupa kupaca na tržištu nekretnina i u najvećem broju slučajeva ne oslanjaju se na stambene kredite, dodaje.

Razlog je ograničena kreditna sposobnost. Banke retko odobravaju dugoročne stambene kredite starijim klijentima. A kada ih i odobre, uslovi su znatno restriktivniji, kraći rok otplate, veće učešće…

Zato u praksi penzionerima pomognu deca. Učestvuju u kupovini ili se nekretnina kupuje zajednički.
Povratnici iz inostranstva – više mogućnosti
Među onima koji se odlučuju da kupe nekretninu su i oni koji su radni vek proveli u inostranstvu.

Njihova kupovna moć je veća nego kod „domaćih“ penzionera. Takođe i cene u Srbiji su im povoljnije nego u zemljama u kojima su radili, dodaje Mihajlović.

Oni najčešće za kupovinu traže stanove ili kuće u Beogradu, Novom Sadu, ali i u manjim mestima gde su rođeni, naročito u centralnoj i zapadnoj Srbiji.

Agent za nekretnine Kaća Lazarević kaže da važan udeo na tržištu imaju oni koji su penziju zaradili u inostranstvu i žele da starost provedu u zemlji u kojoj su rođeni.

Oni hoće da kupe nekretninu za starost, a ako imaju više novca biraju Beograd na vodi. Oni koji raspolažu manjim sredstvima gledaju salonce u starijim zgradama.

Kako i gde kupuju penzioneri?
To je najčešće jednoiposoban ili dvosoban stan. Penzioneri inače, retko kupuju „od nule“ kao mlađi ljudi. I njeno iskustvo je da uglavnom prodaju veći stan i traže manji.

„Penzioneri su inače retki među kupcima. Ali, kada nam se jave da žele da prodaju veći stan i kupe manji oni tačno znaju šta hoće, dobro se razumeju i prate tržište i cene“, kaže Lazarević. „Uglavnom ne idu van grada i sredine u kojoj su godinama“.

Dešava se, kaže, katkad da imaju probleme sa decom jer ona očekuju da im ostave nekretninu, a ne da je prodaju.

Budući da je stambeni kredit gotovo nemoguće dobiti, uzimaju keš kredite kako bi uložili ili zanovili nameštaj, renovirali prostor i sl.

Simptom/Forbs Srbija

Beograd: Cene stanova rastu, sve više kreditnih kupaca

April 1, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Od februara prošle godine su najavljivani veliki studentski protesti za mart, da bi april i maj bili obeleženi vestima vezano za rat carinama između Amerike i drugih zemalja. U junu je nastupio 12-dnevni rat između Amerike i Irana. U tom periodu su bile aktuelne i blokade delova grada. Sada ovi događaji deluju da su u dalekoj prošlosti, ali je tržište ovim brojkama pokazalo koliko je otporno s obzirom na to da ovakvi događaji i vesti definitivno utiču da jedan deo kupaca odloži svoju odluku“, navodi Gazibara.

On podseća na brojke iz izveštaja Republičkog geodetskog zavoda koje pokazuju da je 768,5 miliona evra potrošeno na stanove. To predstavlja porast od oko 18 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Tada je bilo izdvojeno 651,9 miliona evra.

„Ovo je najveći iznos za četvrti kvartal od 2022. kada je oboren rekord za jedan kvartal sa više od 800 miliona evra. Nakon četvrtog kvartala 2022. je nastupila stagnacija tržišta dok nije započeo oporavak u 2025“, dodaje Gazibara.

Posebno se osvrće na rast učešća kupaca stanova na kredit.

„Oko 60% svih transakcija su za gotovinu dok su 40% bili kreditni kupci. Kreditni kupci nastavljaju da budu značajni učesnici na tržištu, ali je prosečni preostali iznos stambenog kredita po podacima koje objavljuje Udruženje banaka Srbije nešto viši od 40.000 evra. Ne treba pomešati porast broja kupaca koji koriste kredit sa porastom procentualnog učešća kredita u vrednosti stana“, napominje sagovornik Forbes Srbija.

Inače, starogradnja je u četvrtom kvartalu značajno nadmašila novogradnju sa 1.423 prodata stana u odnosu na 1.262.

Najviši iznos izdvojen za kvadrat stana u Beogradu u četvrtom kvartalu 2025. bio je 15.298 evra u opštini Savski venac. Kupac je za stan od 90 kvadrata izdvojio 1.376.602 evra.

Gazibara ukazuje da tržište pokazuje da je većina investitora u Beogradu i dalje spremna da odobri neki oblik popusta za plaćanje punog iznosa unapred.

Sagovornik Forbes Srbija naglašava da podatke treba posmatrati sa dozom rezerve jer RGZ ne registruje predugovore, već iskljucivo ugovore koji se potpisuju pred useljenje.

„Sa pravne strane gledano, konačni ugovori koji su navedeni jesu potpisani u trećem kvartalu, ali su se te transkacije tržišno gledano odigrale ranije, pa ne oslikavaju broj transkacija i cenu u realnom vremenskom roku. Korišćenje predugovora znači da su se kupac i prodavac dogovorili mnogo ranije nego što to zvaničan ugovor, koji se navodi u izveštaju RGZ, pokazuje. Zato broj transakcija i cena nisu odraz trenutne situacije na tržištu. Takođe, za neke od stanova su predugovori potpisani u četvrtom kvartalu ali se to u ovom izveštaju ne vidi“, objašnjava Gazibara.

Simptom/Forbes Srbija

CEO o cenama nekretnina: „Trenutno je na snazi tržište kupaca, a ne prodavaca“

August 29, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Da li će se cene nekretnina radikalno menjati i šta možemo predvideti u narednom periodu u vezi sa globalnom i lokalnom nestabilnošću.

Koji faktori danas najviše utiču na promene vrednosti nekretnina u Srbiji?
Osnovni postulat – odnos ponude i tražnje – jeste najveći faktor. Trenutno je smanjena tražnja kupaca, posebno onih koji kupuju nekretnine investiciono. Među onima kojima su nekretnine potrebne za stanovanje, potražnja je i dalje prisutna, ali investicione kupce, zbog geopolitičke i političke situacije u zemlji, odbija nestabilnost i mere da li je dobar trenutak za ulaganje.

Trenutno je tražnja fokusirana na nekretnine u ekonomičnom i standardnom rangu, dok se ekstremno skupe nekretnine prodaju u manjoj meri.

Kakve ključne promene u ponašanju kupaca primećujete u poslednjih godinu dana?
Kupci su danas mnogo informisaniji, prate situaciju na tržištu, studiozno ocenjuju kvalitet stanova i ne donose impulsivne odluke.

Ono što primećujemo da je oblikovalo ponašanje kupaca od početka godine jesu državne subvencije za mlade i mogućnost kreditiranja sa samo 1% učešća. To je u velikoj meri podstaklo potražnju za uknjiženim nekretninama (što je domen starogradnje) u cenovnom rangu do 120.000 evra, najviše u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, odnosno najvećim tržištima u Srbiji. U prestonici je bilo teško pronaći odgovarajuće nekretnine sa pomenutim limitom u ceni, dok je u Novom Sadu i Nišu postojala veća ponuda i kupci su je koristili.

Koji segment tržišta trenutno beleži veću potražnju – novogradnja ili starogradnja?
Od početka godine fokus kupaca bio je na starogradnji, jer samo uknjižene nekretnine dolaze u obzir za subvencije. Ipak, novogradnja je već godinama privlačnija mlađim kupcima zbog modernije gradnje, estetike i garažnih mesta, a nije značajno skuplja od starogradnje.

Važno je istaći da je trenutno na snazi tržište kupaca, a ne prodavaca – i to važi i za novogradnju i za starogradnju. Savet za prodavce je da prate tržište i preporuke agenata, jer se samo nekretnine koje imaju realnu tržišnu cenu relativno lako i brzo prodaju.

Kako su investitori novogradnje odreagovali na pad interesovanja?
Prilagodili su se, ali ne smanjenjem cena koje drže isti nivo ili blago rastu. Investitori nastoje da privuku kupce na druge načine – kroz popuste, fleksibilnije načine otplate i druge pogodnosti, kako bi olakšali odluku o kupovini.

Šta čini pojedine regione ili gradove privlačnijim za kupce i investitore?
Gde je ROI (Return on Investment) veći, to je region privlačniji kupcima. Ranije je bio popularan Zlatibor, a sada je ponuda tamo velika u odnosu na broj turista. Ako bismo rekli šta je danas najsigurnije za investicije, to bi svakako bio Beograd, zbog velikih mogućnosti za kratkoročno i dugoročno izdavanje.

Kako su tržišta sve povezanija sa srpskim, tražene su i investiciono profitabilne destinacije u regionu, kao i atraktivne svetske lokacije poput Emirata i Španije.

Postoje li lokacije koje bi mogle postati „novi centri“ potražnje, a da trenutno nisu u fokusu?
Beograd se stalno širi i definitivno će se pojavljivati novi centri za gradnju, kao što je to ranije bio slučaj sa Surčinom, Voždovcem i Mirijevom. Mladi danas sve više traže delove grada dalje od centra koji su povoljniji, mirniji i više odgovaraju porodičnom životu. Zbog toga očekujemo nastavak širenja gradnje i potražnje ka Rakovici, Ovči, Ledinama i drugim delovima grada.

Koje dugoročne tendencije očekujete za cene i potražnju u narednih 12–24 meseca?
Zbog državne i globalne situacije nemoguće je precizno prognozirati privredne aktivnosti koje direktno utiču na tržište nekretnina. Ipak, ne očekujemo nikakve ekstreme. U narednih godinu dana ne predviđamo ni pad, ni značajan rast, već konstantan trend.

Tržište će nastaviti da funkcioniše i fluktuira u stabilnim okvirima. Prodavci i investitori moraće da se prilagođavaju i postavljaju cene u skladu sa tržištem kako bi njihova ponuda ostala privlačna kupcima.

Simptom/Cityexpert

Rat RGZ sa javnom upravom i bankama: Ko neopravdano gura građane u trošak zbog lista nepokretnosti

August 8, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Ovim postupanjem oni ne samo da ne poštuju zakon nego i direktno maltretiraju građane. Pritom nanose im finansijsku štetu i guraju ih u birokratske lavirinte“, piše u njihovom saopštenju.

U RGZ-u tvrde da je čak 61 odsto građana, koji su tokom jula došli u službe katarstra, to uradilo isključivo zato što im je neka institucija tražila izvod. „RGZ je primio i veliki broj žalbi i pritužbi građana putem infocentra zbog ovakvog maltretiranja“.

Oni dalje kažu da poseban problem predstavljaju banke. I dalje traže da građani sami pribave i donesu izvod iz katastra, iako imaju pristup bazi RGZ putem elektronske komunikacije. U mnogim slučajevima odbijaju da priznaju čak i pravo građanima da izaberu da li će izvod pribaviti preko javnog beležnika, geodetske organizacije ili posrednika u prometu nepokretnosti. U RGZ upozoravaju da je to jasno propisano zakonom i Uredbom vlade.

Forbes Srbija istraživao je da li javna uprava i banke zaista nezakonito zahtevaju od građana da donesu izvod. Zbog čega to rade?

Šta kaže zakon
Iako se to u saopštenju ne precizira, ovaj problem je definisan Zakonom o opštem upravnom postupku, a preciznije i kasnije donetom Uredbom Vlade. Naime, zakon pripisuje da je dužnost ograna javne uprave da pribavlja podatke o kojima se vodi službena evidencija. Takođe, ako evidenciju vodi drugi organ, obavezan je da hitno zatraži podatke, a zamoljeni organ da besplatno ustupi podatke u roku od 15 dana. „Ako se traženi podaci mogu dobiti elektronskim putem zamoljeni organ ih dostavlja u najkraćem roku“.

Sa druge strane, u katastru kažu da građani nemaju obavezu da sami pribavljaju overen list nepokretnosti. I da po zakonu to ne sme niko da im traži – ni državni organi, ni ustanove, ni preduzeća, ni opštine, ni advokati, banke, pravna ili fizička lica sa javnim ovlašćenjima.

Ako, pak, građanin sam želi da dobije štampanu verziju izvoda iz katastra to može da pribavi preko notara, ovlašćenog geodete ili posrednika u prometu nekretnina i taj list koji oni izdaju ima istu pravnu snagu kao da je izdat u službi katastra.

Stručnjaci sa kojima je Forbes Srbija razgovarao kažu da je ovo delimično tačno. Oni objašnjavaju da po pomenutom Zakonu o opštem upravnom postupku organi javne uprave u najširem smislu tumačenja imaju zakonsku obavezu da sami pribavljaju izvod i ne bi smeli da traže da građani to rade.

Da li banke krše zakon
Ipak, na banke se ovaj zakon ne primenjuje jer one nisu organ javne uprave i nosioci javnih ovlašćenja. One, dakle, nisu u zakonskom prekršaju ukoliko izvod zahtevaju od građana.

Simptom/Forbs Srbija

Najskuplji stan u Srbiji prodat za 1,4 miliona evra

July 26, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Najskuplji kvadrat prodat je po ceni od 9.862 evra na lokaciji Beograd na vodi, saopštio je danas Republički geodetski zavod (RGZ)

Najskuplja kuća prodata je na teritoriji beogradske opštine Vračar za 2,2 miliona evra. Najskuplje garažno mesto u prvom kvartalu 2025. plaćeno je 66.000 evra na teritoriji beogradske opštine Savski venac.

Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji u prvom kvartalu 2025. godine iznosila je 1,7 milijardi evra. To je bilo 9,3 odsto više nego u isto vreme 2024. godine.

Broj kupoprodajnih ugovora iznosio je 28.705 dinara i bio je manji 2,4 odsto nego u isto vreme lane.

Najveći udeo „zauzimaju“ stanovi
Najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometovanih nepokretnosti zauzimala je prodaja stanova sa nešto više od milijarde evra, sa učešćem od 59 odsto od ukupno prometovane vrednosti.

Kako je precizirano, od 1,7 milijardi evra, 376,2 miliona evra došlo je sa delimično regulisanog tržišta.

Za kuće je izdvojeno 142,7 miliona evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 119,1 miliona evra (sedam odsto od ukupne vrednosti).

Za poslovne prostore izdvojeno je 76,8 miliona evra (četiri od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 55,6 miliona evra (tri odsto od ukupne vrednosti).

Iz RZS su naveli da je 11 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano putem kredita. To predstavlja povećanje od četiri procentna poena u odnosu na isti period prethodne godine.

Najviše su krediti korišćeni za kupovinu stanova. Pri tome je 25 odsto svih kupovina realizovano na ovaj način, što je 18 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

U prvom kvartalu broj kupoprodajnih ugovora je porastao u odnosu na isti period prošle godine u Nišu (24,2 odsto), Kragujevcu (2,9 odsto), Novom Sadu (1,3 odsto). U Beogradu se beleži smanjenje (1,6 odsto).

Za stanove je u Beogradu izdvojeno ukupno 536,9 miliona evra.

Kancelarija Javni beležnik Dragina Divac sa teritorije Drugog osnovnog suda u Beogradu dostavila je 425 kupoprodajnih ugovora u ukupnom obimu novčanih sredstava od 65,1 miliona evra.

To predstavlja najveći broj kupoprodajnih ugovora, što je ujedno bila i kancelarija sa najvećim obimom novčanih sredstava sklopljenih ugovora u prvom kvartalu 2025.

Kancelarija Javni beležnik Dragina Divac sa teritorije Drugog osnovnog suda u Beogradu je bila kancelarija sa najvećim obimom novčanih sredstava na delimično regulisanom tržištu nepokretnosti od oko 27,1 miliona evra.

To je ujedno bila i kancelarija sa najvećim brojem dostavljenih ugovora na delimično regulisanom tržištu nepokretnosti – 183 ugovora u prvom kvartalu 2025.

Simptom/Beta

U Srbiji najskuplji kvadratni metar stana u Beogradu na vodi – 9.125 evra

October 4, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

U Srbiji je na tržištu nekretnina u drugom kvartalu ove godine evidentirano 30.837 kupoprodajnih ugovora, 0,6 odsto više nego u isto vreme lane, a ukupan promet je iznosio 1,8 milijardi evra, što je bilo 8,2 odsto više nego na drugom kvartalu 2023. Kako je navedeno, od 1,8 milijardi evra, 446,4 miliona evra bilo je sa delimično regulisanog tržišta.

Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti činila je prodaja stanova (979,5 miliona evra), sa učešćem od 56 odsto od ukupno prometovane vrednosti.

10 odsto finansirano putem kredita
Za kuće je izdvojeno 150,2 miliona evra (devet odsto ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 147,2 miliona evra (osam odsto ukupne vrednosti), za poslovne prostore 77 miliona evra (četiri odsto ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 52,5 miliona evra (tri odsto ukupne vrednosti).

Kako je navedeno, 10 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što predstavlja povećanje od tri procentna poena u odnosu na prethodnu godinu. Najviše su kreditna sredstva korišćena za kupovinu stanova, pri čemu je 23 odsto svih kupovina realizovano na ovaj način, što je primetan rast u odnosu na 16,5 dsto iz istog perioda prošle godine, naveli su iz RGZ.

Dodaje se da je u drugom kvartalu ove godine, broj kupoprodajnih ugovora značajno porastao u odnosu na isti period prošle godine u Novom Sadu (22,5 odsto), Kragujevcu (22,9 odsto) i Nišu (15,6 odsto), dok je u Beogradu zabeležen blagi pad od 1,1 odsto. Za stanove je u Beogradu u drugom kvartalu ove godine izdvojeno ukupno 555,6 miliona evra.

Kancelarija Javni beležnik Mirjana Simović Aleksić, sa teritorije Osnovnog suda u Novom Sadu, u drugom kvartalu ove godine dostavila je najveći broj kupoprodajnih ugovora, ukupno 523, vrednih 49,7 miliona evra. Kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić, sa teritorije Prvog osnovnog suda u Beogradu, dostavila je ugovore sa najvećim obimom vrednosti od 69 miliona evra kroz 459 ugovora.

Kada je reč o delimično regulisanom tržištu nepokretnosti, Kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić, sa teritorije Prvog osnovnog suda u Beogradu, kancelarija je sa najvećim obimom novčanih sredstava od oko 35,1 miliona evra, a to je ujedno i kancelarija sa najvećim brojem dostavljenih ugovora na delimično regulisanom tržištu nepokretnosti – 239 ugovora u drugom kvartalu ove godine.

Izveštaj o stanju na tržištu nekretnina RGZ izrađuje se na osnovu podataka Registra cena nepokretnosti i predstavlja uvid u celokupno tržište nepokretnosti u Srbiji.

Simptom/Beta

Gde Rusi najviše kupuju stanove u Srbiji?

October 4, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ivana Štrbac, šefica Odeljenja za procenu nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda rekla je da u kupovini stanova i generalno u kupovini nepokretnosti u našoj zemlji prednjače ruski državljani i taj trend se nastavlja od prošle godine kada su ruski državljani počeli kupovati nepokretnosti.

“Dakle, u poslednja dva kvartala primetan je čak i porast broja ruskih državljana koji kupuju nepokretnosti za više od deset odsto. Međutim, novac, odnosno ukupna količina prometa je malo manja nego u istom periodu prošle godine, a u prva dva kvartala oni su investirali ukupno 85 miliona evra u nepokretnosti u Srbiji. Ono što je jako interesantno je da je njima posebno atraktivna lokacija, odnosno region Vojvodine, a tu se naročito ističu gradovi Novi Sad i Subotica gde veliki broj njih, čak polovina njih, odlučuje se za kupovinu nepokretnosti u regionu Vojvodine”, navela je i dodala:

“Beograd je svakako interesantan i tu se kupuje veliki broj stanova. Njiihova vrednost je jako veća, tako da polovina novca koje ruski državljani investiraju u nepokretnosti odlazi u grad Beograd. Najviše kupuju stanove, kuće i zatim garaže”.

Simptom/BlumbergAdria

# prodaja stanova