anksioznost

Papa Lav poziva na mir bez oružja

December 18, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Dok Crkva obeležava Svetski dan mira 1. januara, papa Lav XIV razmišlja o svetu obeleženom strahom, militarizacijom i pretnjom rata. U svojoj prvoj poruci za ovu proslavu, on se osvrće na ozbiljnost trenutka, predlažući viziju mira koji je „nenaoružan i razoružavajući“, opirući se nasilju ne silom već moralnom jasnoćom, dijalogom i obraćenjem srca.

„Mir vama!“ – pozdrav Vaskrslom Hristu – stoji u središtu poruke. Papa Lav XIV piše da ove reči „ne samo žele mir, već zaista donose trajnu transformaciju kod onih koji ga primaju“, potvrđujući da je hrišćanski mir aktivan i razarajući u svom odbijanju nasilja.

Strah kao valuta rata
Strah je tema u papinim razmišljanjima. On upozorava da kada društva izgube iz vida mir kao živu stvarnost, prihvataju narative u kojima rat deluje neizbežno, čak i neophodno.

„Ideja o odvraćajućoj moći vojne sile, posebno nuklearnog odvraćanja“, primećuje papa, „zasnovana je na iracionalnosti odnosa između naroda, izgrađenih ne na zakonu, pravdi i poverenju, već na strahu i dominaciji silom.“ On napominje da ovaj pristup ne donosi sigurnost, već učvršćuje nestabilnost i održava anksioznost.

Simptom/Vaticannews

Danska planira zabranu društvenih mreža za mlađe od 15 godina: Premijerka: „Oslobodili smo čudovište”

October 8, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Mete Frederiksen je iskoristila svoj govor u utorak na otvaranju Folketinga, danskog parlamenta, da objavi predlog, u kojem je rekla: „Oslobodili smo čudovište.“ Dodala je: „Nikada ranije toliko dece i mladih nije patilo od anksioznosti i depresije.“

Mnoga deca takođe imaju poteškoća sa čitanjem i koncentracijom, rekla je Frederiksen, dodajući da „na ekranima vide stvari koje nijedno dete ili mlada osoba ne bi trebalo da vide“.

Nije precizirala na koje društvene mreže će nove mere uticati, ali je rekla da će obuhvatiti „nekoliko“ platformi društvenih medija. Ona je rekla da će postojati opcija da roditelji daju dozvolu svojoj deci da koriste društvene mreže od 13. godine.

Ovo sledi primer Australije, koja uvodi zabranu platformi društvenih medija, uključujući Fejsbuk, Snepčet, TikTok i Jutjub, za mlađe od 16 godina, i Norveške, gde je premijer Jonas Gar Stere takođe rekao da će sprovesti strogu minimalnu starosnu granicu od 15 godina na društvenim mrežama, podižući je sa 13.

Simptom/The Guardian

Savet terapeuta ako ste zabrinuti zbog novca; Postaviti sebi „čudesno pitanje“ radi sledećeg poteza

July 17, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Razlika je između finansijskog stresa i finansijske anksioznosti, kaže Megan Mekoj, finansijski terapeut i profesor na Državnom univerzitetu u Kanzasu. Stres povezan sa novcem „je nešto opipljivo što ima kratkoročne posledice“, kaže ona. Pomislite: „Ako ne mogu da uzmem još jednu smenu ove nedelje, neću moći da otplatim kreditnu karticu.“

Finansijsku anksioznost je teže definisati.

„Finansijska anksioznost nema taj spoljašnji efekat. To je samo taj osećaj koji se nadvija“, nedavno je Mekoj rekla za CNBC Make It. „To je dvosmislen strah da će nešto poći po zlu ili da ne radite dovoljno dobro ili da nećete imati dovoljno u budućnosti.“

Da bi detaljnije objasnila zašto se ljudi mogu osećati ovako – i kako najbolje mogu ublažiti svoju anksioznost – Mekoj postavlja klijentima ono što naziva „čudesnim pitanjem“:
“Ako biste se sutra probudili i nekim čudom vaša finansijska anksioznost nestala, šta bi se desilo da se osećate drugačije?“

Odgovor ne bi trebalo da bude o broju na vašem bankovnom računu, kaže Mekoj. „Koji su tragovi? Šta je drugačije u vašem životu što vas tera da se osećate kao da se čudo dogodilo?“

Simptom/CNBC

Kako se izboriti sa anksioznosću

March 16, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Anksioznost je često iscrpljujuća, ali postoje načini da pronađete put ka smirenosti i povratite kontrolu. Pozitivne rečenice (afirmacije) su jednostavan, ali moćan alat koji može biti od pomoći da preusmerite misli ka pozitivnosti i samopouzdanju.

Šta su afirmacije i kako pomažu kada se pojavi anksioznost
Afirmacije su kratke, pozitivne rečenice osmišljene da oslabe negativne misli, zamenjujući ih osećajem samopouzdanja i smirenosti. Kada nama ovlada anksioznost, ponavljanje umirujuće afirmacije može stvoriti trenutak spokoja i pomoći nam da napravimo pauzu od zabrinjavajućih misli. Na primer, rečenica poput „Kontrolišem svoj mir“ direktno se suprotstavlja osećaju bespomoćnosti, koji često prati anksioznost.

Ove fraze mogu biti opšteg karaktera, poput „Zaslužujem dobre stvari“, ili specifične baš za anksioznost, poput „Smiren/a sam iako me brine neizvesnost.“ Redovnim ponavljanjem afirmacija, počinjete da internalizujete njihovu pozitivnost i razvijate jači osećaj samopouzdanja.

Afirmacije ne služe za poricanje stvarnosti teških osećanja ili situacija. Umesto toga, one nas osnažuju da se suočimo sa izazovima jačeg i pozitivnijeg pogleda na sebe i svet oko vas. To je prilika da se podsetimo svoje unutrašnje snage i sposobnosti, čak i kada anksioznost pokuša da nas uveri u suprotno.

Pozitivne misli naspram afirmacija: Koje su sličnosti, a koje razlike
Iako se pozitivne misli i afirmacije čine sličnim, one imaju različite uloge u uticaju na vaše mentalno stanje. Pozitivne misli su spontani odgovori na prijatne situacije. Na primer, kada dobijete kompliment, možda ćete pomisliti: „Cenjen/a sam,“ što automatski donosi radost.

Afirmacije su svesno osmišljene izjave koje ponavljate kako biste promenili svoje misaone obrasce i izgradili pozitivnost. Na primer, rečenica poput „Sposoban/na sam da se suočim s izazovima“ može vam pomoći da razvijete veru u sebe čak i kada osećate anksioznost.

Dok pozitivne misli zavise od spoljašnjih situacija, afirmacije su proaktivne i u potpunosti pod našom kontrolom. Redovno ponavljanje afirmacija poput „Smiren/a sam i sabran/a“ pomaže nam da preusmerimo fokus sa anksioznih misli na mirnije i pozitivnije stanje uma.

10 afirmacija koje mogu trenutno pomoći da se savlada anksioznost
Dobr je uz sebe imati zapisan set afirmacija u situacijama kada osećamo da nas anksioznost preplavljuje. Ključ uspeha afirmacija leži u njihovom ponavljanju i verovanju u njihovu poruku. Redovnim ponavljanjem, afirmacije postaju deo našeg misaonog procesa i pomažu nam da polako postanemo otporni na anksioznost, kao i da joj se suprotstavimo.

Evo nekih koje će sigurno biti od pomoći:

Siguran/a sam i kontrolišem situaciju
Ovo sam već prebrodio/la i mogu ponovo
I ovo će proći
Jak/a sam i otporan/na
Verujem sebi da mogu da se nosim sa ovim
Sposoban/na sam i kompetentan/na
Živim život dan po dan
Udišem mir, izdišem brigu
Ovo osećanje je samo privremeno
Voljen/a sam i prihvaćen/a takav/va kakav/va jesam.
10 afirmacija za dugoročnu otpornost na anksioznost
Pored trenutne utehe, dugotrajna kontrola anksioznost znači izgradnju mentalne otpornosti. Evo afirmacija koje nam mogu pomoći da razvijemo osećaj samosaosećanja i dugoročnu emocionalnu stabilnost.

Uključite ih u svoju dnevnu rutinu kako biste postepeno transformisali svoje misaone obrasce i smanjili simptome anksioznosti. Evo predloga:

Dovoljan/na sam takav/va kakav/va jesam
Volim sebe i prihvatam se u potpunosti
Opraštam sebi i puštam prošlost
Slobodan/na sam od prošlosti i prihvatam sadašnjost
Radim najbolje što mogu, i to je dovoljno
Oslobađam se straha i dočekujem mir
Gde god da idem, dobro sam
Mogu da se nosim sa svime što dolazi
Siguran/a sam i zaštićen/a
Verujem putovanju svog života.

Ove afirmacije, zajedno sa praksama poput vođenog disanja ili meditacije, mogu postati važno, pa i osnovni alati za upravljanje anksioznošću. Što ih više praktikujete, veći će biti njihov pozitivan uticaj na vaše mentalno zdravlje i svakodnevni život.

Simptom/Eklinka

Šta je mizofonija i da li je povezana sa anksioznošću i depresijom

March 10, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Istraživanja sprovedena širom Evrope sugerišu da stanje mizofonije „deli gene“ sa anksioznošću, depresijom i posttraumatskim sindromom (PTSP).

Psihijatar sa Univerziteta u Amsterdamu Dirk Smit i njegove kolege analizirali su genetske podatke iz Konzorcijuma za psihijatrijsku genomiku, potom “UK Biobank” i “23andMe” baza podataka, i otkrili da ljudi koji su prijavili da imaju mizofoniju, imaju veću verovatnoću da imaju genetsku sliku kao i ljudi sa psihijatrijskim poremećajima, i obolelima od tinitusa i PTSP-a.

„Nalazi bi mogli da ukažu na zajedničku neurobiološku postavku, a to bi moglo da sugeriše da bi se tehnike lečenja koje se koriste za PTSP takođe mogle koristiti za mizofoniju“, navode istraživači u svom radu.

To ne znači da mizofonija i ova druga stanja moraju nužno imati zajedničke mehanizme, već da neki od genetskih faktora rizika mogu biti slični.

Jedno prethodno istraživanje je pokazalo da ljudi koji imaju mizofoniju imaju i veću verovatnoću da pate od stanja kao što su čest osećaj zabrinutosti, krivice, usamljenosti ali i od neuroza.

Reakcije na zvuk kreću se od iritacije i ljutnje, do uznemirenosti koja ozbiljno ometa svakodnevni život.

S druge strane, pokazalo se da ljudi sa poremećajem autističnog spektra (ASD) ređe pate od mizofonije, što je neočekivano jer osobe sa autiskičnim spektrom poremećaja imaju smanjenu toleranciju na zvukove.

„Naši rezultati sugerišu da su mizofonija i ASD relativno nezavisni poremećaji u pogledu genetičkim varijacija. To otvara mogućnost da razmatramo i druge oblike mizofonije, koji su uglavnom vođeni besom ili drugim negativnim izražavanjem emocija”, pišu istraživači u svom radu.

Inače, zvuci-okidači zavise od određenih osobina ličnosti.Smit i kolege upozoravaju da su njihovi podaci uglavnom zasnovani na istraživanjima u okviru evropskih populacija, tako da se iste veze možda ne bi pojavile u drugim narodima.

Ipak, studija je pružila naznake o tome gde bi dalja istraživanja mogla da se fokusiraju na pronalaženje biološkog mehanizma koji stoji iza mizofonije.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Frontiers in Neuroscience.

Simptom/RTS

Psihološkinja objasnila zašto su deca modernog doba anksiozna

October 18, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Kako piše Psychology Today, psihoterapeutkinja Ejmi Morin navodi šest ključnih razloga zašto su današnja deca sklonija anksioznosti i daje smernice roditeljima da smanje stres kod dece.

Deca pod stalnim pritiskom da budu savršena
Današnji sistem obrazovanja vrši ogroman pritisak na decu, zahtevajući od njih da se ističu u školi, sportu i društvenim aktivnostima.

Deca su od malih nogu u atmosferi takmičenja gde su često podstaknuta da „postignu veliko”. Umesto radosti učenja, često se suočavaju sa anksioznošću i strahom od neuspeha.

Stres roditelja se preliva i na decu
Deca osećaju stres svojih roditelja i apsorbuju njihovu emocionalnu tenziju.

Roditelji često nisu svesni kako njihov stres može uticati na njihovu decu – od nedostatka nežnosti i razumevanja do problema u ponašanju i smanjenog samopoštovanja kod mališana.

Ekrani na svakom koraku
Vreme provedeno na mobilnim telefonima i društvenim mrežama može negativno da utiče na decu.

Osim što im remete san, društvene mreže često prikazuju idealizovane verzije života, što može dovesti do stalnog poređenja i nerealnih očekivanja među mladima.

Uticaj medija na anksioznost
Internet i mediji omogućavaju deci da od malih nogu steknu uvid u globalna pitanja. Ova povećana svest može dovesti do toga da se neki osećaju nemoćno i nesigurno u budućnost.

Zauzet raspored i nedostatak slobodnog vremena
Današnja deca imaju rasporede ispunjene vannastavnim aktivnostima.

Iako su ove aktivnosti korisne, gust raspored često dovodi do sagorevanja jer deca nemaju dovoljno slobodnog vremena za igru i opuštanje, što je ključno za njihovo mentalno zdravlje.

Preterana zaštita roditelja
Deca treba da istražuju svet bez stalne roditeljske kontrole. Kada roditelji previše usmeravaju svaki korak svog deteta, ono postaje nesamostalno i uznemireno.

Deca treba da se osećaju samodovoljnom kako bi razvila svoje veštine i otkrila sopstvene sposobnosti, prenosi Index.hr.

Kako smanjiti anksioznost kod dece?
Roditelji treba da rade na sopstvenim mehanizmima za suočavanje sa stresom kako bi izbegli prenošenje tog stresa na svoju decu.

To što manje kontrolišete i dajete deci mogućnosti da donose sopstvene odluke takođe može biti od pomoći. Ako je potrebno, savetovanje sa psihologom može pomoći detetu da bolje razume i kontroliše svoje emocije.

Simptom/N1

Kako prepoznati sajberhondriju od koje pati sve više ljudi

October 8, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Razlike između sajberhondrije i hipohondrije
Hipohondrija je anksiozni poremećaj čije su osnovne odlike strah i verovanje osobe da je obolela od ozbiljnog telesnog oboljenja. Sličnost je u tome što u oba slučaja postoji prekomerna zabrinutost za telesno zdravlje.

Međutim, sajberhondriju karakteriše ekscesivna upotreba interneta sa upornim i često nekontrolisanim pretragama informacija u vezi zdravlja čiji sadržaji potom izazivaju stres, uznemirenje i anksioznost.

Očigledno, sajberhondrija je vezana za nove tehnologije, pa se često označava kao bolest modernog doba, piše Stetoskop.info.

Uzroci sajberhondrije
Uzroci sajberhondrije nisu do kraja jasni, ali opšta sklonost ka brizi, hronični stres, iskustva sa bolestima (bilo lična ili člana porodice), već prisutna anksiozna ili depresivna stanja, jesu najčešći faktori koji povećavaju sklonost za razvoj sajberhondrije.

Sa druge strane, laka dostupnost medicinskih informacija na internetu, ušteda vremena i novca zbog neodlaska kod lekara, privatnost i potreba za instant odgovorima podstiču pretraživanje interneta.

Kako prekomerno pretraživanje simptoma na internetu utiče na mentalno zdravlje?
Veliki broj osoba koristi zdravstvene informacije sa interneta na adekvatan način. One nekada mogu pomoći da se identifikuje problem, pomoću njih se možemo informisati o načinu tretmana ili kome je potrebno obratiti se za pomoć.

Najčešće dobra informisanost dovodi do realnog sagledavanja problema i olakšanja, odnosno redukcije anksioznosti u vezi sa zdravstvenim smetnjama.

Kod drugih, medicinske informacije dobijene putem interneta mogu izazvati potpuno suprotan efekat. One ih mogu zbuniti, uplašiti i uznemiriti jer saznanja o bolestima i simptomima mogu biti pogrešno protumačena.

Na taj način može nastati uverenje da osoba ima ozbiljan zdravstveni problem, što pojačava anksioznost u vezi sa zdravljem. Pretrage se nastavljaju, a anksioznost eskalira dovodeći do narušavanja mentalnog zdravlja, opšte funkcionalnosti i kvaliteta života.

Uticaj sajberhondrije na postavljanje prave dijagnoze
Iako su, bar u početku, pretrage interneta motivisane bezazlenim telesnim simptomima, senzacijama ili promenama na telu, kao što su blaga glavobolja, osećaj težine u želudcu, zujanje u ušima ili promena na koži, ishodi pretraga su obično drastični.

Kod ovih osoba se stvara uverenje da boluju od ozbiljne i teške bolesti sa lošom prognozom, što bitno odstupa od objektivnog stanja.

Sadržaji na internetu često mogu biti nepouzdani, nestručni, pa i netačni, ili su pisani u senzacionalističkom stilu radi privlačenja pažnje. Forumi i socijalne mreže gde laici iznose navodna zastrašujuća iskustva dodatno pogoršavaju situaciju.

Na taj način se dešava da informisanje oko bezazlenih tegoba kod nekih osoba eksalira u neosnovan, ali vrlo intenzivan strah, najčešće u vezi neke opasne bolesti. Primer može biti simptom u vidu blage glavobolje gde se nakon upornih pretraga i narastanja anksioznosti zaključuje da bi taj simptom mogao biti znak maligne bolesti, upozorava Stetoskop.info.

Postavljanje dijagnoze od strane laika na osnovu pogrešno protumačenih ili netačnih informacija sa interneta ili, još gore, pokušaji samolečenja – predstavljaju ozbiljan problem. Lekarima je otežan rad jer pacijenti dolaze sa predubeđenjem da imaju neku bolest i traže potvrdu i tretman umesto pregleda i utvrđivanja faktičkog stanja.

Pokušaji razuveravanja mogu biti zahtevni i troše vreme lekara koje bi moglo biti posvećeno drugim pacijentima. Nisu retke ni promene lekara zbog nepoverenja i sumnji u vezi njihove kompetentnosti kao i neosnovano izlaganje brojnim dijagnostičkim procedurama. Sve ovo govori o opterećenju zdravstvenog sistema uopšte.

Povezanost sajberhondrije i zavisnosti od tehnologija
Razvijena sajberhondrija se manifestuje smenom opsesivnih pretraga interneta u potrazi za objašnjenjem simptoma i strahom od bolesti koji generišu sadržaji pretraga. Vreme provedeno u pretragama interneta se može meriti satima, što za posledicu ima zapostavljanje drugih aktivnosti.

Navedena ispoljavanja imaju elemente zavisničkog ponašanja, pre svega u vidu prisile da se pretrage interneta započnu i otežane kontrole vremena provedenog u pretraživanju i čitanju sadržaja. Ekscesivna upotreba interneta na račun drugih aktivnosti govori u prilog veze između sajberhondrije i zavisnosti ili problematične upotrebe interneta.

Ko je podložan sajberhondriji?
To su, pre svega, osobe koje već imaju neki vid anksioznosti, posebno ako je tema te anksioznosti prekomerna briga oko zdravlja, bolesti, telesnih simptoma i senzacija.

Na prvom mestu tu je zdravstvena anksioznost ali i brojna druga anksiozna stanja koja su u vezi sa hipohondričnim ponašanjima. Navedena stanja zbog svoje prirode predisponiraju ove osobe za razvoj sajberhondrije.

Nemogućnost tolerancije neizvesnosti, čak i kod bezazlenih telesnih tegoba, stvara potrebu za proveravanjem zdravstvenog stanja. Informacije dobijene putem interneta odnosno saznanja o bolestima i simptomima mogu biti pogrešno protumačena stvarajući uverenje da osoba ima ozbiljan zdravstveni problem, podseća Stetoskop.info.

Kako da se pacijent kontroliše?
Potrebno je ukazati na neproduktivnost takvog ponašanja. Pokušaji da se anksioznost ublaži čitanjem medicinskih informacija o simptomima upravo dovodi do suprotnog efekta, odnosno intenziviranja anksioznosti. Treba im skrenuti pažnju da informacije na internetu mogu biti netačne i da se često tendenciozno plasiraju sadržaji koji plaše zbog privlačenja pažnje.

Kontrola potrebe da se započnu pretrage radi objašnjenja simptoma može biti olakšana savladavanjem i primenom vežbi relaksacije, kao što su vežbe dubokog disanja i progresivna mišićna relaksacija.

Potrebno je preispitati pogrešna uverenja ovih osoba o zdravlju i bolesti koja se obično zasnivaju na katastrofiranju. Modifikacija netačnih i usvajanje novih i ispravnih uverenja kroz proces kognitivne restrukturacije olakšava kontrolu obrazaca ponašanja tipičnih za sajberhondriju.

Kako da se oslobodite anksioznosti? Psiholog otkriva da su samo dve stvari dovoljne

September 4, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Gotovo svi ljudi su anksiozni u određenim situacijama i u kontaktu sa određenim ljudima. Normalna uznemirenost nas motiviše i pomaže nam da se prilagodimo, podstiče razmišljanje, planiranje i oprez, dok se patološka anksioznost javlja iako ne postoji opasna ili preteća situacija. O razlikama među njima, kao i razlici između straha i anksioznosti, ali i tome kako na kraju da pomognete sebi, govori Marija Benin klinički psiholog i psihoterapeut.

Strah i anksioznost

Simptomi anksioznosti identični su simptomima straha, pa otuda potiče često izjednačavanje straha i anksioznosti. Osnovna razlika među njima je u postojanju realne opasnosti kod straha i iščekivanju nekog negativnog ishoda kod anksioznosti, gde nema realne opsanosti.

– Na primer, na ulici smo i primetimo da juri ka nama automobil i da postoji realna mogućnost da nas udari. U ovoj situaciji je čak i poželjno da osetimo strah koji će nas upozoriti da treba da preduzmemo nešto, da se što pre sklonimo. Međutim, ako smo na ulici i nema realne opasnosti, ali mi iščekujemo da će nam se nešto loše desiti, onda govorimo o anksioznosti – objašnjava naša sagovornica.

Gotovo svi ljudi su anksiozni u određenim situacijama i u kontaktu sa određenim ljudima. Većina studenata biće anksiozno kada polaže važan ispit, mnogi ljudi biće u određenoj meri anksiozni kada idu na prvi razgovor za posao, kada imaju bitan javni nastup i slično.

Anksioznost nije uvek štetna i nepoželjna

Normalna anksioznost nas motiviše i pomaže nam da se prilagodimo, podstiče razmišljanje, planiranje i oprez, i sprečava ponovna izlaganja neprijatnim i bolnim situacijama. Ovakva anksioznost je pod kontrolom pojedinca.

– Patološka anksioznost javlja se iako ne postoji opasna ili preteća situacija, ometa funkcionisanje osobe i javlja se neadekvatno mišljenje i ponašanje. Patološka anksioznost nije pod kontrolom osobe.

Intenzitet anksioznosti i trajanje variraju od pojedinca do pojedinca, i u zavisnosti od situacije. Svi simptomi koji se javljaju kada smo anksiozni imaju za cilj da nas zaštite od opasnosti, a pošto realne opasnosti nema, oni nemaju nikakvu funkciju. Ovi simptomi nisu opasni već samo jako neprijatni.

Kako pomoći sebi kada smo anksiozni

1. Fizički se smiriti

Prva stvar koju bi trebalo da uradite je da se fizički smirite.

– Pokušajte za početak da skrenete misli sa svojih simptoma i umirite ubrzano disanje uz pomoć jednostavnih vežbi pravilnog disanja – nekoliko sekundi neka traje udah i nekoliko sekundi izdah i to ponovite nekoliko puta – savetuje psiholog.

2. Psihički se smiriti

Nakon što ste se fizički umirili, biće vam lakše da započnete sa racionalnim razmišljanjem: “Ne mogu da umrem od anksioznosti, ona je samo jako, jako neprijatna, ali ne i nepodnošljiva! Ne moram da sprečim anksioznost i ne mora da prestane ovog trenutka!” Jednostavno, pustite da prođe.

– Koliko puta ste do sada “preživeli napad anksioznosti”? Zašto mislite da ne bi mogli i sada? To su pitanja koja vam mogu pomoći, za razliku od onih koja počinju sa “Šta ako…?” To su pitanja koja vas vode u anksioznost, jer imaju za cilj da izlistaju sve “strašne” stvari koje vam se mogu desiti – nagalašava naša sagovornica.

Osobama koje su anksiozne, preporučuje se da nauče tehnike relaksacije, joga ili meditacija. Mogu pomoći i brojne knjige za samopomoć ili grupe samopomoći koje okupljaju osobe sa sličnim tegobama. Ukoliko vam ovo ne pomogne, preporuka je da se obratite psihologu, psihoterapeutu ili psihijatru.

Kurir

# anksioznost