Istaknuti srpski dramski pisac kaže za portal “Simptom” da RTS kao “kuća svih nas” nikako ne sme da dozvoli da bude “Vučićeva gostinska soba”, u šta je, navodi, sebe pretvorio poslednjih 13 godina.

“To što taj koji tako dolazi na našu medijsku kuću i koristi oprobani ‘gebelsovski model’ da najviše grdi upravo one koji su mu najveće sluge, pa je on tobože nezadovoljan radom RTS-a i kako je tretiran itd., to nije za komentarisanje. Vi imate situaciju koja traje pet meseci sa svim studentskim protestima i više stotina hiljada ljudi na ulicama Srbije, i u isto vreme karikaturalne snimke ljudi zaposlenih na RTS-u koji gledaju šta im se pred kućom dešava preko neke druge televizije!?” istakao je Kovačević, pitajući se “zar je normalno da trujete Srbiju već 13 godina, a da vam ni ne padne na pamet da je dosta (više)?”

Na konstataciju da javni medijski servis ipak nije oličenje medijskih nesloboda kako to mnogi zameraju i na vrhu medijskih zala kakva su, po mišljenju kritičke javnosti, npr. Pink ili Informer, Kovačević primećuje da je to delimično tačno “jer je vrh zauzet od ličnih prijatelja predsednika, upravo zahvaljujući vladarskoj milosti pa su se podobijale nacionalne frekvencije i televizije”… ali iznova skreće pažnju na značaj nacionalnog emitera:

“Nije RTS samo informativni program već u suštinskom smislu stub i nosač nacionalne kulture. Nekada je samo 3% programa bio informativni program; RTS je i dokumentarni program; i školski; i obrazovni; i muzički, klasični, zabavni i narodni; i sportski program. Nekada su akademici bili u RTS-u. Ne znam šta misle gospoda (Dragan) Bujošević i (Nenad) Lj. Stefanović? Pa nećemo ih valjda tako okoštale kao mumije iznositi odatle? Zar nije bolje da prepustimo da to vodi neko kompetentniji, ko će biti bolji, ali i skloniji demokratiji, istini, pravdi?” zapitao je Kovačević.

PORFIRIJE DA NE BUDE SLUGA JEDNE PARTIJE I “NE TUŽAKA SVOJU DECU” STRANCU

Na temu odlaska patrijarha Porfirija u Moskvu i tamo izrečenog stava da je u Srbiji na delu “obojena revolucija”, Kovačević kaže da bi Porfirije trebalo da bude svestan da na patrijaršijskom tronu može da ostane još minimum nekoliko decenija te da će, “ako ima nameru da bude sluga jedne partije, biti okružen sa velikim i zasluženim nepoštovanjem, prezirom i mržnjom, koje treba trpeti veoma dugo”.

“On ne sme da bude ‘partijarh’ nego patrijarh. Sve u svemu, razočaran sam onim što sam čuo u Moskvi i onim ‘tužakanjem’ svoje dece strancu. Hoćete li mi reći da su deca i studenti koji hodaju na svom putu sa krstom i Hristovim zastavama, a da oko sebe šire samo ljubav i pritom ne propuste nijednu crkvu da u nju uđu, ‘obojeni revolucionari’?” začuđen je sagovornik portala.

IZBORI DA BUDU SLOBODNI; GLAS NARODA GLAS BOGA, U SUPROTNOM JE GLAS ĐAVOLA

Upitan za mišljenje o izlasku udruženog antirežimskog fronta na lokalne izbore u Zaječaru i Kosjeriću 8. juna (u Kosjeriću upravo tamošnji studenti to traže od opozicije!), Kovačević kaže da tu ideju načelno podržava ali pod uslovom da se izvrše, kako kaže, određene predradnje.

“Da, dobro je to osmišljeno i treba svi zajedno da izađu, udružena opozicija, studenti, njihovi predstavnici… Međutim, suština je u tome da se neke stvari moraju razrešiti i da u ovoj zemlji izbori konačno budu izbori. Da bi to tako bilo, ne sme da bude funkcionerske kampanje, pritisaka na birače, nedozvoljenih, autobusima dovezenih birača sa fiktivnim prebivalištem iz drugih mesta ili Republike Srpske, kakve smo gledali na prethodnim lokalnim izborima itd. Režim naširoko zloupotrebljava izborni proces. Stoga se i traži da se aktiviraju institucije i spreči izborni inženjering”, ističe Siniša Kovačević, uz napomenu da je valjda suština da izbori odslikavaju glas naroda i budu slobodni:

“Vox populi vox dei, tj. glas naroda je glas Boga, u suprotnom je glas đavola!” zaključuje on.

Siniša Kovačević bio je do prošle godine funkcioner i potpredsednik Narodne stranke, kao i narodni poslanik. Ostavkom Vuka Jeremića sa njenog čela povukao se iz političke/stranačke javnosti.

Simptom/M. M.