Zvanično je bilo zabeleženo oko 20 centimetara snega u Beogradu, a najviše, gotovo 40 centimetara, u Sremskoj Mitrovici.

U mnogim nizijskim krajevima Srbije većeg snežnog pokrivača nije bilo više od godinu dana.

Ako posmatramo podatke za čitavu prethodnu godinu, brzo možemo da uvidimo koliko je u mnogim gradovima Srbije tokom 2025. izostalo snega.

Naime, najviši snežni pokrivač tokom cele 2025. u Beogradu zabeležen je bio još 1. januara prošle godine, kada je bilo samo tri centimetra snega. A ukupan broj dana sa ikakvim snežnim pokrivačem je bio tek devet tokom čitave godine.

Poređenja radi, kako pokazuju istorijski podaci, nekada je u Beogradu normala bila preko 40 dana sa snežnim pokrivačem u toku godine.

Sneg je na sličan način prošle godine bio izostao i u drugim gradovima. U Kragujevcu je najviši zabeleženi snežni pokrivač takođe bio tri centimetra, a u Novom Sadu samo dva. U Nišu, gde februara 2025. jeste bilo palo 10 centimetara snega, svejedno je broj dana sa snežnim pokrivačem bio daleko ispod proseka: bilo ih je samo 13 tokom 2025. godine, u odnosu na normalu koja je nekada takođe bila preko 40.

Problem najvećim delom nije u snežnim padavinama. Kako pokazuju zvanični podaci, broj dana sa snežnim padavinama nije bio toliko ispod proseka – stvar je u tome što sneg jeste padao, ali se nije zadržavao.

Nedostatak zimske hladnoće u Srbiji pretvorio je “zimske čarolije” u retku pojavu.

Da li u Srbiji snežni pokrivač odlazi u istoriju?
Sezone bez snega nisu istorijski nezabeležene – primera radi, zime 1949/50, 1959/60. ili 1970/71. bile su siromašne snegom čak i po našim današnjim merilima. Ali u poslednjih 75 godina nikada nismo imali ovako dugačak niz godina bez izrazito snežne zime.

Šta kažu podaci? Sredinom 20. veka, to jest u proseku za period od 1961. do 1990. godine, Beograd je imao oko 43 dana sa snežnim pokrivačem u toku jedne godine. Sličan broj dana sa snežnim pokrivačem imali su i drugi gradovi u Srbiji: Novi Sad (38), Niš (45) i Kragujevac (prosečno 39,5 dana sa snežnim pokrivačem u toku godine).

Međutim, poslednjih godina ovaj nekadašnji „prosek” postao je gotovo nezabeležena pojava. Beograd nije dostigao svoju nekadašnju normalu od davne 2012. godine. A o drastičnom prevazilaženju proseka nema ni govora – iako je i to nekada bila povremena realnost u prestonici.

Meteorološke arhive nam govore o izrazito snežnim godinama kao što su 1947, 1958, 1962, 1969, kada je u Beogradu ukupno više od dva meseca bilo snežnog pokrivača. Poslednja takva godina bila je davna 1993, kada je snežni pokrivač bio zabeležen tokom 72 dana.

Zime sve toplije
U poslednjih nekoliko decenija, usled klimatskih promena, prosečna temperatura u Srbiji porasla je za oko 1,8 stepeni Celzijusa.

Ova naizgled mala promena u prosečnoj temperaturi zapravo utiče na mnoge druge meteorološke veličine – a među njima i na broj tzv. mraznih dana (kada temperatura u toku dana padne ispod nula stepeni) i ledenih dana (kada temperatura u toku dana ne pređe nula stepeni).

Zvanični podaci pokazuju kako je broj mraznih dana, koji su neophodni za opstanak snega, opao poslednjih godina u odnosu na nekadašnju normalu.

Ali nije stvar samo u opstanku snežnog pokrivača. U promenjenoj klimi, poremećen je i režim padavina.

Nije problem u padanju, već u zadržavanju
Kada se govori o promeni režima snežnih padavina možda je prosečnom čoveku intuitivno da u klimi koja se zagreva bude i manje snežnih padavina, međutim, stvarnost može biti upravo suprotna.

Naime, za formiranje svakog oblaka, neophodan uslov je da se u vazduhu nalazi dovoljna količina vodene pare, kako bi se formirale čestice od kojih je oblak sačinjen, kao što su kapljice vode ili kristalići leda.

Takođe je poznato da je topliji vazduh u stanju da u sebi sadrži više vodene pare od hladnog. Pravilo glasi da svako zagrevanje vazduha za jedan stepen Celzijusa dovodi do toga da taj vazduh može približno da sadrži sedam odsto više vodene pare.

Ovo praktično znači da, zbog klimatskih promena, vazduh u Srbiji već sada u proseku može da sadrži desetak posto više vodene pare nego nekada, a samim tim i povoljnije uslove za formiranje padavinskih oblaka.

Zbog toga se tokom zime događa naizgled paradoksalna situacija: da u toplijoj atmosferi imamo više intenzivnih padavina snega.

Ovaj scenario je već predviđen i u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, u kojem se navodi: “Povećanje intenzivnih padavina u toku hladnog dela godine može prouzrokovati veće snežne padavine, ali se zbog povećanja temperature broj dana sa mogućim zadržavanjem snega (mrazni i ledeni dani) znatno smanjuje”.

Zašto je važan snežni pokrivač?
Snežni pokrivač igra značajnu ulogu u klimatskom sistemu. Sneg doprinosti ravnoteži energetskog budžeta Zemlje, jer reflektuje oko 80 do 90 odsto Sunčeve energije nazad u svemir i na taj način pomaže u regulisanju razmene toplote između Zemljine površine i atmosfere, čime hladi planetu.

Osim što utiče na hlađenje atmosfere, snežni pokrivač pomaže i u održavanju toplote tla, tako što zadržava toplotu u zemlji i sprečava isparavanje vlage sa zemlje u atmosferu. Na taj način, zemljište i organizmi mogu biti zaštićeni od promena temperature vazduha iznad.

Formiranje i topljenje snežnog pokrivača takođe utiče i na godišnji hidrološki ciklus. Zimska akumulacija snega, kao i njegovo postepeno topljenje jasno utiču na to koliko će vode i u kom periodu godine biti u rečnim koritima, ali i u površinskom sloju zemljišta.

Simptom/Newsmax