Ubeđeni ste da patite od sezonskog afektivnog poremećaja (tužni ste)? Nemojte biti tako brzi, kaže Kari Leibovitz, stručnjak za zimsku psihologiju i autor knjige Kako prezimiti: iskoristiti svoj način razmišljanja da napredujete u hladnim, mračnim ili teškim vremenima. „Tuga je podtip kliničke depresije, a dijagnoza se oslanja na ispunjavanje kriterijuma za to“, objašnjava ona. „Pored toga, ljudi se dele u dve kategorije: one koji se bolje osećaju zimi i one sa lošijim raspoloženjem kao odgovor na nedostatak dnevne svetlosti.
Ima i onih koji imaju sasvim normalan, zdrav odgovor na promenu dnevnog svetla ali ne gledaju na to tako.

Leibovitz tvrdi da je osećaj umora i manje društvenosti normalan odgovor na „10-časovnu razliku u količini dnevne svetlosti između letnjeg solsticija i zimskog solsticija – ipak ljudi imaju to očekivanje da će imati istu energiju, istu energiju interesovanja, istu produktivnost tokom cele godine”. Ona se zalaže za prilagođavanje „vašeg tela i uma koji vam govore da usporite, više se odmarate, družite se na jednostavan način“.

Nežno se družite

„Zimi radim više niskoenergetskih okupljanja – pozvaću prijatelje da pogledaju film ili ako pravim veliki lonac čorbe, lako ga je napraviti za nekoliko ljudi“, kaže Lajbovic. „Ako ste pletač, pozovite ljude na veče pletenja. Ako ste pekar, ostavite kolačiće prijateljima i idite na šolju čaja. Ne želite da se uopšte družite? „Postoji velika razlika između ‘Ne želim da se družim pa ostajem kod kuće i osećam se depresivno’ i ‘Ne želim da se družim, pa ostajem kod kuće i pravim sebi lepu večeru i gledam emisiju koju volim i osećam se prijatno’. Ako ne želite da izlazite, budite popustljivi prema ostanku kući.”

Obratite pažnju na stvarno vreme

Pazite na svoju negativnu pristrasnost zimskom vremenu. „Imamo ovu oznaku da ako je uopšte padala kiša, to je kišni dan“, kaže Lajbovic. Vremenske aplikacije igraju u ovome često strašnu ulogu. Dvostruke kapi kiše i mi otpisujemo dan, ali često je kiša zakazana samo za deo dana.

„Ako počnemo da primećujemo stvarno vreme, uživamo u onim trenucima kada se oblaci raziđu i kada dobijete tu prelepu zlatnu zimsku svetlost.”

Pronađite nove načine za zabavu

Kada ste napolju, Leibovitz preporučuje da se zapitate koje su stvari zapravo zabavnije zbog vremena. „Možda odlazak u kafanu sa prijateljima, možda čitanje, slikanje ili pečenje. Umesto da kažete: „Zaglavio sam unutra jer pada kiša“, recite:

„Ovo su stvari koje moram da radim jer pada kiša“.

Tri zime su bolje od jedne

Ideja je da se zima ne vidi kao jedan večni, zvučni terorista.

„Sami, starosedeoci nordijskih zemalja, imaju osam godišnjih doba, tako da svako godišnje doba ima ono što se zove „sezona ramena“; imaju jesen-zimu, zimu i proleće-zimu“, kaže Lajbovic. Pomaže vam da imate realna očekivanja, tako da u proleće-zimu primetite da su dani sve duži, biljke počinju da pupe, ali još nije vreme za majice. „Mnogi ljudi se osećaju umorno u februaru i martu jer nisu spremni da se sve završi. Podela zime na tri može pomoći.” kaže Lajbovic.

Potražite svetlo

Da biste se osećali optimističnije, Lajbovic vam preporučuje :

„Pogledajte kroz prozor ili izađete na trenutak napolje i razmislite: ‘Šta izgleda lepo zimi?’“ To mogu biti uzorci kiše i magle, svetlost koja se reflektuje na ulici. , crvendać koji se nalazi na izbočini prozora. Ovo menja naš način razmišljanja, jer „pažnja je mišić i ako se naviknemo da otvaramo zavese svakog jutra i primećujemo šta nam se ne sviđa, to postaje podrazumevano i možemo da prepišemo neke od tih teza u našim glavama“.

Zabavljajte decu na kiši

Negativnost prema „lošem vremenu“ je stvar za odrasle, smatra Linda Akeson McGurk, autorka knjige There’s No Such Thing As Bad Weather. Ona preporučuje malo igre na otvorenom svaki dan, a dr Janis Joanu, pedijatar i osnivač klinike Childhealthi u Londonu, se slaže. „Izlazak napolje ima ogroman uticaj na raspoloženje dece, mentalno zdravlje, san i apetit . “Ako su adekvatno umotana, deca će se rado igrati na otvorenom čak i ako pada kiša. Smatraće to normalnim.

” Niste sigurni šta da radite? „Sledite vođstvo svog deteta“, kaže McGurk. „Ako im je potrebno malo guranja, mlađa deca uživaju da gaze po lokvama, kopaju kanale po prašini ili prave pite od blata. Možete ih ili morali biste povezati ih sa prirodom učeći ih odnosu prema drugim oblicima života koji takođe prolaze kroz tu istu zimu, kao što ih i leti učite o potrebama životina na vrućinama (voda, hladovina)” kaže on.

… i sneg

MekGurk kaže da „mnoga deca vole da se igraju sa ledom, samo kada su na bezbednom mestu, naravno – klize po njemu, gaze po njemu ili iskopavaju igračkea iz njega. Još jedna zabavna aktivnost je da u planini ili nekoj divljini čak i parku pratite tragove životinja u snegu – vidite koliko ih možete pronaći i pokušajte da otkrijete šta je koje tragove ostavilo.

“Takođe možete spakovati ukusnu hranu i tople napitke za zimske piknike kao i svakodnevne šetnje a i pobrinuti se za ptice koje teško podnose jake zime , pa im ostavite hleb koji više nećete jesti a ostalim uličnim ili šumskim životinjama, ostale ostatke svoje hrane. To vam može biti dodatna motivacija da sačekate narednu zimu, kao neko ko će pomagati a ne trpeti u ovom dobu godine kao i naći sličnu i istu obavezu u ostalim godišnjim dobima, jer nije samo zima teška, svi se u nečemu razlikujemo”

Simptom M.P.
The Guardian