Kako je saopštila služba za saradnju sa medijima predsednika Republike, Vučić i Šolc će posetiti pokrajinu Saksoniju, gde će razgovarati sa načelnikom Saksonske rudarske uprave Bernardom Kramerom i prisustvovati prezentaciji plana iskopavanja litijuma u okviru projekta Zinvald litijum (Zinnwald lithium GmbH).
Simptom/Euronews
“Istovremeno smo razgovarali o važnosti saradje, o nemačkim kompanjama kojih da nije bilo, teško da bismo i došli do ovakvog investicionog rejstinga. Razgovarali smo o onome gde smo postali deo globalne inicijative, Nemci pokušavaju da naprave tu globalnu alijansu za mineralne sirovine uključujući sve veći broj zemalja i tu sam bio na sastanku sa desetoricom predsednika i premijera”, rekao je Vučić.
Foto instagram buducnostsrbijeav
Simptom/Euronews
Nemačka je najmnogoljudnija članica Evropske unije i ima najveću ekonomiju u Evropi.
Kancelarija predsednika Frank-Valtera Štajnmajera saopštila je u petak da je šef države potpisao preporuku vlade i zvanično odredio datum izbora za Bundestag, donji dom parlamenta. Bundestag zatim bira kancelara, nakon nekoliko nedelja ili ponekad meseci koalicionih pregovora.
Šolc vodi trostranačku koaliciju svojih socijaldemokrata levog centra sa ekolozima Zelenima i slobodnim demokratama koji se bave biznisom od decembra 2021.
Alijansa, koja okuplja stranke koje nisu tradicionalno bile saveznici, postala je ozloglašena po čestim sukobima i u nekoliko navrata je ponovo otvarala teško vođene političke sporazume.
Prošle nedelje, njeni lideri su se složili oko detalja budžeta za 2025. godinu, nedeljama nakon što je prvobitni dogovor upao u novi spor koji je dodatno narušio imidž vlade.
Izbori za Evropski parlament u junu dali su sumorne rezultate za vladajuće stranke. Oni su doneli jasnu pobedu za mejnstrim konzervativni opozicioni blok, Uniju, i drugo mesto za krajnje desničarsku Alternativu za Nemačku.
Izbori se moraju održati između 46 i 48 meseci od početka parlamentarnog mandata. Poslednji je održan 26.09.2021.
Simptom/AP
Na događaju u Berlinu prošle nedelje, francuski predsednik je upozorio da bi EU „mogla da umre” i da će, ako nastavi sa „klasičnim” programom slobodne trgovine, „van tržišta” to biti za dve ili tri godine. On je naveo da bi Evropa trebalo da prihvati više protekcionistički program ako želi da preživi.
Šolc je tvrdio da nastojanje da se evropska industrija zaštiti od nepoštene trgovinske prakse „ne sme da dovede do toga da sami sebi naudimo“.
Nemačka će u petak glasati protiv novih dažbina EU na kineska električna vozila, nakon što je Šolc intervenisao kako bi pojačao protivljenje svoje zemlje tom potezu.
Sukob pojačava dilemu sa kojom se suočavaju 27 vlada EU bloka u veoma osetljivom trenutku za globalnu trgovinu. Predsednički izbori u SAD su na ivici noža i Donald Tramp bi mogao da bude ponovo izabran za mesec dana. On je prošao formu igrajući tvrdoglavo sa EU po pitanju trgovine i predložio je uvođenje novih tarifa ako ponovo osvoji mandat.
S obzirom na to da je Kina sve agresivnija, posebno u kritičnoj novoj tehnologiji i lancima snabdevanja bez ugljenika, EU ima neke izbore ako želi da učestvuje. Te odluke će zahtevati veliki stepen konsenzusa nacionalnih lidera. “A dve najveće sile bloka ne mogu da se slože”, komentari su ovih dana.
Na Berlinskom globalnom dijalogu u sredu, Šolc i Makron su se rukovali, srdačno osmehnuli, a zatim proveli dan nudeći potpuno različite poglede na ono što bi Evropa morala da uradi . Razišli su se oko ključnih tema, uključujući predloge za zajedničko zaduživanje EU, carine na uvoz kineskih vozila i trgovinske razgovore sa južnoameričkim zemljama.
Tokom pitanja i odgovora na događaju, Makron je nagovestio svoje neslaganje sa Šolcom kada su ga pitali da li će uspeti da ubedi Berlin da izda zajednički dug EU, kao što je predloženo u zvaničnom izveštaju bivšeg italijanskog premijera Marija Dragija. Francuski lider se nasmejao i rekao da je poslednji put to bilo kao odgovor na pandemiju, uz izvesnu pomoć „kolege po imenu Covid-19“.
Makron i Šolc razgovarali su o Dragijevom izveštaju o konkurentnosti Evrope, koji će biti na dnevnom redu sledećeg samita Evropskog saveta. Zvanično, i Pariz i Berlin kažu da se slažu sa Dragijem.
Oni se zapravo ne slažu oko predloženog novog talasa zajedničkog zaduživanja EU za investiranje u strateške sektore i rivalske Kine i SAD, dok Francuska često poziva na novi dug EU i ponavljanje iskustva iz plana oporavka nakon pandemije, za Nemačku to je nedopustivo.
Ovo nije prvi put da su dvojica lidera u zavadi oko evropske politike sa tenzijama koje često bujaju i jednom su kulminirale otkazivanjem zajedničkog sastanka Kabineta 2022.
To što Šolc i Makron imaju veoma različite stilove rukovođenja i lično se ne slažu, ne pomaže Evropi.
Simptom/Politico
ŽENEVA – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će se u narednih mesec dana sastati sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i da se sa njim neće, kako to tvrdi opozicija, konsultovati o realizaciji projekta “Jadar” već o drugim važnim temama za našu zemlju.
Vučić je tako odgovorio na pitanje novinara u Ženevi kako komentariše izjavu predstavnika opozicije da pre skupštinske rasprave o litijumu, koja je zakazana za 7. oktobar, on mora da ide u Nemačku da se konsultuje sa Šolcom o tome kako će se realizovati projekat “Jadar”.
Vučić je rekao da je ta sednica trebalo da se održi u ponedeljak.
Nadležni organi proveriće pretnje Tanjugu i mogućnost gonjenja počinilaca
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je danas, povodom pretnji koje su upućene novinskoj agenciji Tanjug da će naši nadležni organi proveriti sve u vezi sa tim i videti kakva je mogućnost gonjenja lica koja su to učinila.
“Proveravaćemo i razgovaraću sa našim organima da se vidi kakva je mogućnost gonjenja takvih lica. Vi se osećajte slobodno i radite svoj posao”, poručio je Vučić na pitanje novinara Tanjuga povodom pretnji koje su stigle na redakcijski mejl iz Albanije od osobe potpisane kao “Trim Bardhi”.
On je dodao da je to poslao možda neko ko je napustio Kosovo i Metohiju i otišao u Albaniju, kao i da takvi mejlovi najčešće ne dolaze sa Kosova i Metohije, već iz Švajcarske, Nemačke, Austrije i drugih zemalja.
Simptom/Tanjug
On je nakon potpisivanja memoranduma o razumevanju o održivim sirovinama i pisma o namerama u Palti Srbija rekao da zna koje smo sve poteškoće imali i pre potpisivanja ugovora, a da je danas reč samo o memorandumu i pismu o namerama.
Kritične sirovine, velika šansa za Srbiju, koju nećemo propustiti
Zahvalio je kancelaru Olafu Šolcu i potpredsedniku EK Marošu Šefčoviču i ambasadorima mnogih zemalja koji su danas u Beogradu.
“Već smo imali razgovore i mogu da kažem da sam zadovoljan. Za nas kao Srbiju predstavlja veliku nadu. Uvereni smo da tu šansu nećemo propustiti. Mi u Srbiji smo poznati po tome što najveći broj prilika propustimo. Zato što postoji kod nas nepodnošljiva lakoća propuštanja dobrih prilika i ovoga puta to sebi ne smemo da dozvolimo”, rekao je Vučić u prisustvu Šolca i Šefčoviča.
Istakao je da kada se nalazite u političkoj areni da je uvek lako ne menjati stvari, živeti od dana do dana, voditi kampanju protiv protivnika i ništa drugo ne raditi.
“Narod to brzo oseti, narod to brzo vidi i izgubite njegovo poverenje. Ali je lakše. Mnogo je teže menjati stvari, menjati sebe, menjati zemlju, prihvatati izazove i donositi hrabre odluke. Neretko sam se osećao i usamljen u borbi za ovaj veliki projekat. U našoj zemlji dobro sam video kako se svi sklanjaju, kako svi beže gledajući da sebe sačuvaju, ali sam bio dovoljno uporan baš onoliko kada sam i predlagao najteže mere za Srbiju od smanjenja plata i penzija, a danas smo ubedljivo najuspešniji na Zapadnom Balkanu po svim ekonomskim parametrima. I kada nešto morate da uradite i kada gledate u budućnost, onda donosite odluke u skladu sa tim”, naglasio se Vučić.
Projekat će značiti kvantni skok Srbije u budućnost, bićemo pouzdan partner
Predsednik je izjavio da će proizvodnja litijuma u Srbiji omogućiti zemlji kvantni skok u budućnost, a da je na Srbiji da bude pouzdan partner Evropi, Nemačkoj i celom svetu u ukupnom lancu proizvodnje, pri čemu će biti obezbeđena puna zaštita životne sredine.
On je na plenarnoj sesiji Samita o kritičnim sirovinama na kome učestvuju i nemački kancelar Olaf Šolc i potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič rekao da se dugo radilo na tome, zajedno sa ljudima iz Šolcovog kabineta, kao i da su zahtevi Srbije bili veliki.
Kako je rekao bio je presrećan kada je Šolc ponovio ono što je rekao i u Čileu – “zar se prerada ovih materijala koja stvara hiljade radnih mesta ne može premestiti u one zemlje odakle ti materijali potiču”, želeći da pokaže veličinu Nemačke i podršku onima koji bi želeli ne samo da izvoze rudu.
To nama, kako je rekao, donosi milijarde i milijarde investicija, pomak za ceklu zemlju, a najviše za Loznicu i Jadar.
Tanjug
Po tumačenju opozicionih aktivista i predstavnika ekoloških udruženja, radi se o temelju za otvaranje rudnika multinacionalne kompanije Rio Tinto radi iskopavanja litijuma u dolini Jadra.
Ćuta je putem društvenih mreža obavestio javnost da će “probati da uđu i jasno kažu i Šolcu i Vučiću šta se (zapravo) sprema”.
Kaže i da najavljeno potpisivanje nije nikakav memorandum nego potpisivanje “smrtne presude Srbiji”.
“To se nije desilo u istoriji Srbije. To nije nikakav memorandum nego potpisivanje ‘smrtne kazne’ za Srbiju i da nestane život u Gornjim Nedeljicama. Vučić je doveo Šolca i velike svetske moćnike kojima je prodao sopstvenu zemlju, da protera svog seljaka… Evo, pozivam ga da kaže šta je obećao, koliko para to košta, jer, tako kako se ponaša Vučić, ponaša se samo ucenjen čovek. Ceo svet se navalio na Srbiju malu, na Gornje Nedeljice i pošto-poto mora taj litijum da se kopa. Pogledajte euforiju i besnilo koji su uhvatili i Brnabićevu i njega, ništa drugo nije tema, samo je litijum tema. Šta ste obećali? Šta je zalog za to, Vučiću? A šta cena toga?” upitao je Jovanović Ćuta i pozvao Vučića da, kako je naveo, ode u školu u Gornje Nedeljice, “sa Brnabićevom i celom Vladom”, i pogleda tu decu u oči.
Kako kaže, tamo ima 300 učenika, i potrebno je da im predsednik Vučić kaže: “Deco, vi ovde više nećete živeti. Vaši roditelji više neće obrađivati ovu zemlju, zato što sam ja obećao i Šolcu i Makronu i kome sve ne… da se ovde kopa litijum i cena toga je da se vi raselite”.
On je napomenuo da je u pitanju “stravičan zločin prema svom narodu i sopstvenoj zemlji”.
“Po kom to zakonu radi Vučić? Aleksandar Vučić je prodao svoju zemlju i svoje ljude. Šta je garancija, kao što kažu, da će tamo biti ispunjeni ekološki standardi? Kako je garantovao ljudima na Kosovu da će biti države Srbije na Kosovu. I šta sad? Niti Srbi na Kosovu imaju državu niti imaju para, benzina, tablice itd. Niti mogu da žive dole… Aleksandar Vučić kome garantuje da će se nešto desiti, život, državu itd., računajte od toga nema ništa. Ovo je ‘veleizdaja’ i ono što će biti potpisano danas je ravno Trojnom paktu. Naša obaveza je da tamo budemo i kažemo im u lice šta mislimo o tome. Očekujem plan otpora i odbrane Gornjih Nedeljica”, zaključio je Jovanović.
Istovremeno, Narodni protest kojem će se pridružiti članovi MI, Snage naroda profesora Branimira Nestorovića, počinje u 10 č ispred Predsedništva na Andrićevom vencu.
Simptom/M. M.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski iskoristio je svoj govor u Bundestagu da se još jednom zahvali Nemačkoj za podršku njegovoj zemlji i prihvatanje ukrajinskih izbeglica. Istovremeno, on je pozvao saveznike da rade zajedno na uspešnom okončanju ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine.
Rusiji se ne sme dozvoliti da ponovo maršira Evropom, rekao je, dodavši da je ruski predsednik Vladimir Putin navikao da potčinjava druge. „Naš zajednički interes je da Putin lično izgubi ovaj rat“, poručio je predsednik Ukrajine.
Rat mora biti okončan tako da nema sumnje u to ko je pobedio, dodao je Zelenski, više puta prekidan aplauzom. Rusija, kaže, mora da preuzme punu odgovornost za pokretanje rata i da plati time nanetu štetu.
Zelenski: „Moramo sprečiti podelu Ukrajine“
Zelenski je govorio i o predstojećoj mirovnoj konferenciji Ukrajine u Švajcarskoj. „Želimo da damo šansu diplomatiji“, naglasio je. „Ukrajina se nikada nije oslanjala samo na snagu oružja“.
U svom emotivnom govoru povukao je i paralele s nemačkom istorijom: „Podeljena Evropa nikada nije bila mirna. A podeljena Nemačka nikada nije bila srećna“, ocenio je ukrajinski predsednik i dodao: „Vi možete da razumete zašto se toliko borimo protiv pokušaja Rusije da nas podeli, da podeli Ukrajinu, zašto činimo sve što možemo da sprečimo zid između delova naše zemlje.“
Bas: „Budućnost Ukrajine u EU i NATO“
Pre govora Zelenskog, predsednica Bundestaga, Berbel Bas (SPD), uveravala je Ukrajinu u solidarnost nemačkog parlamenta. „Sigurna sam da će ruski ratni zločini biti kažnjeni“. Budućnost Ukrajine, naglasila je, leži u Evropskoj uniji i NATO.
Govor ukrajinskog predsednika dobio je dugi aplauz poslanika u plenarnoj sali. Na toj vanrednoj sednici Bundestaga nisu učestvovali poslanici Saveza Sare Vagenkneht (BSV) i većina poslaničke grupe Alternative za Nemačku (AfD).
AfD: Zelenski „na funkciji samo kao prosjak-predsednik“
„Odbijamo da slušamo govornika u maskirnom odelu“, saopštili su lideri poslaničke grupe AfD, Alis Vajdel i Tino Krupala. Zelenski je tokom svog govora nosio crni džemper s amblemom ukrajinskog grba maslinasto zelene boje i maslinasto zelene pantalone.
Lideri AfD-a takođe su ukazali da je Zelenskom istekao mandat. On je „na funkciji samo samo još kao ratni predsednik i prosjak-predsednik“. Ukrajini sada „ne treba ratni predsednik“, potreban joj je „predsednik mira koji je voljan da pregovara“.
Potom je usledio sastanak poslaničke grupe. Ipak, pojedini poslanici AfD-a prisustvovali su plenarnoj sednici tokom govora ukrajinskog predsednika.
BSV: „Signali iz Moskve“
Stranka Savez Sara Vagenkneht (BSV) ranije je izdala saopštenje o bojkotu govora u kojem se navodi da Zelenski trenutno doprinosi podsticanju veoma opasne spirale eskalacije i da on prihvata rizik od nuklearnog sukoba sa razornim posledicama po celu Evropu. „Zbog toga ne bi trebalo da bude počastvovan vanrednom sednicom u nemačkom Bundestagu.“
Na početku saopštenja koje je dostupno nemačkom javnom servisu ARD, BSV ističe da osuđuje „rat Rusije u Ukrajini, koji krši međunarodno pravo“.
Međutim, nedavno je, navode, bilo „signala iz Moskve za prekid vatre duž trenutne linije fronta“. Umesto da se bavi time, „nemačka debata o Ukrajini već dve godine isključivo se odnosila na ispunjavanje ukrajinskih želja za sve više isporuka oružja“, navodi BSV.
Saopštenje se ne bavi pitanjem koliko su realni pregovori s ruskim predsednikom Putinom, koji je odgovoran za rat.
Šolc: „Nepoštovanje“
Kancelar Olaf Šolc opisao je ponašanje AfD i BSV tokom govora Zelenskog kao „nepoštovanje“. Bio je, kaže, „veoma uznemiren, ali ne i iznenađen“, preneo je portparol vlade na pitanje ARD.
Parlamentarna direktorka poslaničke grupe kancelarovog SPD-a, Katja Mast, rekla je: „Sara Vagenkneht očigledno koristi sva sredstva da se profiliše. To sve na leđima Ukrajine, gde ljudi i u ovom trenutku strahuju za svoje živote i moraju da se bore.“
Političar Levice Ditmar Barč rekao je da je takvo ponašanje „nemoguće“: Bez obzira šta neko misli o Zelenskom ili isporukama oružja, u demokratiji se radi o tome da se drugi bar sasluša, a ne da se privlači pažnja, rekao je Barč.
Političarka vladajućih liberala (FDP), Mari-Agnes Štrak-Cimerman, reagovala je platformi Iks: „Sa BSV, Putin sada ima drugu stranku u Nemačkoj koja ga sledi bez razmišljanja“. Štrak-Cimerman time očigledno aludira na AfD.
Tri četvrtine pristalica BSV podržavaju kurs stranke
I BSV i AfD su se u predizbornoj kampanji pre evropskih izbora veoma fokusirali na temu Ukrajine i pritom se ogradili od pozicije svih drugih partija zastupljenih u Bundestagu.
BSV je dobila izričitu podršku za taj spoljnopolitički kurs od mnogo svojih glasača. U istraživanju koje je naručio javni servis ARD, 74 odsto njih reklo je da smatra da je dobro što BSV vodi kampanju protiv daljih isporuka oružja Ukrajini.
Obe stranke jake na istoku
Novoosnovana stranka Savez Sara Vagenkneht, je na evropskim izborima dobila 6,2 odsto glasova i time 6 od 96 poslaničkih mesta koja pripadaju Nemačkoj.
Alternativa za Nemačku je dobila 15,9 odsto glasova i time ostvarila rast od 4,9 odsto, odnosno dobila 15 mandata u Evropskom parlamentu.
Obe stranke su pre svega jake u pokrajinama na istoku Nemačke: AfD je tamo osvojila oko 30 odsto glasova i predstavlja najjaču političku snagu. Na drugom mestu je CDU sa oko 21 do 22 odsto glasova. BSV je osvojila oko 15 procenata glasova u pet istočnih pokrajina i predstavlja tamo treću političku snagu.
DW
