“Želeo bih ponoviti da izraelsko priznanje Somalilenda ne bi koristilo ni Somalilendu ni Rogu Afrike”, rekao je Erdogan u zajedničkoj izjavi za medije s etiopskim premijerom Abijem Ahmedom u Adis Abebi.
Ankara veruje da zemlje regije treba da razviju rešenja za probleme regije, rekao je Erdogan, pozivajući da se Rog Afrike ne pretvori u “borbenu arenu stranih sila”.
Simptom/Anadolija
Teritorijalni integritet Somalije mora biti podržan, dodao je Erdogan u telefonskom razgovoru sa Sabahom, tokom kojeg su takođe razgovarali o bilateralnim, regionalnim i globalnim pitanjima, saopštila je Turska direkcija za komunikacije.
Erdogan je rekao da rade na jačanju bilateralnih odnosa Turske i Kuvajta u svim oblastima, dodajući da će saradnja između dve zemlje nastaviti rasti.
Izražavajući nadu da će obnova Gaze početi kada se postignu trajni prekid vatre i mir, rekao je da će saradnja između Turske i Kuvajta biti važna u ovom procesu.
Simptom/Anadolija
Jovanović za portal “Simptom” objašnjava da je reč o koraku koji nikako ne doprinosi konsolidaciji i smirivanju sveukupnih tenzija u svetu, navodeći da se dogodio potez koji, barem tako deluje, Amerikanci nisu očekivali.
“SAD su pokušale sa Kosovom, koje je nasilno odvojeno od Srbije, da proglase slučaj “sui generis”, kao nešto posebno i jedinstveno. Pokazalo se da to baš i nije tako i situacija se multiplicira jer slučaj “Somalilend” stavlja Ameriku pred pitanje šta dalje. Ako bi i SAD išle na priznavanje kao Izrael, momentalno bi prestao da važi argument da je (iz njihovog i ugla Zapada) Kosovo jedinstven slučaj. To bi onda bio zarazni slučaj koji bi se negativno odrazio na međunarodne odnose što se takav uopšte i izrodio”, istakao je diplomata.
Komentarišući odnose Izraela i Amerike, kaže da je Izrael “požurio da prizna Somalilend”, ali isto tako smatra da SAD neće otežavati situaciju “svom mezimcu na Bliskom istoku”.
“Ovo svakako ne olakšava odnose Izraela sa Amerikom jer, ponavljam, dalje priznavanje Somalilenda potkopava stanovišta SAD i Zapada u vezi sa KiM. S druge strane ide u prilog našim argumentima da je to bila forma nasilja i da se ne može prikrivati nikakvim pravnim formulacijama o posebnom slučaju.”
On podseća da je Izrael (dugo odolevao nastojanjima da se prizna Kosovo) Vašingtonskim sporazumom “požurio da Americi pomogne a nama naškodi” kada je odlučio da ipak prizna Kosovo, što je bio “nesumnjivo veliki i izazovan udarac na naše prijateljstvo sa Izraelom”.
Na pitanje kako bi se dalje moglo reperkutovati Izraelovo priznanje dela somalijske teritorije na druge države koje bi to sledile, Jovanović ističe da je teško poverovati da će “Izrael biti jedini koji će to uraditi”.
“Koliko to rade po svetu da se i drugi tome pridruže, videćemo. Ali, da ne završe kao što je nekada Makedonija priznavši (kineski) Tajvan, pa je brže-bolje na insistiranje i pritisak Kine morala da povuče to priznanje čime se obrukala na međunarodnoj sceni”, zaključuje Vladislav Jovanović, uz ponovljenu tezu da svedočimo turbulentnim vremenima i “situacijama nemogućih situacija”, ali da naoko posmatrano “priznanje Somalilenda komplikuje situaciju, što nije u interesu glavnih igrača na svetskoj sceni – SAD, Rusije, Kine, Indije itd.”.
Somalilend, koji nema međunarodno priznanje od proglašenja nezavisnosti od Somalije 1991. godine, funkcioniše kao defakto nezavisna administrativna, politička i bezbednosna celina, pri čemu centralna vlast nije u mogućnosti uspostaviti kontrolu nad tom regijom, dok njeno rukovodstvo nije uspelo osigurati međunarodno priznanje nezavisnosti.
Vlada Somalije odbija priznati Somalilend kao nezavisnu državu, smatra ga sastavnim delom svoje teritorije i svaki direktan dogovor ili saradnju s njim vidi kao kršenje suvereniteta i jedinstva zemlje, navodi agencija Anadolija.
Simptom/M. M.
Kina je zabrinuta i odlučno se protivi tom potezu, izjavio je glasnogovornik Ministarstva vanjskih poslova Lin Jian, odgovarajući na pitanje o odluci Tel Aviva da prošle sedmice prizna Somalilend.
Podsećajući na odbacivanje i osude tog poteza od strane brojnih zemalja i multinacionalnih blokova, Lin je kazao da Kina „čvrsto podržava suverenitet, ujedinjenje i teritorijalni integritet Somalije“, ističući da je Somalilend „neotuđivi deo“ te zemlje.
Peking se protivi svakom potezu koji dovodi do podele teritorije Somalije. Pitanje Somalilenda isključivo je unutrašnja stvar Somalije i treba biti rešeno od strane somalijskog naroda, na način koji odgovara nacionalnim okolnostima te zemlje.
Lin je poručio da zemlje „izvan regije treba da prestanu s neprimerenim mešanjem“ te naglasio da „nijedna država ne bi smela pomagati ili podsticati separatističke snage u drugim zemljama radi vlastitih sebičnih interesa“.
Glasnogovornik kineskog ministarstva takođe je pozvao vlasti Somalilenda da „jasno sagledaju smer u kojem se situacija razvija“ te da odmah obustave svaki separatistički kurs i „sudar s vanjskim silama“.
Izrael je u petak postao prva zemlja na svetu koja je priznala Somalilend kao suverenu državu, što je izazvalo talas međunarodnih osuda tog poteza od strane brojnih zemalja u Africi i na Bliskom istoku, uključujući i Tursku, koja je bila deo saopštenja objavljenog u subotu od strane Katara.
Somalilend, koji nema međunarodno priznanje od proglašenja nezavisnosti od Somalije 1991. godine, funkcioniše kao defakto nezavisna administrativna, politička i sigurnosna celina, pri čemu centralna vlast nije u mogućnosti uspostaviti kontrolu nad tom regijom, dok njeno rukovodstvo nije uspelo osigurati međunarodno priznanje nezavisnosti.
Vlada Somalije odbija priznati Somalilend kao nezavisnu državu, smatra ga sastavnim delom svoje teritorije i svaki direktan dogovor ili saradnju s njim vidi kao kršenje suvereniteta i jedinstva zemlje.
Simptom/Anadolija
Somalilend, koji se otcepio od Somalije 1991. godine i dugo je tražio međunarodno priznanje, pozdravio je odluku i signalizirao svoju nameru da se pridruži Abrahamovom sporazumu, nazivajući to korakom ka regionalnom i globalnom miru.
Međutim, Somalija je oštro osudila priznanje kao kršenje svog suvereniteta. Upozorila je da će to potkopati regionalnu stabilnost, stav koji su ponovili Egipat, Turska, Džibuti i Afrička unija, koji su svi ponovo potvrdili podršku teritorijalnom integritetu Somalije i upozorili da bi priznavanje otcepljenih regiona moglo postaviti opasan presedan na Rogu Afrike.
Somalija je takođe ponovila svoju podršku legitimnim pravima palestinskog naroda, uključujući samoopredeljenje, i osudila okupaciju, prisilno raseljavanje, demografski inženjering i širenje nasilja u svim oblicima.
„Somalija nikada neće prihvatiti napore da se palestinski narod učini bez državljanstva“, navodi se u saopštenju.
Vlada je dalje upozorila da neće dozvoliti strane vojne baze ili aranžmane na somalijskom tlu koji bi mogli uvući zemlju u posredničke sukobe ili uvesti regionalna i međunarodna neprijateljstva. Naglasila je da takve nelegitimne akcije ugrožavaju regionalni mir i stabilnost, eskaliraju tenzije na Rogu Afrike, Crvenom moru i Adenskom zalivu i mogu otvoriti prostor za terorističke grupe poput Al-Šababa i ISIS-a.
Simptom/AllAfrica
U pisanom saopštenju Hamasa naglašeno je da se odbacuje svako međusobno priznanje između Izraela i Somalilenda. Takav potez ocenjen je kao opasan presedan i neprihvatljiv pokušaj sticanja lažne legitimnosti od “fašističke tvorevine koja okupira palestinsku zemlju, čini ratne zločine i genocid te se suočava sa sve većom međunarodnom izolacijom”.
Hamas je ponovo naglasio da u potpunosti odbija izraelske planove prisilnog preseljenja palestinskog naroda, uključujući ideje da se teritorije Somalije koriste kao odredište za stanovnike Gaze.
U saopštenju se navodi da pokušaj izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da prizna separatističku administraciju u Somaliji predstavlja odraz dubine međunarodne izolacije s kojom se Izrael suočava zbog optužbi za genocid.
Hamas je pozvao na nastavak i jačanje međunarodnih napora, kako na narodnom tako i na zvaničnom nivou, s ciljem dodatnog izoliranja Izraela i pozivanja njegovih lidera na odgovornost za zločine protiv čovečnosti.
U poslednje vreme sve su učestalije zvanične izjave izraelskih zvaničnika o planovima prisilnog slanja Palestinaca iz Gaze u druge zemlje, dok su izraelski mediji tvrdili da bi Palestinci mogli biti preseljeni u pojedine afričke države, uključujući Somaliju.
Izraelsko jednostrano priznanje separatističke regije Somalilend kao nezavisne države dodatno je izazvalo zabrinutost da bi taj potez mogao predstavljati uvod u planove preseljenja Palestinaca iz Pojasa Gaze u to područje. Izrael je time postao prva država koja je priznala Somalilend, koji je jednostrano proglasio nezavisnost od Somalije.
Simptom/Anadolija
“Sve se proučava… Proučićemo to. Proučavam mnogo stvari i uvek donosim odlične odluke i one se pokažu ispravnim”, rekao je Tramp za “New York Post” u telefonskom intervjuu.
“Da li iko zna šta je Somalilend zaista”, upitao je.
Na predlog Somalilenda da se SAD omogući pristup luci u strateški važnom Adenskom zalivu, Tramp je s nipodaštavanjem rekao “velika stvar”.
Izrael je u petak postao prva zemlja koja je formalno priznala odvajanje Somalilenda od Somalije, a premijer Benjamin Netanjahu rekao je da će Trampu preneti razvoj događaja tokom planiranog sastanka zakazanog za ponedeljak.
Govoreći tokom video-poziva s predsednikom Somalilenda Abdirahmanom Mohamedom Abdulahijem povodom ovog diplomatskog poteza, Netanjahu je rekao da će obavestiti Trampa o interesu Somalilenda za pridruživanje Abrahamovom sporazumu.
Tramp je podvukao da ga predlog nije uverio i da će predstojeći razgovori s Netanjahuom dati prioritet pitanjima vezanim za Pojas Gaze, posebno primirju koje je on dogovorio u oktobru i tekućim naporima za obnovu u okviru okvira koji su odobrile Ujedinjene nacije.
Simptom/Anadolija
“Izraelska objava o priznavanju nezavisnosti Somalilenda predstavlja novi primer nezakonitih postupaka vlade (izraelskog premijera Benjamina) Netanjahua usmerenih na stvaranje nestabilnosti na regionalnom i globalnom nivou”, objavio je on na društvenoj mreži kompanije X.
Kečeli je naglasio da ovakav korak Izraela, nastavak njegove ekspanzionističke politike i ulaganja svih napora da spreči priznavanje države Palestine, predstavlja jasno mešanje u unutrašnje stvari Somalije.
Naglasio je da odluke o budućnosti Savezne Republike Somalije i regije Somalilend treba da budu donesene na način koji odražava volju svih Somalijaca i ponovio posvećenost Turske miru i sigurnosti na Rogu Afrike.
Glasnogovornik Ministarstva vanjskih poslova napomenuo je i da Ankara “odlučno podržava” teritorijalni integritet Somalije, prenoseći poruku da će Turska nastaviti stajati uz somalijski narod.
Izrael je u petak priznao somalijski otcepljeni region Somalilend kao nezavisnu suverenu državu, što će, kako se očekuje, izazvati val regionalnih osuda.
Somalilend, koji nije dobio službeno priznanje od proglašenja nezavisnosti od Somalije 1991. godine, deluje kao defakto nezavisni administrativni, politički i sigurnosni entitet, pri čemu centralna vlada nije u stanju da uspostavi kontrolu nad regijom, a njeno rukovodstvo nije u stanju da osigura međunarodno priznanje nezavisnosti.
Somalijska vlada odbija da prizna Somalilend kao nezavisnu državu, smatra ga sastavnim delom svoje teritorije i smatra svaki direktni dogovor ili angažman s njim kršenjem somalijskog suvereniteta i jedinstva.
Simptom/Anadolija
„Danas sam objavio službeno priznanje Republike Somalilend kao nezavisne i suverene države“, rekao je izraelski premijer Benjamin Netanjahu u saopštenju.
Netanjahu je, zajedno s ministrom vanjskih poslova Gideonom Sarom i predsednikom Somalilenda Abdirahmanom Mohamedom Abdulahijem, „potpisao zajedničku i obostranu deklaraciju“, navodi se u saopštenju.
„Ova deklaracija je u duhu Abrahamovog sporazuma, potpisanog na inicijativu predsednika Trampa.“
Abrahamovi sporazumi su potpisani 2020. godine između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina, Sudana i Maroka radi normalizacije odnosa.
Prema saopštenju, Netanjahu je pozvao predsednika Somalilenda u službenu posetu Izraelu.
Nije bilo neposrednih komentara somalijske vlade u vezi s Netanjahuovom izjavom.
Somalilend, koji nije dobio službeno priznanje od proglašenja nezavisnosti od Somalije 1991. godine, deluje kao defakto nezavisni administrativni, politički i sigurnosni entitet, pri čemu centralna vlada nije u stanju da uspostavi kontrolu nad regijom, a njeno rukovodstvo nije u stanju da osigura međunarodno priznanje nezavisnosti.
Somalijska vlada odbija da prizna Somalilend kao nezavisnu državu, smatra ga sastavnim delom svoje teritorije i smatra svaki direktni dogovor ili angažman s njim kršenjem somalijskog suvereniteta i jedinstva.
Simptom/Anadolija
