Iako je savremena nauka bacila novo svetlo na pojam sreće, mehanizam i načini koji sreću opisuju, i dalje su slabo shvaćeni ili prihvaćeni. Prema novoj studiji, korisno bi bilo da se kada se govori o sreći usvoji lični pristup, usredsređujući se na individualne razlike, koje bi mogle biti dragocene u istraživanjima na nivou populacije.

„Moramo razumeti izvore sreće kako bismo izgradili efikasne savete”, rekla je prva autorka Emori Bek, profesorka psihologije na Univerzitetu Dejvis u Kaliforniji.

Kao što su dosadašnja istraživanja pokazala, socioekonomski faktori imaju značajan uticaj na sreću, uključujući zdravlje, bogatstvo, društvene veze i zadovoljstvo u poslu.

Sve ovo utiče na model sreće, gledano kroz stručnoi pojam „odozdo nagore”, koji se fokusira na to kako spoljni faktori mogu da odrede naš položaj i osećaj u određenim životnim oblastima, a sve to utiče na naše zadovoljstvo sobom.

„Svi poznajemo ljude koji su prošli kroz mnoge traume u životu, a ipak deluju srećno”, navodi autorka studije.

Mnogi ljudi sreću doživljavaju kao osećanje koje prkosi različitim okolnostima; neki pronalaze zadovoljstvo ili radost u teškim uslovima, dok se drugi bore uprkos očiglednim prednostima.

Model sreće „odozgo nadole” se više fokusira na ovaj ugao, sa manjim naglaskom na spoljne faktore nego na to kako ljudi misle i osećaju. Favorizuje pojmove poput terapije ili meditacije, usmerene na lične osobine i stavove, a ne na spoljne faktore.

Pojam i intenzitet sreće „odozgo nadole”, „odozdo nagore” ili „dvosmerna sreća”
Sa ubedljivim dokazima za oba modela percepcije sreće, mnogi od istraživača uvode treći, dvosmerni pogled na sreću, uzimajući u obzir složenu interakciju između efekata „odozdo nagore” i „odozgo nadole”.

Međutim, ostaje mnogo pitanja, uključujući ključne detalje o tome kako različiti faktori utiču na osećanja sreće kod neke osobe i da li se model može primeniti na sve i na koji način.

U novoj studiji, autorka i njene kolege istražuju mogućnost da to nije slučaj. Umesto da se zadržavaju na debatama o različitim modelima sreće, predlažu da se više pažnje posveti pojedinačnim primerima sreće.

„Ovde predlažemo preformulisanje ovog pitanja, ne pitajući da li su teorije ‘odozgo nadole’, ‘odozdo nagore’ ili ‘dvosmerne teorije’ ispravne, već za koga su one ispravne i realne”, navodi autorka istraživanja.

Istraživači su merili povezanost između zadovoljstva životom i domenom na nivou populacije i pojedinca, koristeći podatke od više od 40.000 ispitanika.

To su bili nacionalno reprezentativni paneli ljudi iz Australije, Nemačke, Švajcarske, Holandije i Ujedinjenog Kraljevstva – svi su periodično odgovarali na ankete o zadovoljstvu životom tokom perioda od čak 33 godine.

Ankete su merile globalno zadovoljstvo životom tokom vremena, plus specifično zadovoljstvo u pet životnih domena: zdravlje, stanovanje, prihodi, odnosi i posao.

Studija je pokazala da je otprilike polovina ispitanika pokazala prvenstveno jednosmerne veze između zadovoljstva domenom i zadovoljstva životom, a oko četvrtina je pokazala uglavnom dvosmerne veze.

Neki ispitanici nisu pokazali jasnu vezu između zadovoljstva i ukupnog zadovoljstva životom, što sugeriše da one imaju mali ili nikakav uticaj jedna na drugu, iako nije jasno zašto.

Ovi nalazi ukazuju na moguća ograničenja istraživanja sreće na nivou populacije, koja možda ne obuhvataju važne individualne razlike.

Istraživači sugerišu da je sreću možda lakše promovisati personalizovanijim pristupom i manjim naglaskom na široku populaciju, iako je potrebno više istraživanja kako bi se utvrdilo kako bi sve ovo moglo da funkcioniše.

„Ove stvari se tretiraju odvojeno, ali zapravo nisu. One se međusobno dopunjuju na ličnom nivou”, navela je Emori Bek, profesorka psihologije na Univerzitetu Dejvis u Kaliforniji.

Simptom/RTS