Japanski sud izrekao je presudu u ponovljenom suđenju 88-godišnjem Hakamada, koji je osuđen na smrt zbog ubistva svoje porodice 1968. godine – muškarac je proglašen nevinim. Ova višedecenijska pravna saga privukla je globalnu pažnju na japanski sistem krivičnog pravosuđa i podstakla pozive za ukidanje smrtne kazne u zemlji.

Tokom ponovljenog suđenja, Hakamadini advokati su tvrdili da nove informacije dokazuju njegovu nevinost, dok su tužioci tvrdili da postoji dovoljno dokaza da ga treba obesiti.

Hakamada je nekada bio profesionalni bokser. Karijeru je završio 1961. godine i zaposlio se u fabrici za preradu soje u Šizuoki. Ova odluka će se pokazati ključnom do kraja njegovog života

Kada su Hakamadin šef, njegova žena i njihovo dvoje dece pronađeni izbodeni na smrt u svojoj kući u junu pet godina kasnije, tada razvedeni Hakamada postao je glavni osumnjičeni. On je nakon višednevnog nemilosrdnog ispitivanja u početku priznao optužbe, ali je kasnije promenio iskaz tvrdeći da ga je policija batinama i pretnjama naterala na priznanje.

Troje sudija osudilo ga je na smrt nakon glasanja 2-1, uprkos ponovljenim tvrdnjama da je policija falsifikovala dokaze. Jedini sudija koji se nije složio podneo je ostavku šest meseci kasnije, demoralisan svojom nesposobnošću da zaustavi izricanje presude.

Prvi put oslobođen pre 10 godina

Hakamada je nakon izricanja presude ostao čvrsto pri tome da je nevin, ipak je proveo više od pola svog života čekajući da bude obešen pre nego što su novi dokazi doveli do njegove oslobađanja pre deset godina.

Nakon što je DNK test krvi pronađen na pantalonama otkrio da se ne poklapa sa Hakamadom ili žrtvama, Okružni sud u Šizuoki naložio je ponovno suđenje 2014. Zbog njegovih godina i krhkog mentalnog stanja, Hakamada je pušten do suđenja.

Viši sud u Tokiju je prvobitno odbio zahtev za ponavljanje suđenja iz nepoznatih razloga, ali je 2023. pristao da Hakamadi pruži drugu šansu po nalogu Vrhovnog suda Japana. Ponovljena suđenja su retka u Japanu, gde se 99 odsto slučajeva završava osudama, navodi se na sajtu Ministarstva pravde.

Iako se njegov slučaj pomno prati širom sveta, malo je verovatno da će Hakamada biti svestan eventualne oslobađajuće presude.

„Posle decenija u zatvoru, njegovo mentalno zdravlje se pogoršalo i on živi u svom svetu“, rekla je njegova sestra Hideko (91), koja se dugo borila da dokaže bratovu nevinost.

“Hakamada retko govori i ne pokazuje interesovanje za druge ljude. Ponekad se srećno osmehne, ali tada zapravo halucinira. Nismo čak ni razgovarali o suđenju s Ivaom zbog njegove nesposobnosti da prepozna stvarnost”, rekla je Hideko.

Treba li ukinuti smrtnu kaznu?
Ali za Hakamadine pristalice, slučaj se odnosi na mnogo više od jednog čoveka. Ovo je pokrenulo pitanja o oslanjanju Japana na priznanja prilikom izricanja presude. Neki kažu da je to jedan od razloga zašto bi zemlja trebalo da ukine smrtnu kaznu.

“Ja sam protiv smrtne kazne. Osuđenici su takođe ljudska bića”, rekla je Hideko.

Japan i Sjedinjene Američke Države su jedine zemlje u grupi G7 koje još uvek imaju smrtnu kaznu. Ali Japan nije izvršio nijedno pogubljenje 2023. godine.

Hiroši Ičikava, bivši tužilac koji nije bio uključen u Hakamadin slučaj, rekao je da su japanski tužioci kroz istoriju podsticani da izvlače priznanja pre nego što traže potkrepljujuće dokaze, čak i ako to znači pretnje ili manipulaciju optuženima.

Naglasak na priznanjima omogućava Japanu da zadrži tako visoku stopu osuda, rekao je Ičikava. U Japanu oslobađajuća presuda može ozbiljno naštetiti karijeri tužioca.

Hakamada je iza rešetaka već 46 godina nakon što je osuđen na osnovu zaprljane odeće i njegovog priznanja, za koje on i njegovi advokati kažu da je bilo iznuđeno.

Hidejo Ogava, Hakamatin advokat, rekao je za CNN da je Hakamata bio fizički sputan i ispitivan više od 12 sati dnevno tokom 23 dana, bez prisustva advokata.

“Japanski pravosudni sistem, posebno u to vreme, dozvoljavao je istražnim organima da koriste tajnost za sprovođenje nezakonitih istraga“, rekao je Ogava.

Kjara Sanđorđo, savetnica za smrtnu kaznu Amnesti internešenela, rekla je da je Hakamadin slučaj „simbol za mnoge probleme sa krivičnim pravosuđem u Japanu“ i da je njegova osuda „pogrešna i priznata kao nepouzdana“.

Pogubljenja su obavijena velom tajne
Zatvorenici koji su osuđeni na smrt u Japanu obično se drže u samicama sa ograničenim kontaktom sa spoljnim svetom, rekla je Sanđordo. Pogubljenja su obavijena velom tajne sa malo upozorenja ili bez njih, a porodice i advokati se obično obaveštavaju tek nakon izvršenja egzekucije.

Uprkos svom lošem mentalnom zdravlju, tokom protekle decenije Hakamada je uživao u malim zadovoljstvima koja dolaze sa životom na slobodi.

U februaru je udomio dve mačke.

„Ivao je počeo da obraća pažnju na mačke i da se brine o njima, što je bila velika promena“, rekla je Hideko.

Svakog popodneva grupa Hakamadinih pristalica vode ga na vožnju, tokom koje Hakamata kupuje peciva i sokova.

Iako Hakamada možda ne razume značaj presude od četvrtka, njegova porodica i mnoge pristalice možda konačno vide da je osuđenik na smrt sa najdužim stažom na svetu proglašen nevinim, jednom zauvek.

“Nadam se da će nastaviti da živi dug i slobodan život“, rekla je Hideko.

https://youtu.be/4F04sdeoj7I

Simptom/CNN