Izveštaj i nacrt rezolucije sačinjeni su kao odgovor EP na izveštaje Evropske komisije o Srbiji za 2023 i 2024, ali su, kako se ističe obuhvaćeni i najnoviji događaji u Srbiji koji izazivaju zabrinutost za stanje demokratije i vladavine prava.

U nacrtu rezolucije koja će se 20. februara naći pred Odborom EP za spoljne poslove (AFET), Evropski parlament izražava iskreno saučešće porodicama 15 žrtava koje su izgubile život usled urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. i poziva na pokretanje potpunog i transparentnog pravnog postupka nakon sprovedene istrage nadležnih organa.

EP takođe izražava duboku zabrinutost zbog sistemskih problema koje su istakli studentski protesti u Srbiji, kao što su problemi u vezi sa građanskim slobodama, institucionalnom i finansijskom transparentnošću i odgovornošću institucija.

Ističe se važnost slobode govora i okupljanja, najoštrije osuđuju nasilni napadi na mirne demonstrante i izražava zabrinutost zbog hapšenja nekih demonstranata i pokretanja sudskih postupaka protiv njih.

EP u nacrtu dokumenta u koji je Beta imala uvid, poziva diplomatske misije EU i država članica da nastave sa praćenjem ovih sudskih postupaka i u isto vreme oštro osuđuje neosnovane optužbe srpskih vlasti da su države članice EU organizovale studentske proteste radi pokretanja “obojene revolucije”.

U tom kontekstu EP oštro osuđuje nezakonita hapšenja i proterivanje građana EU, kao i objavljivanje njihovih ličnih podataka od strane lica osuđenih za ratne zločine

U delu teksta koji se odnosi na oblast osnovnih i ljudskih prava EP takođe poziva Vladu Srbije da poveća transparentnost vlasništva nad medijima i finansiranja medija a nadležne organe da istraže i procesuiraju sve slučajeve govora mržnje, klevetničkih kampanja i strateških tužbi protiv novinara

Ističe se i važnost  stvaranja okvira koji omogućava organizacijama civilnog društva da slobodno deluju i učestvuju u kreiranju politika na inkluzivan i smislen način.

EP takođe poziva Srbiju da se aktivno suprotstavi dezinformacijama, uključujući manipulisane anti-EU narative i, posebno, državne dezinformacione kampanje, osuđuje otvaranje kancelarije RT (ranije Russia Today) u Beogradu i pokretanje servisa vesti na srpskom jeziku putem njihovog internet-portala.

Prima se k znanju usvajanje nacionalne strategije za “rodnu ravnopravnost” i strategije za prevenciju i zaštitu od diskriminacije, i poziva na njihovu punu primenu.

U nacrtu dokumenta EP konstatuje da je Srbija pristupanje EU proglasila za svoj strateški cilj uz ambiciju da do kraja 2026. u potpunosti uskladi zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU, ali i naglašava potreba da Srbija ozbiljno pokaže da je strateški orijentisana ka EU i da objektivno i nedvosmisleno komunicira o EU.

Ponavlja se strateški značaj Zapadnog Balkana u današnjem geopolitičkom kontekstu i za bezbednost i stabilnost EU u celini, a ističe se i značaj uticaja Srbije u regionu.

EP sa zabrinutošću primećuje da je ostvaren ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU u pregovaračkim poglavljima, sa posebnim nedostacima u ključnim oblastima poput vladavine prava, reforme javne uprave i usklađivanja sa politikama EU.

Izražava se žaljenje zbog činjenice da nije ostvaren napredak u Poglavlju 31, budući da je usklađenost Srbije sa stavovima spoljne politike EU ostala nepromenjena i poziva Srbija da se bez odlaganja i sistematski uskladi sa restriktivnim merama i opštom politikom EU prema Rusiji.

EP konstatuje napredak Srbije u usklađivanju sa viznom politikom EU i poziva na njeno potpuno usklađivanje, navodi se u nacrtu rezolucije

Naglašava se da ukupan tempo napretka u pregovorima o pristupanju i dalje zavisi od opipljivog napretka u ključnim reformama i dijaloga Beograda i Prištine, kao i od usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Kada je reč o demokratiji i vladavini prava, EP konstatuje postojeće izazove u obezbeđivanju nezavisnosti pravosuđa, uključujući neprimereni politički uticaj na sudstvo i naglašava značaj usvajanja Zakona o Pravosudnoj akademiji.

Navodi se da je ostvaren ograničen napredak u borbi protiv korupcije, uprkos usvajanju nove strategije za borbu protiv korupcije za period 2024–2028 i izražava zabrinutost zbog i dalje prisutne korupcije u mnogim sektorima.

EP pozdravlja pluralistički sastav novog parlamenta sa širom zastupljenošću političkih partija ali i primećuje da su prevremeni izbori i pauza u radu vlade i parlamenta usporili napredak reformi.

Ponavlja se spremnost Evropskog parlamenta da podrži Narodnu skupštinu Srbije i njene članove u demokratskim procesima na evropskom putu Srbije, koristeći postojeće mehanizme i inicijative podrške demokratiji.

Sa zabrinutošću se uzima u obzir konačni izveštaj posmatračke misije OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o izborima u decembru 2023,  naglašava važnost reforme izbornog okvira i rešavanja nepravilnosti koje se ponavljaju i ističe ključnu važnost sprovođenja svih neispunjenih i novih preporuka OEBS/ODIHR-a i tela Saveta Evrope na transparentan i inkluzivan način, pre bilo kakvih novih izbora.

EP naglašava kritičnu važnost obezbeđivanja nezavisnosti ključnih institucija, uključujući medijske regulatore kao što je Regulatorno telo za elektronske medije (REM), izražava žaljenje zbog kašnjenja u izboru novih članova kao i zbog toga što REM nije ispunio svoju zakonsku obavezu da nadzire medijsko izveštavanje tokom predizborne kampanje 2023. godine.

U odeljku Pomirenje i dobrosusedski odnosi EP ponavlja da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ostaju suštinski elementi procesa proširenja i poziva Srbiju da intenzivira napore na pomirenju i pronalaženju rešenja za nerešene sporove iz prošlosti, posebno u vezi sa pitanjem nestalih osoba.

EP takođe ponavlja punu podršku dijalogu Beograda i Prištine pod okriljem EU, pozdravlja imenovanje Petera Sorensena za specijalnog predstavnika EU, naglašava važnost konstruktivnog angažmana vlasti i u Srbiji i na Kosovu u cilju postizanja sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, poziva obe strane da izbegavaju jednostrane poteze koji mogu izazvati tenzije i zahteva doslednu primenu svih prethodnih sporazuma, uključujući uspostavljanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom.

Strane u pregovorima pozivaju se da omoguće puno funkcionisnje svih institucija na tzv. Kosovu

Od Srbije i Kosova očekuje se da u potpunosti sarađuju i preduzmu sve potrebne mere kako bi priveli pravdi počinioce terorističkog napada u Banjskoj iz 2023. godine, izražava se žaljenje zbog činjenice da Srbija još nije procesuirala glavne počinioce, posebno Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, i ponavlja da i odgovorni za napad u Zubinom Potoku moraju biti izvedeni pred lice pravde bez odlaganja.

EP poziva potpredsednicu Evropske komisije i visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost, kao i Evropsku komisiju, da preuzmu proaktivniju ulogu u vođenju dijaloga kao i da omoguće veću ulogu Evropskom parlamentu u tom procesu.
Kada je reč o društveno-ekonomskim reformama EP pozdravlja delimičan napredak Srbije u uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije, uz pozitivan rast BDP-a i ponavlja potrebu za značajnijim reformama u oblasti tržišta rada, obrazovanja i javne uprave.

Pozdravlja se aktivno učešće Srbije u sprovođenju novog Plana rasta za Zapadni Balkan, konstatuje činjenica da je Srbija 3. oktobra 2024. usvojila Reformsku agendu i poziva na preusmeravanje relevantnih sredstava EU na podršku reformi pravosuđa i merama za borbu protiv korupcije.

EP u nacrtu rezolucije konstatuje i napredak u oblasti zakonodavstva vezano za zaštitu životne sredine i klimatske promene.

Prima se na znanje potpisivanje Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije kojim se pokreće strateško partnerstvo u oblasti održivih sirovina, lanca vrednosti baterija i električnih vozila, ali i naglašava da zalaganje za najviše ekološke standarde i dijalog sa lokalnim zajednicama, naučnom zajednicom i civilnim sektorom moraju biti u središtu ovog partnerstva.

U isto vreme ponavlja se i važnost diverzifikacije snabdevanja energijom u cilju smanjenja “energetske zavisnosti od Rusije”

U poslednjoj tački predložene rezolucije zadužuje se predsednik Evropskog parlamenta da dokument prosledi predsedniku Evropskog saveta, Evropskoj komisiji, visokoj predstavnici EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, vladama i parlamentima država članica EU, kao i predsedniku, Vladi i Skupštini Srbije.

Posle predstavljanja predloga rezolucije izveštaja na sednici AFET 20. februara o dokumentu će se glasati u maju, na plenarnoj sednici EP.

Simptom/Beta