virusi

Kako mikrobi u oblacima utiču na naše živote

June 11, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Oblaci su naši doživotni pratioci. Ponekad lebde iznad glave poput tankih filigrana. Drugim danima, zatamnjuju nebo i padaju nam kao kiša. Ali uprkos našoj upoznatosti sa ovim velovima vodene pare, oni kriju tajnu od nas. Oblaci su zapravo plutajuća ostrva života, dom trilionima organizama iz hiljada vrsta.

Zajedno sa pticama, vilinim konjicima i semenom maslačka, ogroman okean mikroskopskih organizama putuje kroz vazduh. Francuski hemičar Luj Paster bio je među prvim naučnicima koji su prepoznali ono što naučnici danas nazivaju aerobiomom 1860. godine. Držao je sterilne boce sa čorbom i dozvolio da se plutajuće klice nasele u njima, pretvarajući bistru čorbu u mutan. Paster je hvatao klice na ulicama Pariza, u francuskom selu, pa čak i na vrhu glečera u Alpima. Ali njegovi savremenici su se protivili toj ideji. „Svet u koji želite da nas odvedete je zaista previše fantastičan“, rekao je jedan novinar u to vreme Pasteru.

Ljudima su bile potrebne decenije da prihvate stvarnost aeroba. Tridesetih godina 20. veka, nekoliko naučnika je letelo avionima, držeći predmetna stakla i Petrijeve šolje kako bi uhvatili gljivične spore i bakterije na vetru. Ekspedicije balonima u stratosferu takođe su hvatale ćelije odatle.

Ti posetioci dolaze sa većeg dela površine planete. Svaki put kada okeanski talas udari, on izbacuje fine kapljice morske vode u vazduh, od kojih neke nose viruse, bakterije, alge i druge jednoćelijske organizme. Dok se neke kapljice brzo vraćaju u okean, neke pokupi vetar i podigne se u nebo, gde ih mogu nositi hiljadama kilometara.

Na kopnu, vetrovi mogu da pretražuju zemlju, noseći bakterije, gljivice i druge organizme. Svakog jutra kada sunce izađe i voda ispari u vazduh, može da privuče i mikroskopske organizme. Šumski požari stvaraju snažne uzlazne struje koje mogu da usisaju mikrobe iz zemlje i skinu ih sa debla i lišća drveća, noseći ih naviše sa dimom koji se diže.

Mnoge vrste ne čekaju samo da ih fizičke sile lansiraju u vazduh. Mahovine, na primer, razvijaju stabljiku sa kesicom spora na vrhu, koju ispuštaju poput oblaka dima u vazduh. Čak šest miliona spora mahovine može pasti na jedan kvadratni metar močvare tokom jednog leta. Mnoge vrste biljaka oprašivača imaju polne odnose tako što svakog proleća oslobađaju milijarde polenovih zrna koja se prenose vazduhom.

Gljive su posebno vešte u letenju. Razvile su biološke topove i druga sredstva za izbacivanje svojih spora u vazduh, a njihove spore su opremljene čvrstim ljuskama i drugim adaptacijama kako bi izdržale surove uslove sa kojima se susreću dok putuju sve do stratosfere. Gljive su pronađene do 20 km visine, visoko iznad otvorenog okeana Tihog okeana, nošene tamo vetrom.

Prema jednoj proceni, oko trilion triliona bakterijskih ćelija svake godine se uzdiže sa kopna i mora u nebo. Prema drugoj proceni, 50 miliona tona gljivičnih spora se u istom vremenskom periodu prenese u vazduh. Nebrojeni broj virusa, lišajeva, algi i drugih mikroskopskih oblika života takođe se uzdiže u vazduh. Uobičajeno je da putuju danima pre sletanja, tokom kojih mogu da lete stotinama ili hiljadama kilometara.

Tokom te odiseje, organizam može da uleti u region vazduha gde se vodena para kondenzuje u kapljice. Ubrzo se nađe obavijen jednom od tih kapljica, a uzlazne struje ga mogu odneti dublje u vodenu masu. Ušao je u srce oblaka.

Mnogo toga što su naučnici saznali o životu u oblacima dolazi sa vrha planine u Francuskoj pod nazivom Pii de Dom. Nastala je pre oko 11.000 godina kada je pesnica magme udarila u brda centralne Francuske, stvarajući vulkan koji je izbacio lavu pre nego što je uspavan samo nekoliko stotina godina kasnije. Poslednjih dvadesetak godina, meteorološka stanica na vrhu Pui de Doma opremljena je uređajima za uzorkovanje vazduha. Planina je toliko visoka da oblaci redovno prekrivaju njen vrh, omogućavajući naučnicima da uhvate deo života koji prenose.

Simptom/BBC

Virus se širi po Srbiji; Batut: Zaraza kosi i mlade i stare, potvrđena u još tri okruga

January 24, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U odnosu na prethodni izveštaj, kada je bilo 7.618 potvrđenih slučajeva, beleži se evidentan porast zaraženih, te se može reći da se epidemija ovog virusa polako bliži svom piku.

“Beleži se 12.097 slučajeva akutnih respiratornih infekcija (prethodno 10.771). Slučajevi su potvrđeni u 22 okruga. Tri nova okruga u kojima su detektovana oboljenja slična gripu su Jablanički, Sremski i Pomoravski okrug”, napisano je u izveštaju “Batuta”.

U ovoj sezoni nadzora nad gripom (2024/2025), potvrđena su četiri tipa ovog virusa:

tip А (H1pdm09)
АH3
А nеtipizirаni
tip B.

Simptomi gripa

Grip je zarazna bolest koja se prenosi na zdravu osobu kapljicama koje prilikom kašljanja, kijanja i govora izbacuju zaražene osobe, direktnim kontaktom – rukovanjem ili poljupcem, ili u kontaktu sa kontaminiranim predmetima.

Kako je za “Blic zdravlje” objasnila dr Ivana Begović Lazarević, načelnik Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu simptomi gripa se javljaju iznenada, ponekada u roku od nekoliko sati i mogu da traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja, ukoliko se javi komplikacija gripa ili razvije teža forma bolesti.

Uobičajeni simptomi gripa su:

povišena telesna temperatura
malaksalost
glavobolja
bol u mišićima i zglobovima
kašalj
bol u grlu
pojačana sekrecija iz nosa.

Simptom/B92/blic.rs

Vrtići prazni, ordinacije pune: virusi napadaju mališane u Srbiji

November 19, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Trenutno u Srbiji ima dosta virusa koji prave probleme, a najviše ima rino virusa. Uz to, šire se i ovčcije boginje, a još uvek ima i slučajeva morbila, kao i peristusa, odnosno velikog kašlja.

Kako je rekao pedijatar Saša Milićević, najviše se šire rino virusi i stomačni virusi.

“Rino virusi su virusi koji napadaju sluznicu nosa, ali ima dosta i stomačnih virusa to su rota, adeno i noro virus. Dakle virusi koji napadaju organe za disanje i stomačni virusi su trenutno najviše zastupljeni”, objasnio je pedijatar Saša Milićević za B92.net.

Vremenske prilike pogoduju razvoju tih različitih virusnih infekcija, a kako je podsetio doktor deca koja nisu vakcinisana su osetljivija.

Pored rino i stomačnih virusa postoji i takozvani BRNU virus koji je takođe dosta zastupljen, odnosno bolest ruku nogu i usta. Dosta dece dolazi kod lekara i zbog varičela.

“Rino, stomčni i BRNU virusi su dosta aktuelni, naročito u vrtićima, pa čak i školama”, naglašava doktor Milićević.

Tu si i ovčije boginje ili varičele, zarazna bolest koju karakteriše osip na koži i svrab, povišena temperatura, gubitak apetita i zamor, a povremeno se pojavljuju i morbile. Morbile ili male boginje šire se poslednjih godinu dana više nego ranije, a bolest može biti opasna. Prema poslednjem izveštaju Batuta, od pоčеtkа 2024. gоdinе, zаključnо sа 31.10. 2024, nа tеritоriјi Rеpublikе Srbiје rеgistrоvаno je 536 slučаjevа mоrbilа.

Uz to, ne jenjava ni širenje velikog kašlja, bolesti koja je bila gotovo iskorenjena. Od početka godine u Srbiji su od velikog kašlja preminule tri bebe. Prenosi se kapljičnim putem i izaziva akutnu infekciju sa karakterističnim kašljem praćenim otežanim disanjem, povremenim zacenjivanjem, a ponekad i epizodama apneje i cijanoze.

Takođe, traje i nadzor nad gripom, koji je počeo 30. septembra. U pоsmаtrаnоm pеriоdu kоntinuirаnо sе sprоvоdi mоnitоring еpidеmiоlоšкih, кliničкih i virusоlоšкih kаrаktеristikа оbоljеnjа. U Srbiji su registrovana 6.452 slučаја оbоljеnjа sličnih gripu sа incidеnciјоm оd 96,81/100.000, saopštio je Batut.

Pik u decembru

Doktor naglašava i da se tek očekuje pik odnosno još više problema sa navedenim virusima.

Boravak u zatvorenom prostoru koji se neadekvatno provetrava, izloženost duvanskom dimu, kao i nepotpuna imunizacija takođe nepovoljno utiču i mogu da predstavljaju rizik po zdravlje deteta posebno onog sa nedovoljno razvijenim i oslabljenim imunitetom.

“Voleo bih da grešim, ali mislim da nas pik ovih virusa očekuje u decembru. Njima odgovara to vreme, a naročito im odgovaraju mesta gde su svi zajedno i manje izlaze napolje”, zaključio je dr Milićević.

Simptom/B92/Višnja Vasić

Dr Obradović: Ovih dana haraju i kovid, koksaki, ali i gastro virusi

October 25, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Primarijus, dr Biserka Obradović istakla je za B92.net da su čekaonice domova zdravlja u Srbiji pune i da je najveći problem što mnogi zanemaruju prve simptome respiratornih infekcija.

“Dolaze u ordinacije sa već sekundarnim simptomima kakvi su kašalj, bronhitis, upale pluća, jer su preskočili onu prvu fazu. Ta faza obično traje sedam dana i zovemo je akutna faza virsune infekcije”, rekla je dr Obradović, pa dodala:

“Iako se mnogi žale na kašalj, koji ne prolazi i od koga im, kako su opisali, ‘glava puca po šavovima’, ovih dana haraju i kovid, koksaki, ali i gastro virusi”.

Prema rečima naše sagovornice, kada je reč o respiratornim virusima, treba obratiti pažnju na sledeće simptome.

“To su temperatura, malaksalost, kijavica, bol u grlu, koji kasnije prelazi u kašalj. Taj kašalj je intenzivan, ne prolazi danima. Reč je o mehaničkoj radnji i telo tako pokušava da izbaci strano telo iz disajnih puteva. To strano telo je, ustvari, sekret koji se sliva iz sinusa”, navela je dr Obradović.

Dr Obradović je rekla i da, za razliku od respiratornih virusa, kada ljudi pomoć lekara traže tek kada od kašlja ne mogu normalno da funkcionišu, osobe koje su inficirane gastro virusima, kakvi su Norovirus i Rotavirus, mnogo brže idu kod doktora.

“Simptomi ovih gastro virusa su mučnina, povraćanje, dijareja, mogu da ih prate i povišena temperatura, groznica i to su razlozi zbog kojih nam se pacijenti javljaju mnogo brže, nego kad su respiratorni virusi u pitanju”, istakla je dr Obradović.

“Međutim, za sve viruse, svejedno da li se manifestuju iscrpljujućim kašljem ili dijarejom, ako traju duže od tri do pet dana, posebno ako oboleli ne mogu da skinu temperaturu, treba odmah da nam se jave jer mogu da budu zaraženi koksaki virusom. Druga opasnost je što to mogu da budu simptomi komplikacije kovida, kojih i te kako i dalje ima, samo što su ove omikron varijante znatno blaže”, precizirala je dr Obradović i dodala:

“Ipak, i te omikron varijante i dalje imaju sve one simptome kovida od ranije, a to su: jak bol u mišićima, malaksalost, glavobolja.”

Kao i kod odraslih i kod dece poslednjih dana ima sve više slučajeva obolelih od kašlja.

Pedijatar dr Saša Milićević je istakao za B92. net da mu roditelji dovode decu koja od kašlja ne mogu “da dišu, jedu i spavaju”.

“Na svu sreću, nije uvek reč o velikom kašlju iako i taj, uslovno rečeno, običan, zna da bude veoma neprijatan i iscrpljujuć. Prvih sedam do deset dana, deca razvijaju simptome karakteristične za bilo koju respiratornu infekciju, odnosno kašlju, imaju blago povišenu temperaturu, neraspoložena su za bilo kakvu aktivnost, slabije jedu, bude se po nekoliko puta noću”, objasnio je Milićević.

Kako su oba naša sagovornika istakla, najvažnija je lična higijena, dovoljno sna i odmora, kao i jačanje imuno sistema.

“Naravno, veliki kašalj je druga priča, znamo da on može da ima i smrtne posledice”, istakao je dr Milićević, pa dodao:

“Roditelji treba da obrate pažnju na ličnu higijenu deteta, da ih uče da redovno peru ruke. Mogu i fiziološkim rastvorom da im isperaju nos. Bitno je da im obezbede dovoljno vitamina i pravilnu ishranui, kako bi ojačala imunološki sistem. A najbitnije, da ih ne vraćaju odmah u vrtić, gde ponovo mogu da se zaraze, bilo prljavim ručicama, bilo inficiranim igračkama”, objasnio je dr Milićević.

Dr Obradović je dodala da ista pravila preventive važe i za odrasle, uz važnu napomenu:

“Treba i pozitivno misliti, jer mi biramo stres, a stres bira bolest”.

Simptom/B92

Vakcine za suzbijanje majmunskih boginja u Kongu mesecima neće stići do te zemlje

August 14, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Afrički centri za kontrolu i prevenciju bolesti juče su prvi put u istoriji proglasili vanrednu situaciju za javno zdravlje od kontinentalnog značaja, a danas će biti održan sastanak pod vođstvom SZO kako bi odlučili da li epidemija predstavlja globalnu pretnju.

Direktor Instituta za biomedicinska istraživanja Žan-Žak Mujembe-Tamfum rekao je da “put koji je pred nama nije lak”, jer je u pitanju zemlja u kojoj su zdravstvene ustanove i humanitarni fondovi veoma opterećeni sukobima i izbijanjem raznih bolesti poput morbila i kolere.

Simptom/Rojters

Povećan broj zaraženih koronom, ne govori se o uvođenju mera

August 3, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Ne govori se ni o kakvom zatvaranju još uvek. Institut za javno zdravlje Srbije u saradnji sa mrežom Instituta i Zavoda za javno zdravlje, uz podršku Ministarstva zdravlja, u kontinuitetu svakodnevno pratimo i epidemiološke pojave u smislu kretanja bolesti, koliko je poslednji slučaj prisutan na kom okrugu, u kom gradu i tako dalje. Takođe institut daje preporuke u smislu stručno-metodološkog uputstva kada su mere u pitanju, ali to ne radi nikada samostalno”, rekla je Jovanović za Tanjug.

Podsetila je da postoje radne grupe, formirane od strane Ministarstva zdravlja i Republičke stručne komisije, koje razmatraju predložene mere u slučajevima kada je nešto značajno ili rizično.

“U ovom trenutku nema potreba, ne postoje potrebe za bilo kakvim zatvaranjem, postoje obične, klasične preventivne mere koje svako od nas treba da primeni, naročito ko je u kontaktu sa nekim ko je zaražen. Taj princip predostrožnosti treba da postoji kada je u pitanju neko koji ima hroničnu bolest, ne treba da bude u kontaktu sa obolelim licima i jednostavno treba da samostalno izbegava gužve zbog svog zdravstvenog stanja”, kazala je ona.

Kako je navela, nije potrebno nositi maske u zdravstvenim ustanovama. Prema njenim rečima, veliki broj mladih ljudi se ne testira, ali je napomenula da se testiranje uvek vrši po preporuci izabranog lekara.

Napomenula je da je u ovom periodu prisutno i mnogo drugih virusa koji imaju slične simptome kao korona virus, ali da je savet svima koji imaju povišenu telesnu temperaturu ili bol u grlu, da ostanu kod kuće nekoliko dana.

“Ukoliko imaju visoku temperaturu i ukoliko procene u skladu sa njihovim aktuelnim zdravstvenim stanjem, treba da posete izabranog lekara gde će prema indikacijama biti i obavljeno testiranje, odnosno gde će se odrediti kako i na koji način da se osoba leči”, dodala je Jovanović.

Euronews

Vakcinacija u svetu posustaje: Broj dece bez ijedne doze sa 13,9 miliona 2022, porastao na 14,5 miliona 2023.

July 16, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Prema procenama te dve organizacije zasnovanim na nacionalnim podacima o vakcinaciji, trend imunizacije dece protiv 14 bolesti ukazuje na potrebu da se ubrzaju napori i osnaže zdravstveni kapaciteti.

Podaci govore da je broj dece koja su primila tri doze vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (di-te-per) 2023. godine ostao nepromenjen na 84 odsto. Istovremeno, broj dece koja nisu prmila nijednu dozu vakcine porastao je sa 13,9 miliona 2022, na 14,5 miliona 2023.

Uz to, još 6,5 miliona dece nije zavržilo ceo ciklus imunizacije i nije primilo sve tri doze, što je neophodno za uspešnu prevenciju bolesti.

Zastoj u vakcinaciji malih boginja

Više od polovine nevakcinisane dece živi u 31 zemlji koje karakteriše krhko i nestabilno, oružanim sukobima opterećeno okruženje, i u kojima je otežan pristup osnovnim životnim potrepštinama, hrani i zdravstvenoj zaštiti.

Znak za uzbunu je i ozbiljan zastoj u vakcinaciji protiv potencijalno smrtnosnih malih boginja i trenutno u svetu protiv njih uopšte nije, ili je samo deliično vakcinisano 35 miliona dece.
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejezus ocenio je da su male boginje indikator, “kao kanarinac u rudniku, koji otkriva i pokazuje nedostatke u imunizaciji koji prvo pogađaju one najranjivije”.

Tokom 2023. male boginje zabeležene u 105 zemalja

Prošle 2023. godine prvu dozu vakcine je primilo 83 odsto, dece u svetu, a broj dece koja su primila i treću dozu je blago porastao na 74 odsto, što je daleko manje od 95 odsto koliko je neophodno za kolektivnu imunizaciju i sprečavanje epidemija.

Tokom 2023. godine slučajevi malih boginja, ili morbila, ospica, zabeleženi su u 105 zemalja u svetu u kojima živi približno tri četvrtine sve dece u svetu. U 91 zemlji u kojima je imunizacija uredno sprovededno, nije bilo slučajeva bolesti.

Adhanom Geberejezus je naglasio da je to “rešiv problem”.

– Vakcine protiv morbila su jeftine i mogu se davati i na najtežim mestima. SZO je posvećena da sa svojim partnerima radi na tome da pruži podršku zemljama da zatvore taj jaz i što pre zaštite decu koja su najviže izložena riziku.

Porast broja devojčica vakcinisanih protiv HPV virusa

Stručnjakinja SZO Ketrin O’Brajen istakla je da je u svetu u jeku pandemije korona virusa poraslo nepoverenje prema vakcinaciji i upozorila da to vodi do toga da deca umiru.

Prema njenim rečima, nepoverenje prema vakcinaciji u bogatim zemljama širi se i na druge regione, na primer onda kada ljudi migrantskog porekla koji žive u Evropi, u zemlje iz kojih potiču prenose lažne informacije koje su čuli.

U siromašnijim zemljama prepreku napretku u vakcinaciji predstavlja i prožirenije nepoverenje prema zdravstvenom sistemu i teži pristup vakcinaciji, a važan ometajući faktor su i oružani sukobi, rekla je O’Brajen.
Jedini tračak svetla je, kako navodi SZO, porast broja devojčica koje su se vakcinisale protiv humanog papilomavirusa (HPV), iako je i taj postotak sa 20 odsto u 2022., porastao na još uvek skromnih 27 odsto prošle godine, što je daleko od 90 odsto potrebnih ze eliminaciju raka grlić materice koji HPV izaziva.

# virusi