“Makedonija je, zbog lakovernosti i pogrešne politike SDS (Socijademokratski savez), predvođenog Zoranom Zaevom i Venkom Filipčetom, platila visoku cenu promenom ustavnog imena zemlje. Zato, ovog puta neće biti ustavnih promena bez jasnih, čvrstih i pisanih garancija u vidu zaključaka Evropske unije”, rekao je Manasijevski u izjavi medijima.
Istakao je da ucena i diktata, kakvi su do sada bili prihvatani, neće biti sa, kako je rekao, novom vladom koju predvodi VMRO-DPMNE.
“Makedonija i njeni građani nemaju pravo da budu ponovo slagani. Više se neće praviti ustupci bez garancija, bez zaštite nacionalnih interesa i bez sigurnosti da će ti ustupci zaista značiti napredak u procesu evropskih integracija”, rekao je funcioner VMRO-DPMNE.
Predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska Davkova izjavila je polovinom maja da su neophodne pravne i političke garancije Evropske unije za nastavak evrointegrativnog procesa njene zemlje.
U gostovanju na javnom servisu Makedonska radio-televizija (MRTV) povodom dve godine mandata, Siljanovska Davkova je ocenila da spolja nametnute ustavne promene stvaraju nove etničke podele i odstupaju od fundamentalnih principa evropskog prava.
Severnoj Makedoniji su zbog bilateralnog problema sa Bugarskom, koji je postao deo Pregovaračkog okvira, blokirani pregovori o prustupanju Evropskoj uniji (EU).
Skoplje je u julu 2022. formalno počelo “prvu fazu” pregovora sa EU, ali da bi prešlo u “drugu fazu” i počelo da otvara poglavlja, mora da uvede Bugare u Ustav, što konzervativna stranka premijera Severne Makedonije Hristijana Mickoskog VMRO-DPMNE od tada blokira.
Premijer Severne Makedonije, koji je na vlast došao polovinom 2024. godine, ranije je Briselu i Sofiji, kao rešenje za prevazilaženje te prepreke, ponudio odloženo dejstvo ustavnih izmena koje bi počele da važe kad njegova zemlja zatvori pregovore sa EU, ili da dobije garancije da neće biti drugih bilateralnih uslovljavanja, što do sada nije naišlo na podršku.
Simptom/Beta