Mickoski je na konferenciji za medije u Vladi Severne Makedonije odgovarao na pitanja novinara u vezi sa svojim komentarom na najnovije poruke koje su stigle iz Sofije nakon odlaganja glasanja o Izveštaju o napretku Makedonije u Evropskom parlamentu, istakavši da Makedonija nema drugu mogućnost nego da se bori do kraja.

Mickoski je izrazio žaljenje što se Bugarska, koja je NATO saveznik Makedonije, ponaša na način na koji se ponaša.

“Ali to ostavljam ostalim savezničkim članicama da razumeju. Izražavam žaljenje jer je korišćenje članstva u NATO, EU ili integracije zemlje u EU kao političkog oružja, uz rešavanje bilateralnih pitanja od pre nekoliko vekova, nespretna diplomatija. Ali to je ono što je bugarska diplomatija i politička scena odlučila. Jedino što nam je bilo važno ovih godina jeste da svet shvati da nije suštinski važno da u Ustav dodamo Bugare”, rekao je Hristijan Mickoski i istakao:

“To je, prema poslednjem popisu, nešto više od 800 građana koji su deo bugarske zajednice i kažu da im je bugarski jezik maternji jezik”.

Ukazao je da je suština u pokušaju da se inženjeringom stvori nova makedonska nacija koja je rezultat odluke Kominterne posle 1945. godine i da ta makedonska nacija koristi novi makedonski jezik koji je postao zvanični jezik u UN, kao deo jugoslovenske federacije.

“Svako ko to ne vidi je ili politički nepismen ili ne treba da se bavi politikom. Bujar Osmani je to tačno razumeo i tačno je znao šta radi. Direktno je zabio nož u pluća makedonskom identitetu prihvatajući francuski predlog. I to neću zaboraviti. Nikada neću zaboraviti. Direktno je zabio eksere u ruke i noge makedonskog identiteta. Ali, borićemo se, borićemo se svuda i efekti te borbe su vidljivi”, istakao je Mickoski.

Prema njegovim rečima, Makedonija nema drugu mogućnost osim da se bori do kraja.

“Toliko možemo da uradimo. Ne znam da li ćemo uspeti. Ali stičemo simpatije, sve više zemalja i visokopozicioniranih političara ovo odobrava i naši argumenti dobijaju publicitet. Hoće li se neke buduće generacije ponovo suočiti sa nekim Kovačevskim, Osmanijem, Maričićem i sličnima? Svakako, ali će biti oprezni i neće dozvoliti da ponovo zakucaju novi ekser u makedonski identitet”, naveo je makedonski premijer, preneo je portal Večer.

Ako je, istakao je, to bila samo promena Ustava i dodavanje nekoliko stotina naših građana koji kažu da su deo bugarskog naroda, zašto su onda podneti amandmani protiv makedonskog identiteta?

“Zašto se ne poštuju odluke Suda za ljudska prava u Strazburu, zašto se ne priznaje OMO ‘Ilinden – Pirin’ i makedonskom narodu u Bugarskoj nije dozvoljeno da ima svog predstavnika u Omladinskom savetu zajedno sa Romima, sa Jevrejima… Rekao sam to i ponoviću. Ako 24. juna Evropski parlament ne usvoji rezoluciju koja jasno navodi vekovni makedonski identitet i jezik, onda problem nije u promeni Ustava, već u vekovnom makedonskom identitetu”, naglasio je makedonski premijer.

Mickoski je objasnio da još nema potvrde o sastanku sa bugarskim predstavnicima na marginama predstojećeg samita NATO.

“Do ovog trenutka nije bilo potvrde sastanka. Međutim, planiram da se lično sastanem sa predsednikom Evropskog parlamenta, gospodinom Antoniom Koštom, u narednim danima. To je bila njegova ideja koju smo odmah prihvatili, bez rezerve. Odmah smo rekli da nema problema, ali da li postoji odgovor sa druge strane”, rekao je Mickoski.

Simptom/Newsmax/Tanjug