Dok Moskva žali zbog zahlađenja odnosa sa Trampom, koji je prošle nedelje dramatično promenio ton objavom naoružavanja Ukrajine i pretnjom masovnim sankcijama, izvori kažu da je Putin uvek davao prioritet ratu. On je i dalje uveren da ruske snage napreduju na terenu i da bi ukrajinski otpor uskoro mogao biti slomljen.
„Moskva je razočarana i uznemirena što nije uspelo sa Trampom. Ali kakva god očekivanja da je Putin imao za dobre odnose sa Trampom, ona su uvek bila sekundarna u odnosu na njegove maksimalističke ciljeve u Ukrajini. Za Putina, invazija je egzistencijalno pitanje“, rekao je anonimni bivši visoki zvaničnik Kremlja za Gardijan, preneo je N1 Hrvatska.
Izražene frustracije
Ruski predsednik, koji već mesecima pokušava da laska Trampu, još uvek nije komentarisao njegove pretnje. Međutim, iza kulisa postoji mešavina frustracije i prihvatanja.
„U Moskvi je postojala nada i očekivanje snažnih odnosa sa Trampom. Ali osnovno očekivanje su uvek bile strože američke sankcije i stalan dotok oružja u Ukrajinu.“
Kada se Tramp vratio u Belu kuću ranije ove godine i obećao da će rešiti sukob u roku od 24 sata, Putinu se to činilo kao strateška prilika. Ali medeni mesec se završio prošle nedelje kada je Tramp javno izrazio svoje nezadovoljstvo Putinovim odbijanjem da potpiše prekid vatre. Odobrio je novi paket vojne pomoći Kijevu, uključujući sisteme Patriot, i zapretio masovnim sankcijama ako se mirovni sporazum ne postigne u roku od 50 dana.
Činilo se da je Trampa posebno povredilo to što njegovi lični napori, uključujući šest telefonskih poziva Putinu, nisu dali rezultate, što je shvatio kao ličnu uvredu.
„Dođem kući i kažem: ‘Prva damo, imao sam najdivniji razgovor sa Vladimirom. Mislim da je gotovo.’ A onda bih uključio televizor i video da su upravo bombardovali starački dom“, ispričao je Tramp.
Putinova strategija
Mnogi ruski zvaničnici i proratni blogeri odbacili su Trampove pretnje kao blaže nego što se očekivalo, tumačeći ih kao davanje Putinu 50 dana slobode.
„Mnogo toga se može dogoditi za 50 dana, i Putin to zna. On vidi Trampa kao emotivnog i podložnog uticaju“, rekao je izvor iz ruskog spoljnopolitičkog establišmenta.
Za sada, Moskva namerava da pojača svoju ofanzivu. Neumorna upotreba rojeva dronova sve više iscrpljuje ukrajinsku odbranu, a vazdušni napadi na gradove su se pojačali. Na bojnom polju, ruske trupe sporo, ali sigurno napreduju ka strateški važnom gradu Pokrovsku.
Oni koji su upoznati sa Putinovim razmišljanjem veruju da će Trampov ultimatum od 50 dana samo naterati njega da udvostruči svoje ratne napore.
„Rusko rukovodstvo ne reaguje na pritisak. Najverovatnije možemo reći da je prva faza američko-ruskih odnosa pod Trampom, koja je trajala oko šest meseci, završena“, rekao je Fjodor Lukjanov, istaknuti ruski spoljnopolitički analitičar.
Putin „opsednut“
Bivši izvor iz Kremlja kaže da je Putin „opsednut“ time da ne izgleda slabo i da je malo verovatno da će popustiti pred pretnjama. To su loše vesti za malu i sve izolovaniju frakciju ruske elite koja se nadala zbližavanju sa Vašingtonom i ekonomskom podsticaju koji bi to donelo.
Dok ankete među običnim Rusima pokazuju porast podrške za okončanje borbi, oni koji se zalažu za bolje odnose sa Sjedinjenim Državama imaju mali politički uticaj. Za one koji poznaju Putina, nije iznenađenje što je odbacio Trampove uslove za mir. Njegovi zahtevi ostaju isti: pravno obavezujuća garancija da se NATO neće širiti, ukrajinska neutralnost, ograničenja njenih oružanih snaga i prihvatanje ruskih teritorijalnih dobitaka.
„Više od 100.000 Rusa je poginulo u ovom ratu. Putin jednostavno ne može da se vrati kući sa bilo čim manjim od onoga što se može smatrati pravom pobedom“, zaključio je bivši zvaničnik Kremlja.
U međuvremenu, militantnija frakcija u Moskvi ponovo dobija na snazi.
„Zapamtite, mi ne vidimo Sjedinjene Države kao neutralnog arbitra, već kao stranu u ratu protiv nas. Putin je dao Trampu vremena da to promeni. Vreme ističe“, napisao je ideolog Aleksandar Dugin.
Simptom/Danas/N1 Hrvatska