AMSS savetuje onima koji putuju da se informišu o gužvama na granici.
Na putničkim terminalima graničnih prelaza od jutros nema zadržavanja, Kamioni na prelazu Horgoš čekaju oko dva sata.
Na naplatnim rampama nema zadržavanja.
Kurir
Na more u maju, na planinu u julu: Da li ćemo zbog globalnog zagrevanja morati da menjamo turističke navike
Ni naša zemlja ne zaostaje u pogledu turističkih tokova. Ako se izuzme 2020. godina usled pandemije kovida 19, broj turista raste iz godine u godinu. Ne tako davno, tokom 2009. godine, Srbiju je posetilo nešto više od dva miliona turista, dok je prošle godine registrovano čak 4,2 miliona poseta.
Međutim, specifičnost turizma ne čine ukupan broj dolazaka ili broj noćenja, već same destinacije i doživljaji koji one izazivaju kod posetilaca. Omiljeni gradovi su često oni koji su bili obasjani suncem za vreme naše posete. Vidikovac koji je progutala magla nije toliko atraktivan, zar ne? Razvoj turizma je, drugim rečima, neraskidiv od vremena i klime.
Lokalna klima utiče na planiranje putovanja, dužinu boravka i moguću aktivnost turista. Važnost klimatskog elementa na određenoj lokaciji zavisi od oblika turizma: temperatura vazduha i vode je ključna u kupališnom turizmu; insolacija i oblačnost za helioterapiju, brzina i učestalost vetra za mogućnost jedrenja; pojava i vrsta padavina za zimske sportove…
Uticaj klimatskih promena na dosadašnje navike putnika će postati sve vidljiviji. Na Mediteranu, pik sezone je od juna do oktobra. Usled porasta temperature i učestalosti toplih talasa u poslednjoj deceniji, putnici se odlučuju za ranije posete Mediteranskim destinacijama – u aprilu, maju i junu.
Broj rezervisanih aranžmana u periodu jun-novembar je opao za 10 posto 2023. godine. Čak 7,6 procenata turista se izjašnjava da su razlog ekstremni vremenski uslovi – kao što su visoke temperature, suše i posredno požari.
Turističke destinacije već se menjaju
Na globalnom nivou, održanje turizma ostrvskih država je u sve većem riziku. Izuzev Maldiva, koji su postali tipična asocijacija na opasnost od porasta nivoa svetskog mora, potrebno je pomenuti i karipske države, gde je većina turističkih kompleksa u priobalnim područjima, a više od polovine se smatra ugroženim.
Problem postaje složeniji pošto je ekonomija karipskih država potpuno zavisna od turizma. Na Arubi, primera radi, čini čak 90 posto BDP-a.
Ali ove posledice nisu unikatne samo za tropske destinacije. Turistička industrija u Srbiji je takođe pogođena posledicama klimatskih promena.
Najveći porast prosečnih temperatura vazduha i maksimalnih temperatura je tokom letnjih meseci, a anomalije maksimalnih temperature prelaze 2,5°C. Najosetniji porast temperature je u gradovima, a upravo Beograd tokom leta ima najveći broj poseta stranih turista.
Posle Beograda i Novog Sada, najposećenije su banje. Naša zemlja obiluje termalnim, mineralnim i termomineralnim izvorima. Pored samih izvora, banjska mesta se karakterišu specifičnom mikroklimom. Osnova klimatoterapije banjskih mesta je balans biometeroloških elemenata koji povoljno utiču na vitalne funkcije i rehabilitaciju organizma. Povoljni uticaj se postižu šetnjom, ali poslednjih godina porast letnjih i tropskih dana i tropskih noći otežavaju ovaj vid aktivnosti starijima i bolesnima, koji su najbrojniji posetioci banja.
Pešačenje po planinskim i seoskim predelima u svrhu istraživanja ili uživanja (tzv. hiking i trekking) postaju sve popularniji vid izletničkog i vikend turizma u Srbiji. Čest motiv pešačkih tura je obilazak vrela sa živopisnim kaskadama, slapovima i jezercima koji obiluju vodom.
Kako količina vode zavisi od kišnice i otapanja snega, preporučljivo je posetiti ih u proleće i početkom leta. U blizini Kosjerića se nalaze Taorska vrela, sa izdašnoću izvora od 150 litara u sekundi.
Međutim, tokom aprila 2024. godine izletnici su odlazili sa Taorskih vrela razočarani ili su odustajali od posete ovom lokalitetu. Temperature iznad proseka tokom februara, marta i aprila, najsušniji februar od 1951. godine i padavine ispod proseka u aprilu su doprinele da vrelo bude – siromašno vodom.
Turistički indeksi mapiraju uticaj klimatskih prilika na turističke odluke
Budući da osim prirodnih, antropogenih i ambijentalnih celina i turističke infrastrukture, klimatska obeležja igraju ključnu ulogu u razvoju turizma, tokom 20. i 21. veka razvijeno je preko 100 turističkih indeksa klimatskog komfora.
Uloga ovakvih indeksa je da prvo mapiraju klimatske faktore koji utiču na različite turističke destinacije – a zatim i da pomognu u prognoziranju njihove budućnosti, u skladu sa projekcijama klimatskih promena.
U zavisnosti od predviđene aktivnosti turista i geografskog položaja turističkog mesta, razvijeni su sledeći indeksi: Turistički Klimatski Indeks (TCI), Univerzalni Turistički Klimatski Indeks (UTCI), Klimatski Indeks Plaža (BCI), Turistički Klimatski Indeks Komfora (TCCI), Turistički Klimatski Indeks Obala (CTCI) i sl.
Jedan od turističkih indeksa komfora koji je razvijen na primeru lokaliteta u Srbiji je HERCI (Heritage Climate Index). Njegova primena je u uslovima umerene klima na zaštićenim područjima, pre svega objektima geonasledja i kulturnog nasleđa. Ocenjivani su sledeći klimatski parametri: temperatura vazduha, insolacijia, oblačnost, količina padavina i relativna vlažnost vazduha. Indeks je izračunat za dva lokaliteta – Stopića pećinu na Zlatiboru kao objekat geonasleđa, i Golubačku tvrđavu u Đerdapskoj klisuri kao objekat kulturnog nasleđa.
Povoljni i ekstremno povoljni klimatski uslovi su tokom letnjih meseci, a indeks se pokazao kao validan nakon što je pronađena jaka veza između optimalnih klimatskih uslova i broja poseta.
Leta u gradovima postaju neprijatna, a planinske zime blage
Prema Zavodu za zaštitu prirode Srbije na teritoriji naše zemlje postoji oko 1.150 geoloških, geomorfoloških, speleoloških, hidroloških, pedoloških i arheoloških fenomena i objekata. U registru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture je zabeleženo preko 2.624 nepokretnih kulturnih dobara. Zato se HERCI može koristiti za planiranje putovanja u Srbiji u uslovima optimalnog klimatskog komfora. Izuzetno je značajan za strane turiste koji dolaze iz područja sa hladnijom klimom i kojima je neophodna adaptacija.
Ne želimo, naime, da nas zatekne presušeni izvor ili blato na skijalištu. Zato se u skladu sa budućim promenama klime, moramo zapitati da li ćemo, u koje doba godine i u kom cilju posećivati postojeće turističke destinacije.
Prema projekcijama do kraja veka se očekuje porast srednjih dnevnih, maksimalnih i minimalnih dnevnih temperatura. U Beogradu i Novom Sadu se u slučaju scenarija bez ublažavanja može očekivati porast maksimalnih dnevnih temperatura i do 4°C – 4.5°C na godišnjem nivou.
Možemo pretpostaviti da će turisti izbegavati urbana ostrva toplote u letnjim mesecima, ali i tokom dva jesenja meseca (septembra i oktobra) i da će se pik sezone pomeriti ka zimskim mesecima. Pomeranje tipa aktivnosti će biti izrazito u planinskim delovima naše zemlje, što se može zaključiti i na osnovu vrednosti indeksa.
Na primer, izrazito nepovoljni uslovi turističkog klimatskog indeksa nasleđa (HERCI) na Zlatiboru su u zimskim mesecima kao posledica niskih temperatura. Međutim, buduće projekcije klime za opštinu Čajetina ukazuju da će prosečne dnevne zimske temperature do kraja veka biti iznad nula stepeni Celzijusa, što znači da će period optimalnog klimatskog komfora izvršiti pomeraj prvo na prelazne zatim i u zimsku sezonu.
U skladu sa aktuelnim projekcijama promene klime, najpre i najintenzivnije će biti pogođeni brdsko-planinski južni, jugozapadni i jugoistočni delovi Srbije. Zato je turističkoj industriji neophodno prilagođavanje i diverzifikacija turističke ponude.
Naše najposećenije planine potencijalno mogu obogatiti ponudu različitim oblicima turizma: ruralni turizam, eko turizam, kreativni turizam, avanturistički turizam. Pomenuti oblici turizma bi, između ostalog, omogućili celogodišnji turistički promet, ali i stvorili dobru osnovu za primenu principa održivog razvoja.
Na ovaj način, adaptacija turizma na klimatske promene bi ujedno bila i delimični oblik mitigacije klimatskih promena.
EuroNews Srbija
“Plikovi oko usta, na rukama i nogama”: Povećan broj pacijenata u dečjim dispanzerima zbog virusnog oboljenja
BRNU virus je skraćenica za bolest ruku, usta i nogu. Reč je o enterovirusu koji se nalazi u digestivnom traktu. Virus je iz grupe koksaki virusa, ali to roditelji ne treba da brine, jer to nije koksaki virus koji izaziva miokarditis.
Jelena Mitrović, načelnica pedijatrije Dom zdravlja Čukarica kaže da BRNU virus izaziva infekciju koja počinje povišenom temperaturom (oko 38 stepeni) i roditelji se najčešće jave u dom zdravlja jer dete ne može da jede, ne može da guta, javljaju se vezikule, plihovi.
“Javljaju se vezikule koje podsećaju na varičelu. Promene se javljaju oko usta, na šakama, stopalima, ali može da se pojavi po celom telu. Međutim, to ne treba roditelje da uplaši jer simptomi prolaze za oko nedelju dana”, priča ona za Euronews Srbija.
Dodaje da je dete obično bezvoljno, najviše se žali na bolove pri gutanju.
“Kao i svi ostali virusi i ovaj se ne leči već čekamo da prođe. Naravno, koriste se sredstva samo za ublažavanje simptoma. Snižavamo telesnu temperaturu, a za afte i ranice u ustima mogu se koristiti razni antiseptični sprejevi”, navela je dr Mitrović.
Zbog vezikula po ustima deca ne mogu da jedu, te se savetuje da im roditelji daju pasiranu hranu, da ona bude hladna, a ne topla.
Koliko traje infekcija?
“Ako dete ne može da jede nemojte ga terati. Ništa se neće desiti u ta tri- četiri dana koliko traje taj najteži period. Važno je da dete u tom periodu pije vode, da ne dođe do dehidratacije. Dakle, bolest nije opasna, opasna je samo za baš malu decu koja usled toga što ne jedu i ne piju mogu da dehidriraju. Znači, važno je pojiti decu”, kaže dr Mitrović.
Obično infekcija traje sedam do deset dana. Virus je veoma zarazan i zato se javljaju mini epidemije u vrtićima.
“Virus se prenosi prljavim rukama, salivacijom. U vrtićkom uzrastu se posebno brzo prenosi jer mala deca nemaju osvešćene higijenske navike. Zato je važno da podstičemo decu da peru ruke, da ih ne guraju u usta”, pojasnila je doktorka.
Kako je reč o virusnom oboljenju nikako se ne leči antibioticima. Opravdano je uključiti antibiotsku terapiju samo ako se na BRNU virus nadoveže neka bakterijska infekcija, što se, kako kaže doktorka, retko dešava.
Kako bezbedno izvaditi krpelj?
Osim zbrog BRNU virusa čeklaonice u domovima zdravlja su pune i zbog sve češćih uboda krpelja. Stiglo je toplo vreme, ljudi sve više vremena provode u prirodi, te ne čudi što se sa izleta vraćaju sa zakačenim krpeljem na koži.
“Da, imamo baš mnogo uboda krpelja. Bukvalno, kako je došlo lepo vreme, došli su nam i krpelji. Roditelji mogu sami da izvade krpelja, samo ako su sigurni da znaju pravilno da to urade. Važno je da se istakne da nema posipanja benzinom, alkoholom…, jer ako to uradite fizički će krpelj povratiti bakteriju koja izaziva Lajmsku bolest i zaraziti vas. To je siguran put da dobijete bakteriju koju zaraženi krpelj prenosi”, istakla je Mitrović.
Ukoliko samo vadite krpelja to treba uraditi sterilnom pincetom u obrnutom pravcu kazaljke na satu. Doktorka savetuje roditeljima da je možda još lakše da uzmu gazu i taj deo oko krpelja vrte u smeru suprotnom od kazaljke na satu.
“Naravno, ukoliko nisu sigurni da mogu sami to da urade treba da dođu u dom zdravlja. Samo ubodno mesto prati se do 30 dana, jer ako je krpelj bio inficiran, on može da zarazi i dete”, pojašnjava ona.
Navodi da postoji široka tendencija danas da se krpelji nose na analizu i da rezultate analize roditelji donose lekarima u domu zdravlja.
“Mi onda treba da lečimo papir, jer znamo da je krpelj pozitivan, ali ne znamo da li je bolest prenesena na dete. Zato ne treba nositi krpelje na analizu. To ima smisla samo ako je krpelj stajao na koži 24 do 48 sati. Za to vreme može bakteriju koja se nalazi u stomaku krpelja da se prenese u krv čoveka. Ako je kraći period na koži to se neće desiti. Antibiotik koji se propisuje zaraženim pacijentima mora da se pije dve ili tri nedelje. To je jako dug period da mi deci dajemo antibiotike, a nismo sigurni da su zaraženi”, zaključila je ona.
EuroNews Srbija
Da li ćemo 2030. godine pričati sa robotima? Nikolaos Sirios iz Vibera
“Dvosmerna, pametna komunikacija. To je ono što će definisati budućnost”, poručuje menadžer prodaje za Centralnu i Istočnu Evropu Rakuten Vajbera, Nikolaos Syrios, na marginama osmog po redu Foruma naprednih tehnologija u Nišu.
Sirios je jedan od “key-note” govornika na ovogodišnjem forumu, a govoriće tokom drugog dana na temu “Komunikacija u 2030: Šta brendovi treba da očekuju?”.
– Najvažnije je da komunikacija bude dvosmerna, od sada i ubuduće. To znači da svi korisnici žele da komuniciraju sa brendovima i organizacijama. A kada govorimo o komunikaciji, govorimo o pametnoj komunikaciji. Dakle, u slučaju da razgovarate sa četbotom, to ne bi trebalo da budu samo konkretni odgovori na postavljena pitanja, već oni treba da razumeju, na osnovu iskustva i onoga što korisnik piše, tačno značenje onoga što radimo, poručuje Sirios.
Drugu promenu vidi u sužavanju vidova komunikacije na nivou: brend – ciljana grupa.
– Druga stvar u komunikaciji je da su prethodnih godina brendovi želeli da komuniciraju sa korisnicima koristeći sve vrste medija. Dakle, oni pokušavaju da budu prisutni u svim medijima kako bi pokušali da dođu do njih. Ono što sada vidimo, posebno u digitalnom svetu, jeste da korisnici provode više vremena na svojim telefonima, ali i ne samo na svojim telefonima, već i na određenim aplikacijama na svojim telefonima. Dakle, recimo da imamo 100 aplikacija instaliranih na našem telefonu, u proseku 80% korisnika, koristi maksimalno tri. Dakle, ono što vidimo jeste da će brendovi, recimo, centralizovati komunikaciju sa korisnicima, posebno u aplikacijama koje korisnici najviše koriste, dakle ne sve.
Šaljivo, pitali smo Siriosa možemo li govoriti o ,,komunikaciji sa robotima do 2030. godine”, na šta nam je menadžer odgovorio: Da, potrebni su nam “roboti” i podrška za upravljanje svakodnevnim potrebama, ali u isto vreme nam je potreban i ljudski dodir kako bismo izbegli greške i mogli da finalizujemo, recimo, podršku korisnika
I sam, voli da koristi alate bazirane na veštačkoj inteligenciji da bi organizovao svoj svakodnevni život.
– Pošto sam uključen u mnoge razgovore, želim da sumiram koje su teme o kojima se razgovaralo u nekim četovima sa prijateljima ili profesionalcima. Dakle, uglavnom za to, za moj svakodnevni život – poručuje menadžer prodaje.
Prepreka ili izazov?
Na pitanje šta je to možda najveća prepreka za kompaniju Rakuten Viber u ovim promenljivim vremenima, Sirios komentariše da je pre reč o izazovu.
– Zapravo, ovaj period je izazov za Viber. Ne bih koristio reč prepreka jer smo već tu. Već počinjemo da koristimo AI u našim funkcijama, generativnu AI u komunikaciji. Kada brendovi komuniciraju sa korisnicima na Viberu, imamo i konverzacionu veštačku inteligenciju za korisnike. Dakle, to je nešto što smo već počeli da uključujemo u naše funkcije i alate kao kompanija. I nastavićemo da idemo dalje kako bismo imali najbolje iskustvo.
Za kraj razgovora, zanimalo nas je i kako kao menadžer prodaje gleda na tržište u Srbiji. Rekao nam je i šta se novo “krčka” za korisnike Vajbera.
– Srbija je savršena zemlja. Tako da smo veoma srećni. Svih ovih godina uspostavljali smo veoma dobre odnose sa Privrednom komorom, sa Ministarstvom za inovacije, sa Niškim tehnološkim parkom, ali i sa mnogim drugim preduzećima. Ne bih rekao da moramo nešto da menjamo. Mislim da treba da nastavimo istim tempom kojim smo radili svih ovih godina. I mislim da imamo još bolje rezultate. To je važno za nas, Srbiju, jer je strast ljudi prema Viberu prisutna i planiramo da isprobamo i neke prve nove projekte ovde i probe, što je važno.
Dakle, stiže li nešto novo iz Vibera u Srbiju?
– Neću deliti više informacija, ali ono što mogu da kažem jeste da smo podelili da Narodna banka Srbije počinje da razgovara o plaćanju putem Vibera.
Telegraf Biznis
U Srbiji danas oblačno, moguće kratkotrajne vremenske nepogode
Kako se navodi, zadržaće se nestabilno vreme sa kišom, pljuskovima i grmljavinom, dok se u centralnim, istočnim i južnim predelima lokalno očekuju i kratkotrajne vremenske nepogode – velika količina padavina za kratko vreme, grad i jak i olujni vetar u zoni najintenzivnijih pljuskova.
U Beogradu će biti pretežno oblačno i nestabilno, posle podne i uveče sa pljuskovima i grmljavinom, duvaće slab, zapadni i severozapadni vetar, sa temperaturama od 17 do 24 stepena.
Pretežno sunčano i sve toplije vreme očekuje se od subote.
VestiOnline
GRAD VELIČINE TENISKE LOPTICE SRUČIO SE NA ČAČAK: Nevreme protutnjalo zapadnom Srbijom (VIDEO)
Nevreme se iz okoline Kraljeva kretalo prema istoku i severoistoku – objavio je meteorološki sistem Hailz Srbija. Na društvenim mrežama dele se snimci i fotografije nevremena koje je juče pogodilo zapadnu Srbiju.
RHMZ je izdao upozorenje i za područje Šumadijskog okruga (Knić i okolina) da su narednih dana mogući obilni pljuskovi sa grmljavinom, gradom i jakim i olujnim vetrom.
View this post on Instagram
Mladi u Evropi sve više antimigrantski raspoloženi – kakva je situacija u Srbiji?
Negativni stavovi prema migracijama sve više su se zaoštravali uoči izbora u okviru Evropske unije, koji su završeni u nedelju.
Rezultati pokazuju da oštre kritike na račun migranata, kako onih koji beže od ratova i siromaštva, tako i onih koji dolaze na Zapad zbog posla, imaju milenijalci. Slično raspoloženje dele i njihovi naslednici, odnosno generacija Z.
Naime, prema analizi britanskog lista, a sa osvrtom na posledice ekonomskih i izbegličkih kriza, kao i aktuelnih ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku, čini se da negativni stavovi mladih po pitanju imigracija sve više jačaju, kao i da je generacijski jaz sve primetniji.
Anketiranje je obuhvatilo četiri generacije i pokazalo da je među milenijalcima i generacijom Z najviše onih koji imaju negativan stav prema ljudima koji dolaze izvan Evropske unije. Međutim, antiimigracijsko raspoloženje preovladava i kod baby boomera i generacije X.
Takođe, u Gardijanovoj anketi se navodi nekoliko država članica u kojima mladi pretežno gaje negativne stavove prema imigracijama, ali ima i neočekivanog generacijskog obrta.
Pre svega u Sloveniji milenijalci negativno gledaju na imigracije, njih 74 odsto, dok je kod najmlađih to raspoloženje manje izraženo.
Slična situacija je i u Francuskoj. Kod najmlađih je tek svaki četvrti protiv imigranata, dok je među najstarijima gotovo dve trećine takvih.
U Poljskoj je antiimigracijsko raspoloženje u porastu kod baby boomera i generacije Z, dok blago opada kod sredovečnih ljudi.
Najizraženije negativne stavove pokazuju Mađari, čiji je premijer u više navrata pozivao na oslobađanje od masovne ilegalne imigracije. Statistika pokazuje da u toj zemlji najstariji i najmlađi stanovnici gotovo u istom procentu dele negativno raspoloženje prema doseljenicima.
Obrazac rastućeg antiimigracijskog raspoloženja među mladima u suprotnosti je sa drugim državama članicama u kojima se kroz generacije beleži pad negativnih stavova, poput Nemačke, Italije i Španije.
Kakva je situacija u Srbiji?
Prema istraživanju koje je u martu 2022. godine sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku, između ostalog se govori o narativu koji preovladava kod mladih u Srbiji prema migrantima.
U analizi stoji da stanovništvo naše zemlje uglavnom negativno reaguje na imigrante, smatrajući da se oni nalaze u boljem položaju i da država više pomaže njima nego svojim građanima. Tačnije, oni misle da migranti u Srbiji imaju privilegovani status u odnosu na domaće stanovništvo.
Nedavno je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila da se prema migrantima koji prolaze kroz Srbiju pokazuje najveći stepen distance.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje samo prošle godine izdato je više od 51.000 dozvole za rad inostranim državljanima, dok je do maja ove godine izdato oko 14.000 dozvola, dok je za isti period prošle godine strancima izdato 20.431 dozvola za rad.
Mladi iz Beograda u razgovoru za Euronews Srbija kažu da razumeju da su se migranti našli u nezavidnoj situaciji i da su priseljeni da zbog rata napuštaju svoje domove, ali kako dodaju, nemaju razumevanja za ponašanje pojedinaca na ulicama koje ocenjuju nepristojnim i, kako dodaju, bahatim.
“Nemam ništa protiv toga što su došli ovde, jer su u zemljama koje su zahvaćene ratom, ali sam protiv toga da napadaju, bilju ili kradu”, rekao je jedan od mladića.
Sa njim se slaže još jedan njegov vršnjak koji dodaje da se migranti na ulicama drže u grupi i da se često ponašaju nepristojno.
“Mislim da bi trebalo da se smanji njihov dolazak u Srbiju. Dosta ih ima tamo kod Zelenog venca i ljudi se ne osećaju sigurno. Treba da im se pomogne, ali za to mora da postoji granica”, kaže.
Međutim, još jedan mladić koji je govorio za Euronews Srbija kaže da nema problem sa činjenicom da ima dosta migranata u prestonici.
“Mislim da im je potrebna naša pomoć i da treba da im se nađemo bez obzira na sve”, rekao je.
Pejić: Mladi imaju pozitivniji stav prema onima koji su im kulturološki i tradicionalno bliskiji
Da su stavovi mladih u Srbiji itekako podeljeni mišljenja je i Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije. Ona je za Euronews Srbija objasnila da to pre svega zavisi od toga koji migranti su im kulturološki i tradicionalno bliskiji. Ona ističe da bi država trebalo bolje da sprovodi migracionu politiku, kako bi se smanjio negativan jaz među stanovništvom koji i dalje preovladava.
“Uglavnom mladi imaju mnogo pozitivniji stav prema nacionalnostima koje su nam kulturološki bliske, da neku distancu osećaju prema onim nacionalnostima koje u ovom trenutku, u medijskom i političkom narativu generalno nisu posmatrani kao bratski narodi, kao neko ko nam je tradicionalno istorijski dobar prijatelj, kao neko ko ne deli naše vrednosti u društvu dominantne”, rekla je.
Pejić takođe ističe da je važno da imamo na umu da je i određen broj migranata odlučio da Srbija postane njihov novi dom, i da takođe to treba da imamo u vidu.
“Moramo da imamo na umu, kada razgovaramo o ovoj temi, da je potrebno da se oni mnogo bolje integrišu u naše društvo, pogotovo oni koji ostaju, koji biraju Srbiju kao mesto destinacije, nije ih puno, ali postoje i oni potražioci azila i ekonomski migranti koji u ovom trenutku mogu da se snađu u Srbiji”, smatra.
Kaže da svaki vid nasilja teba osuditi, ali dodaje i da se ono dešava u svakom segmentu našeg društva.
“Ne možemo da kažemo da je ovo nešto što možda dominantno utiče na to da se mladi ljudi u Srbiji danas osjećaju nebezbedno”, rekla je.
Jelačić Kojić: Važno je da mladi shvate šta su migracije i šta one donose društvu
Direktorka organizacije Grupa 484 Miroslava Jelačić Kojić rekla je za Euronews Srbija da je neminovno da posojtoje incidenti između migranata i domaćeg stanovništva, kao i da će ih biti i u narednom periodu, pa dodaje da je pitanje migracija u našoj zemlji pitanje pružanja zaštite, ali i bezbednosno pitanje.
“Pitanje migracija jeste bezbednosno pitanje. To jeste pitanje pružanja zaštite onima kojima je ta zaštita potrebna, ali je takođe i ekonomsko pitanje koje se može posmatrati iz ugla onoga što može predstavljati opterećenje za određenu državu koja prima migrante”, kaže ona.
Kako dodaje, pitanje migracije i migranata je široko, i treba ga posmatrati i kroz činjenicu da ljudi koji dolaze u našu zemlju razmišljaju i o ostanku u njoj.
“Važno je i pitanje ekonomskog potencijala koji ti ljudi donose. Verujem da ne možete da ne primetite poslove obavljaju migranti, tačnije da su oni vozači, dostavljači, da rade u uslužnio delatnostima. Takođe, ne vidi se da je broj incidenata naglo porastao imajući u vidu njihovu sveprisutnost u društvu Srbije. Takođe treba da razgovaramo o tome da su pre svega oni ljudi pa sve ostalo”, rekla je ona.
Kako kaže, činjenica je i da će se EU u narednom periodu tek pripremati za njihovu punu implementaciju.
“Kada pogledate da su u većini zemalja sad desničarske stranke pobedile i da je negde sve prisutnija ta antimigranska retorika, a sa druge strane vi možete primetiti da sve one teže da privuku što veći broj radne snage. To su takođe imigranti. I kod njih postoji ta potreba da se negde to pitanje razmatra na tim nivoima”, rekla je ona.
EuroNews Srbija
Spasovdanska litija od Vaznesenjske crkve do hrama Svetog Save
Srpska pravoslavna crkva poziva sve koji žele da učestvuju u Spasovdanskoj litiji da se od 18 časova okupe u Ulici kralja Milana, na potezu kod Skupštine grada Beograda, prenosi RTS.
Programom je predviđeno da litija krene od Crkve Vaznesenja Gospodnjeg u 19 časova Ulicom kralja Milana do Trga Slavija, gde će patrijarh srpski Porfirije pročitati jevanđelje i osveštati prestoničke ulice a slavska litija će , predvođena kivotom sa moštima Prepodobnog Justina Ćelijskog i čudotvornom ikonom Majke Božje Znamenje, preko Bulevara oslobođenja doći do Hrama Svetog Save, gde će patrijarh održati besedu.
Svetitelj, otac Justin Popović bio je teolog i bogoslov koji je živeo u 20. veku, a ikonu Majke Božje Znamenje u Begrad je doneo mitropolit istočnoamerički i njujorški Ruske zagranične crkve Nikolaj.
Ikona je pronađena 1295. godine u korenu jednog drveta u gradu Kursku i vekovima čuva, štiti i isceljuje, navodi SPC.
OLUJE SA GRMLJAVINOM PREKO OVIH PREDELA SRBIJE: Nevreme se očekuje u narednim satima
Grmljavinski sistem sa zapada Srbije i šireg područja Užica u naredna dva sata premeštaće se u jugozapadnoj visinskoj struji dalje preko centralne Srbije i Šumadije prema Pomoravlju i Podunavlju.
Pljuskovi sa grmljavinom iz Bačke premeštaće se ka severu Banata, a sa jugoistoka Srbije preko šireg područja Niša.
Lokalno su moguće i nepogode sa gradom, uz jake gromove i vrlo obilne pljuskove.
Sistemi se premeštaju relativno brzo, zbog pojačanih jugozapadnih visinskih struja.
Izvor:Novosti
Kada se menjaju iskazi osumnjičenih, problem je ako nema drugih materijalnih dokaza
Jedan od dvojice osumnjičenih za ubistvo devojčice Srđan Janković (50) prošle nedelje je nakon dva i po meseca ćutanja, na saslušanju u zaječarskom Tužilaštvu, odbacio sve tvrdnje da je umešan u ovaj zločin. Sa druge strane, njegov kolega Dejan Dragijević (50) u startu je priznao krivicu, opisujući na koji način je devojčica usmrćena. U međuvremenu je preminuo njegov brat, koga je optužio da mu je pomogao da sakrije njeno telo. Isto je rekao i za oca Radoslava, koji je nedavno pušten iz pritvora, kako bi se branio sa slobode. Većina veruje da će i on promeniti iskaz u slučaju da se prikupi dovoljno materijalnih dokaza i da počne suđenje.
– Promena iskaza je, moram istaći, jedna od legitimnih načina odbrane, jer ovde imamo, sa pravnog aspekta gledano, pravo svakog da se brani na način na koji smatra da je za njega najbolji – dodao je Antonović i istakao da obojica osumnjičenih od samog početka “kalkulišu”. – Sama činjenica da do sada nisu rekli gde je telo devojčice, baca veliku sumnju jer u praksi, kada se da priznanje koje je zaista iskreno, onda se kaže i gde je telo.
Ako je priznao, onda mora da prizna do kraja. Ovde imamo neko polupriznanje, da tako kažem, jer se sve vreme taji gde je telo deteta. Neću da kažem da bez tela nemamo dela, ali je ovde veliki problem, jer nema ni drugih materijalnih dokaza i to negde baca sumnju da li je zaista priznanje koje je dao Dragijević potpuno tačno i istinito, a dovoljno sigurno nije.
Naš sagovornik ne odbacuje mogućnost da je javnost ostala isključena za neke detalje iz istrage i činjenice vezane za ovaj slučaj, kada je reč o dokazima. Ali on istovremeno izražava sumnju da su Dragijevići, Dejan, njegov sada pokojni brat Dalibor i otac Radislav, pored silnih kontrola i snimanja dronovima tokom potrage za Dankom, uspeli da prebace telo devojčice sa deponije na drugu lokaciju.
– Ako se sve desilo kako je ispričao Dejan Dragijević, samo krivično delo je učinjeno iz nehata. Bili su pod dejstvom alkohola, nisu prilagodili brzinu, udarili su u dete, ali postupci koji slede nakon toga ukazuju na umišljaj, jer su očigledno bili svesni da će biti uhvaćeni u toj nezakonitoj radnji i preduzeli su sve mere kako bi predupredili i osujetili samu istragu. Prosto iznenađujući nivo perfidnosti u njihovom ponašanju i njihovom postupanju – dodaje naš sagovornik. – Kod Jankovića imamo izrazitu negaciju svega što mu se stavlja na teret i sada treba videti, pošto imamo dva potpuno oprečna iskaza, kome će dalje nadležni organi da veruju, odnosno čiji će iskaz biti potkrepljen materijalnim dokazima.
Još se čekaju veštačenja
U Višem javnom tužilaštvu potvrđeno je “Novostima” da još nisu stigli izveštaji DNK veštačenja sa oko 500 tragova i predmeta izdvojenih tokom istrage u službenom “fijatu punto”, privatnim automobilima osumnjičenih, njihovim domaćinstvima, odeće, obuće, alata, pokućstva… Veštačenja koja su dosad dostavljena tužilaštvu nisu pokazala prisustvo DNK Danke Ilić. Još nije stiglo ni veštačenje GPS uređaja iz službenog vozila koje su koristili osumnjičeni.
Izvor:Novosti
Lučić najavio: 5G tehnologija od sledeće godine u Srbiji
On je rekao da je tom tehnologijom već prekrivreno preko 50 odsto teritorije Crne Gore i da će svi oni koji budu letovali u toj zemlji moći da probaju “moćnu 5G mrežu”.
“Mi ćemo da napravimo stvarno izvrsnu kvalitetnu 5G mrežu i svi su nas prepoznali kao najbitnijeg operatera zapadnog Balkana za razvoj 5G-a. Mi smo spremni vrlo brzo ćemo tom mrežom da pokrijemo teritoriju Srbije”, rekao je Lučić za televiziju Hepi
On je naglasio da će 5G mreža i veštačka inteligencija biti glavni nosioci budućeg razvoja u sledećih 15 godina i one će jedna drugu dopunjavati, jer će, kako je objasnio 5G putem raznih senzora komunikacije omogućiti primenu veštačke inteligencije u različitim industruijskim granama.
“Do Expa 2027, mi ćemo uraditi kvalitetno pokrivanje 5G u Srbiji”, rekao je Lučić.
On je pozvao i mlade ljude da se bave veštačkom inteligencijom jer, kako je naglasio tu postoji niz ideja i to će biti osnova razvoja čitavog industrijskog sveta.
Podsetio je i da građani u svim poslovnicama te kompanije u zemlji i u dijaspori mogu da kupe srpski TAG uređaj za plaćanje putarine na autoputevima kroz Srbiju, Severnu Makedoniju i Crnu Goru, naglašavajući da je interesovanje građana veliko.
EuroNews Srbija
Lutovac: Status nastavnika loš, obrazovanje urušeno
Lutovac je rekao da nastavnici imaju plate niže od proseka, statusno su degradirani i poniženi. “Obrazovni sistem koji počiva na takvom položaju i statusu nastavnika osuđen je na propast. Država koja tako tretira obrazovanje urušava samu sebe i društvo u celini”, naveo je Lutovac na društvenoj mreži Iks.
Simptom
Deca da se zaštite od svake vrste eksploatacije!
Položaj dece u društvu mora biti neprikosnoven u pogledu poštovanja i zaštite njihovih prava i njihove bezbednosti u svakom smislu. Nažalost, deca koja žive i odrastaju u teškim materijalnim i socijalnim uslovima, lako postaju žrtve nedozvoljenog radnog angažovanja, saopštilo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Mogućnosti za tako nešto se uvećavaju ukoliko se siromaštvo i socijalna isključenost dece i roditelja poklapaju sa pripadnošću nekoj od društveno osetljivih podgrupa, upozorava se.
Oni koji su jedini i neprocenljiv izvor sigurnosti svakog deteta
Jelena Holcer, pored, sada već dugogodišnjeg iskustva u svojoj profesiji , stručnjak je, čiji je odgovor veoma tražen. Pored potrebnih profesionalnih odrednica, njen savet je neizostavno i topao i emotivan, što je čini omiljenim biranim pedagogom na području gde radi i šire, jer značajno pomaže razvoju malih generacija u dobre i celovite ličnosti.
Kako odnos prema našim roditeljima utice na poštovanje naše dece prema nama?
-Deca usvajaju onaj model ponašanja svojih roditelja koji je bio najdominantniji. Pri tom, ne kopiraju toliko naše (roditeljske) pouke, poruke, reči i uputstva koliko način na koji se sami ponašamo. Odnosno, oni kopiraju naša dela a ne slušaju mnogo naše reči. Ovaj obrazac se vidi u mnogim primerima, počevši od toga koliko i kakve prijateljske odnose mi uspostavljamo pa sve do toga kako mi slavimo praznike, kakav je naš pristup problemima, ili kako mi reagujemo na stres… Sve to predstavlja model koji će dete nesvesno ponavljati, ili ukoliko je model bio izazito nepovoljan po dete, onda će ga ono svesno menjati, trudeći se da izbegne greške koje je videlo u svom detinjstvu, od nas, svojih roditelja. Upravo zato, način na koji se mi ponašamo prema našim roditeljima, u značajnoj meri utiče da se po tom modelu sutra ponašaju naša deca prema nama.
Kakav je značaj za emotivni razvoj beba i dece, biti u stalnom kontaktu sa starijima?
-Za decu je važno da su u što raznovrsnijem kontaktu sa različitim osobama iz svog okruženja. Na ovaj način oni se uče da uspostavljaju kontakte bliskosti i poverenja sa različitim tipovima ličnosti. Kasnije, ova iskustva stečena u najranijem detinjstvu mogu im pomoći i u boljem razumevanju svojih vršnjačkih odnosa i svakih drugih. Ova prednost je tim veća jer pretpostavljamo da su bake i dede posvećeni svojim unucima, pa je utoliko ovaj kontakt za decu dragoceniji.
Koliko je poželjno posebno gajiti i insistirati na prisnim, toplim odnosima dece sa bakama i dekama?
– Odrastanje dece u bliskom kontaktu sa bakama i dedama, ima velike prednosti, i po decu i po bake i dede. Najočiglednija prednost za decu jeste što su u prisustvu baba i deda najčešće potpuno zbrinuta i po pitanju svojih fizičkih, i svojih fizioloških i psiholoških potreba (biće dobro zbinuto, sito, maženo, paženo…).
Sa druge strane, prisustvo male dece u životima starijih osoba utiče da se oni ponovo osećaju podmlađeno i korisno. Ova veza je još čvršća kada su te starije osobe babe i dede a mala deca – njihovi unuci.
Koji kvalitet imaju babe i dede a roditelji nemaju?
Životno iskustvo stečeno tokom godina naučilo je bake i dede “pravim” vrednostima života. Oni mogu da vide širu sliku i sagledaju “šumu umesto pojedinačnog drveta”. Njihovo poznavanje istinskih vrednosti omogućuje im da postave prioritete i ne troše se više na ono što je prolazno, nevažno, lako promenljivo (kao što su dečije ocene, na primer).
-Objašnjenje je jednostavno – baba i deda imaju dovoljno vremena, nikuda ne žure, strpljivi su i posvećuju se svojim unucima sa punom pažnjom.Oni su odavno prevazišli teškoće oko usklađivanja poslovnih i porodičnih obaveza, manjak novca, manjak vremena, višak problema i stresova, kaže Jelena Holcer.
Kada deca nemaju roditelje, kako bakama i dedama i drugim starateljima, pomoći da se izbore sa svojim problemima i njihovim posebnim etapama razvoja?
-Zaista nije lako pratiti sve razvojene faze dece. Svaka nova generacija je drugačija od prethodne, pa je teško biti u toku šta je novim generacijama zanimljivo, koje su im vrednosti, kako razmišljaju. Ali, ono što bake, dede i drugi staratelji uvek mogu da pruže jeste neizmerna podrška i poziv na razgovor. To su oblasti u kojima sigurno neće pogrešiti. Moraju stalno imati na umu da je glavna odgovornost starateljstva na njima, stoga da budu naoružani ljubavlju, strpljenjem i voljom za izazove svih faza odrastanja deteta.
Može li bilo ko, ko čuva dete, zameniti vrtić?
Vrtić ima edukativnu i socijalnu funkciju. Edukativnu funkciju, bake i dede ili oni koji čuvaju dete, mogu zameniti jer sve što dete uči u vrtiću, mogu ga naučiti i oni. Međutim, socijalnu funkciju ne mogu zameniti ni roditelji niti babe i dede, staratelji. Odnosno, najveći nedostatak dugog boravljenja sa odraslima i jeste upravo nedovoljan broj socijalnih kontakata sa vršnjacima sa kojima bi se dete igralo, takmičilo, učilo da se svađa i miri… i niz socijalnih veština koje niko ne može da mu nadomesti osim vršnjaka.
Simptom M.P.
Na 16 fakulteta u Srbiji poskupele školarine: Na pojedinim smerovina povećane i za 30.000 dinara
Taj broj budžetskih mesta planiran je za državne univerzitete u centralnoj Srbiji i na KiM, dok će u Vojvodini, Pokajinska vlada doneti odluku koliko će finansirati brucoša na državnim fakultetima.
I ove godine biće trka za budžetska mesta, jer maturanti koji ne budu uspeli da upišu fakultet o trošku države moraće sami da plaćaju školarinu. A to neće biti lako, jer je 16 fakulteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu najavilo povećanje školarina. Povećanje će biti od 3.000 dinara, pa do 30.000 dinara, za koliko će biti povećana školarina na studijskom programu – Turizam na PMF-u u Novom Sadu.
Biće to novi udar na džep studenata i njihovih roditelja. Kako bi osigurali budžetsko mesto godinama unazad praksa maturanata je da polažu prijemni na više fakulteta. Prva opcija uvek bude željeni fakultet, a druga opcija onaj za koji smatraju da imaju više šanse da upadnu na budžet.
Najstariji univerzitet u Srbiji, Univerzitet u Beogradu, ove godine upisaće 15.283 brucoša, od toga predviđeno je 9.778 budžetskih mesta i 5.505 samofinansirajućih. Devet fakulteta u sastavu UB povećalo je školarine u ovoj godini za samofinansirajuće studente. Poskupele su školarine na Šumarskom, Učiteljskom, Veterinarskom, Ekonomskom, Matematičkom fakultetu, Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom fakultetu, Rudarsko-geološkom i Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER).
Cene pravdaju inflacijom
Veterinarski fakultet povećao je cenu školarina sa 120.000 dinara na 138.000 dinara, a nove cene pravdaju inflacijom i da nisu korigovane od 2011. godine.
“Već duži vremenski period školarina na Veterinarskom fakultetu nije menjana i od 2011. godine bila je 120.000 dinara. Za školsku 2024/25, znači od 1. oktobra, predvideli smo povećanje od 15 posto na 138.000 dinara. To se plaća u četiri rate. Nismo išli sa velikim povećanjem, nismo želeli da to bude veliki udar na budžet roditelja studenata”, rekao je nedavno za Euronews Srbija prodekan za nastavu na Veterinarskom fakultetu prof. Jakov Nišavić.
I Elektrotehnički fakultet povećao je cene školarina sa 126.000 na 144.000 dinara, što je za oko 15 odsto, ali samo na smeru Elektrotehnika i računarstvo. Na drugom smeru Softversko inženjerstvo školarina je ostala ista i iznosi 282.000 dinara.
Skuplje će biti i školarine i na Ekonomskom fakultetu. Školarine su do sada bile u rasponu od 106.212 i 139.754 dinara, zavisno od studijskog programa, dok će sada koštati između 112.479 dinara i 147.999 dinara.
Sa novim cenovnikom izašao je i Fakultet organizacionih nauka, a cena školarine će biti uvećana za 7,6 odsto odnosno, sa 159.000 dinara na 171.000 dinara.
Školarine je korigovao i Rudarsko-geološki fakultet sa 66.000 na 76.000 dinara. Veće cene školarina čekaju i samofinansirajuće akademce na FASPER-u. Školarina na osnovnim akademskim studijama je povećana za 9.000 dinara – za upis u školsku 2024/25. iznosiće 93.000 dinara, umesto dosadašnjih 84.000 dinara.
Poskupela je školarina i na Matematičkom fakultetu, ali je pojeftinila na smeru za nastavnika matematike.
Naime, visina školarine za studijske programe Matematika i Astronomija i astrofizika sada je 150.000 dinara, a za studijski program Informatika 165.000 dinara. Za brucoše koji upišu modul Profesor matematike i računarstva fakultet je odobrio stimulativni popust, tako da će školsku godinu umesto 150.000 dinara, plaćati 90.000 dinara.
Od 1. oktobra novi cenovnik za samofinansirajuće studente ima i Šumarski fakultet. Oni su školarine povećali sa dosadašnjih 72.000 na 80.000 dinara. Učiteljski fakultet je odlučio da cene koriguje za 2,7 odsto, odnosno školarine su povećane sa 108.000 na 111.000 dinara.
Skuplje i na fakultetima u Novom Sadu
Na Univerzitetu u Novom Sadu povećanje školarina najavilo je šest fakulteta i to na određenim studijskim programima. Školarina za samofinasirajuće studente je poskupela na Pravnom fakultetu, Medicinskom, Ekonomskom, Prirodno-matematičkom, Tehničkom fakultetu “Mihajlo Pupin ” u Zrenjaninu, Učiteljskom fakultetu u Subotici.
Na Pravnom fakultetu na osnovnim akademskim studijama školarina je povećana sa 93.000 na 97.000 dinara.
Medicinski fakultet korigovao je cene školarina samo na integrisanim akademskim studijama na engleskom jeziku. Medicina na engleskom jeziku i Dentalna medicina na engleskom jeziku povećane su sa 6.500 na 7.000 evra za domaće studente i za strance.
Ekonomski fakultet je povećao školarine samo na programu master akademskih studija- Napredna analitika podataka u biznisu. Do sada je školarina za domaće studente bila 114.000 dinara, a za strance 2.100 evra za strance, dok je sada najavljeno da će biti 4.500 evra za sve.
Prirodno-matematički fakultet povećao je školarine na tri studijska programa osnovnih akademskih studija, dva programa master akademskih studija i dva programa doktorskih akademskih studija.
Na osnovnim akademskim studijama skuplje će biti školarine na programima – Geoinformatika (povećanje sa 109.000 na 120.000 dinara), Geografija (povećanje sa 65.500 na 75.000 dinara) i Turizam (povećanje sa 129.500 na 160.000 dinara).
Na master akademskim studijama povećanje će biti na sledećim programima: Turizam i Upravljanje kulturnim turizmom i kulturnim nasleđem (povećanje sa 107.690 na 160.000 dinara za domaće državljane, sa 2.000 na 3.000 evra za strance)
Na doktorskim akademskim studijama na sledećim programima: Doktor nauka – geografske nauke i Doktor nauka – turizam (sa 150.000 na 200.000 dinara za domaće državljane, sa 2500 na 4000 evra za strance).
Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu povećao je školarine na pet programa osnovnih akademskih studija i četiri programa master akademskih studija.
Poskupljenje na Mašinskom u Nišu
Na programima osnovnih akademskih studija Inženjerski menadžment, Mašinsko inženjerstvo, Odevno inženjerstvo, Inženjerstvo zaštite životne sredine (zajednički sa FTN-om) i Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa povećanje školarine će biti sa 90.000 na 100.000 dinara.
Na programima master akademskih studija Mašinsko inženjerstvo, Inženjerski menadžment, Odevno inženjerstvo i Informatika, tehnika i tehnologija u obrazovanju školarina se povećava sa 100.000 na 110.000 dinara.
Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici povećao je školarinu za domaće državljane, smanjenje iznosa za strance.
Na osnovnim akademskim studijama školarina se povećava sa 50.000 na 60.000 dinara, a smanjuje sa 2.300 na 1.300 evra, dok je na master akademskim studijama povećanje sa 50.000 na 80.000 dinara, a smanjenje iznosa školarine za strance sa 2.300 na 1.300 evra.
Na Univerzitetu u Nišu samo je Mašinski fakultet povećao školarinu sa 55.000 dinara na 65.000 dinara. Ostali fakulteti su zadržali školarine na prošlogodišnjem nivou.
Fakulteti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici nisu menjali cenu školarina u odnosu na prethodnu akademsku godinu.
EuroNews Srbija
Crta podvučena: NATO sproveo ekocid nad Srbijom – duplo povećan broj obolelih od raka
I rođeni posle rata mogu trpeti posledice NATO agresije
Povodom obeležavanja 25 godina od usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, Inicijativa za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, čiji je Ćorac član, predstavila je javnosti Deklaraciju o potrebnim merama sanacije posledica NATO agresije na SR Jugoslaviju.
Ćorac smatra da srpsko društvo ne reaguje na posledice NATO agresije na adekvatan način i zato je Inicijativa pre šest godina u dogovoru sa četiri ministarstva – zdravlja, zaštite životne sredine, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva odbrane, pokrenula međuresorno radno telo koje je trebalo da ispita posledice.
„Pošto smo videli da rezultata rada tog tela kao i rezultata rada društva na ispitivanju posledica rata nema, smatrali smo da je neophodno da se jednom ovakvom Deklaracijom obratimo svim faktorima koji u ovom društvu znače. Od nosioca vlasti, preko javnosti, posebno mladih ljudi koji nekako 25 godina posle taj rat doživljavaju kao daleku prošlost. A nesvesni su toga da čak i oni koji su rođeni posle rata mogu da trpe posledice svih tih zagađenja.“
Gore od osiromašenog uranijuma
U javnosti se najčešće pominje zagađenje osiromašenim uranijumom i činjenica je da je to jedan od bitnijih faktora zagađenja, međutim to zagađenje se sa druge strane zloupotrebljava da bi se posledice rata zloupotrebljavale, dodaje Ćorac.
U toj raspravi zaboravljaju se svi drugi izvori zagađenja – dioksini, furani, policiklični aromatični ugljovodonici, razni organski spojevi, piralen itd. čije posledice po životnu sredinu i zdravlje još gore nego što su posledice delovanja osiromašenog uranijuma, ističe Ćorac.
Želja Inicijative je da Deklaracijom ukaže na sve to i aktuelizuje tu temu, kao i da pokuša da kao grupa stručnih lica da svoj doprinos tome da ovaj narod i ova država shvate da iako je 25 godina prošlo, posledice postoje i da i dalje deluju na zdravlje ljudi, naglašava Ćorac.
„Ali ono što je ključno da i 25 godina posle rata mi možemo i imamo naučnu metodologiju da dokažemo kakvo je zagađenje bilo i da dokažemo koje su posledice na zdravlje i još, što je za nas kao društvo ključno, da smanjimo rizike, zaštitimo životnu sredinu i zdravlje ljudi koji ovde žive.“
NATO nad Srbijom sproveo ekocid
Samo na osnovu epidemioloških podataka kao zaključak proizilazi da je nad Srbijom sproveden ekocid, kao i da je značajno porasla neplodnost kod muškog stanovništva i zato Inicijativa želi da se sprovedu istraživanja koja će to potvrditi ili opovrgnuti, dodaje Ćorac.
Posle NATO agresije značajno se uvećalo oboljevanje od onkoloških oboljenja i autoimunih bolesti, a sterilitet kod muškaraca je eksplodiralo, naglašava Ćorac.
„Postoje stvari za koje je apsolutno dokazano da su posledica ratnih dejstava. Kolege sa VMA, profesorica Branka Đurović i kolege koje su zajedno s njom istraživale tu tematiku, dokazale su posledice na decu vojnih lica koja su bila izložena ratnim dejstvima. Utvrđeno je da su kod dece postojale malformacije (deformiteti) stopala. Da je više malformacija stopala kod dece vojnih lica koja su rođena nakon rata nego kod dece vojnih lica rođenih pre rata. Naš cilj je da adekvatnom metodologijom i za druge stvari dokažemo. I ne samo da dokažemo sad, trenutno stanje, nego da utvrdimo šta nam je činiti, koji je to predlog mera, aktivnosti koje treba da preduzmemo da rizik u životnoj sredini smanjimo i da posledice po zdravlje stanovništva minimizujemo.
Dokazano enormno zagađenje Srbije
Ćorac napominje da su dokazane posledice rata po životnu sredinu, a to je dokazalo i merenje grčkih kolega, kao i merenje piralena na mestu izlivanja. Na osnovu merenja aerozagađenja u Grčkoj nastalog za vreme rata, matematički je dokazano da je ono došlo delom iz Pančeva, a delom iz južne Srbije.
Čak su kolege iz Grčke posle desetak godina nakon rata objavile rad kojim su to dokazale, ističe Ćorac.
Takođe, veterinari su našli na terenima različite malformacije kod stoke, a ginekolozi malformacije kod trudnoća i sve to dokazuje da je zagađenje bilo je enormno, zaključio je Ćorac.
Grujičić: Udvostručen broj obolelih od raka
Direktorka Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije dr Danica Grujičić izjavila je da statistička analiza broja slučajeva malignih bolesti za dvadesetogodišnji period od 1999. do 2018. pokazuje statistički značajan rast novoobelelih od malignih bolesti svake godine, kao i porast smrtnosti od malignih oboljenja uprkos sve savremenijim terapijama koje se primenjuju u Srbiji.
Grujičićeva je na konferenciji za novinare istakla da to, u apsolutnim brojevima, znači da je od 19.000 obolelih u 1999. godini broj porastao na oko 30.000 u 2018. a na 40.000 u 2021. godini.
„To su zvanični podaci registra za rak koji postoji na osnovu toga što su lekari i administrativci dužni da prijave svaku bolest. Znači, to nije automatsko beleženje svih C dijagnoza što podrazumeva malignu bolest. Dalje, statistička analiza smrtnosti malignih bolesti u Srbiji je takođe pokazala statistički značajan porast. U apsolutnim brojevima, to je oko 12.000 u 1999. godini do već 15.000 u 2018. i preko 20.000 u 2021. Znači, stvar se ubrzava“, naglasila je Grujučićeva.
Ističe da analiza smrtnosti od malignih bolesti u Evropi pokazuje da je Srbija na prvom mestu, iako nikada ovoliko novih lekova nije bilo.
Izvor: Sputnjik