turizam

Turistička industrija i putovanja u 2024: Gde smo bili i kuda ćemo dalje

January 1, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Turistička industrija vredna bilion dolara neprestano se razvija kako bi zadovoljila potrebe putnika.

Nekada proverene prakse ustupaju mesto novim, inovativnim konceptima.

Druge se čine kao potvrda izreke: „Sve se vraća, sve se plaća.“ Uprkos promenjivoj prirodi ove industrije, 2024. godina pokazala se kao izuzetna za turizam i njegove grane.

Kada se svi podaci finalizuju, očekuje se da će, kada se sumiraju podaci, turistička industrija u 2024. zabeležiti značajan oporavak.

Međunarodni turistički dolasci dostići će gotovo 96% nivoa iz perioda pre pandemije. To će doprineti globalnom BDP-u u rekordnom iznosu od 11 biliona dolara, čineći turizam i putovanja jednom od ključnih ekonomskih snaga na globalnom nivou.

Sledeći faktori doprineli su uspehu turizma:

Poslovna putovanja

„Ovo je bila uzbudljiva godina za poslovna putovanja, jer je sve više kompanija prihvatilo povratak na put“, kaže Bili Mekdonah, predsednik platforme FCM-a za Ameriku, priznati lider u sektoru poslovnih putovanja.

„Primetili smo ponovni porast putovanja, posebno u gradovima sa snažnim i raznovrsnim poslovnim zajednicama. Rastući entuzijazam za poslovna putovanja bio je očigledan tokom cele godine. Sa sve većim poverenjem putnika i povećanim mogućnostima za rast u gradovima širom SAD-a, očekujem da će potražnja za putovanjima potrajati i naredne godine“.

Sledeći podaci kompanije FCM Travel dobijeni su nakon detaljne analize ukupnih avionskih rezervacija iz SAD-a.

Pet vodećih gradova u SAD-u što se putovanja tiče su Njujork, Čikago, Boston, Dalas, Vašington.

Vodeće destinacije

Pet vodećih međunarodnih destinacija su London, Tokio, Frankfurt, Amsterdam, Singapur.

Rekordan broj novih i renoviranih hotela otvoren je širom sveta, uključujući i oblasti koje se ne smatraju uvek turističkim centrima sa velikim protokom posetilaca.

Kako bi unapredila svoju turističku ponudu i uvela sveže, inovativne koncepte, Slovenija je 2024. godine pokrenula niz novih otvaranja i renoviranja hotela.

To uključuje hotele, glamping lokacije, kampove, seoski smeštaj i druge vrste objekata za boravak.

Putnici koji posećuju ovu centralnoevropsku zemlju sada mogu da otkriju nekoliko novih hotela i zadivljujućih renoviranih objekata koji se savršeno stapaju sa bogatom kulturnom tradicijom.

S druge strane, popularne turističke destinacije poput Havaja dočekale su nove hotele, uključujući Renaissance Honolulu Hotel & Spana ostrvu Oahu.

Solo putovanja
Solo putovanja nastavljaju da rastu izuzetnom brzinom. Prema mnogim procenama, skoro 20% putnika odlučuje se na samostalno istraživanje sveta.

Taj broj raste svake godine. Solo putovanja često uključuju one koji tragaju za prosvetljenijim pristupom svakodnevnom životu. Fokus im je opuštanje, velnes, avantura, upravljanje stresom ili čak romantika.

Solo putnici izveštavaju da putovanja bez društva mogu poboljšati svest o sebi i doneti unutrašnji mir.

Imaju mnogo opcija, ali se Norveška i Švajcarska posebno izdvajaju kao idealne destinacije za one koji žele da putuju sami.

Nedavni izveštaji o trendovima ukazuju na porast fenomena poznatog kao „MeMooners“ – solo putnici koji se upuštaju u putovanja iz čiste želje za uživanjem.

Bermuda se izdvaja kao idealna destinacija za solo putnike.

To je zahvaljujući prijateljski nastrojenim lokalnim stanovnicima, bezbednom okruženju i raznovrsnoj ponudi aktivnosti. Nezaboravna iskustva za „MeMooners“ uključuju učenje umetnosti parfimerije u radionici Lili Bermuda ili uživanje u kulturi u Muzeju umetnosti Masterworks of Bermuda.

Velnes
Velnes turizam postao je jedan od najprofitabilnijih segmenata turističke industrije.

Procenujuje se da je njegova godišnja vrednost od 651 milijardu dolara i predviđenim prosečnim godišnjim rastom potrošnje od 16,6% do 2027. godine.

Kao relativno nov segment industrije, velnes turizam sada raste 50% brže od konvencionalnog turizma, bez naznaka usporavanja.

En Dimon, suosnivač, predsednica i izvršna direktorka Wellness Tourism Association, ističe da su potrošači uveli više velnes praksi u svoje svakodnevne rutine. To podstiče potražnju za većim brojem velnes opcija tokom putovanja.

Pored toga, velnes turistički proizvodi više nisu isključivo luksuzno iskustvo.

Postali su dostupniji i inkluzivniji. Takođe, vreme provedeno u prirodi sada je prepoznato kao važan aspekt velnesa i često predstavlja ključni faktor pri izboru destinacije za odmor.

Bleisure putovanja

Istraživanja pokazuju da skoro polovina američkih radnika sada prihvata koncept bleisure putovanja.

On podrazumeva dodavanje nekoliko slobodnih dana na početku ili kraju poslovnog puta.

Bleisure putovanja trenutno dostižu globalnu tržišnu vrednost od skoro 600 milijardi dolara.

Očekuje se da će ovo tržište rasti za 500% ili više tokom naredne decenije.

Tokom 2024. čak 40% poslovnih putovanja bilo je produženo radi bleisure aktivnosti.

Više od 80% ispitanika u anketi koju je sprovela Global Business Travel Association odgovorilo je da su njihovi timovi sada podjednako ili još više zainteresovani za dodavanje slobodnog vremena tokom poslovnih putovanja.

Popularni oblici bleisure putovanja uključuju gradske odmore, odnosno produžetak poslovnog putovanja u velikom gradu kako bi se istražile kulturne atrakcije i muzeji.

Takođe i avanturistička putovanja- kombinovane poslovne konferencije u slikovitim lokacijama sa aktivnostima na otvorenom, kao što su planinarenje, skijanje ili vodeni sportovi.

Letnje olimpijske igre

Pariz, domaćin Letnjih olimpijskih igara 2024, bio je prepun aktivnosti. Oko osam miliona posetilaca prisustvovalo je igrama, zajedno sa 10.500 sportista koji su se takmičili.

Za mnoge ljude, igre su bile polazna tačka za produženi odmor, uz putovanja po Evropi nakon završetka Olimpijade.

Po održavanju samo svake četiri godine, ovogodišnje Olimpijske igre pružile su idealnu priliku da ljudi dožive Evropu u kombinaciji sa jednim od najpoznatijih sportskih događaja na svetu.

Takođe, „destinacije za skretanje sa puta“ postaju sve popularnije.

Sve više putnika traži jedinstvene destinacije koje mogu dodati u svoj plan puta.

Putnici i dalje posećuju popularne gradove kao što je Pariz, ali su takođe željni da dodaju i dodatne lokalne destinacije kao jednodnevni izlet sa glavne destinacije.

Održiva putovanja

Operateri u sektoru ugostiteljstva koji smanjuju svoj uticaj na životnu sredinu primenom najboljih zelenih praksi u održavanju, uslugama, logistici, proizvodima i materijalima postigli su velike uspehe tokom prošle godine.

Ove prakse često uključuju gradnju korišćenjem ekološki prihvatljivih materijala, sadnju vrtova sa svežim proizvodima na lokaciji i izgradnju postrojenja za reciklažu vode.

Napuštanje tradicionalnih hotelskih dodataka, poput plastičnih flaša sa vodom, četkica za zube i šampona, postalo je prioritet za hotele širom sveta.

Najveći privatni lanac hostela u Evropi – a&o Hostels, sa 26.800 kreveta na 26 lokacija, objavio je svoj godišnji a&o Sustainability izveštaj kako bi dokumentovao svoje napore i napredak u vezi sa održivostima, a ujedno pružio inspiraciju – čak i putokaz za druge operatere u ugostiteljstvu da slede sličan put.

Simptom/Forbes

Lista 10 nedovoljno posećenih turističkih dragulja; 80% putnika posećuje 10% sveta

December 2, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Prekomerni turizam je dostigao kritičnu tačku, što dovodi do prenatrpanih popularnih lokacija i pritiska na lokalne zajednice. Postoje i izveštaji o tome kako su lokalni stanovnici u Barseloni polivali turiste vodom, dok u Veneciji često ima više kruzera nego stanovnika.

Ova lista se bavi potrebom za odgovornijim turističkim praksama i doprinosi smanjenju pritiska na popularne destinacije.

Ona inspiriše svetske putnike da otkriju različita i jedinstvena iskustva širom sveta. Statistike pokazuju da 80% putnika posećuje 10% sveta.

Dakle, većina putnika uglavnom ide na ista mesta u isto doba godine. Ne mora da bude tako. Nekoliko destinacija sa liste „Not Hot“ su alternative mestima sa turističkim taksama i frustriranim lokalnim stanovništvom.

Koji je potencijal tih destinacija?
One omogućavaju da se izađe izvan tipičnih turističkih zamki, privlačeći one koji su željni novih iskustava i značajnijih avantura.

Ove godine je Intrepid predstavio svoju najkompletniju listu „Not Hot“ do sada, uključujući statistike trećih strana, trendove i lokalne uvide iz regiona koji žele da podstaknu turizam u 2025. godini.

Lista uključuje alternativne regione u popularnim zemljama poput Maroka, gde se planine Anti-Atlas često zaobilaze, kao i destinacije u razvoju poput Pakistana.

Za razliku od turističkih taksi, prenatrpanih vidikovaca i nezadovoljnih lokalaca, putnici koji posete destinacije sa liste „Not Hot“ mogu očekivati putovanja koja stvaraju značajne veze, daleko izvan tipičnog turističkog iskustva.

Lista 10 potcenjenih dragulja za 2025:

Ostrvo Disko, Grenland (umesto Islanda)

Dok je Island prošle godine posetilo preko sva miliona turista, Grenland je ugostio manje od 150.000. Sa novim turama i međunarodnim aerodromom koji će biti otvoren 2025. godine, Grenland postaje sve pristupačnija destinacija.

Smešteno uz zapadnu obalu Grenlanda, ostrvo Disko je vulkansko ostrvo (najmlađe na Grenlandu) sa predivnim planinama. Prirodna okruženja su zaista očaravajuća. Okruženi ledenim bregovima i kitovima, posetioci mogu pešačiti po glečerima tokom dana, a uveče se opustiti u lokalnoj kolibi sa pogledom na Disko zaliv.

Akra, Gana (umesto Južne Afrike)
Uprkos bogatoj kulturi i zadivljujućim pejzažima, manje od milion ljudi poseti Ganu svake godine, što je manje od polovine broja posetilaca Južne Afrike. Istočna regija Gane predstavlja bogatu mešavinu dramatičnih pejzaža, istorijskih relikvija i tradicionalnih kultura. Zbog svega toga interesantna je destinacija.

Sainšand, Mongolija (umesto letova)
Turističke rute u Mongoliji uglavnom vode do južnih i srednjih provincija Gobi kako bi se posetile samo turističke atrakcije. Istočni Gobi nudi jedinstven uvid u pravi mongolski budizam.

Posetioci mogu boraviti u smeštajima u lokalnom vlasništvu i probati regionalne specijalitete, poput buuza (kuvanih knedli) i Zagsgal čaja. Ako imate vremena, lokalci preporučuju dvočasovnu ili tročasovnu pešačku turu do Khar Uula (Crne planine), jugozapadno od grada.

Kejp Jork, Australija (umesto Sidneja)
Putovanje do Kejp Jorka na severnom vrhu Australije, još uvek je neotkriveno za putnike.

Foto: Shutterstock/Paul Harding 00
Tu su netaknuti pejzaži i beskrajnim avanturama na otvorenom, poput pecanja i kampovanja.

Ovo područje ima više nacionalnih parkova nego bilo gde drugde u Kvinslendu, a poluostrvo nudi raznovrsne pejzaže, od bujnih kišnih šuma do tropskih savana i živopisnih koralnih grebena.

Gilgit-Baltistan, Pakistan (umesto Nepala)
Dok Nepal godišnje privuče oko dva miliona planinara, manje od 20.000 ljudi dolazi u Pakistan zbog avanturističkog turizma, iako ova zemlja ima tri velika planinska lanca – Himalaje, Karakorum i Hindu Kuš.

Raj za planinare čeka u regionu Baltistan, koji se često naziva Mali Tibet. Planinari prate dobro obeležene staze koje prelaze ledene potoke i pašnjake. Borave u gostinjskim kućama uz punu podršku lokalnih nosača, vodiča i kamp-kuvara.

Adirondak (umesto Smoukisa)
Ovaj ogroman dragulj od šest miliona hektara nije nacionalni park, ali se može pohvaliti šarmantnim gradićima i zadivljujućim planinama koje postaju posebno magične tokom jeseni.

U 2025. godini, nova železnička staza će povezivati Lejk Plesid, Saranak Lejk i Taper Lejk, idealna je destinacija za skijaško trčanje zimi i vožnju bicikla leti.

Šarmantni mali gradovi prošarani su pejzažom, a svaki ima svoj jedinstveni karakter i atrakcije – od zanatskih studija i avantura u pećinama do muzeja i restorana sa farmi na sto.

Anti-Atlas, Maroko (umesto Marakeša)
Više od sedam miliona turista posetilo je Maroko u prvoj polovini 2024. godine.

Za razliku od poznatih oblasti, region Anti-Atlas ostaje jedan od najmanje posećenih delova zemlje. Sa slikovitim selima i bujnim oaznim dolinama, njegov jedinstveni pejzaž, koji se sastoji od granitnih stena, crvenih tokova lave i zadivljujućih palminih gajeva, čini ga skrivenim draguljem vrednim istraživanja.

Rupununi Savannah, Gvajana (umesto Kostarike)
Uprkos svojim prirodnim atrakcijama i jedinstvenom kulturnom nasleđu, Gvajana ostaje jedna od najmanje posećenih zemalja Južne Amerike. Ovo je velika travnata regija u jugozapadnom delu zemlje.

Safari izleti nude priliku da se uoče ikonične vrste poput jaguara, divovskih mravojeda i harpi orlova, ili da se istraži složena mreža jezera i reka koja su dom divovskim vodenim vidrama.

Oslo, Norveška (umesto Stokholma)
Većina putnika u Nordijskim zemljama propušta Oslo, glavni grad Norveške, na putu ka njegovim poznatim skandinavskim susedima.

Nazvan „Najnovija prestonica nordijskog šika“, ovaj grad nudi jedinstveni karakter sa plutajućim saunama, zelenim prostorima, muzejima, umetničkim zajednicama, raznovrsnom arhitekturom, divljim mestima za plivanje i dinamičnom noćnom scenom.

Samo 30 minuta od grada, putnici mogu doći do šume Nordmarka, koja nudi mogućnosti za odlične planinarenje, vožnju bicikla, skijanje i jedrenje.

Maldonado, Urugvaj (umesto Portugala ili Meksika)
Grad Maldonado se može pohvaliti jednom od najraznovrsnijih i najlepših geografija u Urugvaju. Ulice Garzóna, nekada zaboravljenog sela, sada transformišu umetnici, restorateri i vinari.

Iza dina prema Garzónu, 30 minuta vožnje severno od Hozea Ignacija, nalazi se cvetajući novi vinski region čiji su brežuljci obrasli maslinjacima i vinogradima koji podsećaju na Toskanu.

Glavna zgrada Drakona je još jedna važna građevina koju svi treba da vide. Njena izgradnja završena je 1797. godine, a u njoj se nalaze istorijsko-kulturni ostaci koji posetioce vraćaju u prošlost.

Podrška razvoju turizma
Kako bi podržao razvoj turizma u ovim destinacijama, Intrepid je pokrenuo nove ture u četiri od lokacija sa liste „Not Hot“. Tu su 10-dnevna ekspedicija po Grenlandu, 15-dnevna avantura po Beninu, Togu i Gani, 11-dnevna avantura Trans-mongolskom železnicom i 11-dnevni istraživački izlet po Kejp Jorku i Tores Strejtu.

Ove ture dolaze kao dodatak Intrepidovom 10-dnevnom putovanju po Pakistanu koje je prvi put realizovano 2024. godine.

Simptom/ Forbes

Cicović: Dodatno uvezati turističke privrede Srpske i Sankt Peterburga

November 29, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Cicović je nakon sastanka poručio da su današnji razgovori bili prilika da se odlična saradnja Republike Srpske i grada Sankt Peterburga podigne na još viši nivo i da se turističke privrede dodatno uvežu.

“Istovremeno, ovo je prilika da predstavnici turističke privrede Republike Srpske 4. decembra dođu u Beograd i sa predstavnicima bratskog Sankt Peterburga razmijene iskustva i vide kako međusobno mogu doprinijeti rastu broja posjeta iz R. Srpske Sankt Peterburgu, a i da gosti iz Rusije u što većem broju posjećuju Srpsku”, rekao je Cicović za Srnu.

On je najavio da će se nakon ovog sastanka Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji sa turističkim organizacijama i turoperatorima iz Srpske dogovarati o tome da u što većem broju 4. decembra dođu u Beograd i prisustvuju manifestaciji, koja je izuzetno značajna i za Republiku Srpsku.

Kravcova, koja je i organizator roud-šoua “Dobro došli u Sankt Peterburg”, najavila je da će na ovu manifestaciju doći najmanje 12 turističkih agencija iz Sankt Peterburga koje će prezentovati grad i njegove turističke potencijale.

“Biće održani i poslovni sastanci, na kojima će agencije iz Srbije, Republike Srpske i Rusije moći da uspostave kontakte. Očekujemo predstavnike turističke privrede Srbije i Republike Srpske da dođu na ovaj događaj i vide potencijale najljepšeg grada u Rusiji”, rekla je Kravcova za Srnu.

Ona je istakla da je svrha manifestacije da se povežu turističke agencije i da se otvore nove mogućnosti saradnje turističke industrije Sankt Peterburga i turističkih privreda Srbije i Republike Srpske.

“Radimo na tome da što više građana Srbije i Republike Srpske upozna najljepši grad na svijetu. Pregovaramo sa Srbijom da se poveća broj lijetova za Sankt Peterburg kako bi na što lakši i jeftiniji način moglo da se dođe i da se vide gradovi u Rusiji”, rekla je Kravcova.

Roud-šou “Dobrodošli u Sankt Peterburg” biće organizovan uz podršku Ambasade Rusije u Beogradu.

Na manifestaciji će, osim predstavnika Sankt Peterburga i turističke privrede Republike Srpske, učestvovati predstavnici Turističke organizacije Srbije i Beograda, Privredne komore Srbije i vodeći turoperatori iz Srbije.

Simptom/Srna

Tri kompanije zainteresovane za aerodrome, čekaju se konačne ponude

August 11, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Spajić je u intervjuu agenciji Mina kazao da Vlada prepoznaje slabosti turističkog sektora i činjenicu da su aerodromi usko grlo turističke privrede. Prema njegovim riječima, naslijedili su stanje od 2018. ili 2019. godine, odnosno tender za koncesije za aerodrome i jako neodgovoran odnos prema Svjetskoj banci (SB) i Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC), koji je konsultant u tom projektu.

– Mi smo razvlačili taj proces sedam godina i našli smo se na neformalnoj “crnoj listi” SB upravo zbog tolike neozbiljnosti i nemarnosti. Mi ne želimo da budemo neozbiljni, naročito prema ozbiljnim institucijama kao što je SB. Želimo najbolje moguće partnerstvo sa njima i zbog toga moramo da se odgovorno odnosimo”, saopštio je Spajić.

On je poručio da će Vlada dovesti taj proces do kraja i vidjeti kakve su ponude.

– Mi sedam godina tapkamo u mjestu i napravili smo status naše zemlje kao jako neodgovorne i doveli do toga da smo praktično smo na “crnoj listi” SB zbog neozbiljnog ponašanja – rekao je Spajić.

On je dodao da su tri kompanije, finalisti tendera, i dalje zainteresovane da daju finalne ponude za aerodrome.
Aerodromi CG
– Vidjećemo kakve su finalne ponude i kao država ćemo se odrediti po tom pitanju kada ih dobijemo – kazao je Spajić.

On smatra da bi koncesija bila dobra za državu, jer bi njeni prihodi bili minimum deset odsto od ukupnih koje aerodromi ostvare.

– To je jedna povoljna stvar. Međutim, postoje mnogi dijelovi tog koncesionog ugovora koji su jako nepovoljni za državu, tako da ćemo intenzivno raditi na tome da, ukoliko budemo išli prema koncesiji, finalni ugovor zaštiti sve interese države – poručio je Spajić.

On je dodao da će koncesionari morati da pokažu da će doprinijeti crnogorskoj ekonomiji i turizmu, te da će investirati značajna sredstva u razvoj aerodroma i turističku ponudu.

Simptom/Bokanews

Jovan-Joca za “Simptom”: Organizujte putovanja tako da vam bude jeftino, ne tako daleko i sadržajno

July 20, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Na tom tragu je portal “Simptom” odlučio da razgovara sa jednim od naših prepoznatljivih putopisaca, Jovanom (Jocom), koji, kako nam se čini, verovatno pruža najbolji model za organizovanje našeg odmora – da bude pristupačan, ekonomičan, ne tako dalek i naporan i istovremeno avanturističan i ispunjen brojnim impresijama.

I kada smo već na putovanjima, Jovan, kao već “iskusan” putnik, ističe da su ključne stavke koje moramo imati na umu kada planiramo putovanje najpre dobar plan, zatim istraživanje gradova putem interneta kako ne bismo gubili vreme, ali i istraživanje zemlje u koju idemo.

Jovan (Joca)/privatna arhiva

Objašnjava da je značajno da pogledamo vlogove, ali i savete drugih vlogera koji su već bili tamo. Zatim, kao ključnu stavku navodi da je neophodan dodatni novac sa strane, za svaki slučaj, jer, kako ističe, nikada ne znamo šta može da nam poremeti putovanje.

Uz to, nikako ne smemo da zaboravimo na roming internet, po mogućstvu eSIM, kao i ažuriranje Google mapa.

Posmatrano iz ovog ugla, prema rečima Jovanaa, putovanje i nije nešto što tek tako možemo da realizujemo, kao što sednemo u auto i odvezemo se do Košutnjaka.

Jovan (Joca)/privatna arhiva

A kada je reč o novcu, Savim napominje da je on “evropski putnik”, te da nikada ne nosi keš novac sa sobom, jer svuda po EU postoji mogućnost plaćanja karticom.

“Iz tog razloga sam otvorio dva računa u dve različite banke kako bih uvek imao alternativu”, kaže Jovan i naglašava da je bolje imati keš kada putujete po vanevropskim, arapskim i afričkim zemljama.

I kada smo već prilično „duboko“ zašli u organizovanje našeg putovanja, nekog potencijalnog, nekog Simptomovog, pitali smo ga i na šta treba da obratimo pažnju kada biramo smeštaj, te da li je u tom smislu ključna cena smeštaja, higijena u samom smeštaju ili hrana koju nude domaćini:

“Nikada mi nije posebno bitan smeštaj, jer najmanje provodim vreme u njemu. Bitno mi je da ima privatno kupatilo i zaseban krevet”, kaže Jovan, uz napomenu da je lokacija takođe važna jer, ako je dalje, važno je da postoji dobra povezanost transporta sa centrom grada u kome boravite.

Upitan šta ne smemo da zaboravimo kada pakujemo svoj kofer, Jovan, na osnovu svog verovatno ogromnog iskustva, ističe da ne voli da ima previše prtljaga, da su mu stvari lične higijene najbitnije, kao i punjači za telefon, kameru i laptop.

“Uvek imam sa sobom neku proteinsku čokoladicu i flašicu vode. To mi je dovoljno da me drži do neke sledeće pauze”, kaže Jovan i “ruši” nam san o sendviču sa pršutom dok se vozimo u nekom turističkom, dvospratnom autobusu.

S druge strane, imajući u vidu današnje (ne)prilike, nismo propustili priliku da ga pitamo i koliko je važna bezbednost kada biramo destinacije za putovanje.

“Sve zavisi. Dosta puta sam bio u Barseloni i milion puta sam čuo ‘pazi se džeparoša, krađa’ i tako dalje. Ja jednostavno mislim da treba da se čuvate u svakoj zemlji, posebno kada su u pitanju lične stvari. Ali moje lično mišljenje je da je Evropa sigurna, jer nikada nisam imao problema. Ali svakako pre odlaska u bilo koju zemlju treba proveriti sve u gradu u koji dolazite i mestu gde boravite”, objašnjava on.

I kada smo već sigurni šta nam treba za putovanje, na šta treba da obratimo pažnju i šta ne smemo zanemariti, pitali smo ga i koliko je danas odabir destinacije postalo pomodarstvo ili je reč o samom kvalitetu odmora i ličnog ukusa, na šta nam ističe da sve to zavisi od toga da li smo “pokretni” ili “stabilni” putnik koji voli da se “izležava”.

“Sve zavisi da li želite da odete na odmor i budete na jednom mestu i uživate ili ste kao ja koji obilazi sva okolna mesta i stalno je u nekom obilasku. Uvek treba razmotriti da li tražite mesto za žurke, odmor ili obilazak”, kaže on i dodaje da je najbolje zakazati svoje putovanje mesec ili dva ranije jer je jeftinije, pogotovo ukoliko idete avionom.

Uz to, naglašava da je za vreme putovanja važno rasporediti vreme, te na njegovom primeru Barselone, preko dana, tokom vrućina, uživati na plaži, a potom, predveče obilaziti grad i razne atrakcije.

Upitan koje je najbolje prevozno sredstvo u planiranju putovanja, Jovan kaže da svako prevozno sredstvo ima svoje prednosti i mane, ali da kolima postoji više mogućnosti da se zaustavljate i obilazite razne gradove i mesta koje avionom jednostavno preletimo.

Jovan (Joca)/privatna arhiva

A kada je reč o atraktivnosti voza u turističkim putovanjima, Jovan takođe naglašava da je bitno gde smo se uputili.

“Mogu navesti primer Italije, gde je sve povezano železnicom i gde možete proći celu Italiju vozom. To je najjeftiniji i najlepši način putovanja kroz Italiju. Takođe, kroz Azurnu obalu možete videti najlepše prizore dok putujete vozom”, kaže on i savetuje srpske turiste da ne biraju daleke destinacije autobusom, već da traže povezane letove avionom i tako obezbede sebi jeftino i dobro putovanje.

“Iz Beograda imamo razne lou kost letove, pa se mogu praviti različite konekcije iz raznih gradova. Tako gotovo možete obići celu Evropu”, zaključuje on.

Ali, pre nego što mi zaključimo, iskoristili smo njegovo iskustvo da ga pitamo šta bi uradio kada bi bio na čelu Ministarstva turizma, ili da ne bismo ga svrstavali u političke prilike, možda je najbolje preformulisati ovo pitanje i reći: šta biste savetovali Ministarstvo turizma u procesu privlačenja stranih turista?

“Ključna stvar za privlačenje turista je nešto novo i viralno što će privući što više ljudi da dođu u tvoju zemlju kako bi probali ili videli to unikatno. Moje lično misljenje je da su tu najviše zaslužni turistički vlogeri i influenseri koji dolaze da privuku turiste svojim snimcima i slikama i mislim da je to u ovo vreme ključno. Mislim da savršen grad treba da ima što više parkova sa raznim kafićima i restoranima. Takođe, treba obezbediti da nijedna zgrada u centru grada ne sme biti napuštena ili ruinirana. Mogu da navedem primere iz Beča ili Budimpešte.”

Simptom

Barselona, kap koja je prelila čašu: Sve je više evropskih destinacija na kojima turisti nisu dobrodošli

July 11, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Međutim, sada se čini da je nezadovoljstvo meštana velikim brojem turista na popularnim destinacijama izbilo u prvi plan. Tako je pre nekoliko dana svetom odjeknula vest o protestu u Barseloni tokom kojeg su demonstranti otišli korak dalje i prskali turiste koji su sedeli u restoranima iz pištolja na vodu.

Na protestu u popularnoj četvrti Las Ramblas je učestvovalo skoro tri hiljade ljudi, a demonstranti su nosili transparent “Dosta! Hajde da ograničimo turizam”.

Konkretno u Barseloni, prema podacima iz 2019. godine, 17,3 miliona posetilaca noći u gradu i još 10,5 miliona izvan grada, ali svi zajedno dane provode na ulicama katalonskog grada. Upravo se zbog turista promenio i deo pejzaža Barselone što izaziva nelagodnost meštana i otežava suživost sa turistima u pojedinim kvartovima

S druge strane, privrednici i Gradska skupština podsećaju da turizam donosi 14 odsto gradskog BDP i više od 150.000 radnih mesta.

Barselona pak, nije prvi grad koji je odlučio da se obračuna sa turistima. I prethodnih meseci bilo je pokušaja odvraćanja turistima na mnogim destinacijama, dok u nekim slučajevima i same vlasti učestvuju u borbi protiv masovnog turizma.

Lažni znakovi upozorenja
Pre nekoliko meseci i meštani Malage u Španiji su izrazili potrebu da se hitno reši problem nedostatak stambenog prostora i rastućih cena staranine za meštane.

Tako je centar ovog grada bio oblepljen plakatima na kojima se nedvosmisleno posetiocima poručivalo da nisu dobrodošli. Na plakatima su pisale neke prilično blage poruke kao što je “Ovo je nekada bio moj dom” (antes esta era mi casa) i “Ovo je nekada bio centar grada” (antes esto era el centro), pa sve do “Idi j****o kući” (a tu puta casa), “Smrdljiv (grad) od turista” (apestando a turista).

Slična situacija dogodila se i na Kanarskim ostrvima. Aktivisti kažu da više od deset miliona stranih posetilaca provodi svoj godišnji odmor na ostrvima i tako uništava život na arhipelagu. Meštani navodno spavaju u automobilima i pećinama zbog rastućih cena nekretnina.

Jedna lokalna organizacija rekla je da se ostrva “društveno i ekološki urušavaju” pod pritiskom masovnog turizma.

Osim toga, prošlog leta su aktivisti na Majorki bili nešto ekstremniji i u nameri odvraćanja postavljali lažne znakove upozorenja na plažama širom ostrva kako bi oterali turiste koji govore engelski.

Neki plakati upozoravali su na “opasne meduze”, “rizik od odrona” ili “morsku vodu zagađenu kanalizacijom”.

Drugi su postavljali natpise na kojima je pisalo da su neke plaže zatvorene sa sve simbolom “zabranjeno kupanje” ili su lažno upozoravali da su potrebni sati da se do nje dođe hodom, iako je okean zapravo udaljen manje od 100 metara.

Međutim, nekoliko malih redova teksta na katalonskom ispod otkrivalo je isključivo meštanima da ova upozorenja nisu stvarna. Objasnili su da problem nije “odron kamenja, već masovni turizam” ili da je “plaža otvorena, osim za strance”.

Milioni turista na tri iste lokacije
Francuska je takođe zabrinuta zbog masovnog turizma ili bolje rečeno zbog činjenice da toliko miliona turista dolazi da poseti samo nekoliko istih lokacija – Pariz, Mon Sen Mišel i Nacionalni park Kalanke u blizini Marselja.

Zato nove reklamne kampanje uglavnom stavljaju akcenat neotkrivene lokacije ili posete van sezone. Kako prenosi “The Local”, ove zime pariški metro je bio oblepljen posterima koji pozivaju ljude da posete Mon Sen Mišel zimi kada je manja gužva.

Postoje i provokativnije mere, pa je nekoliko lokaliteta uvelo čak i ograničenje broja posetilaca. Kalanke, ostrva Brea i Porkerol i nekoliko lokaliteta na ostrvu Korzika uveli su godišnje ponude za turiste tokom letnje sezone, a sve posete moraju biti rezervisane unapred.

Druge lokacije nemaju formalnu kvotu, ali su mnoge otvorene samo za unapred rezervisane posetioce, pa svi koji razmišljaju poseti turističkim žarištima kao što su Ajfelova kula, muzej Luvr ili palata u Versaju tokom leta, preporučuje se da rezervišu svoje karte unapred.

Skidanje ljage sa imena
Amsterdam već dugo pokušava da se “očisti” od reputacije destinacije za lude momačke zabave, drogu i seks, što su tri karakteristike koje su delimično i krive za 20 miliona posetilaca godišnje.

Prošle godine je čak pokrenuta i online kampanja sa ciljem da obeshrabri mlade Britance da putuju u Amsterdam da bi se napijali i drogirali, govoreći im na tipično grub holandski način da se u tom slučaju “klone” Amsterdama ili će biti uhapšeni.

U Amsterdamu je čak pre par meseci najavljena i zabrana izgradnje novih hotela, kao i da će se u roku od pet godina prepoloviti broj rečnih kruzera u gradu.

Prošle godine je zabranjeno i pušenje kanabisa na ulicama kvarta crvenih fenjera.

10.000 turista dnevno u selu od 750 stanovnika
Maleno selo Halštat od samo 750 stanovnika nedaleko od Salcburga popularno je jer upadljivo podseća na izmišljeno kraljevstvo iz Diznijevog crtaća “Frozen”. Međutim, pojačan priliv turizma je prošle godine izazvao bes meštana koji su podigli ogradu na čuvenom vidikovcu kako bi odvratili turiste. Nakon oštrih reakcija sa društvenih mreža selo – koje je takođe pod zaštitom Uneska, uklonilo je ogradu, ali su tu znakovi koji podsećaju posetioce da ne narušavaju mir.

Stanovnici su takođe protestvali zbog uvođenja turističkih trotoara u selu, koje u sezoni poseti čak 10 hiljada posetilaca dnevno. Žele i da ograniče broj autobusa u gradu posle 17 časova.

Nedaleko od Halštata, Salcburg koji je postao poznat po klasičnoj muzici, holivudskim klasicima i božićnim pesmama, takođe se žalio na masovni turizam i opasnost da ga “preplave turisti i izletnici”.

Grad u zapadnoj Austriji tek treba da preduzme konkretne mere, ali je izneo ideje poput zatvaranja određenih ulica za automobile i ograničavanja rada prodavnica suvenira. Grad takođe razmatra zatvaranje autobuske stanice na gradskom trgu Mirabelplac za kompanije koje sprovode dnevne izlete, dozvoljavajući pristup samo onima koji prevoze goste sa noćenjem.

Aplikacija koja predviđa kada će biti najveća gužva
Dubrovnik, koji je opasan zidinama jedan je od najnaseljenijih gradova u Evropi, pa priliv turista često onemogućava šetnju kroz njegov Stari grad.

Dragulj Jadrana doživeo je ogroman porast broja posetilaca otkako su scene iz serije “Igra prestola” snimljene na njegovim bedemima 2011. godine.

Godine 2023, grad od 41.000 stanovika primio je 1,2 miliona posetilaca, što je malo manje od rekorda postavljenog 2019. (1,4 miliona).

Lokalne vlasti su 2019. ograničile broj dolazaka kruzera na dva dnevno, sa najviše četiri hiljade putnika u isto vreme.

Takođe su pokrenuli aplikaciju koja predviđa u koje će tačno vreme Stari grad, mesto svetske baštine Uneska, biti najprometniji i kada treba izbegavati posetu.

EuroNews Srbija

Samo do maja Beograd posetilo pola miliona gostiju

July 11, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Prema njenim rečima, srpska prestonica živi non-stop i dodaje da njoj čak i leti ne postoji zanimljivije mesto od Beograda.

“Recimo, ovog leta prvo je da su se pojavili novi kafići, koji nemaju skoro nijedno mesto za sedenje, nego dva, tri kvadrata i samo prodaju piće, a pojavile su se i ulične žurke”.

Tanjug

Sa BT televizijom Srbija još lepša: Uspešna misija predstavljanja bogatstava Srbije

June 21, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kako kaže, misija Balkan Tripa je predstavljanje bogatstva kulturne baštine Srbije, svih prirodnih lepota i autentičnih iskustava koje naša zemlja nudi.

“Uspeh u promociji se meri kroz rastući interes i posetu turista, kao i kroz pozitivne povratne informacije koje dobijamo od gledalaca i turista”, napominje Marković.

Na pitanje koliko su ruralne sredine u Srbiji i regionu značajan i jedinstven potencijal za razvoj turizma, Marković odgovara da samo u Srbiji postoji preko 1000 etno-domaćinstava što je neizmeran potencijal.

“U veoma gledanoj emisiji “Lepše od Pariza” mi pokazujemo život i rad naših domaćina. Veliki broj domaćinstava govori o potencijalu tržišta koje očigledno raste. Postoje brojne subvencije za razvoj etno-domaćinstava i vlasnici istih su zadovoljni sa njima”, kaže on.

Upitan za eventualne nedostatke u strategijama privlačenja stranih turista s obzirom na činjenicu da se naš turizam bazira mahom na gostima iz Srbije i najbližeg okruženja, Marković je mišljenja da nedostaje “bolje ciljano tržište, ali i jača digitalna promocija“.

“Potrebno je više ulaganja u marketing i edukaciju da bi se podigla svest o turističkim potencijalima Srbije izvan regiona”, ocenjuje on, a na dodatno pitanje koliko uopšteno promovišemo turistički proizvod Srbije, dodaje: “Promocija prirodnih lepota Srbije može biti efikasnija i intenzivnija. Najveća potreba je za dobrim i kvalitetnim novinarima koji će preneti svoje iskrene impresije i tako uveriti potencijalnog turistu da baš treba doći tu gde se odvija radnja. Prostora na internetu ima beskonačno, a televizije uvek traže dobre emisije.”

Gledajući Balkan Trip televiziju bliži smo tom idealu – punom užitku u predstavljanju i promociji Srbije, u šta se zaista mogu uveriti svi koji je redovno prate.

Ovu televiziju gledaoci mogu pratiti preko MTS-ovog digitalnog paketa, Supernove, Orion-a, Arena Cloud-a, Yettel-a itd.

Simptom

Na more u maju, na planinu u julu: Da li ćemo zbog globalnog zagrevanja morati da menjamo turističke navike

June 13, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Ni naša zemlja ne zaostaje u pogledu turističkih tokova. Ako se izuzme 2020. godina usled pandemije kovida 19, broj turista raste iz godine u godinu. Ne tako davno, tokom 2009. godine, Srbiju je posetilo nešto više od dva miliona turista, dok je prošle godine registrovano čak 4,2 miliona poseta.

Međutim, specifičnost turizma ne čine ukupan broj dolazaka ili broj noćenja, već same destinacije i doživljaji koji one izazivaju kod posetilaca. Omiljeni gradovi su često oni koji su bili obasjani suncem za vreme naše posete. Vidikovac koji je progutala magla nije toliko atraktivan, zar ne? Razvoj turizma je, drugim rečima, neraskidiv od vremena i klime.

Lokalna klima utiče na planiranje putovanja, dužinu boravka i moguću aktivnost turista. Važnost klimatskog elementa na određenoj lokaciji zavisi od oblika turizma: temperatura vazduha i vode je ključna u kupališnom turizmu; insolacija i oblačnost za helioterapiju, brzina i učestalost vetra za mogućnost jedrenja; pojava i vrsta padavina za zimske sportove…

Uticaj klimatskih promena na dosadašnje navike putnika će postati sve vidljiviji. Na Mediteranu, pik sezone je od juna do oktobra. Usled porasta temperature i učestalosti toplih talasa u poslednjoj deceniji, putnici se odlučuju za ranije posete Mediteranskim destinacijama – u aprilu, maju i junu.

Broj rezervisanih aranžmana u periodu jun-novembar je opao za 10 posto 2023. godine. Čak 7,6 procenata turista se izjašnjava da su razlog ekstremni vremenski uslovi – kao što su visoke temperature, suše i posredno požari.

Turističke destinacije već se menjaju

Na globalnom nivou, održanje turizma ostrvskih država je u sve većem riziku. Izuzev Maldiva, koji su postali tipična asocijacija na opasnost od porasta nivoa svetskog mora, potrebno je pomenuti i karipske države, gde je većina turističkih kompleksa u priobalnim područjima, a više od polovine se smatra ugroženim.

Problem postaje složeniji pošto je ekonomija karipskih država potpuno zavisna od turizma. Na Arubi, primera radi, čini čak 90 posto BDP-a.

Ali ove posledice nisu unikatne samo za tropske destinacije. Turistička industrija u Srbiji je takođe pogođena posledicama klimatskih promena.

Najveći porast prosečnih temperatura vazduha i maksimalnih temperatura je tokom letnjih meseci, a anomalije maksimalnih temperature prelaze 2,5°C. Najosetniji porast temperature je u gradovima, a upravo Beograd tokom leta ima najveći broj poseta stranih turista.

Posle Beograda i Novog Sada, najposećenije su banje. Naša zemlja obiluje termalnim, mineralnim i termomineralnim izvorima. Pored samih izvora, banjska mesta se karakterišu specifičnom mikroklimom. Osnova klimatoterapije banjskih mesta je balans biometeroloških elemenata koji povoljno utiču na vitalne funkcije i rehabilitaciju organizma. Povoljni uticaj se postižu šetnjom, ali poslednjih godina porast letnjih i tropskih dana i tropskih noći otežavaju ovaj vid aktivnosti starijima i bolesnima, koji su najbrojniji posetioci banja.

Pešačenje po planinskim i seoskim predelima u svrhu istraživanja ili uživanja (tzv. hiking i trekking) postaju sve popularniji vid izletničkog i vikend turizma u Srbiji. Čest motiv pešačkih tura je obilazak vrela sa živopisnim kaskadama, slapovima i jezercima koji obiluju vodom.

Kako količina vode zavisi od kišnice i otapanja snega, preporučljivo je posetiti ih u proleće i početkom leta. U blizini Kosjerića se nalaze Taorska vrela, sa izdašnoću izvora od 150 litara u sekundi.

Međutim, tokom aprila 2024. godine izletnici su odlazili sa Taorskih vrela razočarani ili su odustajali od posete ovom lokalitetu. Temperature iznad proseka tokom februara, marta i aprila, najsušniji februar od 1951. godine i padavine ispod proseka u aprilu su doprinele da vrelo bude – siromašno vodom.

Turistički indeksi mapiraju uticaj klimatskih prilika na turističke odluke

Budući da osim prirodnih, antropogenih i ambijentalnih celina i turističke infrastrukture, klimatska obeležja igraju ključnu ulogu u razvoju turizma, tokom 20. i 21. veka razvijeno je preko 100 turističkih indeksa klimatskog komfora.

Uloga ovakvih indeksa je da prvo mapiraju klimatske faktore koji utiču na različite turističke destinacije – a zatim i da pomognu u prognoziranju njihove budućnosti, u skladu sa projekcijama klimatskih promena.

U zavisnosti od predviđene aktivnosti turista i geografskog položaja turističkog mesta, razvijeni su sledeći indeksi: Turistički Klimatski Indeks (TCI), Univerzalni Turistički Klimatski Indeks (UTCI), Klimatski Indeks Plaža (BCI), Turistički Klimatski Indeks Komfora (TCCI), Turistički Klimatski Indeks Obala (CTCI) i sl.

Jedan od turističkih indeksa komfora koji je razvijen na primeru lokaliteta u Srbiji je HERCI (Heritage Climate Index). Njegova primena je u uslovima umerene klima na zaštićenim područjima, pre svega objektima geonasledja i kulturnog nasleđa. Ocenjivani su sledeći klimatski parametri: temperatura vazduha, insolacijia, oblačnost, količina padavina i relativna vlažnost vazduha. Indeks je izračunat za dva lokaliteta – Stopića pećinu na Zlatiboru kao objekat geonasleđa, i Golubačku tvrđavu u Đerdapskoj klisuri kao objekat kulturnog nasleđa.

Povoljni i ekstremno povoljni klimatski uslovi su tokom letnjih meseci, a indeks se pokazao kao validan nakon što je pronađena jaka veza između optimalnih klimatskih uslova i broja poseta.

Leta u gradovima postaju neprijatna, a planinske zime blage

Prema Zavodu za zaštitu prirode Srbije na teritoriji naše zemlje postoji oko 1.150 geoloških, geomorfoloških, speleoloških, hidroloških, pedoloških i arheoloških fenomena i objekata. U registru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture je zabeleženo preko 2.624 nepokretnih kulturnih dobara. Zato se HERCI može koristiti za planiranje putovanja u Srbiji u uslovima optimalnog klimatskog komfora. Izuzetno je značajan za strane turiste koji dolaze iz područja sa hladnijom klimom i kojima je neophodna adaptacija.

Ne želimo, naime, da nas zatekne presušeni izvor ili blato na skijalištu. Zato se u skladu sa budućim promenama klime, moramo zapitati da li ćemo, u koje doba godine i u kom cilju posećivati postojeće turističke destinacije.

Prema projekcijama do kraja veka se očekuje porast srednjih dnevnih, maksimalnih i minimalnih dnevnih temperatura. U Beogradu i Novom Sadu se u slučaju scenarija bez ublažavanja može očekivati porast maksimalnih dnevnih temperatura i do 4°C – 4.5°C na godišnjem nivou.

Možemo pretpostaviti da će turisti izbegavati urbana ostrva toplote u letnjim mesecima, ali i tokom dva jesenja meseca (septembra i oktobra) i da će se pik sezone pomeriti ka zimskim mesecima. Pomeranje tipa aktivnosti će biti izrazito u planinskim delovima naše zemlje, što se može zaključiti i na osnovu vrednosti indeksa.

Na primer, izrazito nepovoljni uslovi turističkog klimatskog indeksa nasleđa (HERCI) na Zlatiboru su u zimskim mesecima kao posledica niskih temperatura. Međutim, buduće projekcije klime za opštinu Čajetina ukazuju da će prosečne dnevne zimske temperature do kraja veka biti iznad nula stepeni Celzijusa, što znači da će period optimalnog klimatskog komfora izvršiti pomeraj prvo na prelazne zatim i u zimsku sezonu.

U skladu sa aktuelnim projekcijama promene klime, najpre i najintenzivnije će biti pogođeni brdsko-planinski južni, jugozapadni i jugoistočni delovi Srbije. Zato je turističkoj industriji neophodno prilagođavanje i diverzifikacija turističke ponude.

Naše najposećenije planine potencijalno mogu obogatiti ponudu različitim oblicima turizma: ruralni turizam, eko turizam, kreativni turizam, avanturistički turizam. Pomenuti oblici turizma bi, između ostalog, omogućili celogodišnji turistički promet, ali i stvorili dobru osnovu za primenu principa održivog razvoja.

Na ovaj način, adaptacija turizma na klimatske promene bi ujedno bila i delimični oblik mitigacije klimatskih promena.

EuroNews Srbija

# turizam

Turistička industrija i putovanja u 2024: Gde smo bili i kuda ćemo dalje

Lista 10 nedovoljno posećenih turističkih dragulja; 80% putnika posećuje 10% sveta

Cicović: Dodatno uvezati turističke privrede Srpske i Sankt Peterburga

Tri kompanije zainteresovane za aerodrome, čekaju se konačne ponude

Jovan-Joca za "Simptom": Organizujte putovanja tako da vam bude jeftino, ne tako daleko i sadržajno

Barselona, kap koja je prelila čašu: Sve je više evropskih destinacija na kojima turisti nisu dobrodošli

Samo do maja Beograd posetilo pola miliona gostiju

Sa BT televizijom Srbija još lepša: Uspešna misija predstavljanja bogatstava Srbije

Na more u maju, na planinu u julu: Da li ćemo zbog globalnog zagrevanja morati da menjamo turističke navike