Zašto baš januar nosi tu titulu i ima li depresija svoj dan ili mesec za RTS je govorila psihoterapeut Jovana Pešić.

Veće emocionalne izazove mnogi ljudi osećaju tokom zimskih meseci naročito posle praznika koji su iza nas, i koji su nekako napravili tu idiličnu sliku da svi moramo da budemo raspoloženi, zadovoljni, da smo ostvarili ciljeve koje smo hteli, šta ako nije tako?

– Zimski meseci jesu po sebi izazovni što se tiče raspoloženja i neki opšti faktori utiču na to. Kraći je dan, manje sunčeve svetlosti, nekako smo svi pasivniji, manje se krećemo, to već utiče dodatno kod nekih ljudi da im raspoloženje bude sniženo. Onda kreće ta praznična euforija kada određen broj ljudi postaje raspoloženiji, stavlja neke svoje probleme po strani i predaje se toj prazničnoj euforiji, planovima. Neki ljudi idu na odmor, stavljaju svoj dotadašnji život nekako na stendbaj i budu raspoloženiji.

Međutim nije kod svih ljudi tako. Neki ljudi su u tim prazničnim trenucima na primer nekoga izgubili ili su u nekoj teškoj fazi života, razvode se ili imaju nekih drugih problema i onda ta praznična euforija kod njih može dodatno produbiti to negativno raspoloženje zato što stvara taj neki kontrast u odnosu na to kako bi trebalo da se osećaju a kako se oni osećaju.

Zapravo, ne bismo trebali da silimo sebe da se osećamo na određeni način, ali bilo bi dobro da ipak pomognemo sebi da iz negativnog raspoloženja izađemo.

Kažu da je uz pomoć formule izračunato da je to baš danas, ali ima li depresija dan?

– Što se tiče tog današnjeg dana, to bi trebalo da je po nekim proračunima najdepresivniji dan u godini, međutim to nije baš naučno utemeljena činjenica ali se može reći da svakako ovi prvi ponedeljci nakon odmora i praznika jesu nekako pogodni da nam padne motivacija kada se isključimo sa te praznične infuzije, odjednom se uključimo ponovo sa svojim problemima koji i dalje postoje, sa svojim životom koji možda nije onakav kakav bismo želeli, a i treba da prionemo na posao i da ostvarujemo one ciljeve koje smo sebi zacrtali za ovu godinu.

Tako da nije loše da možda malo revidiramo da ako su preterani malo učinimo realnijim i da ih razbijemo na manje korake i aktivnosti kako bi nam bili lakši za ostvarivanje.

Da li je i normalno da smo tužni i neraspoloženi u ovom periodu, ne mora nužno da znači da je depresija u pitanju?

– Nije svako neraspoloženje depresija. Naše raspoloženje je takvo da se menja i to je neka osnovna karakteristika, tako da ne treba da se uplašimo ako smo manje raspoloženi ili naše raspoloženje nije na nekom nivou koje očekujemo i da smo odmah samim tim i depresivni. To može biti samo neka prolazna faza.

S druge strane treba da pravimo razliku između tuge i depresivnosti. Tuga je osećanje koje je negativno i zdravo zato što se javlja u okolnostima kada imamo neki gubitak ili neke stresne životne okolnosti kada je sasvim normalno da smo tužni, ali kada smo tužni mi ostajemo funkcionalni, možemo da nastavimo da živimo, ta tuga se polako smanjuje, mi se vraćamo svom uobičajenom životu.

Dok kod depresije imamo ozbiljnije simptome, povlačimo se iz života i teže nam je da se sa tim sami izborimo.

Koji su znaci da treba da reagujemo, da li zbog sebe ili nekoga koga poznajemo? Depresija odavno nije nešto što je zanemarljivo?

– Treba da obratite pažnju kako na sebe tako i na ljude iz okruženja kada počnemo da se osećamo bezvoljno, povlačimo se od drugih, želimo da se izolujemo, imamo puno crnih misli, osećamo se beznadežno, pogled u budućnost, skloni smo samookrivljavanju, sveukupno smo demotivisani da učestvujemo u životu, da se borimo, možemo imati poremećaj apetita sna i razne druge zabrinjavajuće simptome i to je pravo vreme da potražimo pomoć.

Prvo možemo se obratiti našim prijateljima, porodici, za razgovor i podršku a ako to postane aktivnije naravno stručnu pomoć. Ono što bih samo napomenula je da ne pokušavamo sami sebe da lečimo lekovima, nekim antidepresivima jer to može izazvati samo kontraefekat.

Simptom/RTS