Simptom

Francuski magazin “Point”: Putin i Tramp će se sastati 9. maja u Moskvi

February 21, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Pozivajući se na izvore, ovaj magazin tvrdi i da će se Donald Tramp tada sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

“Prema našim izvorima, 9. maja bi na tribinama Moskve trebalo da bude važan gost – Donald Tramp, pored Vladimira Putina”, tvrdi izdanje, pozivajući se na svoje izvore.

Pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je u petak da nema specifičnosti u vezi sa susretom Putina i Trampa, ali postoji razumevanje da je potrebno da se on održi.

Američki državni sekretar Marko Rubio ranije je rekao da izgledi za susret licem u lice između dva lidera zavise od napretka u rešavanju sukoba u Ukrajini.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov: Kada bude potvrđen sastanak predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa, ova informacija će odmah biti objavljena.

“Kada se to dogodi, vi ćete, naravno, biti obavešteni. Što se tiče pitanja o kojima se razgovara, poverljivost je sastavni deo svakog diplomatskog procesa. Siguran sam da ćemo vas blagovremeno obavestiti. Pre svega, to će uraditi pres služba Kremlja”, rekao je on na konferenciji za novinare posle ministarskog sastanka Grupe dvadeset u Južnoj Africi.

Pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je ranije da su se tokom telefonskog razgovora ruski i američki lideri dogovorili da nastave ličnu komunikaciju i organizuju lični sastanak.

Simptom/B92/TASS

Specijalni predstavnik SAD za Ukrajinu i Rusiju nakon sastanka sa Zelenskim: Duge i pozitivne razgovore

February 21, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

”Dugačak i intenzivan dan sa liderima Ukrajine. Dugi i pozitivni razgovori sa Volodimirom Zelenskim”, napisao je Kelog na svom nalogu na mreži Iks.

On je na svom nalogu podelio izjavu Zelenskog o jučerašnjem njihovom sastanku, ocenivši ukrajinskog predsednika kao ”borbenog i hrabrog vođu nacije u ratu”, okruženog ”talentovanim” timom za nacionalnu bezbednost.

Zelenski je juče, nakon sastanka sa Kelogom, rekao da je Ukrajina spremna na sporazum o investicijama i bezbednosti.

“Ukrajina je spremna za snažan, zaista koristan sporazum sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država o investicijama i bezbednosti. Predložili smo najbrži i najkonstruktivniji način za postizanje rezultata. Naš tim je spreman da radi 24 sata dnevno”, napisao je Zelenski na Telegramu.

Naveo je da je sa Kelogom imao dobar i temeljan razgovor i o situaciji na frontu i bezbednosnim garancijama.

“Zahvalan sam Sjedinjenim Američkim Državama za svu pruženu pomoć i dvopartijsku podršku Ukrajini i ukrajinskom narodu“, napisao je Zelenski.

Kelog je u sredu stigao u trodnevnu posetu Ukrajini, ali je posle susreta otkazao konferenciju za novinare.

Simptom/B92/Tanjug

Zelenski ipak ispregovarao bolji nacrt sporazuma o mineralima sa Trampom?

February 21, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Tramp je Zelenskog nazvao diktatorom koji je izabrao rat s Rusijom, dok je ukrajinski predsednik američkog kolegu optužio da veruje u ruske dezinformacije. Izvori sa obe strane govore da je dogovor izvestan.

Upućeni izvori su za Axios rekli da je nekoliko saradnika podsticalo predsednika Ukrajine da potpiše ažurirani predlog kako bi izbegao dalji sukob i omogućio Trampu da opravda podršku Ukrajini.

“Došlo je do značajnog poboljšanja u nedavnom nacrtu i on je u skladu s ukrajinskim zakonom”, rekao je izvor.

Trampov savetnik za nacionalnu sigurnost Majk Volc rekao je novinarima da se Zelenski mora “vratiti za sto“ po pitanju minerala.

“Ovo su pregovori. A u pregovorima vi pregovarate. Ukrajina želi da pregovara o mineralima, pa o tome razgovaramo”, rekao je zvaničnik Bele kuće.

Ukrajina se nalazi na području sa značajnim rezervama retkih minerala koji su ključni za najnaprednije tehnologije. Ukupna vrednost minerala mogla bi se meriti bilionima dolara.

Sporazum o mineralima nije izričito povezan ni s kakvim dogovorom kojim bi se okončao rat u Ukrajini, ali su se ta dva pitanja ove sedmice dramatično isprepletala.

Ideja o ekonomskom partnerstvu

Ideju o ekonomskom partnerstvu između Ukrajine i SAD prvobitno je izneo Zelenski prošlog septembra, tokom sastanka sa Trampom u Njujorku.

Prošle sedmice, tri sata pre nego što je američki ministar finansija Skot Besent stigao na sastanak sa Zelenskim u Kijevu, američki ambasador predao je nacrt sporazuma o saradnji u rudarenju minerala.

U nacrtu sporazuma stoji da će SAD dobiti 50 odsto minerala, da će sporazum biti u nadležnosti suda u Njujorku te da će ga nadjačati bilo koji drugi trgovinski sporazum Ukrajine, prema dva izvora koja su pročitala izvorni nacrt.

Tokom njihovog sastanka, Besent je rekao Zelenskom da Tramp insistira da ga odmah potpiše. Zelenski je rekao Besentu da ne može potpisati dokument koji je tek dobio.

Ukrajinci su takođe bili razočarani što američki nacrt ne uključuje nikakva sigurnosna jamstva za Ukrajinu i što im se to nameće u trenutku kada je Ukrajina isključena iz američko-ruskih pregovora o svojoj budućnosti.

Ali, takođe su bili iznenađeni kada je Tramp počeo javno da napada Zelenskog, uključujući i predlog o mineralima.

“Skot Besent je otišao tamo i tretiran je prilično grubo jer su mu u suštini rekli “ne””, rekao je Tramp novinarima u sredu.

“Vratio se praznih ruku. Nisu hteli da potpišu dokument”, rekao je.

“Pažljivo pogledajte i potpišite ovaj ugovor”

Nekoliko dana kasnije, kada se Zelenski sastao sa potpredsednikom Džej Di Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom u Minhenu, oni su mu predstavili manje obavezujući nacrt memoranduma o razumevanju o iskopavanju minerala, rekao je ukrajinski zvaničnik.

Zelenski je rekao Vensu i Rubiju da ne može potpisati dokument jer takav sporazum, prema ukrajinskom ustavu, mora odobriti parlament.

“To je za nas bila vest koju nam tim Zelenskog nije rekao pre tog sastanka”, rekao je zvaničnik Trampove administracije.

Stav Zelenskog o sporazumu o mineralima bio je pitanje koje je frustriralo Trampa i druge visoke zvaničnike SAD te pojačalo tenzije oko sastanka SAD i Rusije u Saudijskoj Arabiji, kažu američki i ukrajinski zvaničnici.

“Puno je frustracija. Potpredsednik Vens bio je jako frustriran napuštajući Minhensku bezbednosnu konferenciju, povrh toga što je predsednik frustriran”, rekao je Volc za Fox News.

“Predložili smo da SAD sa Ukrajinom ulaže u njenu ekonomiju i prirodne resurse i postane partner u budućnosti Ukrajine. Ovo je najbolja bezbednosna garancija kojoj se mogu nadati. Više od još jedne palete municije. Zašto dobijamo kritike? To je neprihvatljivo. Moraju to da ublaže. Pažljivo pogledajte i potpišite ovaj ugovor”, rekao je Volc.

Tramp je u sredu uveče rekao da pokušava da “oživi” dogovor o mineralima.

Simptom/B92/Avaz.ba

Američki potpredsednik: Zaista verujem da smo na pragu mira u Evropi po prvi put u tri godine

February 21, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

On je ocenio da su pregovori dvojice lidera ključni za rešavanje tekućeg sukoba između Rusije i Ukrajine.

“Kako ćete završiti rat ako ne razgovarate sa Rusijom? Zaista verujem da smo na pragu mira u Evropi po prvi put u tri godine”, rekao je Vens u četvrtak, na Konferenciji konzervativne političke akcije (CPAC) u Merilendu.

Vens je pohvalio Trampove diplomatske veštine i dodao da Tramp želi da se zaustavi ubijanje i postigne trajni mir u Evropi.

“Ono što ga čini tako efikasnim pregovaračem, video sam to nasamo, je to što on ništa ne skida sa stola. Mir je u interesu Rusije, u interesu Ukrajine, u interesu Evrope, ali što je najvažnije, mir je u interesu američkog naroda. I boriće se za to do kraja svoje administracije”, naglasio je Vens.

Govoreći o odnosima SAD sa evropskim saveznicima, nakon svog govora na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji prošle nedelje, Vens je ponovio kritike na račun evropskih lidera zbog slobode govora i migracije.

“Drago mi je da vam se dopao, nije se svidelo svima”, rekao je Vens, kada je publika aplaudirala na pomen govora, prenosi CNN.

On je ponovio svoj argument da je odnos između Amerike i Evrope zasnovan na zajedničkim vrednostima za koje “strahuje da su narušene”.

Američki potpredsednik je takođe upozorio da se mora zaustaviti masovna ilegalna imigracija u Sjedinjene Države i Evropu, koja je, kako je naveo, “najveća pretnja u Evropi” i do pre 30 dana i SAD, “kada je novoizabrani predsednik promenio migracionu politiku”.

On je rekao da će priliv migranata u SAD sledeće četiri godine, dok Tramp bude na čelu države biti “na pauzi”, ali da garantuje da ako se demokrate ikada vrate na vlast, da će ponovo otvoriti granice.

“Ne možemo da obnovimo Sjedinjene Američke Države ili Evropu tako što ćemo dozvoliti milionima i milionima neproverenih ilegalnih migranata da uđu u našu zemlju. To mora da prestane”, rekao je Vens i naglasio da se o toj temi mora govoriti.

Prema njegovim rečima, za eroziju slobode govora u SAD i Evropi kriva je administracija Džozefa Bajdena.

Vens je osudio i kulturnu politiku za koju je rekao da “želi da sve pretvori u androgine idiote koji isto misle, isto govore i isto se ponašaju”.

Istakao je da moderna kultura šalje poruku mladim ljudima da treba da potiskuju muške porive i odbace porodicu.

“I mislim da je moja poruka mladićima: Ne dozvolite da vam ova slomljena kultura pošalje poruku da ste loša osoba zato što ste muškarac, zato što volite da ispričate vic, zato što volite da popijete pivo sa prijateljima ili zato što ste takmičarski raspoloženi”, rekao je Vens, odgovarajući na pitanje moderatorke o tome kakvu poruku ima za mlade ljude koji su na prošlim izborima glasali za njega i Trampa.

On je dodao da misli i da je to razlog zašto su posebno mladi toliko inspirisani Trampom.

“Zato što ne dozvoljava medijima da mu kažu da ne može da se šali, ili da ne može da ima originalnu misao. Predsednik Tramp samo kaže šta mu je na umu. To je prokleto dobra stvar i dobar je primer za mlade muškarce u Americi”, naglasio je Vens.

On je pozvao i na strpljenje u vezi sa obuzdavanjem inflacije i očekivanjima o tome koliko brzo nova administracija može da deluje kako bi smanjila troškove.

“Biće potrebno neko vreme da se popravi ono što je Džo Bajden uništavao tokom četiri godine”, rekao je Vens.

Konferencija konzervativne političke akcije 2025. održava se u Nacionalnoj luci u Merilendu, a njoj će se obratiti govornici iz celog sveta, uključujući bivšu britansku premijerku Liz Trus.

Kako je najavljeno, učesnicima će se obratiti i američki milijarder Ilon Mask koji je na čelu Ministarstva za efikasnost vlade (DOGE).

Simptom/B92/Tanjug

Makron: Bezbednosni interesi Francuske i Evrope ugroženi, situacija zabrinjavajuća

February 21, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Nekoliko sati nakon dugog sastanka sa liderima stranaka i poslaničkih grupa u francuskom parlamentu, Makron je više od sat vremena na društvenim mrežama odgovarao sinoć na pitanja o ratu u Ukrajini i pretnji Rusije Evropi, kao i o evropskoj bezbednosti.

Makron je ocenio da Ukrajina “ne može vojnim putem da povrati teritorije koje je okupirao Kremlj” i pozvao na trajni mir koji će Ukrajini omogućiti stabilnost i bezbednosne garancije, kao i mir u čijem će postizanju učestvovati Ukrajinci, prenosi danas televizija BFM.

Francuski predsednik je podsetio da taj rat traje već tri godine, ocenjujući da je to “poraz za Rusiju” i da je “Ukrajina pružila neverovatan otpor”.

Upozorio je da je Rusija povećala naoružanje i pojačala saradnju sa Iranom, kao i da je, pozvavši severnokorejske vojnike u redove svoje vojske, “globalizovala rat u Ukrajini”.

Makron je pozvao Evropljane da pojačaju ratne napore i da investiraju još više, kroz francuske i evropske fondove.

“Moraćemo da preispitamo svoje budžetske odluke”, ukazao je.

Takođe je predočio da će biti potrebno ojačati sajber bezbednost na društvenim mrežama.

Makron je istakao da Francuska ne namerava da šalje borce u Ukrajinu, već da bi poslala snage koje bi garantovale mir čim se on nude postigao i potpisao.

“Cilj Jelisejske palate jeste garantovati bezbednost Ukrajine”, naglasio je, dodavši da se o tome razgovaralo sa Britancima i drugim zemljama, mada je, napomenuo je, previše rano otkrivati detalje.

Na pitanje o evropskoj saradnji u oblasti odbrane, rekao je da će teško biti formirati jedinstvenu vojsku, ali da bi želeo da ojača “evropski stub bezbednosti i odbrane” i “zajedničke kapacitete” Evrope.

U tom cilju, izrazio je želju da u narednim nedeljama uspostavi masovno zajedničko evropsko finansiranje “kako bi se više kupovalo i proizvodilo” u oblasti odbrane.

Međutim, upozorio je da ako se u kupovini bude orijentisala prema SAD, Evropa neće povećati svoju autonomiju.

Makron je potvrdio da će za nekoliko dana posetiti Vašington, uz ocenu da američki predsednik “stvara neizvesnost kod drugih jer je spreman na sve”.

“Ta neizvesnost je dobra za nas i za Ukrajinu. Ali tu neizvesnost treba iskoristiti. Druga strana medalje je to što su u neizvesnosti i naši saveznici”, istakao je on.

Ocenio je i da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski legitiman.

“Mislite li da bismo, da se nađemo u istoj situaciji, organizovali izbore?”, upitao je Makron, zaključivši da je trajni mir preduslov za izbore.

Simptom/B92/Tanjug

Kineski predsednik bi mogao da poseti Sjedinjene Države

February 21, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Tramp je rekao novinarima u predsedničkom avionu da je “moguće” da SAD i Kina postignu novi trgovinski dogovor, preneo je Rojters.

Tramp je istakao da razgovara sa Kinom o društvenoj mreži TikTok, koja je u vlasništvu kineske kompanije Bajtdens, dok SAD nastoje da posreduju u prodaji te popularne aplikacije.

Agencija navodi da se razgovor Sija i Trampa smatra ključnim za potencijalno ublažavanje ili odlaganje primene carina između SAD i Kine.

Si je poslednji put posetio SAD u novembru 2023. godine, što je bila njegova peta poseta toj zemlji, kada se sastao sa tadašnjim američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.

Tramp je prošle sedmice rekao da je razgovarao sa Sijem otkako je preuzeo dužnost, ali nije izneo detalje.

Simptom/B92/Tanjug

Tramp: Zelenski je izgubio 700.000 vojnika

February 21, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Zelenski radi loše. Njegovi ljudi ginu uzalud”, rekao je šef Bele kuće.

Mnogo zamerki poslednjih dana na račun Zelenskog upućuje Tramp, ali i njegova administracija.

Od Kijeva se traži da “ublaži” i zaključi sporazum o vađenju minerala u Ukrajini, koji je Zelenski odbio da potpiše.

Biznismen Ilon Mask, koji trenutno vodi Odeljenje za efektivnost vlade, pozvao je na istragu o tome gde je otišlo 100 milijardi dolara američke pomoći Kijevu, kao što je ukrajinski predsednik ranije izjavio.

Nakon razgovora s američkim izaslanikom Kitom Kelogom ipak stižu drugačije poruke.

“Uspeh ujedinjuje. Svima u svetu je potreban uspeh u odnosima sa Sjedinjenim Državama”, smatra Zelenski.

Poručuje i da je Kijev spreman na snažan, zaista koristan sporazum sa predsednikom Sjedinjenih Država o investicijama i bezbednosti.

Tramp kaže da Rusija ima adute u pregovorima, pošto kontroliše značajne teritorije i misli da Rusi žele da okončaju rat.

Kremlj saopštava da bi svaki plan Velike Britanije da pošalje trupe u Ukrajinu kao deo potencijalne mirovne misije bio neprihvatljiv za Rusiju.

Mađarska neće glasati za produženje sadašnjih sankcija ruskim i beloruskim pojedincima na predstojećem sastanku Saveta za spoljne poslove Evropske unije, izjavio je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

I Sjedinjene Države bi mogle da preispitaju sankcije Moskvi ako će to biti korisno za postizanje mira u Ukrajini, piše Blumberg, pozivajući se na američkog ministra finansija Skota Besenta.

Simptom/RTS

Tramp u ofanzivi za proterivanje ruskog gasa iz Azije

February 21, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Ovog meseca, prvi put od stupanja novog predsednika Donalda Trampa na dužnost, Vašington su posetili lideri zemalja na koje on računa kao na suštinski bitne saveznike u borbi za zauzdavanje ekonomske i vojne moći Kine.

Krajem prve nedelje meseca, pored Trampa, u Ovalnoj sobi se našao japanski premijer Šigeru Išiba, da bi se nekoliko dana kasnije u njoj obreo i indijski premijer Narendra Modi.

U oba slučaja javnosti su kao najvažnije teme razgovora predočena ekonomska pitanja, i samouvereni predsednik Tramp, odlučan da drastično umanji trgovinski deficit svoje zemlje, ambiciozno je najavio kako će zemlja koju predstavlja njegov gost uskoro početi da uvozi rekordne količine američkog prirodnog gasa i nafte.

Proterivanje Rusije sa tržišta energenata za smanjenje američkog deficita

Što se tiče Japana, Tramp je najavio zajedničko ulaganje u izgradnju gasovoda na Aljasci, kojim bi taj energent bio transportovan od nalazišta na severu te američke države do luka na njenom jugu.

I dok je Tramp glasno hvalio tu ideju, jer će, po njemu, Japan na taj način ostvariti snabdevanje iz polja nafte i gasa koja su više nego dva puta bliža od onih iz kojih se sada snabdeva, istina je da Japan zapravo već ima izvor snabdevanja koji, kada je blizina u pitanju, Aljaska ne može da nadmaši – reč je o nalazištima na ruskom ostrvu Sahalinu, u koje je Tokio proteklih decenija puno uložio i od kojih se neka nalaze na samo 45 kilometara od japanskog ostrva Hokaido.

No, pre nego na neznanju, Trampova izjava se oslanja na shvatanje da američki gas treba da istisne ruski, odnosno, na pretpostavku da slovenska zemlja u budućnosti neće prodavati naftu i gas Japanu, te da će u tom smislu Aljaska imati geografsku prednost u odnosu na druge njegove snabdevače energentima, kao što su Katar, Iran, Indonezija i Australija.

Naime, tokom Išibine posete Vašingtonu u japanskim medijima se pojavio intervju sa republikanskim senatorom Bilom Hagertijem, bivšim ambasadorom SAD u Tokiju, koji je izjavio da je imao duže razgovore s predsednikom Trampom o tome kako bi, u ime energetske sigurnosti, američki gas mogao da u Japanu istisne ruski.

On je dodao i da bi Zemlja izlazećeg sunca mogla da pruži kapital potreban za razvoj američkih nalazišta nafte i gasa i gasnih terminala, te ponudi svoje veze i prodajnu mrežu za distribuciju američkih energenata u jugoistočnoj Aziji.

Saradnja američkih i japanskih, te, potencijalno, južnokorejskih kompanija u prodaji i transportu američkih energenata u jugoistočnoj Aziji poslužila bi kao protivteža kineskoj inicijativi “Pojas i put,” ustvrdio je Hagerti.

I zaista, premijer Išiba je u Vašingtonu izrazio interes ne samo za američki gas, već i bioetanol i druga goriva i hemikalije, ali i izneo želju da oni njegovoj zemlji budu ponuđeni po “razumnim i stabilnim” cenama.

I dok je Tramp svom gostu iz Japana stavio na znanje da će njegova zemlja uvesti niz novih tarifa na proizvode iz inostranstva, te da će se pritom rukovoditi time koliko carina taj trgovinski partner ima u odnosu na američku robu, premijer Išiba, čini se, u nadi da će moći da izdestvuje poštedu od tih novih američkih tarifa, naglasio je da je njegova država već puno uložila u privredu SAD i da to namerava da čini i u budućnosti.

On je rekao da će kumulativne japanske investicije u američku ekonomiju dostići bilion (hiljadu milijardi) dolara.

Inače, američki godišnji deficit u trgovini s Japanom poslednjih godina iznosi oko 70 milijardi dolara i, uglavnom, proističe iz neravnoteže u uvozu automobila i delova.

Američki aduti: (Skupi) energenti i oružje

Smanjenje trgovinskog deficita kroz skok u prodaji energenata (ali i oružja), te potiskivanje Rusije, bili su tema koja je, čini se, dominirala i razgovorom Trampa i indijskog premijera Narendre Modija polovinom ovog meseca.

Naime, američki lider je istakao da deficit koji je njegova zemlja iskusila u razmeni sa Indijom prošle godine (45,6 milijardi dolara) mora biti umanjen, te da se to može lako učiniti povećanjem prodaje američke nafte i gasa, javili su azijski mediji.

On je pred novinarima u Beloj kući izjavio da je sa indijskim gostom postigao sporazum koji će vratiti SAD među vodeće snabdevače Indije energentima i čak, možda, dovesti do obaranja Rusije s prvog mesta.

Naime, Indija je poslednjih godina crno zlato uglavnom nabavljala u Iraku, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali je nakon početka rata u Ukrajini Rusija, koja se zbog sankcija Zapada okrenula istočnim tržištima, odjednom izbila na prvo mesto snabdevača Indije zahvaljujući konkuretnim cenama svoje sirove nafte “ural”.

I premijer Modi je rekao novinarima da dve zemlje planiraju potpisivanje sporazuma o trgovini kojim će se njihova međusobna razmena više nego udvostručiti do 2030. godine, u čemu će posebno mesto imati trgovina naftom i gasom.

Predsednik Tramp je najavio i nove ugovore za prodaju američkog oružja teške više milijardi dolara i rekao da će dve zemlje raditi na tome da se Indiji omogući kupovina američkih lovaca-bombardera pete generacije “F-35”.

U tome se, takođe, može videti nastojanje njegove administracije da potisne Rusiju sa azijskih tržišta, budući da je Moskva decenijama ubedljivo najveći strani snabdevač Indije naoružanjem.

S obzirom da je Nju Delhi već poručio američke dronove, izviđačke i transportne avione, te nedavno sklopio i ugovor sa Francuskom o kupovini dve eskadrile letelica “rafal” i tri podmornice, ako “F-35” zaista odnese prevagu u nadmetanju za naklonost indijskog vojnog i državnog vrha sa ruskim lovcem pete generacije “Su-57”, onda se već može smatrati da je Modijeva vlada napravila značajan otklon od Rusije u strategiji snabdevanja naoružanjem.

On se može pripisati njenoj želji da umanji tehnološku zavisnost od Moskve u vremenu kada se ona zbližava sa najvećim vojnopolitičkim takmacom Indije Kinom i nastojanju da se odobrovolji Vašington kako bi on podstakao američke ekonomske gigante da više investiraju u indijsku privredu.

Lukava strategija nove vlade u Vašingtonu

Tako, dok ulazi u pregovore sa Moskvom o okončanju rata u Ukrajini, ublažavanju sankcija i eventualnim zajedničkim projektima u vezi eksploatacije prirodnih resursa u arktičkom pojasu, Trampova administracija vredno radi na potiskivanju Rusije s krupnih tržišta energenata u Aziji: Japanu, Indokini i Indiji, koja su, pored kineskog, u ovom trenutku od suštinskog egzistencijalnog značaja za nju zbog prekida trgovine sa evropskim kontinentom

Simptom/RTS

Moskva: Naravno, razmeštanje vojnih kontingenata zemalja članica NATO-a na teritoriji Ukrajine za nas ne može biti prihvatljivo

February 20, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Želeo bih da vas podsetim na reči našeg ministra spoljnih poslova (Sergeja Lavrova) da, naravno, razmeštanje vojnih kontingenata zemalja članica NATO-a na teritoriji Ukrajine za nas ne može biti prihvatljivo”, naveo je Peskov odgovarajući na pitanje novinara o nameri britanskog premijera Kira Starmera da predsedniku SAD Donaldu Trampu predstavi plan razmeštanja vojnika iz evropskih zemalja u Ukrajini.

Peskov je istakao da moguće raspoređivanje vojnih kontingenata NATO-a u Ukrajinu izaziva zabrinutost Rusije koja, kako je naveo, pomno prati sve izjave, prenele su RIA Novosti.

Starmer je izrazio spremnost da britanske trupe pošalje u Ukrajinu ukoliko se postigne dogovor o okončanju rata sa Rusijom, preneli su u ponedeljak britanski mediji.

Starmer je priznao da bi to moglo dovesti britanske snage “u opasnost” ukoliko bi ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo novi napad, prenosi Gardijan, navodeći da je to bio prvi put da je britanski premijer eksplicitno potvrdio da razmatra raspoređivanje britanskih mirovnih snaga u Ukrajini.

Britanski premijer je to rekao uoči održavanja hitnog samita sa evropskim liderima u Parizu u ponedeljak koji je organizovan u cilju osmišljavanja strategije kojom bi se pariralo nastojanjima predsednika SAD Donalda Trampa da postigne dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i najavama da će smanjiti američka izdvajanja za evropski sistem odbrane.

Starmer je poručio da je reč o “egzistencijalnom pitanju za Evropu”.

Simptom/B92/Tanjug

Tusk: Prisilna kapitulacija Ukrajine značila bi kapitulaciju celog Zapada

February 20, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Prisilna kapitulacija Ukrajine značila bi kapitulaciju cele zapadne zajednice. Sa svim posledicama ove činjenice. I neka se niko ne pretvara da ovo ne vidi”, naveo je Tusk na platformi Iks.

Tusk je ranije rekao da će na samitu evropskih lidera u Parizu povodom rata u Ukrajini, koji je održan u ponedeljak, zatražiti od lidera da se izjasne o tome da li su spremni da donesu ”ozbiljne odluke o odbrani” i ocenio da ne treba razmišljati o uspostavljanju alternative za NATO.

“Potrebno je doneti velike odluke o evropskoj bezbednosti. Ne možemo efektno pomoći Ukrajini ako se sada ne budemo postarali da budemo u stanju da se i sami odbranimo”, rekao je Tusk, poručujući da je u interesu SAD i Evrope da blisko sarađuju.

Tusk je rekao da Poljska ostaje posvećena podršci Ukrajini u ratu sa Rusijom, ali da neće slati svoje vojnike u Ukrajinu.

Simptom/RTS/Reuters

Šolc: Ukrajina mora da ima snažnu vojsku

February 20, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Upitan da li deli stav predsednika SAD Donalda Trampa, u skladu sa stavom ruskog predsednika Vladimira Putina, da je Ukrajina kriva za rat, Šolc je za javni servis ARD rekao da ne smatra da je Ukrajina kriva i da Evropa insistira na tome, preneo je Rojters.

Iz tog razloga, rekao je on, EU drži otvorena vrata Ukrajini kao potencijalnoj članici.

“Ukrajina ne sme biti ometana u odluci da bude demokratska, suverena nacija na svom putu u Evropu”, naglasio je Šolc.

Kada je reč o budućem mirovnom rešenju, Šolc je rekao da Ukrajina mora da ima snažnu vojsku “za koju delimo odgovornost mi u Evropi i naši međunarodni i transatlantski partneri”.

Američki predsednik Donald Tramp izrazio je uverenje da Rusija u rukama “drži karte” na bilo kakvim mirovnim pregovorima za okončanje rata u Ukrajini jer je “uzela mnogo teritorija”.

Tramp tvrdi da Zelenski ima samo četiri odsto podrške u Ukrajini.

Njegove izjave izazvale su juče kritike evropskih čelnika, a nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da je “jednostavno pogrešno i opasno uskratiti predsedniku Zelenskom njegov demokratski legitimitet”.

Evropski lideri upozoravaju da se nijedan dogovor ne sme postići bez učešća i pristanka Ukrajinaca, a traže i da EU ima svoje mesto za stolom u pregovorima o miru.

Simptom/B92/Tanjug

Tela ubijenih talaca predata izraelskoj vojsci; Netanjahu: Težak dan za Izrael

February 20, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Hamas: Nastojali smo da održimo zarobljenike u životu, ubila ih je izraelska vojska

Palestinska militantna grupa Hamas saopštava da su nastojali da održe u životu izraelske zarobljenike, ali da ih je ubila izraelska vojska na insistiranje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da se nastavi rat u Gazi.

Prilikom primopredaje tela četiri izraelska taoca, Hamas je u saopštenju naveo da je “čuvao živote okupacionih zarobljenika”, da im je obezbedio ono što je mogao i “ljudski postupao prema njima, ali da ih je ubila njihova vojska zajedno sa njihovim otmičarima”, prenela je Al Džazira.

“Zločinac Netanjahu danas plače nad telima zarobljenika koji su mu se vratili u kovčezima, u očiglednom pokušaju da izbegne odgovornost za njihovo ubistvo pred njegovom javnošću”, dodao je Hamas.

Obraćajući se porodicama ubijenih izraelskih zarobljenika, porodicama Bibas i Lifšic, Hamas je naveo da bi voleo da su im se njihovi sinovi vratili živi, ali da su izraelska vojska i izraelske vođe odlučili da ih ubiju umesto da ih vrate.

Predsednik Izraela traži oproštaj što ubijeni taoci nisu bili zaštićeni

Predsednik Izraela Isak Hercog traži oproštaj od četiri ubijena izraelska taoca što ih nisu zaštitili ili vratili u Izrael žive.

“Agonija. Bol. Nema reči”, piše Hercog na Iksu. “Naša srca – srca čitave nacije – leže u dronjcima.”

“U ime države Izrael, saginjem glavu i molim za oproštaj”, piše predsednik Izraela, odmah nakon što je Izrael objavio izjavu da je dobio četiri kovčega od Crvenog krsta. “Oprostite što vas nisam zaštitio tog užasnog dana. Oprostite što vas nisam bezbedno doveo kući.”

Tela četiri ubijena izraelska taoca predata vojsci Izraela

Izraelskim odbrambenim snagama u Pojasu Gaze predata su tela četiri ubijena izraelska taoca.

Tela je prethodno palestinska militantna grupa Hamas predala Crvenom krstu.

Na mestu predaje biće održana kratka vojna ceremonija, a tela će potom biti odneta u Izrael na identifikaciju.

Tokom predaje tela mogli su se videti različiti transparenti, među kojima i transparent koji prikazuje Palestinca sa palestinskom kefijom i nogama ukorenjenim u zemlji Gaze, pri čemu su ispred njega različiti vojni tenkovi i borbeni avioni, a iza njega izraelski kovčezi, prenela je Al Džazira.

Na drugom transparentu je pisalo “Ratni zločinac Netanjahu i njegova nacistička vojska ubili su ih projektilima iz cionističkih ratnih aviona”.

Visoki zvaničnik Hamasa Taher el Nunu izjavio je da je ta palestinska grupa spremna da pusti preostale taoce, koje drži u Gazi od 7. oktobra 2023. godine, u jednom danu, u drugoj fazi sporazuma o prekidu vatre sa Izraelom.

Izrael je, u međuvremenu, dobio spisak talaca čija će tela danas biti predata iz Gaze, dok se puštanje još šest živih talaca iz enklave očekuje u subotu.

Međunarodni komitet Crvenog krsta, istovremeno, pozvao je da tela budu predata u privatnosti i dostojanstvu, u skladu sa uslovima prekida vatre između Izraela i Hamasa.

Liban i dalje negoduje zbog prisustva izraelskih trupa na jugu zemlje. Libanski predsednik Džozef Aun rekao je američkom savetniku za nacionalnu bezbednost Majku Volcu da je potrebno da se okonča izraelska okupacija.

Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi, takođe, pozvao je međunarodnu zajednicu da usvoji plan za obnovu Pojasa Gaze, ali bez raseljavanja Palestinaca.

Za to vreme, Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da će se u subotu nastaviti masovna kampanja vakcinacije dece protiv dečje paralize u enklavi.

Simptom/RTS/Tanjug/Times of Israel

Anglo-francuski plan za Ukrajinski mir, Evropa će ga sledeće nedelje predstaviti Trampu

February 20, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Britanski premijer Kir Starmer planira slanje evropskih vojnika u Ukrajinu radi nadziranja dogovora o prekidu vatre
Plan uključuje zahtev za američkim borbenim avionima i raketama u istočnoj Evropi kao odgovor na moguće rusko kršenje primirja

Očekuje se da će britanski premijer plan izložiti već sledeće nedelje u Vašingtonu.

Međutim, prema zapadnim funkcionerima upoznatima s planom, Kir Starmer će pritom tražiti od Trampa da američki borbeni avioni i rakete budu u pripravnosti u istočnoj Evropi kako bi silom odgovorili na bilo kakvo rusko kršenje dogovora o primirju.

Anglo-francuska strategija za “snage osiguranja” predstavljena je najmoćnijim evropskim liderima na hitnom sastanku u Parizu ranije ove nedelje kao reakcija na Trampovo otvaranje mirovnih pregovora s Vladimirom Putinom.

Plan je sastavljen iz straha da bi Tramp mogao potpuno da se distancira od Ukrajine odmah nakon potpisivanja bilo kakvog dogovora.

Američki ministar obrane Pit Hegset izjavio je da će sva odgovornost za mirovne operacije u Ukrajini pasti isključivo na Evropu i Kanadu. Premijer Starmer obećao je da će biti kao “most” između Vašingtona i Evrope, budući da se čini da su i evropski saveznici i Kijev isključeni iz Trampovih mirovnih inicijativa.

Sprečiti Rusiju da napadne Ukrajinu nakon završetka borbi

Kir će izneti argument da je u američkom interesu da ostanu uključeni u sprečavanje Rusije da po treći put napadne Ukrajinu nakon završetka borbi.

Prema anglo-francuskom planu, manje od 30.000 evropskih vojnika bilo bi raspoređeno u ukrajinske gradove, luke i na ključnu infrastrukturu, poput nuklearnih elektrana, daleko od sadašnjih bojnih polja.

Umesto da se stacionira mnogo veći kontingent u ratom pogođenoj zemlji, misija bi se oslanjala na “tehnički nadzor”, uključujući obaveštajne, izviđačke i nadzorne avione, dronove i satelite kako bi se osigurao “potpun pregled situacije”, rekao je jedan zapadni funkcioner.

Operacija bi bila podržana dovoljnim vatrenim kapacitetima za “nadziranje i neutralizaciju napada”, dodao je isti izvor, kako bi se ponovno otvorio ukrajinski vazdušni prostor i omogućili komercijalni letovi.

Brodovi će patrolirati Crnim morem

Pomorski patrolni brodovi takođe bi bili poslati u Crno more radi nadzora ruskih prijetnji komercijalnim plovnim rutama.

Plan koji su izložili zapadni funkcioneri daleko je od 200.000 vojnika koliko je kao uslov za potpisivanje mirovnog sporazuma tražio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Međutim, zbog protivljenja Nemačke, Španije i Italije slanju kopnenih snaga, evropske mogućnosti za osiguravanje budućnosti Ukrajine čine se ograničenima.

Nakon sastanka u Parizu, Kir je izjavio da bi takva operacija zahtevala “američki zaštitni mehanizam” koji bi odvratio Rusiju od ponovnog napada.

– Poenta zaštitnog mehanizma bila bi da osigura da snage koje se rasporede ne budu dovedene u pitanje od strane Rusije – rekao je jedan zapadni funkcioner.

Taj zaštitni mehanizam mogao bi uključivati američke borbene vazdušne stacionirane u Rumuniji i Poljskoj, spremne da odgovore na bilo kakvu buduću rusku agresiju. Takođe, veće multinacionalne kopnene snage mogle bi biti bazirane uz istočne granice NATO-a, kako bi se u slučaju potrebe premestile i zaštitile evropske trupe unutar Ukrajine.

NATO raspravlja o klauzuli uzajamne obrane

Strategija takođe poštuje dugogodišnju politiku da NATO ne sme kontrolisati ruske snage u podršci Ukrajini.

Nadaju se da će Tramp prihvatiti zaštitni mehanizam jer bi to značilo da američke trupe neće biti raspoređene u Ukrajini nakon rata.

Evropski funkcioner rekao je za britanski Telegraf da bi NATO takođe morao da otvori raspravu o članku 5. svog sporazuma o uzajamnoj obrani, koji predviđa da je napad na jednog člana napad na sve.

Iako se ne očekuje da će ta klauzula pokrivati evropske vojnike stacionirane u Ukrajini, neke zemlje će insistirati na tome da zaštita ostane na snazi ako Moskva odluči da napadne njihovu teritoriju zbog raspoređivanja snaga.

U sredu se Zelenski sukobio s Trampom nakon što je bivši američki predsednik optužio Ukrajinu za izazivanje ruske invazije i ustvrdio da su potrebni novi izbori jer je Zelenski “duboko nepopularan”.

– Nažalost, predsednik Donald Tramp, uz dužno poštovanje prema njemu kao vođi nacije koju duboko cenimo živi u informacijskoj iluziji – odgovorio je Zelenski.

Tramp je potom nazvao Zelenskog “diktatorom” i poručio mu “da mu je bolje da požuri jer bi mogao ostati bez države.”

Simptom/Blic

Tramp ne želi da izgleda narandžasto, poništio Bajdenove ekološke propise, vraća „zdravorazumske standarde“

February 20, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Tokom svog mandata, bivši predsednik Džo Bajden izdao je strože klimatske standarde za različite kućne aparate, kao što su šporeti na gas, mašine za pranje veša i mašine za pranje sudova, za koje su energetski stručnjaci i proizvođači upozorili da bi mogle dovesti do skupljih alternativa koje su daleko manje efikasne od sadašnjih modela.

Tramp je u objavi na svojoj društvenoj mreži Trut soušal pozvao Agenciju za zaštitu životne sredine (EPA), koju predvodi bivši poslanik Li Zeldin, da odmah poništi Bajdenove klimatske regulative i vrati se „zdravorazumskim standardima“.

„Ovim dajem instrukcije sekretaru Liju Zeldinu da se odmah vrati mojim naredbama o zaštiti životne sredine, koje je ukinuo Džo Bajden, o standardima za pritisak vode koji se odnosi na SUDOPERE, TUŠEVE, Ve-Ce, MAŠINE ZA VEŠ, MAŠINE ZA PRANjE SUDOVA, itd, i da vrati zdravorazumske standarde Trampove administracije koje je Bajden ukinuo“, napisao je Tramp.

„Radujem se potpisivanju ovih naredbi“, dodao je. „HVALA!!!”

Republikanski poslanici, koji imaju većinu i u Predstavničkom domu i Senatu, takođe su počeli da preduzimaju akcije u Kongresu kako bi poremetili Bajdenove standarde zelene energije za kućne aparate.

Revizija ekoloških standarda
Sekretar za energetiku Kris Rajt rekao je u petak da njegovo odeljenje odlaže sprovođenje sedam propisa Bajdenove administracije o kućnim aparatima, navodeći to kao akciju koja će pomoći u snižavanju cena i poboljšanju izbora potrošača.

Ovaj potez je propraćen sličnim korakom u Agenciji za zaštitu životne sredine, gde je administrator Li Zeldin naredio regulatorima da revidiraju federalne specifikacije pritiska vode koje regulišu kuhinjske slavine i drugu opremu za domaćinstvo.

Najavljene akcije će odložiti standarde efikasnosti za centralne klima-uređaje, mašine za pranje i sušenje, sijalice, ugradne hladnjake i zamrzivače, gasne protočne bojlere, komercijalnu rashladnu opremu i vazdušne kompresore, navodi Rajt.

Rajt je rekao da Ministarstvo energetike takođe pravi novu kategoriju energetske efikasnosti za bojlere bez rezervoara za prirodni gas, izuzimajući te proizvode od pravila iz Bajdenove ere.

Tramp i njegovi saradnici kažu da ovakvi propisi ograničavaju izbor potrošača i snižavaju standar proizvoda koje Amerikanci očekuju.
„Ljudi, a ne vlada, treba da biraju kućne aparate i proizvode koje žele po cenama koje mogu da priušte“, naveo je Rajt u saopštenju.

Grupe za zaštitu životne sredine koje su podržale Bajdenove propise rekle su da će oni potrošačima uštedeti milijarde dolara za troškove energije i za milione tona smanjiti emisiju ugljen-dioksida.

Tramp preduzima širok napad na savezne propise u svom drugom mandatu, uključujući mnoge Bajdenove politike zaštite životne sredine. Nedavno je potpisao i izvršnu nardbu kojom se poništavaju napori njegovog prethodnika da postepeno ukine upotrebu plastičnih slamki.

Nostalgija kao moćno oružje u politici
Endrju deLaski, šef projekta za podizanje svesti o standardima uređaja za domaćinstvo (ASAP), koji se zalaže za standarde energetske efikasnosti nazvao je Trampove predloge zastarelim.

„Danas postoji ogromna lepeza modernih, efikasnih proizvoda sa vrhunskim performansama“, ističe DeLaski.

Prema ASAP-u, LED sijalice „smanjuju troškove energije za domaćinstva i preduzeća i smanjuju zagađenje“.

Slično, „standardi za tuševe štede potrošačima novac na računima za vodu i energiju i pomažu u zaštiti životne sredine.“

Ali čini se da krstaški rat republikanskog lidera, ozloglašenog klimatskog skeptika, ima manje veze sa ekološkim ili ekonomskim razmatranjima, a više sa čežnjom za prošlim vremenima.

Otkako je ušao u američku politiku 2015. godine, milijarder je koristio nostalgiju kao moćno izborno oruđe.

„Izgleda da Donald Tramp to razume, a možda je i sam podložan ovim nostalgičnim izazovima“, smatra Spenser Gojdel, profesor političkih nauka na Univerzitetu Obern u Alabami.

Profesor Spenser koji je proučavao nostalgiju u politici, povukao je paralelu sa muzičkim ukusima ljudi.

„Većina Amerikanaca misli da je najbolja era muzike bila era u kojoj su bili mladi.“ Svi mi pamtimo dobre pesme, ali zaboravljamo one loše.

„U društvu je isto. Veliki ljudi i žene istorije su ovekovečeni. Osrednji, ponekad korumpirani ili nesposobni, muškarci i žene su zaboravljeni”, dodaje prof. Gojdel.

Nije iznenađujuće, dakle, da se političari hvataju za nostalgična osećanja, jer je „teško napraviti poruku orijentisanu na budućnost“.
„Mnogo je lakše tvrditi da treba da se vratimo na ono kako su stvari nekada bile.“ Trampov slogan „Učinimo Ameriku ponovo velikom“ zasniva se na istoj premisi.

Prema Gojdelovom istraživanju, „ljudi sa višim nivoom nostalgije više podržavaju snažnog čoveka koji krši zakone i institucije, i više daju podršku političkom nasilju”.

Simptom/RTS

Lavrov: Rusija i SAD moraju da očiste nasleđe Bajdenove administracije

February 19, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Moskva i Vašington moraju da očiste nasleđe administracije bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena, koja je uništila temelje dugotrajne saradnje dve zemlje, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov Državnoj dumi.

Za sada je neophodno očistiti nasleđe Bajdenove administracije, koja je učinila sve da uništi i prve nagoveštaje, samu osnovu dugoročnog partnerstva naših zemalja“, rekao je Lavrov, komentarišući mogućnost strateške saradnje Rusije i SAD.

On je rekao da bi se mogli stvoriti uslovi za razgovore o bezbednosti i strateškoj stabilnosti između zemalja.

Ruska i američka delegacija su se 18. februara sastale u Rijadu na 4,5 sati diskusije
Rusiju su predstavljali ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, pomoćnik predsednika Jurij Ušakov i Kiril Dmitrijev, generalni direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja (RFIF). U američkoj delegaciji bili su državni sekretar Marko Rubio, savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc i specijalni izaslanik za Bliski istok Stiven Vitkof.

Prema rečima Ušakova, delegacije su vodile ozbiljnu diskusiju o svim pitanjima kojima su nameravali da se pozabave, uključujući usklađivanje stavova između Rusije i SAD, kao i komunikaciju u vezi sa Ukrajinom. Lavrov je razgovor sa predstavnicima Vašingtona opisao kao veoma konstruktivan, navodeći da su se i Rusija i Sjedinjene Države složile da ubrzaju imenovanje ambasadora u svojim prestonicama.

Bela kuća opisuje razgovore u Rijadu kao „monumentalni korak“ ka miru u Ukrajini
Portparolka Bele kuće Karolin Livit kritikovala je prethodnu administraciju, koja „nije imala pregovore, nikakve diskusije, zaista, nije imala diplomatiju!“

Simptom/TASS

Zelenski o Trampovoj izjavi da je Kijev kriv za rat: Tramp živi u ruskom „prostoru dezinformacija“

February 19, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Tramp je na Mar-a-Lagu rekao da je rejting Zelenskog iznosio 4%.

Zelenski je na konferenciji za novinare u Kijevu odgovorio da smo „videli ovu dezinformaciju i da razumemo da dolazi iz Rusije”.

Rekao je da Tramp „živi u ovom prostoru dezinformacija“.

Tramp je takođe sugerisao da bi u Ukrajini trebalo da održi izbore, koji su odloženi zbog rata i posledičnog uvođenja vanrednog stanja, u skladu sa ukrajinskim ustavom.

Zelenski je to izneo neposredno pre nego što se očekivalo da će se sastati sa Kitom Kelogom, specijalnim izaslanikom SAD za Ukrajinu i Rusiju, koji je stigao u Kijev u sredu.
Dok SAD pomeraju svoju politiku sa višegodišnjih napora da izoluju ruskog predsednika Vladimira Putina, Kelog će se sastati sa Zelenskim i vojnim komandantima.

Tramp je u utorak sugerisao da je Kijev kriv za rat, koji sledeće nedelje ulazi u četvrtu godinu, pošto su razgovori između najviših američkih i ruskih diplomata u Saudijskoj Arabiji stavili po strani Ukrajinu i njene evropske pristalice.

Trampovi komentari će verovatno uznemiriti ukrajinske zvaničnike, koji su pozvali svet da im pomogne u borbi protiv sveobuhvatne ruske invazije koja je počela 24. februara 2022.

Ratno polje je takođe donelo mračne vesti za Ukrajinu poslednjih meseci. Nemilosrdni napad veće ruske armije u istočnim oblastima umanjuje ukrajinske snage, koje se polako ali postojano potiskuju unazad na nekim tačkama na liniji fronta od 1.000 kilometara (600 milja).

Tramp je rekao novinarima u svojoj rezidenciji na Floridi u utorak da Ukrajina „nikada nije trebalo da započne“ rat i „mogla je da sklopi dogovor“ da ga spreči.

Simptom/AP

Politika Svet

Francuski magazin "Point": Putin i Tramp će se sastati 9. maja u Moskvi

Specijalni predstavnik SAD za Ukrajinu i Rusiju nakon sastanka sa Zelenskim: Duge i pozitivne razgovore

Zelenski ipak ispregovarao bolji nacrt sporazuma o mineralima sa Trampom?

Američki potpredsednik: Zaista verujem da smo na pragu mira u Evropi po prvi put u tri godine

Makron: Bezbednosni interesi Francuske i Evrope ugroženi, situacija zabrinjavajuća

Kineski predsednik bi mogao da poseti Sjedinjene Države

Tramp: Zelenski je izgubio 700.000 vojnika

Tramp u ofanzivi za proterivanje ruskog gasa iz Azije

Moskva: Naravno, razmeštanje vojnih kontingenata zemalja članica NATO-a na teritoriji Ukrajine za nas ne može biti prihvatljivo

Tusk: Prisilna kapitulacija Ukrajine značila bi kapitulaciju celog Zapada

Šolc: Ukrajina mora da ima snažnu vojsku

Tela ubijenih talaca predata izraelskoj vojsci; Netanjahu: Težak dan za Izrael

Anglo-francuski plan za Ukrajinski mir, Evropa će ga sledeće nedelje predstaviti Trampu

Tramp ne želi da izgleda narandžasto, poništio Bajdenove ekološke propise, vraća „zdravorazumske standarde“

Lavrov: Rusija i SAD moraju da očiste nasleđe Bajdenove administracije

Zelenski o Trampovoj izjavi da je Kijev kriv za rat: Tramp živi u ruskom „prostoru dezinformacija“