Napadi Donalda Trampa na Ukrajinu teraju evropske zemlje da pomisle na nezamislivo: SAD bi mogle da prestanu da naoružavaju Kijev, piše Politiko.

Ali i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i vojni analitičari smatraju da će, iako će gubitak američke podrške biti veliki udarac i da će pogoditi isporuke ključnog oružja, Ukrajina koju podržavaju njeni evropski saveznici moći da nastavi borbu još mnogo meseci.

Vlade se utrkuju da pokažu diplomatsku i vojnu podršku Ukrajini. Više desetina lidera bilo je u ponedeljak u Kijevu, a mnogi su se pridružili virtuelno, dok EU radi na paketu vojne pomoći vrednom najmanje 20 milijardi evra.

Bivši ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je za POLITICO: „Najmoćnija poluga koju Tramp ima na Ukrajinu je da zapreti neisporukom oružja. Imamo, po mom mišljenju, šest meseci pre nego što bismo zaista počeli da osećamo nedostatak oružja na liniji fronta.

Postoji razlog za brigu o namerama SAD

Za mesec dana otkako je položio zakletvu kao predsednik SAD, Tramp je skočio u mirovne pregovore sa Rusijom (bez konsultacija sa saveznicima), lažno je tvrdio da je Ukrajina započela rat, nazvao je Zelenskog diktatorom koji je prevario SAD sa milijardama dolara, a sada uništava decenije američke političke, ekonomske, diplomatske i vojne politike kako bi usmerila svoju svu vojnu politiku.

Evropa je primetila

Fridrih Merc, konzervativni kandidat koji će biti sledeći nemački kancelar, izjavio je da želi da Evropa dobije punu „nezavisnost“ od Sjedinjenih Država u odbrani.

Nema sumnje da je pomoć SAD veoma važna. Kada je Kongres odbio da odobri dodatnu pomoć Kijevu pre više od godinu dana, ukrajinska vojska je pretrpela nedostatak artiljerijske municije i protivvazdušne odbrane, što je Rusiji omogućilo da pritisne svoju prednost duž linija fronta.

Kada je Ukrajina izgubila kontrolu nad strateškim gradom Avdijevkom prošlog februara, Zelenski je za neuspeh okrivio „veštački deficit“ granata.

Situacija na terenu
Ukrajina ima najveću vojsku u Evropi osim Rusije, sa 980.000 vojnika pod oružjem, rekao je Zelenski početkom ove godine. Oni drže više od 1.500 kilometara linija fronta protiv ruskih trupa, kao i oko 400 kvadratnih kilometara u ruskoj oblasti Kursk.

Vladimir Putin želi da poveća rusku vojsku za 180.000 vojnika na 1,5 miliona. Kremlj je takođe pomogao u borbama u Kursku od strane hiljada vojnika iz Severne Koreje

Od početka potpune invazije Rusije u februaru 2022, Ukrajina je izgubila 46.000 vojnika poginulih u akciji i 390.000 ranjenih na bojnom polju, rekao je Zelenski ovog meseca, iako neki analitičari veruju da je pravi broj žrtava veći. Procene ruskih žrtava kreću se od 600.000 do 750.000 ubijenih ili ranjenih.

Uprkos tome što je bila patuljasta od svog protivnika, Ukrajina je bila u stanju da se zadrži i uzvrati koristeći sopstveno oružje i oružje koje su joj isporučili njeni saveznici.

Rusija ima više od 1.000 žrtava dnevno dok napreduje veoma sporo duž fronta, zauzevši 4.168 kvadratnih kilometara 2024. godine — otprilike dvostruko više od Luksemburga — prema Institutu za proučavanje rata, istraživačkom centru.

Rusiju takođe snabdevaju njeni saveznici Iran i Severna Koreja — koji su Moskvi poslali bespilotne letelice, rakete, artiljerijske sisteme i čak 8 miliona artiljerijskih granata.

Vojni rashodi Rusije u prošloj godini bili su predviđeni na 13,1 bilion rubalja (145,9 milijardi dolara), ili 6,7 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, prema najnovijem izveštaju o vojnom bilansu Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS).

Ogromna ruska vojska bila je u stanju da apsorbuje ogromne gubitke tokom rata. IISS je izračunao da je 1.400 glavnih borbenih tenkova povučeno iz pogona prošle godine, ali zemlja i dalje može da koristi sve manje zalihe iz sovjetskog doba i povećanu domaću proizvodnju.

Novac, oružje i municija

Bez spoljne pomoći Ukrajina bi odavno pripala Rusiji, pišu pojedini mediji.

Ukrajina planira da sledeće godine potroši 2,2 biliona grivni (50 milijardi evra), ili oko 26 odsto svog BDP-a, na odbranu i bezbednost.

Prema podacima Instituta Kil, između februara 2022. i kraja 2024. SAD su potrošile 64 milijarde evra na vojnu podršku Ukrajini, dok je Evropa – uključujući Veliku Britaniju i Norvešku – dala skoro 62 milijarde evra.

Većina tog novca otišla je na snabdevanje Ukrajine oružjem i municijom iz zapadnih zaliha i nove proizvodnje, iako raste interesovanje da zemlje potpisuju direktne ugovore sa ukrajinskim odbrambenim kompanijama.

Oprema uključuje rakete ATACMS i HIMARS iz SAD, kao i krstareće rakete SCALP/Storm Shadov iz Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Italije.

Od početka rata, Ukrajina je dobila tenkove iz sovjetske ere, artiljeriju i borbene avione iz bivših zemalja Varšavskog pakta, američke lovce F-16, tenkove Abrams i sisteme protivvazdušne odbrane Patriot, kao i poljske mobilne haubice Krab, francuske avione Mirage, nemačke tenkove Leopard, francusko-italijanske sisteme protivvazdušne odbrane SAMP/T i još mnogo toga.

Evropa je takođe isporučila Ukrajini milion artiljerijskih granata prošle godine — u pokušaju koji je pogođen mesecima kašnjenja; ove godine cilj je nabavka još 1,5 miliona metaka. SAD su u Ukrajinu poslale više od 3 miliona artiljerijskih metaka kalibra 155 mm.

Ukrajina postaje svetski lider u proizvodnji bespilotnih letelica, od jeftinih bespilotnih letelica sa pogledom iz prvog lica koje se koriste u ogromnom broju duž linija fronta za lov na ruske vojnike, oklope i vozila, do težeg oružja većeg dometa koje pogađa rafinerije, komandna mesta i ključnu infrastrukturu duboko u Rusiji.

Dok je Evropa poslednjih godina povećala svoju potrošnju na odbranu i uložila napore da poveća nabavku i domaću proizvodnju municije, gubitak SAD će stvoriti jaz.

„Evropljani imaju maksimalno šest meseci da se pojačaju“, rekla je ukrajinska poslanica Ivanna Klimpuš, dodajući da „jednostavno nemaju ono što imaju Amerikanci“.

Na pitanje da li bi Evropa mogla da nadoknadi nedostatak američkog finansiranja, Fransoa Hajzbur iz IISS-a je rekao „[u] budžetskom smislu? Odgovor je da, to je izvodljivo. O tome šta je politički izvodljivo, da li će postojati snaga volje da se to uradi, može se raspravljati.”

On je primetio da je, gledano u celini, američka finansijska podrška daleko manja od 183 milijarde evra zamrznute ruske imovine koju drži Euroclear, klirinška kuća sa sedištem u Belgiji.

Zelenski je prošle nedelje rekao da ukrajinska domaća proizvodnja oružja pokazuje snažan rast i da sada čini 30 odsto onoga što je Ukrajini potrebno — uglavnom bespilotne letelice, sisteme za elektronsko ratovanje i artiljeriju — ali je priznao da to još uvek nije dovoljno. Dok sve više evropskih zemalja sarađuje sa Kijevom na povećanju domaćih kapaciteta, proces će trajati godinama.

Čak i ako Vašington napusti Kijev, Ukrajina će nastaviti da se bori, rekao je Nik Rejnolds, istraživač kopnenog ratovanja u londonskom istraživačkom centru Roial United Services Institute.

„Ukrajina nastavlja da drži liniju fronta sa sopstvenim jedinicama, sa opremom koju ima, [i dok se] na mnogo načina još uvek oslanja na podršku Zapada za municiju, ona takođe proizvodi znatan deo sama“, rekao je on.

Zelenski takođe insistira da će njegove trupe ostati na svom terenu, bez obzira šta Tramp uradi.

Simptom/Politiko