2025

Nemačka: Potrošači proglasili Milka čokoladu za prevaru godine

January 21, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Milka je tu “nagradu” osvojila jer je pakovanje smanjeno sa 100 na 90 grama, debljina čokolade je smanjena za jedan milimetar, a čokolada je poskupela za 48 odsto, odnosno sa 1,49 na 1,99 evra, prenosi Bild.

Centar za potrošače već 12 godina održava ovo glasanje za najveću prevaru sa ambalažom, ali, navodi se, nikada pre nijedan proizvod nije pobedio sa toliko velikom razlikom.

Armin Valet iz Agencije za zaštitu potrošača u Hamburgu izjavio je da mnogi “suptilno” smanjenje količine Milka čokolade doživljavaju kao očiglednu obmanu, kao i da je rezultat glasanja jasna i nedvosmislena poruka.

Simptom/Newsmax Balkans.com

Najplaćeniji muzičari u svetu 2025. godine

December 31, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Godina u kojoj je Bijonse postala milijarderka, a druga milijarderka pop superherojina, Tejlor Svift, ušla je u svoju eru veridbe sa tajt endom Kanzas Siti Čifsa Trevisom Kelsiom (dok je lansirala svoj album „Život jedne šougerle“), upravo je Viknd završio 2025. godinu na najvišem nivou.

Prošle nedelje, 35-godišnja pop zvezda je objavila da prodaje udeo u svom postojećem katalogu kompaniji Lirik Kapital u poslu za koji se navodi da je vredan milijardu dolara. Međutim, to nije tradicionalna kataloška prodaja. Viknd će zadržati udeo u svojim postojećim master snimcima, koji pokrivaju celu njegovu diskografiju od šest albuma, i imati kreativnu kontrolu nad njihovim korišćenjem. Bilo kakvi budući snimci nisu uključeni. Iako veći deo posla čini dug, za koji insajderi veruju da se može konvertovati u kapital, Forbs procenjuje da će nakon naknada zaraditi 200 miliona dolara.

Viknd – čije je pravo ime Abel Tesfej – takođe je izgleda potvrdio da ova nova prekretnica u karijeri znači da je bliži penzionisanju svog umetničkog imena. „Osećao sam se kao da nemam ništa drugo da kažem.“

Taj novi ugovor koji je promenio pravila igre (a moguće i ime), album i turneja sa najvećom zaradom pomogli su The Weeknd-u da završi na vrhu Forbsove rang-liste najplaćenijih muzičara 2025. godine. On je jedan od šest umetnika koji su zaradili devetocifrenu sumu prošle godine. Četiri od preostalih pet su među najprodavanijim turnejama godine: Bijonse, Koldplej, Šakira i Kendrik Lamar. Peta je Svift, čiji je album „The Life of a Showgirl“ oborio rekorde prodaje i završio godinu kao najprodavaniji album 2025. godine, dok joj je ugovor o dokumentarnom filmu sa Disney+ omogućio da zaradi još više novca od turneje „The Eras“.

Svift je takođe uradila suprotno od onoga što većina drugih umetnika radi da bi se obogatila – kupila je prava na svoju muziku. U maju je okončala sagu koja je trajala tokom cele karijere i otkupila master snimke svojih prvih šest albuma u ugovoru sa Shamrock Capital-om procenjenom na 360 miliona dolara. Ta prodaja bi uskoro mogla izgledati kao pogodba. Prema podacima dobavljača muzičkih podataka Luminate, strimovanje, digitalna i fizička prodaja Sviftove muzike zajedno su iznosile 14,7 miliona ekvivalentnih albumskih jedinica u 2025. godini, što je više nego dvostruko više od drugog najprodavanijeg izvođača (Drejk sa 7,3 miliona jedinica) i više nego četiri puta više od većine izvođača na listi iz 2025. godine.

Osam žena i 17 muškaraca (uključujući 15 bivših studenata sa Forbsove liste „30 ispod 30“) čine listu muzičara sa najvećom zaradom za 2025. godinu. Zajedno, ovih 25 zvezda je zaradilo 1,9 milijardi dolara u 2025. godini, sa srednjom zaradom od 52 miliona dolara.

Simptom/Forbs

Zašto je 2025. bila najbolja godina u istoriji za najbogatije

December 26, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Matična kompanija Njujorške berze objavila je 7. oktobra da ulaže dve milijarde dolara u startap za tržišne usluge Polimarket. Kompanija je vrednovana na devet milijardi dolara. Ovaj dogovor predstavljao je veliku pobedu za petogodišnju firmu – i za njenog 27-godišnjeg osnivača, Šejna Koplana. On je odmah postao najmlađi milijarder na svetu koji je sam stvorio svoje bogatstvo. Njegova vladavina nije potrajala ni tri nedelje.

Naime, 27. oktobra, startap za regrutaciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, Merkor, objavio je da je prikupio sredstva od nekoliko vodećih investitora pri vrednovanju od 10 milijardi dolara. Dovoljno da trojica osnivača postanu najmlađi milijarderi svih vremena koji su sami zaradili bogatstvo, sa po 22 godine. Nadmašili su Koplana za pola decenije i čak oborili rekord Marka Zakerberga, koji je postao milijarder 2008. sa 23 godine.

Slična borba vodila se i za titulu najmlađe milijarderke, koja je zaradila svoj novac. Tejlor Svift, 36, držala je prvo mesto od 2023. godine. Zatim je došla Lusi Guo, suosnivačica Scale AI, tada stara 30 godina, kada je Scale u aprilu objavio prodaju akcija. Potom je 29-godišnja Luana Lopes Lara, bivša balerina iz Brazila, preuzela titulu kada su privatni investitori vrednovali njen startap za predikciju tržišta Kalshi na 11 milijardi dolara ranije ovog meseca. Takav je tempo stvaranja bogatstva u 2025. godini.

Gotovo 50% više milijadera nego pre pet godina
Tokom prošle godine, na planeti je nastalo više od 340 novih milijardera – otprilike jedan dnevno. U SAD, Kini, Indiji, Rusiji i mestima kao Sent Kits i Nevis i Albanija. Sada ima više milijardera nego ikada ranije: rekordnih 3.148, što je gotovo 50% više nego pre pet godina.

Kada je Forbes 1987. objavio prvi međunarodnu listu, bilo je samo 140 milijardera širom sveta. Milijarderska populacija je sada bogatija nego ikada. Kako ukupno (18,7 biliona dolara, što je porast od 10 biliona od 2020.), tako i prosečno (5,9 milijardi dolara, u poređenju sa četiri milijarde tada). Rekordnih 19 osoba sada su centibilioneri, sa bogatstvom od najmanje 100 milijardi dolara. Pre šest godina bio je samo jedan – Džef Bezos iz Amazona.

Simptom/Forbes

Reporteri bez granica: Za godinu dana ubijeno 67 novinara

December 9, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Skoro polovina ubijenih novinara u proteklih 12 meseci, odnosno 43 odsto, nastradalo je u Gazi, i to od izraelskih oružanih snaga, navedeno je u najnovijem izveštaju RSF.

Reporteri ukazuju da u Ukrajini ruska vojska nastavlja da cilja strane i ukrajinske reportere, dodajući da se i Sudan pojavljuje kao izuzetno smrtonosna ratna zona za medijske profesionalce.

U Meksiku su organizovane kriminalne grupe odgovorne za alarmantan porast ubistava novinara zabeležen ove godine.

Prema izveštaju RSF, navodi su više izloženi riziku u svojim zemljama, dok su samo dva novinara ubijena u zemljama odakle su izveštavali – francuski fotoreporter Antoni Lalikan ubijen je u ruskom napadu dronom u Ukrajini, a salvadorski novinar Havijer Herkules ubijen je u Hondurasu, gde je živeo više od decenije.

Reporteri bez granica dodaju da su, zaključno sa 1. decembrom 2025. godine, u zatvorima bila 503 novinara, navodeći da je “najveći svetski zatvor” za novinare Kina, sa 121 pritvorenikom, a potom Rusija sa 48, ali ona ima najviše pritvorenih stranih novinara nego bilo koja druga država – 26 Ukrajinaca.

Mjanmar sa 47 pritvorenih novinara je na trećem mestu, ali Izrael prati Rusiju po broju zarobljenih stranih novinara – čak 20.

Godinu dana nakon pada režima Bašara el Asada u Siriji mnogi novinari uhapšeni ili zarobljeni pod njegovom vladavinom još nisu pronađeni, što Siriju čini zemljom sa najvećim brojem nestalih novinara – više od četvrtine ukupnog broja nestalih u svetu.

Prema podacima RSF, 135 novinara se vode kao nestali u 37 država sveta, a neki od njih i duže od 30 godina.

U izveštaju je navedeno da se 20 novinara drže kao taoci širom sveta, a u proteklih godinu dana pobunjenici Huta u Jemenu kidnapovali su sedam novinara.

Simptom/Danas/FoNet

Objavljena nova lista najmoćnijih pasoša – SAD prvi put nisu među prvih deset; gde je Srbija

October 16, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Šta jedan pasoš čini moćnim? Odgovor je jednostavan – otvorenost za putovanja, odnosno mogućnost da se uputite u što više destinacija širom sveta bez potrebe za vizom.

Lista najmoćnijih pasoša u 2025.

1. Singapur (193 destinacije)
2. Južna Koreja (190)
3. Japan (189)
4. Nemačka, Italija, Luksemburg, Španija, Švajcarska (188)
5. Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Irska, Holandija (187)
6. Grčka, Mađarska, Novi Zeland, Norveška, Portugalija, Švedska (186)
7. Australija, Češka, Malta, Poljska (185)
8. Hrvatska, Estonija, Slovačka, Slovenija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Ujedinjeno Kraljevstvo (184)
9. Kanada (183)
10. Letonija, Lihtenštajn (182)
11. Island, Litvanija (181)
12. SAD, Malezija (180)

Henli pasport indeks jedan je od nekoliko rangiranja koja mere mogućnosti pasoša, a na njegovoj rang-listi najmoćnijih pasoša za 2025. prvi put se među prvih deset nisu našle Sjedinjene Američke Države, koje sada zauzimaju 12. mesto.

Tri azijska pasoša sada prednjače na vrhu liste – Singapur, sa bezviznim pristupom u 193 destinacije širom sveta; Južna Koreja – sa pristupom u 190 zemalja, i Japan, čiji državljani bez vize mogu da putuju u 189 država.

Srbija se našla na 36. mestu, sa bezviznim pristupom u 137 zemalja.

Od zemalja iz regiona, najbolje plasirana je Mađarska, koja zauzima šesto mesto na rang-listi, ali su se među prvih deset našle i Slovenija i Hrvatska, koje dele osmu poziciju. Rumunija je na 13. mestu na listi, a Bugarska je zauzela samo poziciju niže.

Severna Makedonija 42. mesto, Crna Gora zauzela je 43. mesto, a Bosna i Hercegovina 47. poziciju.

Šta je uzrok pada Amerike na rang-listi

SAD su 2014. godine bile na prvom mestu ove rang-liste, a u julu ove godine su se i dalje držale među prvih 10.

Ipak, u aprilu je Brazil povukao bezvizni režim za građane SAD, Kanade i Australije zbog nedostatka reciprociteta.

Kina je uvela gostoljubiviju politiku, nudeći izuzeća od viza za desetine uglavnom evropskih zemalja, uključujući Nemačku i Francusku, ali SAD nisu prošle taj izbor.

Papua Nova Gvineja i Mjanmar su takođe izmenile svoje politike ulaska, što je podiglo rang drugih pasoša, a dodatno narušilo rang američkih.

Konačni udarac, navodi se u najnovijem izveštaju, bilo je pokretanje novog sistema elektronskih viza u Somaliji i isključivanje SAD iz najnovijih bezviznih dodataka od Vijetnama.

“Opadanje snage američkog pasoša tokom poslednje decenije je više od puke promene rang-liste – to signalizira fundamentalnu promenu u globalnoj mobilnosti i dinamici meke moći“, rekao je Kristijan H. Kelin, predsednik kompanije Henley & Partners.

Nagli uspon Kine

Britanski pasoš, koji je 2015. godine bio na vrhu liste, takođe je pao na najnižu poziciju do sada, spustivši se za dva mesta od jula, sa šestog na osmo mesto.

Tokom protekle decenije u kojoj su Velika Britanija i SAD beležile pad na listi, Kina je upisivala nagli uspon – popevši se sa 94. mesta, koje je zauzimala 2015. godine, na 64. mesto u 2025. godini, dobivši bezvizni pristup za još 37 destinacija u tom periodu.

Henli pasport indeks ukazuje na nedavne poteze Kine – odobravanje bezviznog režima Rusiji, nove sporazume sa zemljama Persijskog zaliva, Južnom Amerikom i nekoliko evropskih zemalja – kao primere tekuće strategije Pekinga za povećanu otvorenost.

I UAE beleže veliki uspeh, popevši se za 34 mesta u poslednjoj deceniji, sa 42. na osmo mesto.

Na suprotnom kraju liste, na poslednjem mestu (106) ostaje Avganistan sa bezviznim pristupom samo 24 destinacije, dve manje nego na početku ove godine. Sirija je na 105. mestu (sa 26 destinacija), a Irak na 104. mestu (sa 29 destinacija).

Henli pasport indeks, koji je kreirala londonska konsultantska firma za globalno državljanstvo i boravak Henley & Partners koristi ekskluzivne podatke Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj.

Simptom/RTS/CNN

Marija Korina Mačado dobitnica Nobelove nagrade za mir

October 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kako je navedeno u obrazloženju, Marija Korina Mačado dobila je Nobelovu nagradu za mir “za njen neumorni rad u promovisanju demokratskih prava naroda Venecuele i za njenu borbu da postigne pravednu i mirnu tranziciju iz diktature u demokratiju”.

Mačado je rođena 1967. godine i bila je poslanik u parlamentu Venecuele od 2011. do 2014. godine.

Predsednik Komiteta za dodelu nagrade Jorgen Vatne Fridnes pohvalio je dobitnicu, rekavši za nju da je “hrabar i posvećen zagovornik mira koji održava živim plamen demokratije u sve većoj tmini”.

Iz Nobelovog komiteta su naveli da je, kao liderka demokratskog pokreta u Venecueli, Marija Korina Mačado jedan od najneobičnijih primera građanske hrabrosti u Latinskoj Americi u skorije vreme.

“Gospođa Mačado je bila ključna, ujedinjujuća figura u političkoj opoziciji koja je nekada bila duboko podeljena – opoziciji koja je pronašla zajednički jezik u zahtevu za slobodnim izborima i predstavničkom vladom. Upravo to leži u srži demokratije: naša zajednička spremnost da branimo principe narodne vladavine, čak i ako se ne slažemo. U vreme kada je demokratija ugrožena, važnije je nego ikad braniti ovaj zajednički jezik”, ističe se u saopštenju.

U saopštenju Nobelovog komiteta u Oslu između ostalog se ističe da Marija Korina Mačado ispunjava sva tri kriterijuma navedena u testamentu Alfreda Nobela za izbor dobitnika nagrade za mir.

“Ona je okupila opoziciju svoje zemlje. Nikada nije posustala u otporu militarizaciji venecuelanskog društva. Bila je nepokolebljiva u svojoj podršci mirnoj tranziciji ka demokratiji”, navedeno je u saopštenju.

Simptom/RTS

Počinje 80. zasedanje Generalne skupštine UN

September 23, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Na 80. rođendan, prema oceni nekih zvaničnika i analitičara, pred Ujedinjenim nacijama su možda i najteži izazovi od 1945. Pored problema današnjice, kao što su siromaštvo, klimatske promene, savremene tehnologije.

Tu su i dva sukoba, sukob u Ukrajini koji traje tri i po godine i sukob u pojasu Gaze koji traje gotovo dve godine. Od ta dva sukoba narednih dana će se intenzivno govoriti kako u sali gde se održava Generalna skupština, tako i na marginama zasedanja, ali i na bilateralnim sastancima koji će se narednih dana održati ovde u Njujorku.

Pažljivo će se slušati poruke američkog predsednika koji će se već danas obratiti zemljama članicama Ujedinjenih nacija,

U Njujorku su i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i izraelski premijer Benjamin Netanjahu, a neizvestan je dolazak palestinske delegacije, ali ono što im daje vetar u leđa jesu u ovih dana najavljena i formalizovana priznanja palestinske države koja su stigla od Velike Britanije, Australije, Kanade, Portugalije. Kako se može pročitati iz medija, može se očekivati narednih dana još takvih odluka.

Iako se dovodi u pitanje efikasnost Ujedinjenih nacija da se suoči s ovim problemima i da negde pokaže bar put prema rešenju sukoba Ukrajine i u pojasu Gaze, ono što se ne dovodi u pitanje jeste da je jesenje zasedanje Generalne skupštine UN-a svake godine prilika da se u relativno kratkom periodu i na relativno malom prostoru susretnu državnici iz celog sveta.

Predstavnici 193 zemlje, članice Ujedinjenih nacija, narednih dana će imati priliku da razmene stavove, da razgovaraju o zajedničkom interesu, da razgovaraju o najvećim geopolitičkim problemima.

Simptom/RTS

Svet u 2025. neće dočekati sastanak Trampa i Putina

June 1, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

On je rekao da sastanak između Vladimira Putina i Donalda Trampa mora da bude pažljivo pripremljen, i da su potrebni rezultati o kojima se može razgovarati na njihovom nivou, prenosi RIA Novosti.

Ušakov je za program “Moskva. Kremlj. Putin” na TV kanalu Rusija 1 o pripremama za sastanak Putina i Trampa rekao da nema konkretnih dogovora i potvrde da će se samit održati 2025. godine.

Zvaničnik Kremlja je dodao i da su razgovori između dva lidera putem telefona korisni i da već daju određene rezultate.

Putin je pozvao Trampa 19. maja, a razgovori su trajali više od dva sata, navodi agencija.

Kako je ruski lider izjavio nakon razgovora, Moskva je spremna da radi na memorandumu sa Kijevom, uključujući i prekid vatre.

To je bio treći razgovor između dva predsednika otkako je Tramp stupio na dužnost, prvi put su komunicirali 12. februara, drugi put 18. marta.

Simptom/B92/Tanjug

“Severe Weather Europe”: Toplotni udari, talasi i suša tokom leta 2025

March 26, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Meteorološki servis “Severe Weather Europe” objavio je dugoročnu prognozu za leto 2025, a prema analizama njihovih meteorologa Evropu čeka vrlo dinamično razdoblje.

Kako prenosi hrvatski portal Index, leto bi moglo da počne s nešto više padavina, ali sredina i kraj sezone donose sušnije uslove i veći rizik od toplotnih talasa.

Napominje se, međutim, da bi kod sezonskih i dugoročnih prognoza uvek trebalo da se ima na umu da se radi o trendovima, a ne o preciznim scenarijima.

Prelaz iz proleća u leto

“Severe Weather Europe” analizirao je i šta nas čeka tokom proleća, konkretno u aprilu, maju i junu.

Tromesečna prognoza anomalije vazdušnog pritiska pokazuje da se nad zapadnom i severozapadnom Evropom razvija područje niskog pritiska, što otvara prostor za dotok toplijeg i vlažnijeg vazduha s juga, a posebno iz Sredozemlja. Istovremeno, nad istokom i severoistokom Evrope formira se polje visokog vazdušnog pritiska.

U takvom rasporedu, veći deo kontinenta nalazi se pod uticajem toplije vazdušne mase. Zapad ima nešto blaže temperaturne anomalije zbog blizine ciklona, dok se nad istokom i severoistokom očekuju izraženije toplotne vrednosti.

Kad je reč o padavinama, veći deo Evrope očekuju iznadprosečne količine padavina, a pogotovo na zapadu i severozapadu, dok će jugoistočna Evropa biti sušnija, pod uticajem anticiklona.

Sve u svemu, proleće će završiti u “živahnoj atmosferi”, piše SWE, a prema sredini i kraju leta očekuju se stabilnije vremenske prilike.

Jun: Početak leta pod znakom promenljivosti

“Severe Weather Europe”, na osnovu pregleda modela ECMWF koji se pokazao kao jedan od pouzdanijih u sezonskim prognozama, navodi da prema prvim kartama, nad severnim Atlantikom i severozapadnom Evropom zadržaće se područje niskog vazdušnog pritiska, dok se istovremeno očekuje jačanje anticiklona prema istoku i Skandinaviji.

Ovakav raspored pogodan je za zapadne i jugozapadne struje prema središnjoj Evropi, što znači topliji vazduh i povećanu vlagu – što su uslovi koji često donose nestabilnosti i izraženije vremenske prilike.

Temperature će u većini Evrope biti iznad proseka, a najtoplije će biti u središnjoj, jugoistočnoj i severnoj Evropi.

Što se tiče padaviuna, očekuje se više kiše u zapadnim i središnjim krajevima, kao i na severozapadu, dok će jug i jugoistok ostati sušniji.

Jul: Pojačani rizik od toplotnih udara i suše

Jul je, kako se navodi, po pravilu najtopliji mesec u godini, a prema modelima koje je analizirao “Severe Weather Europe”, to bi moglo posebno doći do izražaja ove godine.

Prognoze pokazuju stabilan i snažan anticiklon, koji se smešta nad središnjom i severnom Evropom. Reč je o tzv. blokirajućem sistemu koji donosi dugotrajnu stabilnost, toplotu i sušu.

Taj tzv. toplotni višak najizraženiji je u središnjoj i jugoistočnoj Evropi, dok se na krajnjem severu i jugozapadu očekuju temperature bliže proseku.

Padavine će biti oskudne u većem delu središnje i severne Evrope, dok će nešto više kiše pasti na krajnjem severu, na primer nad delovima Velike Britanije i Skandinavije, gde će delovati polje sistema sa Atlantika.

Sve upućuje na to da bi jul mogao da donese izraženije sušne uslove i povećani rizik od toplotnih talasa, a posebno u središnjoj Evropi.

Avgust: Toplotni talasi ne popuštaju

Poslednji mesec meteorološkog leta, često donosi produžetak vrućina – a modeli “Severe Weather Europe” ukazuju da će tako biti i ove godine.

Visoki pritisak ostaće dominantan nad središnjom i severnom Evropom, a toplotni talasi će se nastaviti.

Područje niskog vazdušnog pritiska prema istoku donekle ograničava ekstremne temperature u tom delu kontinenta.

Najveći toplotni udari očekuju se u središnjim i severnim delovima Evrope.

Takođe, padavine će biti retke u većem delu kontinenta, a nešto više padavina moguće je na krajnjem severu i istoku.

Sve u svemu, temperature će biti iznadprosečne u većem delu Evrope, a nešto hladnije samo na krajnjem istoku, gde prevladava severna struja. Padavine će biti ispod proseka, posebno u središnjoj i severnoj Evropi, dok jug i Sredozemlje mogu očekivati više kiše zbog uticaja niskog vazdušnog pritiska.

Najkritičnije će biti svakako u julu, kada se očekuju najveće vrućine, praćene višednevnim toplotnim udarima.

Simptom/B92/Index.hr

Gasprom postavlja izvozne cene gasa za 2025. godinu ispod aktuelnih u Evropi i Aziji

December 25, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

On je istakao da su ključni parametri budžeta za narednu godinu zasnovani na prognozi makroekonomskih pokazatelja ruskog Ministarstva za ekonomski razvoj, preneo je TASS.

“Bili smo rigorozni u pogledu postavljanja izvoznih cena gasa”, rekao je on.

Dodao je da će takav pristup omogućiti kompaniji da ostvari zacrtane ciljeve čak i u nepovoljnoj cenovnoj situaciji.

Odbor Gasproma odobrio je investicioni program i budžet za narednu godinu, a u strukturi kapitalnih rashoda neće biti značajnih promena, pa će se i 2025. značajan deo sredstava i dalje izdvajati za realizaciju prioritetnih programa podrške isporukama gasa domaćem tržištu, kao i za izvoz.

Simptom/B92/Tanjug

Njujork tajms o Ukrajinskom ratu: 2025. će biti godina pregovora

December 15, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

I Ukrajina i Rusija suočavaju se sa nedostatkom vojnika i poteškoćama u mobilizaciji mladića za prve linije fronta.

Ova realnost ukazuje da će 2025. biti godina pregovora, piše Njujork tajms.

Pobeda Donalda Trampa će ubrzati početak tih mirovnih pregovora. Tramp je tokom kampanje obećao da će okončati rat u Ukrajini i pre svoje inauguracije. Možda je to bilo preterano, ali jasno je da on želi da pregovori počnu što pre.

Ovo nije dobra vest za Ukrajinu. Ruske snage napreduju na istoku. Vratili su i deo teritorije koju je Ukrajina osvojila prošlog leta. Ukrajina i dalje ima oružje, ali njene trupe su rasute i iscrpljene. Obaveštajne agencije predviđaju da bi uskoro mogla da ostane bez vojnika.

Hoće li Ukrajina moći da nastavi borbu?

Ukrajinski zvaničnici kažu da su spremni da nastave borbu. Ali republikanci u američkom Kongresu nerado odobravaju dodatnu pomoć Ukrajini, a u Kijevu su svesni da će bez znatno veće pomoći borbe uskoro biti okončane.

Da li je Evropa sposobna da zameni SAD u pružanju vojne i ekonomske pomoći?

Na nedavnom samitu NATO saveznici su napravili plan za logističku podršku Ukrajini koji bi bio “otporan na Trampa”. Ipak, zvaničnici administracije Džoa Bajdena sumnjaju da Evropa može da preuzme tu ulogu. Evropa ne može da imitira ekonomsku moć dolara, koja omogućava Vašingtonu da ima velike budžetske deficite za finansiranje odbrane.

Kada podrška SAD nestane, Evropi će biti teško da obezbedi dovoljno municije i sredstava za Ukrajinu za nastavak borbi.

Sudbina teritorija pod ruskom kontrolom

Bez dodatnog naoružanja i trupa, Ukrajina možda neće moći da povrati teritoriju koju je izgubila. Predsednik Volodimir Zelenski to zna. On je nedavno priznao da će diplomatija, a ne aktuelni “vrući rat”, biti ključ za vraćanje teritorije.

Tokom predsedničke kampanje, J.D. Vens je predložio zamrzavanje sukoba, dozvoljavajući Rusiji da zadrži teritoriju osvojenu silom. Ruski predsednik Vladimir Putin trenutno ne pokazuje nameru da dobije dodatnu teritoriju, ali ne pokazuje ni znake da je spreman da se povuče sa ukrajinske teritorije koju kontroliše.

Jedina pregovaračka moneta Ukrajine je Kursk, ruski region koji su ukrajinske snage delimično zauzele u avgustu. Bajdenova administracija pokušava da obezbedi najbolju pregovaračku poziciju za Ukrajinu. Bela kuća šalje Ukrajini što više oružja. Nedavno je Kijevu dala dozvolu da koristi američke rakete dugog dometa unutar Rusije za zadržavanje Kurska. Ako uspe, možda će Rusija pristati da deo ukrajinske teritorije razmeni za Kursk. Ali malo je verovatno da će Kijev povratiti većinu izgubljene teritorije.

Bezbednosne garancije i budućnost Ukrajine

Za Ukrajinu, pobeda ili poraz ne zavise samo od teritorije. Sporazumi koje bi mogla da postigne sa Evropom i Amerikom ključni su za dugoročnu bezbednost i ekonomsku integraciju sa Zapadom.

Članstvo u NATO-u, najjača moguća garancija, nije opcija. Tramp to ne bi ponudio, a ni Senat predvođen republikancima to ne bi odobrio. J. D. Vens je predložio neutralnost Ukrajine, što je ključni Putinov zahtev. Tramp nije izrazio jasan stav po ovom pitanju. Malo je verovatno da bi on podržao vojnu odbranu Ukrajine u slučaju budućeg napada, ali bi možda želeo da postigne kompromis sa Putinom.

Jedan od mogućih ustupaka mogao bi da bude i omogućavanje Ukrajini da ostvari ekonomsku integraciju sa Evropom, što bi Putinu bilo prihvatljivije nego ulazak Ukrajine u NATO.

Mogućnost napada na Kijev

Ovde se strahovi Zelenskog i Trampa mogu preklapati. Ukrajinci su dugo tvrdili da će Putin, ako sada postignu dogovor, samo konsolidovati svoje snage i kasnije ponovo napasti Kijev. Tramp je više puta kritikovao povlačenje predsednika Bajdena iz Avganistana i verovatno ne želi slično nasleđe: rusko zauzimanje Kijeva koje bi demokratama dalo priliku da ga okrive za gubitak Ukrajine.

Preostali republikanci koji podržavaju Ukrajinu tvrde da Tramp ne voli da izgleda slab i da neće pristati na dogovor koji Putinu ostavlja slobodu.

Ali teško je zamisliti da bi Putin dao obećanje o nenapadanju koje bi Kijev mogao smatrati verodostojnim. (Ranija ruska obećanja da će poštovati ukrajinski suverenitet pokazala su se bezvrednim.)

Zaštita Kijeva biće najteži i najvažniji deo Trampovih pregovora.

Simptom/B92/Index.hr

Vlada usvojila predlog Zakona o budžetu za 2025. – prihodi veći za osam odsto

November 8, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Vlada je usvojila predlog Zakona o budžetu Srbije za 2025. godinu, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Budžet za narednu, 2025. godinu predviđa ukupne prihode od 2.346,2 milijarde dinara, što je za 172,9 milijardi dinara ili osam odsto više od prihoda predviđenih rebalansom budžeta za ovu godinu.

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.985,1 milijardu dinara (povećanje od 120,3 milijarde dinara ili 6,5 odsto), a neporeski u iznosu 325,7 milijardi dinara (povećanje od 18,4 odsto).

Predloženim budžetom su predviđeni ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.660,2 milijarde dinara.

Predviđen je fiskalni deficit budžeta Republike od tri odsto BDP-a.

Projektovana stopa privrednog rasta za 2025. godinu, prema proceni Ministarstva finansija, iznosi 4,2 odsto BDP-a.

Javni dug sektora države (opšta država) projektovan je na 47,5 odsto BDP-a u 2025. godini.

Na nivou sektora države je za kapitalne investicije opredeljeno 762,9 milijardi dinara, odnosno 7,4 odsto BDP-a.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je gostujući u Jutarnjem programu da je to prvi predlog budžeta koji se usvoja otkada je zemlja dobila investicioni kreditni rejting.

Ministar Mali je naveo i da će se nastaviti sa ekonomskom politikom kojoj je u fokusu rast životnog standarda građana, poboljšanje privrednog ambijenta i realizacija velikih i važnih projekata.

Simptom/RTS

Hrvatska povećava minimalac: Od 1. januara 750 evra

October 18, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Nova minimalna zarada obuhvatiće 30.000 ljudi više nego pre dve godine, preneo je portal Poslovni.hr.

Kada je reč o bruto-iznosu to je rast sa 840 na otprilike 970 evra.

Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je da u Hrvatskoj danas sto hiljada ljudi prima minimalac i istakao da je “cilj vlade da se obezbedi dostojanstveniji život onima koji imaju najmanje”.

S druge strane, najnoviji korak u podizanju minimalne zarade prate komentari da je ona i dalje dovoljna samo da se pokriju komunalije, navodi medij.

Simptom/B92/Tanjug

Završetak Dunavskog koridora do septembra iduće godine

June 26, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Vučević je objasnio da je od kineskih partnera dobio uveravanja da će do tog roka cela saobraćajnica u dužini od 68 kilometara biti završena i potpuno spojena, sve od auto-puta Beograd – Niš do Golupca, nakon čega nas čeka dalja gradnja saobraćajnice ka Donjem Milanoviću i spajanje ostatka istočne Srbije.

On je izrazio uverenje u to da će Dunavski koridior preporoditi ceo Braničevski okrug i da će Srbija uskoro postati najlepše mesto za život u Evropi.

Požarevac će biti bliži i dostupniji i dobiće priliku da se bolje razvija, i ne samo taj grad, već i Veliko Gradište, Golubac i Smederevo, kao deo Dunavskog okruga. To je nešto što smo do sada mogli samo da sanjamo, naveo je Vučević.

Vlada Republike Srbije

# 2025

Nemačka: Potrošači proglasili Milka čokoladu za prevaru godine

Najplaćeniji muzičari u svetu 2025. godine

Zašto je 2025. bila najbolja godina u istoriji za najbogatije

Reporteri bez granica: Za godinu dana ubijeno 67 novinara

Objavljena nova lista najmoćnijih pasoša – SAD prvi put nisu među prvih deset; gde je Srbija

Marija Korina Mačado dobitnica Nobelove nagrade za mir

Počinje 80. zasedanje Generalne skupštine UN

Svet u 2025. neće dočekati sastanak Trampa i Putina

"Severe Weather Europe": Toplotni udari, talasi i suša tokom leta 2025

Gasprom postavlja izvozne cene gasa za 2025. godinu ispod aktuelnih u Evropi i Aziji

Njujork tajms o Ukrajinskom ratu: 2025. će biti godina pregovora

Vlada usvojila predlog Zakona o budžetu za 2025. – prihodi veći za osam odsto

Hrvatska povećava minimalac: Od 1. januara 750 evra

Završetak Dunavskog koridora do septembra iduće godine