strah

Savet terapeuta ako ste zabrinuti zbog novca; Postaviti sebi „čudesno pitanje“ radi sledećeg poteza

July 17, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Razlika je između finansijskog stresa i finansijske anksioznosti, kaže Megan Mekoj, finansijski terapeut i profesor na Državnom univerzitetu u Kanzasu. Stres povezan sa novcem „je nešto opipljivo što ima kratkoročne posledice“, kaže ona. Pomislite: „Ako ne mogu da uzmem još jednu smenu ove nedelje, neću moći da otplatim kreditnu karticu.“

Finansijsku anksioznost je teže definisati.

„Finansijska anksioznost nema taj spoljašnji efekat. To je samo taj osećaj koji se nadvija“, nedavno je Mekoj rekla za CNBC Make It. „To je dvosmislen strah da će nešto poći po zlu ili da ne radite dovoljno dobro ili da nećete imati dovoljno u budućnosti.“

Da bi detaljnije objasnila zašto se ljudi mogu osećati ovako – i kako najbolje mogu ublažiti svoju anksioznost – Mekoj postavlja klijentima ono što naziva „čudesnim pitanjem“:
“Ako biste se sutra probudili i nekim čudom vaša finansijska anksioznost nestala, šta bi se desilo da se osećate drugačije?“

Odgovor ne bi trebalo da bude o broju na vašem bankovnom računu, kaže Mekoj. „Koji su tragovi? Šta je drugačije u vašem životu što vas tera da se osećate kao da se čudo dogodilo?“

Simptom/CNBC

Papa Lav XIV : Svet rizikuje nepopravljivu katastrofu

June 22, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Nijedna oružana pobeda ne može da nadoknadi bol majki, strah dece, ukradenu budućnost. Neka diplomatija utiša oružje, neka nacije planiraju svoju budućnost mirovnim naporima, a ne nasiljem i krvavim sukobima” rekao je papa.

On je upozorio da zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku postoji opasnost da se zaboravi na svakodnevnu patnju Palestinaca u Pojasu Gaze, gde je sve potrebnija adekvatna humanitarna pomoć.

Simptom/Rojters

Stanovnici Istanbula proveli noć na ulicama

April 24, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Pojedini stanovnici su proveli hladnu istanbulsku noć ispod pokrivača i u šatorima koje su postavili u parkovima i na parkinzima. Deo lokalnog stanovništva boravio je i u privremenom smeštaju.

Epicentar zemljotresa bio je u istanbulskom kvartu Silivri, prema Upravi za katastrofe i vanredne situacije (AFAD).

Zemljotres se osetio širom Istanbula, u kojem živi više od 15 miliona ljudi, i susednih provincija, što je navelo stanovnike da u strahu beže iz zgrada.

Zemljotres se dogodio na dubini od skoro sedam kilometara i trajao je 13 sekundi, rekao je ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja.

“Od 17.55 sati zabeleženo je 127 naknadnih zemljotresa, od kojih je najveći bio jačine 5,9 stepeni”, rekao je Jerlikaja.

On je danas saopštio da je u privremene smeštaje na njihov zahtev sinoć smešteno više od 100 hiljada građana.

Iz kancelarije guvernera dodali su da je 236 osoba povređeno nakon skoka s visine usled panike.

Simptom/N1/Anadolija

Zašto nam izlazak iz zone komfora predstavlja strah

December 8, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Jedan od ključnih razloga unutrašnje sabotaže je prirodna sklonost mozga da preferira poznato i sigurno. Ovo je evolucijski mehanizam: naši preci su opstajali izbjegavajući rizike, piše Sensa.hr.

Danas, međutim, strah od nepoznatog može da nas zadržava u zonama komfora, čak i kada su one štetne. Primera radi, ostajemo na poslu koji ne volimo jer nas sama pomisao na promenu ispunjava teskobom.

Ovo su najčešći razlozi zbog kojih nas mehanizmi otpora večno drže u zonama udobnosti:

1. Strah od promene: Sigurnost iznad svega
Psiholog Daniel Kaneman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, kroz svoja istraživanja ljudske procene i donošenja odluka uveo je pojam status quo pristranosti. Reč je o kognitivnoj sklonosti mozga da preferira trenutnu situaciju, čak i kada postoje dokazi da bi promena mogla da donese korist.

Ovaj fenomen ima duboke korene u ljudskoj evoluciji: naši preci su preživeli birajući poznate puteve i izbegavajući rizike koji su mogli da budu opasni. Danas se isti mehanizam tumači kao otpor prema promenama, čak i kada su te promene potencijalno pozitivne. Mozak jednostavno procenjuje nepoznato kao pretnju jer ne može sa sigurnošću da predvidi ishod, dok poznato, koliko god bilo nesavršeno, doživljava kao sigurnost.

Na primer, osoba može da ostane u nezadovoljavajućem poslu ili vezi jer status quo pruža osećaj stabilnosti, dok promena donosi neizvesnost. Ova pristranost često vodi do stagnacije, otežava donošenje odluka i ograničava lični rast. Kanemanov rad ukazuje na važnost svesnog prepoznavanja ovog obrasca da bismo mogli da se suočimo sa njim i donesemo odluke koje nisu vođene strahom od nepoznatog, već realnim procenama.

2. Perfekcionizam: Paraliza od previše opcija
Perfekcionizam je često prikrivena sabotaža. Iako može da deluje kao težnja za izvrsnošću, zapravo nas često paralizije strah od greške. Naša unutrašnja kritika može da bude toliko glasna da odustajemo pre nego što uopšte počnemo.

Istraživanja pokazuju da ljudi sa perfekcionističkim tendencijama češće odlažu zadatke, što vodi do začaranog kruga nezadovoljstva. Mozak na taj način izbegava suočavanje sa potencijalnim neuspehom smatrajući da je i ne pokušati nešto nego rizikovati kritiku ili razočaranje.

3. Navike i autopilot: Mozak bira lakši put
Mozak je „lenji organ“ – prirodno teži očuvanju energije. Navike, koje su automatske radnje ukorenjene u podsvesti, često deluju protiv nas. Iako svesno znamo da je odlazak na trening bolji izbor od izležavanja pred televizorom, naš mozak favorizuje već postojeću naviku jer zahteva manje energije za donošenje odluka.

Naučnici ovo objašnjavaju delovanjem bazalnih ganglija – dela mozga zaduženog za automatsko ponašanje. Što je navika dublje ukorenjena, samim tim ju je teže promeniti.

4. Kognitivne distorzije: Laži koje govorimo sebi
Mozak je majstor u stvaranju kognitivnih distorzija – iracionalnih uverenja koja nas uveravaju da nešto ne možemo, ne zaslužujemo ili nemamo potrebu za tim. Među najčešćim distorzijama su:

Katastrofiranje: „Ako ne uspem, sve će da propadne“

Generalizacija: „Uvek grešim, pa nema smisla ni pokušati“

Personalizacija: „Ovo se događa jer nisam dovoljno dobar“

Te distorzije stvaraju unutrašnje prepreke koje nas drže u stanju stagnacije.

5. Nagrada sada protiv koristi kasnije
Mozak favorizuje trenutno zadovoljstvo nad dugoročnim koristima. Ova sklonost, poznata kao trenutna pristranost, objašnjava zašto biramo kratkoročne užitke (poput jedenja brze hrane) iako smo svesni dugoročne štete (poput lošeg zdravlja).

Ovo je povezano s delovanjem dopamina – neurotransmitera koji se oslobađa kada doživimo prijatno osećanje. Dugoročni ciljevi, koji ne donose trenutnu nagradu, ne aktiviraju isti dopaminski sistem, pa ih mozak ne prepoznaje kao prioritet.

Kako nadvladati vlastiti mozak?
Iako se sabotaža često čini neizbežnom, postoje strategije za prevladavanje unutrašnjih prepreka:

Postavite male, ostvarive ciljeve: Umesto da težite velikim promenama odednom, podelite ih na manje korake. Svaki mali uspeh oslobađa dopamin, što jača motivaciju.

Prepoznajte distorzije: Vodite dnevnik misli i analizirajte svoja uverenja. Kada identifikujete iracionalne misli, lakše da ih razbijete.

Stvorite nove navike: Ponavljanjem malih akcija, poput ustajanja 10 minuta ranije za meditaciju, možete da „reprogramirate“ bazalne ganglije.

Prihvatite nesavršenost: Umesto da ciljate na savršenstvo, fokusirajte se na napredak. Svaki korak prema cilju vredan je slavlja.

Izgradite podršku: Podelite svoje ciljeve sa prijateljima ili porodicom. Društvena podrška može nadjačati unutrašnji otpor.

Simptom/N1

Prava mera straha vodi do smeha – naučnici objašnjavaju šta čini savršenu šalu

November 4, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Bilo da se radi o prijatelju koji iskače iz žbunja ili da se slučajno upetljamo u lažnu paučinu, većina nas će u nekom trenutku postati žrtva zastrašujuće šale

Naučnici su izneli teoriju zašto su prepadanja tako često praćena smehom, a nude i korisne uvide koji mogu poslužiti šaljivdžijama koji se pripremaju da se za Noć veštica zabave sa prijateljima i bližnjima.

Popularno objašnjenje zašto određene šale ili situacije izazivaju smeh je da je humor neka vrsta iznenađenja: uspešne šale imaju tendenciju da postave očekivanje koje bude poništeno završetkom.

„Problem sa tom teorijom je u tome što smatramo da su razne stvari smešne koje i nisu toliko iznenađujuće, a takođe ima i mnogo iznenađenja koja nam uopšte nisu smešna“, rekao je Mark Hje-Knudsen, doktor nauka i istraživač humora na Univerzitetu u Arhusu u Danskoj, koji je vodio istraživanje.

Još jedna nedavno razvijana teorija zagovara da humor zahteva i kršenje našeg osećaja o tome kakav bi svet „trebalo da bude“, i skoro istovremenu procenu da je ovo kršenje bezopasno ili benigno.

Takva odstupanja od uobičajenog mogu imati mnogo različitih oblika, od kršenja jezičkih normi u igrama reči i sarkastičnim dosetkama, pa sve do kršenja društvenih normi pri ismevanju (sebe ili drugog) zarad humora. Dr Mark Hje-Knudsen i njegove kolege sumnjaju da nešto slično može objasniti zašto je početni šok pri prepadanju često brzo praćen smehom.

Da bi to istražili, naučnici su proučili rezultate različitih eksperimentalnih i stvarnih situacija, od iskustava mališana sa popularnim virenjem i prepadanjem – igricom pikabu (peekaboo) koja u početku mnoge uznemiri, ali im postane urnebesna kada saznaju da je benigna – do terenske studije sprovedene na lokaciji uklete kuće.

Analiza je otkrila da su se gosti smejali ili makar nasmešili nakon što su se prepali u tri četvrtine slučajeva.

„Atrakcije poput ukletih kuća i horor filmovi namerno uranjaju publiku u svoje izmišljene svetove kako bi povećali njihovo opšte stanje straha, što povećava verovatnoću da će se prepasti. Ali to zaprepašćenje ih takođe odmah izvlači iz tog narativnog sveta, tako da se ubrzo osećaju bezbedno nakon što situaciju procene kao benignu“, objašnjava dr Hje-Knudsen.

Morate poznavati svoju publiku da biste mogli da je dobro uplašite i nasmejete

Tim je takođe ispitao podatke iz 100 onlajn video-snimaka zastrašujućih šala, otkrivši da uspešne šaljivdžije imaju tendenciju da pojačaju stimulans kojem su njihove žrtve bile izložene – na primer, ciljanjem na uobičajene fobije, što možda kompenzuje psihološku distancu gledalaca od ovih događaja.

„Kada gleda video-snimak potpunog stranca koji je žrtva zastrašujuće šale neko možda to neće registrovati kao toliki ‘prekršaj’, jer nije blizak sa njim, tako da onlajn šaljivdžije moraju da začine svoje šale da bi dobili jaču reakciju“, istakao je dr Hje-Knudsen.

Istraživanje je objavljeno u stručnom časopisu Evolutionary Psychology.

Dr Hje-Knudsen veruje da bi njegova otkrića mogla da utiču na šaljivdžije koji planiraju da nekoga preplaše za Noć veštica ove nedelje: „Glavna lekcija bi bila: morate znati kakva je vaša publika i u skladu sa tim prilagodite svoje fore za Noć veštica. Nemojte da se obučete kao serijski ubica i sakrijete se u bakin orman. S druge strane, nemojte ni da priđete svom prijatelju i samo kažete: ‘Bu’. Morate da predvidite koji nivo plašenja će blago preći granicu vaše mete, kako bi mogla da se smeje posle“.

„Takođe, kada se smejete, pozovite druge da se smeju zajedno sa vama, tako da se ne osećaju kao da im se podsmevate, a situacija je zaista benigna“, istakao je Hje-Knudsen.

Dr Koltan Skrajvner, bihevioralni stručnjak u laboratoriji za rekreativni strah Univerziteta u Arhusu, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da su njeni zaključci usklađeni sa njegovim sopstvenim istraživanjem o psihologiji igrara sa ciljem da se neko preplaši a potom smeje.

Ovo je pokazalo da se zastrašujuća iskustva, kao što su uklete kuće, doživljavaju kao zabava samo ako je količina preživljenog straha odgovarajuća.

„Mnogi ljudi, uključujući glumce, misle da je više straha uvek bolje za osobu koja se plaši. Međutim, istraživanja sugerišu da to nije slučaj. Umesto toga, ljudi traže takozvanu slatku tačku straha, gde je zabava maksimalna. Ovaj rad sugeriše i da humor može biti jedno od oruđa koje glumac ili šaljivdžija mogu koristiti ili promovisati, kako bi pomogao ljudima da dostignu tu tačku“, rekao je Skrajvner.

Treba imati na umu, ističe Skrajvner, da ista vrsta straha ne odgovara svima.

„Svačija ‘slatka tačka straha’ je malo drugačija“,

Simptom/N1

Kako da se oslobodite anksioznosti? Psiholog otkriva da su samo dve stvari dovoljne

September 4, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Gotovo svi ljudi su anksiozni u određenim situacijama i u kontaktu sa određenim ljudima. Normalna uznemirenost nas motiviše i pomaže nam da se prilagodimo, podstiče razmišljanje, planiranje i oprez, dok se patološka anksioznost javlja iako ne postoji opasna ili preteća situacija. O razlikama među njima, kao i razlici između straha i anksioznosti, ali i tome kako na kraju da pomognete sebi, govori Marija Benin klinički psiholog i psihoterapeut.

Strah i anksioznost

Simptomi anksioznosti identični su simptomima straha, pa otuda potiče često izjednačavanje straha i anksioznosti. Osnovna razlika među njima je u postojanju realne opasnosti kod straha i iščekivanju nekog negativnog ishoda kod anksioznosti, gde nema realne opsanosti.

– Na primer, na ulici smo i primetimo da juri ka nama automobil i da postoji realna mogućnost da nas udari. U ovoj situaciji je čak i poželjno da osetimo strah koji će nas upozoriti da treba da preduzmemo nešto, da se što pre sklonimo. Međutim, ako smo na ulici i nema realne opasnosti, ali mi iščekujemo da će nam se nešto loše desiti, onda govorimo o anksioznosti – objašnjava naša sagovornica.

Gotovo svi ljudi su anksiozni u određenim situacijama i u kontaktu sa određenim ljudima. Većina studenata biće anksiozno kada polaže važan ispit, mnogi ljudi biće u određenoj meri anksiozni kada idu na prvi razgovor za posao, kada imaju bitan javni nastup i slično.

Anksioznost nije uvek štetna i nepoželjna

Normalna anksioznost nas motiviše i pomaže nam da se prilagodimo, podstiče razmišljanje, planiranje i oprez, i sprečava ponovna izlaganja neprijatnim i bolnim situacijama. Ovakva anksioznost je pod kontrolom pojedinca.

– Patološka anksioznost javlja se iako ne postoji opasna ili preteća situacija, ometa funkcionisanje osobe i javlja se neadekvatno mišljenje i ponašanje. Patološka anksioznost nije pod kontrolom osobe.

Intenzitet anksioznosti i trajanje variraju od pojedinca do pojedinca, i u zavisnosti od situacije. Svi simptomi koji se javljaju kada smo anksiozni imaju za cilj da nas zaštite od opasnosti, a pošto realne opasnosti nema, oni nemaju nikakvu funkciju. Ovi simptomi nisu opasni već samo jako neprijatni.

Kako pomoći sebi kada smo anksiozni

1. Fizički se smiriti

Prva stvar koju bi trebalo da uradite je da se fizički smirite.

– Pokušajte za početak da skrenete misli sa svojih simptoma i umirite ubrzano disanje uz pomoć jednostavnih vežbi pravilnog disanja – nekoliko sekundi neka traje udah i nekoliko sekundi izdah i to ponovite nekoliko puta – savetuje psiholog.

2. Psihički se smiriti

Nakon što ste se fizički umirili, biće vam lakše da započnete sa racionalnim razmišljanjem: “Ne mogu da umrem od anksioznosti, ona je samo jako, jako neprijatna, ali ne i nepodnošljiva! Ne moram da sprečim anksioznost i ne mora da prestane ovog trenutka!” Jednostavno, pustite da prođe.

– Koliko puta ste do sada “preživeli napad anksioznosti”? Zašto mislite da ne bi mogli i sada? To su pitanja koja vam mogu pomoći, za razliku od onih koja počinju sa “Šta ako…?” To su pitanja koja vas vode u anksioznost, jer imaju za cilj da izlistaju sve “strašne” stvari koje vam se mogu desiti – nagalašava naša sagovornica.

Osobama koje su anksiozne, preporučuje se da nauče tehnike relaksacije, joga ili meditacija. Mogu pomoći i brojne knjige za samopomoć ili grupe samopomoći koje okupljaju osobe sa sličnim tegobama. Ukoliko vam ovo ne pomogne, preporuka je da se obratite psihologu, psihoterapeutu ili psihijatru.

Kurir

Lutovac: Paniku šire oni koji su spremni da građane dovedu u opasnost, zbog profita

August 10, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Lutovac je pozvao građane, večeras, na veliki ekološki skup protiv iskopavanja litijuma na Terazijama u 19h, citirajući pomenuti zbronik SANU:

“Realizacija projekta Jadar, vodila bi ka masovnoj devastaciji prostora, trajnoj promeni karaktera predela, degradaciji biodiverziteta zemljišta, šuma, površinskih i podzemnih voda.”

Predsednik Demokratske stranke je ispod objave ostavio i komentar i kazao da su mnogi naučnici upozorili na rizike i opasnosti od eksploatacije litijuma. Dodao je da oni to nisu učinili da bi širili paniku i strah, nego da bi upozorili na opasnost i moguće posledice.

“Paniku i strah šire oni koji su spremni da građane dovedu u opasnost, zbog profita”, zaključuje Lutovac.

Simptom

# strah