Pušenje je jedan od vodećih uzroka kancera i prerane smrti u Evropskoj uniji, gde svake godine umre oko 700.000 ljudi, piše ENR, zajednički projekat dvadeset evropskih novinskih agencija, uključujući Hinu.

Većina ministara zdravlja u Evropskoj uniji je početkom decembra izrazila podršku proširenju zona za nepušače u pokušaju da se smanji broj smrtnih slučajeva od kancera. Predlog je usvojen nakon što su sve zemlje, osim Nemačke i Grčke, uzdržanih, glasale za njega, naglašavajući političke podele po tom pitanju.

Svrha novih preporuka je da se ograniči pušenje na otvorenim javnim prostorima gde se okupljaju deca ili druge ugrožene grupe, kao što su igrališta, zabavni parkovi, bazeni, terase restorana i javni prevoz.

Ovo su neobavezujuće preporuke, jer je zdravstvena zaštita isključiva odgovornost država članica.

Preporuke se odnose i na novine poput elektronskih cigareta i zagrejanih duvanskih proizvoda kako bi se mladi odvratili od pušenja.

Nedelju dana ranije, Evropski parlament je glasao protiv rezolucije o istoj temi nakon što su desničarski poslanici glasali kroz amandmane za razliku između tradicionalnih duvanskih proizvoda i elektronskih uređaja. Skupštinska rezolucija bi imala samo simboličku vrednost.

Evropska komisija je predložila izmene sadašnjih smernica iz 2009. godine s obzirom na to da oko 700.000 ljudi svake godine izgubi život zbog upotrebe duvana, rekao je uoči glasanja novi evropski komesar za zdravlje Oliver Varhelji.

„To je najveći zdravstveni rizik u Evropskoj uniji koji se može izbeći“, naglasio je Varhelji.

Procenjuje se da konzumiranje duvanskih proizvoda svake godine ubije više od osam miliona ljudi u svetu, uključujući 1,3 miliona nepušača koji su izloženi pasivnom pušenju, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Prema evropskim podacima, četvrtina smrtnih slučajeva od kancera u Uniji, Islandu i Norveškoj može se pripisati pušenju, zbog čega je duvan vodeći faktor rizika za kancer.

Međutim, države članice su odgovorne za politike javnog zdravlja, što znači da nove preporuke nisu obavezujuće i da ih države članice mogu, ali i ne moraju primeniti.

U okviru evropskog plana za borbu protiv kancera, Evropska komisija odlučila je da stvori „generaciju bez duvana“, odnosno do 2024. godine manje od pet odsto stanovništva Unije koristi duvanske proizvode.

Pored toga, EU je izdvojila značajna sredstva za podršku zemljama članicama u sprovođenju ovih mera.

Program EU4Health izdvojio je 16 miliona evra za promovisanje politike protiv pušenja, a program Horizon je izdvojio 80 miliona evra za istraživanje načina za suzbijanje upotrebe duvana i sprečavanje zavisnosti.

Velike razlike širom EU u borbi protiv pušenja
Podaci koje je iz preko 40 zemalja prikupilo Partnerstvo bez dima, evropska koalicija nevladinih organizacija koje se bore protiv duvanskih proizvoda, pokazuju da je 2022. godine više od polovine zemalja u Evropi imalo „dobre“ ili „veoma dobre“ mere za zaštitu građana. od pasivnog pušenja.

Neke evropske zemlje zabranile su pušenje u blizini škola, ispred radnih mesta ili na stadionima, ali je Švedska jedina evropska zemlja koja je u potpunosti zabranila pušenje u restoranima i na terasama kafića.

U Švedskoj, broj pušača je mali uglavnom zbog tradicionalnog „snusa“, ​​izmrvljenog duvanskog proizvoda u kesicama koji se stavlja između unutrašnje strane usne i desni i smatra se manje štetnim od pušenja jer šteti samo korisniku.

Prema poslednjim podacima, 22 odsto Šveđana i 10 odsto Šveđanki svakodnevno koristi snus.

Snus bez duvana, ali sa dodatkom nikotina, dostupan je od 2014. godine i postao je izuzetno popularan, posebno među mladima, a često mu se dodaju i razni ukusi. Pošto zvanično nije duvanski proizvod, nije zabranjen u Evropskoj uniji, iako postoje određene zabrane na nacionalnom nivou.

Velike multinacionalne duvanske kompanije bore se da osiguraju da proizvod ne bude proglašen ilegalnim van Švedske.

Niski porezi, veliki broj pušača?
Porezi na duvanske proizvode takođe variraju između zemalja članica, što direktno utiče na cene i potrošnju.

Na primer, u Irskoj i Velikoj Britaniji, koja je bila članica EU do 2020. godine, porezi su veoma visoki, što je doprinelo značajnom smanjenju stope pušenja, dok su u drugim zemljama, poput Poljske, porezi manji, a potrošnja i dalje visok nivo.

Bugarska je među prvih deset zemalja u svetu kada je u pitanju pušenje i ima najjeftinije cigarete u Evropskoj uniji, rekao je Dimitar Sabev iz Instituta za ekonomska istraživanja Bugarske akademije nauka predstavljajući nedavno istraživanje urađeno u saradnji sa Bečkom Institut za međunarodna ekonomska istraživanja.

„Naše simulacije su pokazale da će pušenje u Bugarskoj, u procentualnom smislu stanovništva, nastaviti da raste ako se zadrži dosadašnji model oporezivanja cigareta“, istakao je stručnjak.

Prema rečima Pavela Antonova iz BlueLink-a, mreže građanskih inicijativa, bugarski ministar tehničkih finansija „uključio je povećanje poreza u predloženi plan“ za borbu protiv pušenja.

Slovenija već poštuje mnoge preporuke Unije u vezi sa suzbijanjem pasivnog pušenja, izjavila je ministarka zdravlja Valentina Prevolnik Rupel.

Naredne godine stupaju na snagu stroža pravila, kao što su zabrana aromatizovanih elektronskih cigareta i zagrejanih duvanskih proizvoda, kao i zatvaranje pušačkih mesta u zatvorenim javnim i radnim mestima do kraja 2025. godine.

Nacionalni institut za javno zdravlje procenjuje da bi značajno povećanje cena duvanskih proizvoda doprinelo i smanjenju pušenja s obzirom da su finansijski razlozi, pored zdravstvenih problema, najvažniji faktor u donošenju odluke o prestanku pušenja.

U Hrvatskoj je u proceduri donošenja novog zakona kojim će se postojećoj zabrani pušenja u zatvorenom prostoru dodati i duvanski proizvodi koji se zagrevaju. Novi zakon takođe zabranjuje pušenje na otvorenom, u krugu od 20 metara od ulaza u zdravstvenu ili obrazovnu ustanovu.

Trenutno se ne planira proširenje zabrane pušenja na druga otvorena javna mesta. Zabrana pušenja na terasama kafića verovatno bi naišla na veliki otpor ugostitelja i njihovih gostiju. Ispijanje kafe jedan je od omiljenih društvenih običaja, koji je za mnoge Hrvate nezamisliv bez cigarete.

Uprkos raznim kampanjama protiv pušenja i povećanju poreza na duvanske proizvode, pušenje je i dalje popularna navika među hrvatskim stanovništvom.

U Rumuniji, gde u proseku puši 34 odsto stanovništva, pušenje je zabranjeno u svim zatvorenim javnim prostorima, javnom prevozu i igralištima. Zakon zabranjuje pušenje bilo koje vrste za učenike i studente u obrazovnim ustanovama, kao i prodaju duvanskih proizvoda maloletnicima.

Prema istraživanju iz 2022. godine, 40 odsto rumunskih srednjoškolaca je popušilo bar jednu cigaretu u životu.

Situacija izvan Evropske unije
Federacija Bosne i Hercegovine, jedan od dva entiteta u BiH, od 13. decembra uvodi strogu zabranu pušenja na zatvorenim javnim mjestima. Od januara 2025. cene cigareta i duvanskih proizvoda će porasti zbog povećanja poreza u okviru strategije za suzbijanje potrošnje duvana kroz finansijski pritisak.

S druge strane, u drugom entitetu Republike Srpske pušenje je u većini mesta dozvoljeno, iako se povremeno razgovara o izmenama zakona.

Albanija je povećala akcize na duvanske proizvode u januaru 2023. U pokušaju da dodatno unapredi zdravstvenu zaštitu od duvanskih proizvoda, albanska Komisija za evropske poslove predložila je ovog leta izmene postojećeg zakona protiv pušenja.

Svrha je da se pooštre kazne za one koji prodaju ili nude duvanske proizvode osobama mlađim od 18 godina i da se zabrani prodaja elektronskih cigareta, nargila i sličnih proizvoda.

Potrošnja duvana u Evropskoj uniji je opala u poslednjih nekoliko decenija, ali stopa pada varira od zemlje do zemlje.
Prema nedavnom istraživanju Evrobarometra o stavovima Evropljana prema duvanskim proizvodima, skoro četvrtina stanovništva Evropske unije (24 odsto) puši, što predstavlja pad od jedan procentni poen u odnosu na istraživanje iz 2020. godine, ali se odnosi značajno razlikuju. u pojedinim zemljama.

Pri vrhu su Bugarska sa 37 odsto, Grčka sa 36 i Hrvatska sa 35 odsto, dok su na dnu Švedska sa osam i Holandija sa 11 odsto.

Uprkos sve većem uspehu elektronskih cigareta, koje posebno koriste mladi između 15 i 39 godina, cigarete u kutijama su i dalje najpopularnije. Prosečna potrošnja je ostala ista kao 2020. godine, odnosno 14 cigareta dnevno.

„S obzirom na opsežno oglašavanje e-cigareta kao zdravije alternative konvencionalnom pušenju, one su postale popularne među ljudima koji pokušavaju da prestanu“, rekao je Josef Hamoud iz nemačkog Univerzitetskog medicinskog centra Getingen, vodeći autor studije o dvostrukoj upotrebi e-cigareta. cigarete i konvencionalne cigarete.

„Još uvek mnogo toga ne znamo o dugoročnim zdravstvenim efektima e-cigareta“, objasnio je on.

Neke zemlje su odlučile da potpuno zabrane ili elektronske cigarete, cigarete za jednokratnu upotrebu ili one sa ukusima namenjenim deci.

Početkom novembra, holandski sud je potvrdio vladinu zabranu e-cigareta sa ukusima bez duvana na osnovu toga što one podstiču mlade da prestanu da puše.

Sud u Hagu presudio je protiv duvanskog giganta British American Tobacco. Zakon o zabrani aroma je na snazi od 1. januara 2024. godine.

U svetlu masovnih smrti izazvanih duvanskim proizvodima, mnogi medicinski istraživači su pozvali da e-cigarete ostanu legalne kao sredstvo za odvikavanje od pušenja, dok čine sve što je moguće da spreče mlade da počnu da puše.

Simptom/N1