vlasništvo

Pregovori o NIS-u u završnoj fazi

June 9, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Pregovori o budućnosti Naftne industrije Srbije (NIS) ulaze u ključnu fazu, dok se istovremeno približavaju važni rokovi koji bi mogli da utiču na dalji razvoj situacije.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su razgovori o promeni vlasništva NIS-a veoma složeni i da sve strane u pregovorima pokušavaju da zaštite svoje interese.

Prema njenim rečima, za Srbiju je najvažnije da se pronađe trajno i stabilno rešenje koje će obezbediti nesmetano funkcionisanje energetskog sektora.

Ključni rokovi stvaraju dodatni pritisak
Ministarka je upozorila da se približava rok za završetak pregovora, koji se poklapa sa istekom operativne licence za NIS, produžene do 16. juna.

Ova vremenska podudarnost, kako je navela, predstavlja dodatni rizik jer ostavlja vrlo malo prostora za eventualne dogovore.

“Poklapanje rokova je veći rizik jer i operativna licenca ističe 16. juna. S druge strane, kratak je rok da se pregovori završe. Ostaje da vidimo kako će se situacija razvijati”, navela je ministarka za TV Pink.

Dogovor između Rusije i Mađarske ključan
U centru razgovora nalazi se potencijalni dogovor između većinskog ruskog vlasnika i mađarske kompanije MOL Group.

Taj sporazum, ukoliko bude postignut, morao bi da dobije odobrenje američke administracije, što dodatno komplikuje ceo proces.

Ministarka je naglasila da Srbija aktivno učestvuje u razgovorima, ali da ne želi da bude prepreka u potencijalnoj transakciji.

Srbija želi stabilnost i sigurnost snabdevanja
Đedović Handanović je istakla da je za Srbiju ključno da se izbegne bilo kakva neizvesnost u vezi sa snabdevanjem energentima.

Kako je navela, uprkos složenim međunarodnim okolnostima i pritiscima, građani Srbije do sada nisu osetili negativne posledice.

“Važno je da se ukloni taj ‘sivi oblak’ neizvesnosti koji je postojao, i da se obezbedi dugoročna stabilnost”, poručila je ona.

Pregovori se nastavljaju, ali vreme ističe
Prema njenim rečima, Srbija paralelno vodi razgovore i sa mađarskom stranom kako bi se usaglasili svi detalji budućeg ugovora između akcionara NIS-a.

Iako postoje otvorena i kompleksna pitanja, deo njih je već usaglašen, a pregovori se, kako kaže, odvijaju u konstruktivnom pravcu.

Šta je suština cele priče?
Ukratko, Srbija pokušava da izbegne scenario u kojem bi neizvesnost oko vlasništva NIS-a mogla da utiče na energetsku stabilnost zemlje.

Ključni ishod zavisi od dogovora velikih aktera – Rusije, Mađarske i odobrenja SAD, dok Srbija nastoji da obezbedi kontinuitet snabdevanja i zaštiti sopstvene interese.

Simptom/Bizportal.rs

Subvencija Izraelcima da od zgrade prekoputa Narodne banke naprave hotel

April 5, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Prvu tranša podsticaja, u iznosu od 2,42 miliona evra, Libra development će dobiti u ovoj godini. Ostatak, od 4,38 miliona firmi će biti isplaćen u 2027.

Prijava za dodelu podsticaja za rekonstrukciju objekta u Kralja Petra 19 i prenamenu u hotel podneta je u junu 2024. Savet za ekonomski razvoj je u martu 2025. doneo odluku kojom se podsticaj odobrava u iznosu od 6,8 miliona evra. A sam ugovor o dodeli podsticaja zaključen je u martu ove godine, objavilo je Ministarstvo privrede.

Prema podacima u tekstu ugovora, kompanija se obavezala da će sprovođenjem projekta da izvrši početnu investiciju u materijalna i nematerijalna sredstva u iznosu ne manjem od – 34 miliona evra.

Od toga, najmanje 25 odsto mora da bude iz sopstvenih sredstava, koja ne sadrže bilo kakvu državnu pomoć.

Bivša Jugobanka
Objekat koji se rekonstruiše i prenamenjuje u hotel je zgrada bivše Jugobanke. U vreme kada je ova firma dobila lokacijske uslove, u julu 2024. godine, u objektu su se koristili prizemlje i galerija objekta kao poslovni prostor banke. Ostale etaže su bile prazne i neiskorišćene.

Forbes Srbija je uputio nekoliko pitanja firmi Libra Development, u vezi sa ovim projektom. Pitali smo, između ostalog, da li su radovi na rekonstrukciji počeli. Međutim, do pisanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Međutim, kako se može videti na samoj lokaciji, radovi na ovoj zgradi, odnosno njenoj rekonstrukciji, su u toku. Na zgradi je izrađena nova staklena fasada.

I u Centralnoj evidenciji objedinjene procedure se vidi da je Libra development podnela prijavu radova u aprilu prošle godine. A istog meseca joj je izdata i potvrda prijave radova od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Prema podacima katastra, firma Libra development je upisana kao vlasnik samog objekata koji se rekonstruiše. Parcela na kojoj se objekat nalazi je i dalje u vlasništvu Srbije, a Libre Development ima pravo korišćenja.

Takođe, na parceli postoji zabeležba svojstva kulturnog dobra. Iz lokacijskih uslova se vidi da je predmet spomeničke zaštite bila fasada.

Libra development
Firma Libra development je u ugovoru o dodeli podsticaja označena kao korisnik podsticaja.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), a u i samom ugovoru o podsticaju, ona je 100 odsto u vlasništvu privrednog društva Astral Holdings čije je sedište u Holandiji.

Kao krajnji vlasnici firme Libra development u APR su upisana dva izraelska državljanina. Jedan ima 50 odsto udela, a drugi 45 odsto u ovoj firmi.

Astral Holdings je povezano lice sa privrednim društvom HT Maritime. Ono je u ugovoru o podsticaju označeno kao ulagač u projekat rekonstrukcije hotela u Kralja Petra 19.

HT Maritime je, kako se tvrdi, deo HT grupacije koja se bavi brodotransportom, Hi-Tech ulaganjima, sticanjem udela u privatnim kompanijama, ili upravljanjem ili prodajom nepokretnosti.

Gradili i ranije po Beogradu
Grupacija u okviru koje posluje ulagač u hotel u Kralja Petra 19 realizovala je nekoliko projekata u Srbiji, navodi se u ugovoru o podsticaju.

Među projektima grupacije je stambeni kompleks Kneza Miloša Residence i stambeni kompleks Depo Residence u Bulevaru kralja Aleksandra.

Hotel u Kralja Petra
Firma Libra development je u julu 2024. dobila lokacijske uslove za fazno izvođenje radova na rekonstrukciji, adaptaciji i promeni namene postojećeg poslovnog objekta u hotel KP 19.

Objekat koji se rekonstruiše i menja u hotel je zgrada bivše Jugobanke, vidi se iz lokacijskih uslova. Oni su predvideli dve faze projekta.

Prva se odnosi na prenamenu postojećeg objekta u svrhe turizma, u postojećim gabaritima, bez izvođenja radova.

U drugoj fazi, objekat treba da se rekonstruiše, adaptira i da se obezbedi kapacitet od 67 smeštajnih jedinica.

Lokacijski uslovi predviđali su da radovima na rekonstrukciji budu obuhvaćene sve pozicije ojačavanja postojećih betona i dodavanja novih, radi usklađivanja sa aktuelnim propisima i standardima.

U uslovima se konstatuje da je pri projektovanju i izvođenju radova neophodno se pridržavati uslova Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Potom se u delu lokacijskih uslova navodi da je predmet spomeničke zaštite na ovom objektu – fasada.

„Prema novoprojektovanom rešenju, zadržava se principijelno rešenje izvornog projekta ostakljene fasade-zid zavese, sa izmenom materijala staklenih ispuna, radi zadovoljenja energetske efikasnosti i protivpožarne zaštite. Na fasadi se osim transparentnog kaljenog stakla predviđaju i polja u bojama kovanog novca iz prošlosti koja bi se ritmično smenjivala i metaforički uputila na prvobitnu namenu objekta“.

Subvencije za EXPO hotele
Subvencija firmi Libre Development, dodeljena je u skladu sa Uredbom o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u sektoru usluga hotelskog smeštaja.

Ta uredba je dopunjena 2023. odredbama kojima se reguliše dodela podsticaja u Beogradskom regionu.

Dodela podsticaja za hotele u Beogradskom regionu uvedena je zbog specijalizovane izložbe Expo koja će u Beogradu biti održana 2027.

Ugovor o podsticaju, predviđa i da firma Libra development na zahtev srednjih škola treba da omogući dolazak određenom broju đaka na praksu u hotelskim objektima. Odnosno, da to omogući i zainteresovanim studentima.

Simptom/Forbes Srbija

Mađarski MOL najbliži kupovini 11,3 odsto akcija NIS-a

November 13, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Preciziranje plana trebalo bi da se dogodi sredinom novembra, kada će delegacija iz Moskve doći u Budimpeštu.

Kako piše taj nedeljnik, nisu sve karte stavljene na potencijalne mađarske partnere, već se pregovori vode i sa Emiratima.

Rusi smatraju da je signal o laganom izlasku iz vlasničke strukture NIS-a dovoljan da američka Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog ministarstva finansija (OFAK) “suspenduje sankcije sledeće nedelje”, navedeno je u tekstu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je u utorak da Rusija razgovara sa “trećom stranom” o menadžment strukturi NIS-a, ali da ne može da govori o detaljima.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović saopštila je da su ruski vlasnici kompanije NIS poslali zahtev OFAK za produžetak licence za rad na osnovu pregovora sa trećom stranom.

Sankcije NIS-u uvedene su početkom ove godine zbog ruskog udela u vlasništvu, ali je njihova primena odlagana do 9. oktobra, kada su stupile na snagu.

Simptom/Beta

Forbs Srbija: Ko su vlasnici Terazija u Beogradu

August 11, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Decenijama jedna od najprometnijih saobraćajnica u Beogradu i danas privlači pažnju mnogih zbog lokacije i visoke vrednosti nekretnina na ovom mestu, kao i zbog prometa koji donosi ugostiteljskim i trgovinskim objektima. Od 19. veka promenilo se štošta, ali ostala je jedna česma, nekoliko hotela i građevina od velikog kulturno-istorijskog značaja. Istraživali smo ko su vlasnici Terazija, jednog od nekoliko glavnih trgova u glavnom gradu.

Zgrade, stanovi, lokali, kancelarije
Terazije se prema podacima iz katastra nepokretnosti, prostiru od ulice Dragoslava Jovanovića odnosno zgrade koja je dugo bila prepoznatljiva po turističkoj agenciji Putnik, pa sve do Palate Albanija. Interesantno je da jedna od najpoznatijih zgrada u Beogradu, iako vizuelno dominira Terazijama, administrativno ne pripada ovom trgu već Knez Mihailovoj ulici.

Terazije zauzimaju površinu od oko 5,8 hektara, računajući kolovoz, trotoare i sve parcele koje izlaze na ovaj trg. Na gotovo 470 metara dužine ulice smešteno je 36 zemljišnih parcela na kojima su objekti i jedna koju čine kolovoz i trotoari.

Teritorija Terazija; Foto: Printscreen Geosrbija, Forbes Srbija
Iako bi se pogledom s ulice moglo zaključiti da je isto toliko i zgrada na Terazijama, njih je zapravo dvostruko više. Tačnije, 77 po podacima katastra nepokretnosti. Većina je iza onih glavnih koje izlaze na ulicu, mnogo manje površine, a neke od njih imaju svega nekoliko kvadrata i vode se kao pomoćne zgrade.

Nekoliko objekata se nalazi na parcelama koje izlaze na Terazije, ali kao adresu imaju okolne ulice – Čumićevu, Balkansku, Trg Nikole Pašića… Zbog toga ih nismo uzeli u obzir tokom istraživanja.

A zbir onih koje smo uračunali pokazuje da na Terazijama ima ukupno 259 stanova i 284 poslovna prostora odnosno lokala (uključujući i one u podzemnim prolazima).

Vlasništvo
Iako je prošlo više od dve decenije otkako se ušlo u proces privatizacije i modernizacije, veliki broj nepokretnosti na Terazijama još je u vlasništvu države. Naše istraživanje pokazalo je da gotovo da nema parcele na trgu na kojoj država nije suvlasnik, a na polovini zemljišta je jedini vlasnik dok tzv. vlasnici posebnih delova odnosno zgrada i prostora u njima imaju pravo korišćenja. Država se ne pojavljuje kao vlasnik zemljišta na samo dve parcele, a to su Igumanova palata i Hotel Moskva.

Potpuno je drugačija slika kada je reč o objektima. Država je jedini vlasnik samo dve zgrade, u kojima su MUP i Krsmanovićeva kuća (mesto gde je ozvaničeno nastajanje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca). Većina je u vlasništvu građana i kompanija, bilo državnih ili privatnih.

Shutterstock/trabantos

Kada je reč o posebnim delovima u zgradama, u posedu Republike Srbije ili Grada Beograda nalazi se 35 stanova i 50 poslovnih prostora. Njihov najčešći korisnik je opština Stari grad.

Ostatak se nalazi u privatnom vlasništvu. Iako bi mnogi pomislili da ovim trgom dominiraju veliki stanovi, poznati „salonci“, to je samo delimično tačno. Iako smo naišli na brojne stanove površine iznad 100 pa i 150 kvadrata, na Terazijama ima i garsonjera od dvadesetak kvadratnih metara i stanova srednje veličine od oko 50-60 kvadrata.

Ko su onda vlasnici Terazija?
Ko su vlasnici Terazija? Ukratko, mnogo njih.

Pre svega, to je 398 građana odnosno vlasnika upisanih kao fizička lica.

Sledi 58 privatnih kompanija.

Tu je i pet državnih – Srbijagas, Jugoimport SDPR, Simpo holding, Prosveta i Sloboda Čačak.

Nekoliko organizacija poput Srpske pravoslavne crkve, Zadužbine Sime Andrejevića Igumanova (kojom upravlja crkva odnosno patrijarh), Privredne komore Srbije, Fudbalskog saveza Srbije i Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara.

I na kraju, naravno, Republika Srbija i Grad Beograd (zanimljivo je da jednu nepokretnost na svoje ime u katastru i dalje ima i odavno nepostojeća Državna zajednica Srbije i Crne Gore).

Svi oni imaju poneki kvadrat u svom vlasništvu na centralnom mestu u gradu bilo da je reč o stanovima ili poslovnom prostoru.

Takođe, među građanima odnosno vlasnicima kompanija koje poseduju nepokretnosti ima i stranaca – iz Rusije, Italije, Norveške, Kipra, Mađarske, Gruzije, Crne Gore, Švajcarske, Bugarske…

Poznata imena
Među privatnim vlasnicima nalaze se i neka dobro poznata imena iz poslovnog sveta, od kojih su neki odavno prisutni u biznisu s nekretninama. Tako na Terazijama među vlasnicima nepokretnosti imamo kompanije u vlasništvu porodice Karić, Filipa Ceptera, Danka Đunića, Zvonka Gobeljića, Mileta Dragića. Nekada je i porodica Kostić imala vlasništvo nad nepokretnostima, ali podaci pokazuju da je nedavno promenjen vlasnik.

Tu su i imena poput Stanka Subotića, Aleksandra Kajmakovića, a jednu od kompanija koja je sada vlasnik nekretnina na Terazijama držao je Dragan Đurić, nekadašnji vlasnik Veterinarskog zavoda i predsednik Fudbalskog kluba Partizan.

Tu je i porodica bivšeg ministra Tomislava Momirović čiji je brat Uroš formalni vlasnik kompanije Mona, koja je takođe prisutna na Terazijama.

Među ostalim prepoznatljivim imenima na Terazijama su i kompanije Nicefoods (vlasnik restorana Mekdonalds), Interkomerc, Merkator, BN Bos, BPM, Woby Haus, Prizma Kragujevac, Robne kuće Beograd, Eurosalon, Đak…

Nepokretnosti, stan i poslovni prostor, imaju i dva naša poznata bivša tenisera.

U nastavku, izdvojili smo informacije o vlasnicima nekoliko najprepoznatljivih objekata na Terazijama.

Hotel Kasina
Prvobitni hotel sagrađen je 1860. godine, čak je kratko služio i kao prostor za zasedanje Narodne skupštine. Jedan od najstarijih hotela u Beogradu danas je u vlasništvu kompanije čiji je vlasnik biznismen Aleksandar Kajmaković u javnosti poznat po nadimku Aca Bosanac.

Kajmaković je pazario i Geneks kulu. U svom vlasništvu ima ugostiteljske lokale kao što su Boutique na Trgu Republike i niz restorana u Skadarliji. Polovinom prošle godine osnovao je zajedničku ugostiteljsku firmu sa Predragom Rankovićem Peconijem, srpskim biznismenom i vlasnikom TV Hepi.

Hotel Moskva
Sagrađen 1906. godine za potrebe osiguravajućeg društva “Rosija fonsier”, kroz decenije menjao je vlasnike. Danas je vlasnik poznati proizvođač vojne opreme, Mile Dragić iz Zrenjanina.

Ovo je jedna od retkih parcela gde je isti vlasnik i zemljišta i objekta.

Tri poznata suvlasnika
Zgrada na parnoj strani ulice pri njenom početku nalazi se u vlasništvu firme Hempro AD i preduzeća D Trade.

Vlasnik firme Hempro AD je poznati biznismen Zvonko Gobeljić, u javnosti prisutan još od devedesetih. Gobeljić je osnivač Ekonomskog instituta, bio je direktor DIPOS-a i Vojvođanske banke. U svom posedu imao je i zgradu sa helidromom prekoputa Beogradske arene. Pre dve godine prodao je i kompleks Industrije motora Rakovica kompaniji MK group. Vlasnik je firmi na Kipru, kao i niza domaćih među kojima je i Voda Vrnjci.

Vlasništvo nad ovom zgradom deli sa Bojanom Bajrušević, udovicom biznismena i vozača auto trka Vladimira Kovačevića Trefa.

Treći suvlasnik ove zgrade je firma D Trade. Više od 94% ove firme u rukama je luksemburške kompanije Emerging markets investments. Preostalih 5,74% drži Stanko Subotić.

Hotel Zepter
Prvi komšija Gobeljića, Bajruševićeve i Subotića, je još jedan biznismen. Milan Janković odnosno Filip Cepter.

Firma Juter koja je vlasnik dela poslovnog prostora na ovoj parceli je u vlasništvu firme Jugosava (51%) i kiparske kompanije IF global holding limited. U registru stvarnih vlasnika Filip Cepter vodi se kao 100% vlasnik.

Na ovoj adresi svoj prostor ima i Mona doo u vlasništvu Uroša Momirovića, brata bivšeg ministra Tomislava Momirovića. Mona je vlasnik nepokretnosti i na neparnoj strani Terazija, bliže Ulici Kralja Milana, gde takođe ima butik.

U blizini ove nepokretnosti kompanije Mona sa neparne strane nalazila se i jedna od najstarijih zlatarskih radnji u Beogradu čiji je staž 73 godine. Vlasnik zgrade je firma T37, u rukama biznismena Danka Đunića. Jedan je od osnivača Srpskog poslovnog kluba Privrednik, bivši potpredsednik Vlade, bivši direktor Ekonomskog instituta.

BK Tesla
Vlasnik 20 poslovnih prostora odnosno dve garaže u objektu između čuvene Krsmanovićeve kuće i Palate Atina, jeste BK Tesla, kojom upravlja član porodice Karić. Preduzeće posluje u građevinskom sektoru.

Bogoljub Karić bio je i ministar bez portfelja u Vladi Mirka Marjanovića, u egzilu se nalazio skoro 11 godina. U junu 2022. godine EU je Kariću uvela sankcije zbog navodne veze sa režimom Aleksandra Lukašenka.

Krsmanovićeva kuća; Foto: Shutterstock/Bascar
Ostali
Srpska pravoslavna crkva prisutna je na Terazijama preko svoje prodavnice pored Hotela Moskva (vlasništvo nad parcelom deli sa hotelom).

Na neparnoj strani je poslovni prostor kompanije Reco Real Property. Ona je bila deo MK grupe, ali podaci APR-a pokazuju da je promenila vlasnika.

Na spisku ličnosti iz sveta biznisa koji imaju deo nepokretnosti na Terazijama je i kompanija subotičkog biznismena Lajoša Čakanja, vlasnika Vinarije Zvonko Bogdan, Office Shoes…

Kao i u drugim delovima Srbije, i na prostoru Terazija su imovinsko-pravni odnosi prilično komplikovani, a ima zanimljivih slučajeva vlasništva

Nekoliko građana ima više nepokretnosti u svom vlasništvu bilo da su stanovi ili stan i lokal, a primera radi, jedna ženska osoba ima dva stana u dve zgrade. Tako i dva muškarca imaju po tri stana male kvadrature. Deset suvlasnika na parceli dele i poseban deo zgrade koji se vodi kao stan. Takođe, postoji situacija da firma deli lokal sa fizičkim licem, a još zamršenija je situacija gde firma deli stan sa četvoro građana. Da stvari budu još komplikovanije, jedan stan ima čak 13 suvlasnika.

Ni Terazije nisu imune na nelegalnu gradnju. Pretragom podataka u katastru, naišli smo na objekte manje kvadrature koji nemaju građevinsku dozvolu.

Tekst je nastao uz mentorsku podršku urednika Forbes Srbija u okviru Radionice ekonomskog novinarstva koju organizuju Fakultet političkih nauka i nedeljnik Vreme

Simptom/Forbes Srbija

Američki sud privremeno zabranio Trampu da Rio Tintu preda sveto zemljište Apača

May 11, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U dugotrajnoj borbi oko projekta „Rezolušn bakar“ (Resolution Copper) verska prava Apača iz San Karlosa u Arizoni suprotstavljena su rastućoj potražnji za bakrom, zbog energetske tranzicije i napora Vašingtona da proširi proizvodnju te rude, piše Rojters.

U odluci napisanoj na 18 stranica, američki sudija Stiven Logan je naveo da će „Apači Stronghold“ – neprofitna grupa Apača i njihovih saveznika – verovatno uspeti u svojoj žalbi Vrhovnom sudu i da bi stoga prenos zemljišta trebalo za sada zaustaviti.

Dodao je da je utvrđeno (čak i da je verovatno), da bi se načinila nepopravljiva šteta ukoliko bi se prenos nastavio.

Spor se vodi oko zemljišta na lokaciji „Oak Flat“, koje je u federalnom vlasništvu, i smatra se svetim za Apače.

Lokalitet međutim ima rezerve više od 18,1 miliona tona bakra, ključne komponente za električna vozila i skoro sve elektronske uređaje.

Projekat „Rezolušn“ bi, ako bude pokrenut, načinio krater širine tri kilometra i dubine 304 metra, uništavajući tako mesto gde Apači slave svoja božanstva.

Od 2021. godine, sudovi su odbijali zahtev Apača da se blokira prenos. Presude su odložene odlukom iz 2014. godine koju su doneli Kongres SAD i tadašnji predsednik Barak Obama.

Predsednik Tramp je započeo prenos zemljišta u svom prvom mandatu, potez koji je potom poništio Džozef Bajden, dok je slučaj nastavio da „putuje“ kroz razne sudove.

Vrhovni sud SAD trenutno sada razmatra da li da prihvati slučaj. Vrhovni sud je najmanje 13 puta rekao da će nastaviti da razmatra zahtev za žalbu, što je neobično mnogo i veoma dugo traje.

U međuvremenu, Tramp je prošlog meseca ponovo pokrenuo proces prenosa zemljišta, sa ciljem da sve bude gotovo do 16. juna.

Simptom/Danas/Beta

Imovina zgrada u centru BG: Vlasnik Novosti, suvlasnik Politike, sada najveći akcionar NIP Borbe

November 6, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ugovor o ovoj prodaji potpisan je 29. oktobra, a vest o tome saopštilo je Ministarstvo privrede.

Kompanija Media 026 je vlasnik Večernjih novosti, a poseduje i 50 odsto akcija Politike novine i magazini. Sada je i najveći akcionar NIP Borbe.

Prethodno oglašena prodaja kapitala Borbe krajem avgusta ove godine proglašena je neuspešnom jer nije bilo zainteresovanih ponuđača, a početna vrednost ponuđenih akcija iznosila je 5,5 miliona evra.

U vlasništvu firme je zgrada Borbe u najužem centru Beograda.

„Kompanija Novosti je još pre dve decenije pokrenula sudski postupak sa ciljem da dokaže vlasništvo nad većim delom zgrade na osnovu ranijih ulaganja u nju, ali je taj spor izgubila i sada vlasnik Novosti kupovinom vlasničkih prava u preduzeću Borba – sopstveniku zgrade – praktično preuzima zgradu“, navodi eKapija.