Decenijama jedna od najprometnijih saobraćajnica u Beogradu i danas privlači pažnju mnogih zbog lokacije i visoke vrednosti nekretnina na ovom mestu, kao i zbog prometa koji donosi ugostiteljskim i trgovinskim objektima. Od 19. veka promenilo se štošta, ali ostala je jedna česma, nekoliko hotela i građevina od velikog kulturno-istorijskog značaja. Istraživali smo ko su vlasnici Terazija, jednog od nekoliko glavnih trgova u glavnom gradu.

Zgrade, stanovi, lokali, kancelarije
Terazije se prema podacima iz katastra nepokretnosti, prostiru od ulice Dragoslava Jovanovića odnosno zgrade koja je dugo bila prepoznatljiva po turističkoj agenciji Putnik, pa sve do Palate Albanija. Interesantno je da jedna od najpoznatijih zgrada u Beogradu, iako vizuelno dominira Terazijama, administrativno ne pripada ovom trgu već Knez Mihailovoj ulici.

Terazije zauzimaju površinu od oko 5,8 hektara, računajući kolovoz, trotoare i sve parcele koje izlaze na ovaj trg. Na gotovo 470 metara dužine ulice smešteno je 36 zemljišnih parcela na kojima su objekti i jedna koju čine kolovoz i trotoari.

Teritorija Terazija; Foto: Printscreen Geosrbija, Forbes Srbija
Iako bi se pogledom s ulice moglo zaključiti da je isto toliko i zgrada na Terazijama, njih je zapravo dvostruko više. Tačnije, 77 po podacima katastra nepokretnosti. Većina je iza onih glavnih koje izlaze na ulicu, mnogo manje površine, a neke od njih imaju svega nekoliko kvadrata i vode se kao pomoćne zgrade.

Nekoliko objekata se nalazi na parcelama koje izlaze na Terazije, ali kao adresu imaju okolne ulice – Čumićevu, Balkansku, Trg Nikole Pašića… Zbog toga ih nismo uzeli u obzir tokom istraživanja.

A zbir onih koje smo uračunali pokazuje da na Terazijama ima ukupno 259 stanova i 284 poslovna prostora odnosno lokala (uključujući i one u podzemnim prolazima).

Vlasništvo
Iako je prošlo više od dve decenije otkako se ušlo u proces privatizacije i modernizacije, veliki broj nepokretnosti na Terazijama još je u vlasništvu države. Naše istraživanje pokazalo je da gotovo da nema parcele na trgu na kojoj država nije suvlasnik, a na polovini zemljišta je jedini vlasnik dok tzv. vlasnici posebnih delova odnosno zgrada i prostora u njima imaju pravo korišćenja. Država se ne pojavljuje kao vlasnik zemljišta na samo dve parcele, a to su Igumanova palata i Hotel Moskva.

Potpuno je drugačija slika kada je reč o objektima. Država je jedini vlasnik samo dve zgrade, u kojima su MUP i Krsmanovićeva kuća (mesto gde je ozvaničeno nastajanje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca). Većina je u vlasništvu građana i kompanija, bilo državnih ili privatnih.

Shutterstock/trabantos

Kada je reč o posebnim delovima u zgradama, u posedu Republike Srbije ili Grada Beograda nalazi se 35 stanova i 50 poslovnih prostora. Njihov najčešći korisnik je opština Stari grad.

Ostatak se nalazi u privatnom vlasništvu. Iako bi mnogi pomislili da ovim trgom dominiraju veliki stanovi, poznati „salonci“, to je samo delimično tačno. Iako smo naišli na brojne stanove površine iznad 100 pa i 150 kvadrata, na Terazijama ima i garsonjera od dvadesetak kvadratnih metara i stanova srednje veličine od oko 50-60 kvadrata.

Ko su onda vlasnici Terazija?
Ko su vlasnici Terazija? Ukratko, mnogo njih.

Pre svega, to je 398 građana odnosno vlasnika upisanih kao fizička lica.

Sledi 58 privatnih kompanija.

Tu je i pet državnih – Srbijagas, Jugoimport SDPR, Simpo holding, Prosveta i Sloboda Čačak.

Nekoliko organizacija poput Srpske pravoslavne crkve, Zadužbine Sime Andrejevića Igumanova (kojom upravlja crkva odnosno patrijarh), Privredne komore Srbije, Fudbalskog saveza Srbije i Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara.

I na kraju, naravno, Republika Srbija i Grad Beograd (zanimljivo je da jednu nepokretnost na svoje ime u katastru i dalje ima i odavno nepostojeća Državna zajednica Srbije i Crne Gore).

Svi oni imaju poneki kvadrat u svom vlasništvu na centralnom mestu u gradu bilo da je reč o stanovima ili poslovnom prostoru.

Takođe, među građanima odnosno vlasnicima kompanija koje poseduju nepokretnosti ima i stranaca – iz Rusije, Italije, Norveške, Kipra, Mađarske, Gruzije, Crne Gore, Švajcarske, Bugarske…

Poznata imena
Među privatnim vlasnicima nalaze se i neka dobro poznata imena iz poslovnog sveta, od kojih su neki odavno prisutni u biznisu s nekretninama. Tako na Terazijama među vlasnicima nepokretnosti imamo kompanije u vlasništvu porodice Karić, Filipa Ceptera, Danka Đunića, Zvonka Gobeljića, Mileta Dragića. Nekada je i porodica Kostić imala vlasništvo nad nepokretnostima, ali podaci pokazuju da je nedavno promenjen vlasnik.

Tu su i imena poput Stanka Subotića, Aleksandra Kajmakovića, a jednu od kompanija koja je sada vlasnik nekretnina na Terazijama držao je Dragan Đurić, nekadašnji vlasnik Veterinarskog zavoda i predsednik Fudbalskog kluba Partizan.

Tu je i porodica bivšeg ministra Tomislava Momirović čiji je brat Uroš formalni vlasnik kompanije Mona, koja je takođe prisutna na Terazijama.

Među ostalim prepoznatljivim imenima na Terazijama su i kompanije Nicefoods (vlasnik restorana Mekdonalds), Interkomerc, Merkator, BN Bos, BPM, Woby Haus, Prizma Kragujevac, Robne kuće Beograd, Eurosalon, Đak…

Nepokretnosti, stan i poslovni prostor, imaju i dva naša poznata bivša tenisera.

U nastavku, izdvojili smo informacije o vlasnicima nekoliko najprepoznatljivih objekata na Terazijama.

Hotel Kasina
Prvobitni hotel sagrađen je 1860. godine, čak je kratko služio i kao prostor za zasedanje Narodne skupštine. Jedan od najstarijih hotela u Beogradu danas je u vlasništvu kompanije čiji je vlasnik biznismen Aleksandar Kajmaković u javnosti poznat po nadimku Aca Bosanac.

Kajmaković je pazario i Geneks kulu. U svom vlasništvu ima ugostiteljske lokale kao što su Boutique na Trgu Republike i niz restorana u Skadarliji. Polovinom prošle godine osnovao je zajedničku ugostiteljsku firmu sa Predragom Rankovićem Peconijem, srpskim biznismenom i vlasnikom TV Hepi.

Hotel Moskva
Sagrađen 1906. godine za potrebe osiguravajućeg društva “Rosija fonsier”, kroz decenije menjao je vlasnike. Danas je vlasnik poznati proizvođač vojne opreme, Mile Dragić iz Zrenjanina.

Ovo je jedna od retkih parcela gde je isti vlasnik i zemljišta i objekta.

Tri poznata suvlasnika
Zgrada na parnoj strani ulice pri njenom početku nalazi se u vlasništvu firme Hempro AD i preduzeća D Trade.

Vlasnik firme Hempro AD je poznati biznismen Zvonko Gobeljić, u javnosti prisutan još od devedesetih. Gobeljić je osnivač Ekonomskog instituta, bio je direktor DIPOS-a i Vojvođanske banke. U svom posedu imao je i zgradu sa helidromom prekoputa Beogradske arene. Pre dve godine prodao je i kompleks Industrije motora Rakovica kompaniji MK group. Vlasnik je firmi na Kipru, kao i niza domaćih među kojima je i Voda Vrnjci.

Vlasništvo nad ovom zgradom deli sa Bojanom Bajrušević, udovicom biznismena i vozača auto trka Vladimira Kovačevića Trefa.

Treći suvlasnik ove zgrade je firma D Trade. Više od 94% ove firme u rukama je luksemburške kompanije Emerging markets investments. Preostalih 5,74% drži Stanko Subotić.

Hotel Zepter
Prvi komšija Gobeljića, Bajruševićeve i Subotića, je još jedan biznismen. Milan Janković odnosno Filip Cepter.

Firma Juter koja je vlasnik dela poslovnog prostora na ovoj parceli je u vlasništvu firme Jugosava (51%) i kiparske kompanije IF global holding limited. U registru stvarnih vlasnika Filip Cepter vodi se kao 100% vlasnik.

Na ovoj adresi svoj prostor ima i Mona doo u vlasništvu Uroša Momirovića, brata bivšeg ministra Tomislava Momirovića. Mona je vlasnik nepokretnosti i na neparnoj strani Terazija, bliže Ulici Kralja Milana, gde takođe ima butik.

U blizini ove nepokretnosti kompanije Mona sa neparne strane nalazila se i jedna od najstarijih zlatarskih radnji u Beogradu čiji je staž 73 godine. Vlasnik zgrade je firma T37, u rukama biznismena Danka Đunića. Jedan je od osnivača Srpskog poslovnog kluba Privrednik, bivši potpredsednik Vlade, bivši direktor Ekonomskog instituta.

BK Tesla
Vlasnik 20 poslovnih prostora odnosno dve garaže u objektu između čuvene Krsmanovićeve kuće i Palate Atina, jeste BK Tesla, kojom upravlja član porodice Karić. Preduzeće posluje u građevinskom sektoru.

Bogoljub Karić bio je i ministar bez portfelja u Vladi Mirka Marjanovića, u egzilu se nalazio skoro 11 godina. U junu 2022. godine EU je Kariću uvela sankcije zbog navodne veze sa režimom Aleksandra Lukašenka.

Krsmanovićeva kuća; Foto: Shutterstock/Bascar
Ostali
Srpska pravoslavna crkva prisutna je na Terazijama preko svoje prodavnice pored Hotela Moskva (vlasništvo nad parcelom deli sa hotelom).

Na neparnoj strani je poslovni prostor kompanije Reco Real Property. Ona je bila deo MK grupe, ali podaci APR-a pokazuju da je promenila vlasnika.

Na spisku ličnosti iz sveta biznisa koji imaju deo nepokretnosti na Terazijama je i kompanija subotičkog biznismena Lajoša Čakanja, vlasnika Vinarije Zvonko Bogdan, Office Shoes…

Kao i u drugim delovima Srbije, i na prostoru Terazija su imovinsko-pravni odnosi prilično komplikovani, a ima zanimljivih slučajeva vlasništva

Nekoliko građana ima više nepokretnosti u svom vlasništvu bilo da su stanovi ili stan i lokal, a primera radi, jedna ženska osoba ima dva stana u dve zgrade. Tako i dva muškarca imaju po tri stana male kvadrature. Deset suvlasnika na parceli dele i poseban deo zgrade koji se vodi kao stan. Takođe, postoji situacija da firma deli lokal sa fizičkim licem, a još zamršenija je situacija gde firma deli stan sa četvoro građana. Da stvari budu još komplikovanije, jedan stan ima čak 13 suvlasnika.

Ni Terazije nisu imune na nelegalnu gradnju. Pretragom podataka u katastru, naišli smo na objekte manje kvadrature koji nemaju građevinsku dozvolu.

 

Tekst je nastao uz mentorsku podršku urednika Forbes Srbija u okviru Radionice ekonomskog novinarstva koju organizuju Fakultet političkih nauka i nedeljnik Vreme

Simptom/Forbes Srbija