Istovremeno, Jovanović je gostujući na internet platformi “Podkast TV”, u emisiji koju vodi i uređuje politikolog Vladimir Pavićević, ocenio da bi “verovatno bilo bolje” da je studentski pokret išao na još širu političku platformu i dogovor sa ostatkom opozicije i drugim pokretima, aktivističkim grupama, esnafskim udruženjima itd., što bi, kako je naveo, zasigurno rezultiralo pobedom nad aktuelnom vlašću.

“Možda je trebalo pokušati da se napravi dogovor svih aktera i da ta (najšira) lista sadrži i neke članove opozicionih stranaka, pre svega one sa vrlo jasnim akademskim renomeom. I one čiji je vanstranački, bilo akademski bilo univerzitetski bilo poslovni ili drugi ugled nesporan. Takva jedna – lista uglednih pojedinaca – imala bi neverovatan vetar u leđa, i uz podršku esnafa, udruženja, civilnog sektora, komora itd., siguran sam, bacila na kolena vladajuću koaliciju”, ocenio je Jovanović.

Kako je dodao, pošto taj idealni scenario nije prošao, imaćemo verovatno pored studentske i neke opozicione aktere na izborima.

“U toj matematici najbolje je dati glas najjačoj listi (studentima). Naravno, realno je očekivanje da članovi stranaka glasaju za svoje stranke ali je potrebno realistično sagledavati okolnosti i biti stvarno ubeđen da će (one) preći cenzus. Ostavljanje opozicionih glasova ispod cenzusa može biti i te kako kobno u ovakvoj situaciji”, naveo je Jovanović, procenjujući da će se na izborima odlučivati “u par procenata”.

Foto: Simptom, 15. mart, protest/arhiva

“U situaciji kada je (na antirežimskoj strani) svaka vaška obaška, može se desiti da jedan, dva ili maksimum tri procenta prevagnu na ovu ili onu stranu”, zaključio je Nikola Jovanović.

Simptom/M. M.