Pivljanin u razgovoru za portal “Simptom” kaže da je od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu (1. novembra 2024) naovamo “Vučić politički mrtvac”, dezorijentisan i izgubljen, neko čiji je svaki potez pogrešan, i da će na tok budućih događaja imati malo ili nimalo uticaja, te predviđa da će mu ostati jedino da stvar razvlači i mrcvari do izbora na koje će, kako smatra, morati ići, po sebe i svoju poziciju, u još nepovoljnijim okolnostima.

“Izbori za njega predstavljaju politički kraj… Može da ih izgubi ako se uspostavi adekvatna alternativa, a i ako ih dobije (na njegov način, znamo kako to izgleda) u ovoj atmosferi mu ih niko neće priznati. Njegov pad će biti sličan padu Slobodana Miloševića”, smatra Pivljanin. (Milošević nije priznao poraz na izborima od protivkandidata Vojislava Koštunice 24. septembra 2000. pa je došlo do demonstracija 5. oktobra kada je svrgnut.)

On je na stanovištu već praktično prisutne, društveno-političke dihotomije u srpskoj stvarnosti, gde Vučić, koji gotovo da je potpuno izgubio bitku sa društvom, kao i trajno i nepovratno deo svoje dosadašnje moći i uticaja, ipak i dalje raspolaže aparatom sile (policije i službe bezbednosti), što mu pruža mogućnost da se održi i opstaje.

Foto: X nalog, Milan Marić, Novi Sad, 1. 11. 2025.

“Nemam nikakvu sumnju da je ovaj režim u strmoglavom padu i da Vučić sve manje ima vlast i sve manje je u stanju da kontroliše situaciju, ali još uvek ima moć – oličenu u represivnom aparatu. Njegov opstanak visi o tankom koncu policijske i udbaške lojalnosti, dakle na goloj sili. Studenti i pobunjeni narod su obavili svoj deo posla, eliminisali strah, oslobodili ljude i razmrdali temelje koruptivnog režima, ali dok god policija „ne spusti štitove“ ova agonija tinjajućeg i tihog građanskog rata će trajati”, ocenio je Pivljanin.

Na konstataciju da na čelu zemlje imamo osornog čoveka, sve obesnijeg kako odmiče aktuelna politička kriza, bez i najmanjeg osećaja da je potrebno smirivanje tenzija u društvu i dogovor oko stvarno fer i demokratskih izbora, te upitan kako u takvim okolnostima uopšte ishoditi (vanredne) izbore, ali i kada očekuje njihovo raspisivanje, Pivljanin odgovara onda “kada Vučić proceni da može da ih dobije”.

Foto: Simptom, 15. mart, protest/arhiva

Kaže da sve deluje kao da se odlučio na “beskrajno odugovlačenje”.

“… računajući da će se protesti iscrpiti i stati, da će on potom konsolidovati redove i lakše obaviti posao, ali se ispostavilo da je vatra bunta ponovo buknula a stigli su još veći i konkretniji problemi sa pretećim energetskim kolapsom zbog krize oko NIS-a. Sada mu je samo ostalo da stvar razvlači dokle god bude mogao, ali u nekom momentu to više neće zavisiti od njega i moraće na izbore u još nepovoljnijim okolnostima”, navodi sagovornik, ponavljajući da rezultanta poteza “političkog zombija bez jasne orijentacije, koji ide iz greške u grešku, nikako ne može biti povoljna po njega”.

Foto: Mreža X, Novi Sad, 1. 11. 2025.

Sa strane se čini kao da je vlast dobrano pritisnuta, ne samo pod uticajem masovnih protesta studenata i pobunjenih građana više od godinu dana, već i spoljnopolitički gledano, praktično stešnjena interesima velikih sila koji se prelamaju ovde i očituju i preko situacije u vezi sa NIS-om.

Na pitanje vidi li režim u jednoj iznuđenoj poziciji i da se od spolja želi isterati na čistac, Pivljanin se slaže da se “Vučiću i sa spoljnopolitičkog stanovišta suzio prostor” i da bi se to moglo reći, ali da bi možda prikladnija formulacija bila “da je sam sebe zakrečio u čošak, nemajući više kud”.

Foto: Novi Sad, 1. 11. 2025, komemoracija

“Izgubio je političke „sponzore“ u Nemačkoj, Makron ima svoje probleme, a Evropska unija polako ali sigurno odustaje od podrške njegovoj tzv. stabilokratiji koja to odavno nije – vide da je napravio potpunu anomiju od društva i politike koja više nije održiva. Proigrao je i podršku Putina koji mu, realno, nije ni mogao biti od neke pomoći osim da na rusofiliji kod Srba motiviše veći broj glasača i koji mu je tvrdim stavom oko NIS-a i pretnjom zavrtanja gasa dodatno zategao svileni gajtan oko vrata, a kod Amerikanaca ga je pretekao njegov prekodrinski klon Dodik koji je za sebe „isposlovao“ skidanje sankcija i, očigledno, povratak u krilo Amerike iz kog je i lansiran. Moglo bi se reći da jeste isteran na čistac, ali je tačnije reći da je sam sebe zakrečio u čošak i da nazad nema kud, a napred je živi pesak. Za njega, koji se pokazao kao dušmanin svome narodu i svim građanima Srbije, baš me briga, ali problem je što ćemo račune koji stignu na njegovu adresu mi plaćati”, zaključuje glavni urednik štampanog izdanja “Nove” Ranko Pivljanin.

Simptom/M. M.