Srpski politikolog i novinar objašnjava za portal “Simptom” da su takva Vučićeva nastojanja krajnje očekivana budući da, kako kaže, sva relevantna istraživanja javnog mnjenja – i ona prezentovana nedavno – pokazuju da u jedinstvenoj sveopozicionoj priči (studenti + opozicija) i referendumskoj atmosferi, te sledstveno tome nastupu na jednoj listi, režim “gotovo da nema šta da traži”.

“Da budemo načisto, i u slučaju da studentska lista nastupi na jednoj, a sva opozicija na drugoj, nema dileme o rezultatu izbora, sudeći po istraživanjima. Čak ni u slučaju da opozicija izađe u najviše dve kolone, npr. jednoj proevropskoj, drugoj konzervativno-nacionalnoj, ni tad ne bi trebalo da bude sporan rezultat izbora. Ipak, kako su međusobice unutar opozicije već same po sebi izražene, a nijedna od pomenutih varijanata ne izgleda, barem u ovom momentu, kao mnogo realna, ni nastojanja režima da te antagonizme učini i većim i da na izborima nastupi svako ponaosob ne treba da čude”, pojašnjava Milivojević, inače direktor marketinške agencije Pragma.

Prema njegovim rečima, u jednom takvom, po vlast idealnom scenariju, veliki deo glasova tzv. opozicionog kolača ostao bi ispod cenzusa i završio u jednom bunaru, omogućivši možda i ponovnu većinu režimu.

“To je ta igranka koju gledamo i nije prvi put… Sve će se pojačavati i ići u tom pravcu u periodu koji je pred nama i kako bude tekla kampanja, od dirigovanih istraživanja preko poruka koje se budu slale. Opozicija će biti ohrabrivana da nastupi što razjedinjenije na izborima…”, predviđa politikolog.

Foto: Mirko Rodić, Estock

Milivojević je i inače kritičan prema izvesnim potezima parlamentarne opozicije, pre svega u pogledu njene pasivnosti u zakonodavnom domu kada je posredi koordinacija sa studentima i pobunjenom javnošću.

Kako kaže, na zahtev studenata u blokadi još od maja da se napuste zasedanja parlamenta i bojkotuju sednice (ne i da se vrate mandati), te tako ospori legitimitet vlasti, opozicija je ostala “gluvonema”.

“Studenti su u maju ispostavili zahtev za vanrednim parlamentarnim izborima, a mi do dan-danas još nismo čuli da je ijedan poslanik opozicije potpisao takav zahtev. Prema tome, jasno je da je opozicija odlučila da ne sledi studentski zahtev. Ponašanje srpske parlamentarne opozicije vidim kao neprincipijelno i pomalo zavereničko prema studentskoj listi. Na jedan dečji, ljubomoran način nastupaju i može se reći da nije prepoznat glas građana (u protestima)”, ocenio je Milivojević, pritom izdvajajući Demokratsku stranku i Ekološki ustanak kao “dobre primere političkih subjekata”.

Foto: X mreža/Vidovdan, Trg Slavija

Oni su, smatra sagovornik, nastupili veoma odgovorno sa stavom da će, “ako studenti to zatraže, prihvatiti i da ne izađu na naredne izbore”. (Uz njih, podsetimo, stoje i vanparlamentarni SDS, pokret Kreni-Promeni, kao i Srpski pokret Dveri na istom stanovištu, praktično bezuslovne podrške studentskoj listi.)

“Svi ostali na stvari očigledno gledaju na jedan vrlo lukrativan način.”

Na pitanje o studentskoj listi, tj. koliko će studenti na svojim plećima uspeti da zadrže pritisak serviran svakodnevno sa raznih (pre svega režimskih) strana, da se njihova lista predoči javnosti, a da se oni izjasne o važnim državnim i nacionalnim temama (KiM, RS, sankcije Rusiji, pitanje kvalifikacije zločina u Srebrenici, odnosa prema Srbima u regionu itd.), Milivojević kaže da svi oni koji bi da ih isteraju načistac po tim pitanjima nisu nimalo dobronamerni, postavljajući kontrapitanje “zašto bi studenti žurili i ranili sa time?”.

“Studenti nemaju obavezu ni prema kome da izlaze sa imenima i prezimenima svojih kandidata za narodne poslanike, kamoli da odgovaraju na pitanja o velikim nacionalnim temama. Jesu li raspisani izbori? Nisu. Je l’ opozicija izašla sa svojim kandidatima? Nije. Je l’ izašla vlast? Nije. Zašto bi to jedini radili studenti?

“Kada je o programu reč, kako sam razumeo, studentski pokret je već izašao sa stavom da je za njih validan Ustav Srbije i preambula kada je u pitanju Kosovo i Metohija. To je apsolutno dovoljno. Što se tiče odnosa sa Srbima izvan Srbije, pre svega u Bosni i Hercegovini (Republici Srpskoj) i Crnoj Gori, i tu je Ustav jasan, kao i Zakon o državljanstvu”, kaže politikolog, napominjući da su pravila takva da “svako ko ima 18 godina, a prihvata Srbiju kao svoju državu, iako u njoj ne živi, ima pravo na srpsko državljanstvo”.

Foto: Trg Slavija, X nalog I. Ivanović

Međutim, dodaje on, upravo onaj ko poteže velike nacionalne teme i tzv. državotvorni korpus pitanja, i preko svojih medija traži od studenata da se izjasne, maksimalno je kontaminirao sve te procese.

“Pitam, koliko ljudi iz RS ima državljanstvo Srbije? Pa onoliko koliko to pasuje predsedniku države, tj. onoliko koliko Aleksandar Vučić odluči da mu je za svake izbore potrebno! Upravo je on taj koji državljanstvo koristi kao sredstvo ucene za te ljude, po principu ‘dobićeš državljanstvo ali ćeš doći npr. da glasaš na lokalnim izborima iz Mrkonjić Grada u Rači Kragujevačkoj’… Vučić je taj koji na taj način pravi svađu između dva dela istog, srpskog naroda. Stoga, ponavljam, studenti nikome i ni za šta nisu dužni, pogotovo ne nekome ko osvedočeno pravi razdore u zemlji i narodu”, zaključio je Cvijetin Milivojević.

Simptom/M. M.