Fransoa Bajru je Izašao pred novinare u ponedeljak mnogo sabraniji nego što se može očekivati od političara u ćorsokaku. Rekao je da je zamolio predsednika da sazove vanrednu sednicu parlamenta 8. septembra kako bi premijer postavio pitanje poverenja još pre rasprave o budžetu.

Time francunski premijer želi da obezbedi podršku za budžet koji predviđa velike mere štednje. To u Francuskoj nailazi izaziva široko odbijanje. Manjinska vlada je predvidela da uštedi 44 milijarde evra. Cilj je da se deficit svede na 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda. I to bi bilo daleko od dogovorenih kriterijuma u Evropskoj uniji. Simbol ovih mera je i ukidanje dva praznika, piše Dojče vele.

Bajru se odvažio na korak koji ne ugrožava samo njegovu političku karijeru. Predsednik države Makron bi u slučaju premijerovog neuspeha morao četvrti put za 600 dana da pronađe novog šefa vlade.

Tri prethodna premijera Elizabet Born, Gabrijel Atal, Mišel Barnije održala su se na dužnosti veoma kratko, što se dešavalo samo u doba najvećih kriza Treće Republike.

Francuska kao 1932. i 1933?

Početkom tridesetih godina prošlog veka Francuska je bila teško pogođena svetskom ekonomskom krizom. Vlade su dolazile i odlazile, premijeri su padali na mesečnom nivou. Francuska je između 1932. i 1933. imala šest premijera. To je bio znak političke paraliz

A uzrok je bio uvek isti – svađa oko budžeta. Određivanje državnog budžeta je isključivo u nadležnosti parlamenta.

Ni jedan predloženi plan, od povećanja poreza, smanjivanja izdataka, specijalnih mera, nije mogao da uvere većinu poslanika. Tako je državni budžet postao kamen spoticanja koji je potkopao veru u demokratiju.

Dilema pred kojom stoji Bajru

Devedeset godina kasnije ponešto izgleda kao već viđeno. Francuska je prezadužena sa 3000 milijardi evra, a kamate svake godine proždiru na desetine milijardi u budžetu. Brisel upozorava da mora da se štedi, a finansijska tržišta posmatraju sa nepoverenjem francusku finansijsku politiku.

Berza je vest o potezu francuskog premijera propratila padom kursa i rastom kamata za državne obveznice. One su ovog meseca nadmašile nivo grčkih. Bez verodostojnog plana za konsolidovanj finansija, Parizu bi mogao da dovede do opadanja kreditnog rejtinga kod rejting agencija.

Vlada kombinuje smanjenje subvencija, usporavanje rasta socijalnih izdataka i umereno povećanje poreza za one koji najviše zarađuju. Tu umerenu mešavinu mera štednje odavno predlažu ekonomisti. Ali problem nije u merama već u parlamentu.

Francuska opozicija – svi protiv premijera

Od parlamentarnih izbora 2024. vlada nema apsolutnu većinu u parlamentu. Postoje tri velika bloka. Ultradesni Nacionalni savez, centar koji podržava predsednika i levičarski savez, piše Dojče vele.

Nacionalni savez otvoreno zagovara nove izbore: „Glasaćemo protiv premijera. Samo bi raspuštanje parlamenta dalo šansu Francuzima da odluče o svojoj budućnosti”, napisala Marin le Pen na platformi Iks. Prema jednoj sudskoj odluci Le Pen više ne može da se kandiduje. Umesto štednje Nacionalni savez predlaže investicije u policiju, armiju kao i jačanje kupovne moći. To bi se finansiralo novim zaduživanjem.

I leva opozicija smatra da Bajru ima pogrešan pristup. Ekstremna levica okupljena u stranci Nepokorena francuska planira za 10. septembar protestnu akciju sličnu generalnom štrajku. Ali i zeleni, komunisti i socijalisti u međuvremenu isključuju bilo kakvu podršku premijeru, pa većina za Bajrua nije na vidiku. Šef socijalista Olivier For govori o „nefer budžetu i u jednom televizijskom intevjuu obećava da će predočiti „alternativni budžet” koji će verovatno sadržati novi porez za koncerne i bogataše.

I u konzervativnom bloku je budžet sporan. Ksavje Bertran, predsednik regiona O de Frans, upozorio je da bi najavljene mere mogle da nesrazmerno opterete srednji sloj. Dodao bi da previše tvrd kurs štednje ne bi rešio budžetske probleme, a ojačao bi Nacionalni savez koji ionako vodi u anketama.

Francuska vlada upozorava na moguću intervenciju MMF-a

Vlada pokušava da zadobije poverenje većine upozoravajući istovremeno na posledice neuspeha. Ministar finansija Erik Lombar je u utorak (26.08.) izjavio za francuski radio da vlada ne želi „politiku straha” ali da je rizik stvaran i da bi u najgorem slučaju mogao da interveniše i Međunarodni monetarni fond.

„Naša je odgovornost da zadržimo poverenje tržišta. Mi se krećemo u pravom smeru”, izajvio je Lombar, upozoravajući istovremeno na kamatno opterećenje. Rekao je da bi Francuska već sada mogla da bude više opterećena kamatama nego Italija.

Za narednu godinu ministar je najavio „sanacioni fer budžet”. Planirano je da se uštedi 44 milijardi evra. Lamper je rekao da bi najjači morali da doprinesu najviše, kako bi stanovništvo uvidelo da se štednja sprovodi pravedno.

Fransoa Bajru: Premijer na opoziv

Premijer Bajru je u neugodnoj situaciji. Bez drastičnih mera izgubiće poverenje na finansijskom tržištu. A za drastične mere neće moći da obezbedi parlamentarnu većinu u glasanju za budžet naredne godine. Zato je pitanje poverenju zapravo klađenje na stabilnost ukupnog sistema.

Ako premijer ne bude imao uspeha 8. septembra, predsednik Makron koji podržava mere štednje, mora da donese teške odluke. Da li da posle samo godinundana ponovo raspiše parlamentarne izbore? Ili da formira ekspertnu vladu? Ili da izabere premijera iz neke druge stranke? Ili će godinu i po pre isteka svog mandata raspisati i predsedničke izbore i tako otvoriti putz a potpunu promenu vlasti?

Glavno pitanje čeka odgovor: Kako da se vlada zemljom čije finansije su se otele kontroli, a većina nije spremna da prihvati teret?

Simptom/N1/Dojče Vele