On ističe da je železnica zapravo – geopolitičko pitanje, a da se Srbija bori da bude centralna zemlja kroz koju će prolaziti brze pruge od Evrope ka Aziji.

“Ovo je bio naš prvi razgovor i nastavićemo pregovore. Ja sam turskog kolegu pozvao na otvaranje brze pruge od Novog Sada do Subotice, 24. novembra, kada će razgovarati sa mnom i sa mađarskim ministrom Lazarom Janošem o kraku brze pruge koju gradimo prema Turskoj”, rekao je Vesić za Kurir TV.

Kada je reč o Bugarskoj, podsetio je da u toj zemlji slede u oktobru izbori pa očekuje da se i ova zemlja uključi u ovaj projekat posle formiranja vlade.

“Naša pruga je završena a biće nastavljena do Budimpešte. Mađarska gradi 164 kilometara dugu brzu prugu, koja će biti gotova do kraja 2026. Mi nastavljamo, gradimo 230 kilometara brzu prugu od Beograda do Niša, za brzinu od 200 kilometara na sat. I završavamo prugu Niš – Brestovac, dužine 23 km, do februara”, naveo je ministar Vesić.

Podsetio je da je sa Vladom Severne Makedonije dogovoren zajednički projekat izgradnje brze pruge od Brestovca do Skoplja – 135 kilometara u Srbiji i još 50 od granice do Skoplja, za šta će dve zemlje zajednički tražiti novac od EU ali i od drugih finansijera ako u Briselu ne bude sluha. U Grčkoj se, dodao je, već projektuje brza pruga, u dogovoru predsednika Aleksandra Vučića i premijera Kirjakosa Micotakisa, od Soluna do Idomenija, na grčko-makedonskoj granici, nakon čega ostaje da se uradi deo od Skoplja do Grčke, budući da već postoji pruga od Soluna do Atine koja se rekonstruiše.

“Imaćemo brzu prugu od Budimpešte do Atine, dugu 1.521 kilometar, koja će biti kičma železničkog saobraćaja ovog dela Evrope, a ići će kroz Srbiju. Treba nam krak ove pruge od Niša do Istanbula”, rekao je Vesić.

U tom smislu, uz podatak da Turska ima 2.500 kilometra brzih pruga, za brzine od 200 do 250 kilometara na sat, Vesić je ukazao da je Srbija zainteresovana i da se preko Bugarske poveže sa Turskom i dalje na istok.

“Oni imaju prugu do Basre u Iraku. Grade preko Azerbejdžana prugu prema Kini. Počeli su da grade brzu prugu Istanbul – bugarsko-turska granica. U Bugarskoj već grade prugu za brzinu 160 kiometara na sat, od Sofije do Dragomana, na granici sa Srbijom. Mi bismo trebali da rešimo pitanje trase brze pruge od Niša”, pojasnio je Vesić i dodao da je pre skoro godinu dana naložio da se rade idejni projekat ove pruge.

Ukazao je da se već realizuje projekat obnove pruge Niš – Dimitrovgrad, ali za brzine od 120 kilometara na sat te da će studije pokazati da li će se raditi nova trasa za krak od Niša trebalo da ide ka Bugarskoj.

“Bilo kako bilo, imaćemo krak ka Bugarskoj do Turske, prugom koja će dalje preko Turske voditi do Iraka i Kine i obezbediće da budemo povezani”, dodao je Vesić.

Poručio je da je železnica – geopolitika, te da se Srbija bori da svi železnički koridori idu upravo preko naše teritorije.

“Neko iz EU je forsirao koridor preko Rumunije prema Grčkoj i Turskoj kao i koridor od Albanije do Bugarske. Odlukom Aleksandra Vučića da Srbija počne da ulaže u brzu prugu na Koridoru 10 mi smo sprečili da se ostvari taj, za Srbiju, mračan scenario. Zato je važno da se izborimo da budemo centralna zemlja kroz koju prolaze pruge”, naglasio je ministar.

Preneo je i da je turski ministar itekako zainteresovan za železničko povezivanje za Srbijom.

“Naravno da je zainteresovan jer šta mu vredi pruga do Kine, ako se ne poveže sa Bečom, Pragom, a to može preko Srbije. Zato su važni odnosi predsednika Vučića i Erdogana jer Turskoj ne pada napamet bilo koji drugi koridor osim kroz Srbiju. Dogovorili smo deklaraciju četiri zemlje – Mađarske, Srbije, Bugarske i Turske, da zajednički uđemo u projekat izgradnje tog kraka brze pruge.
Izaćićemo na luku Pirej, prugom do Atine, ali i na Bosfor i moći ćemo našu poziciju da iskoristimo. Zato je ovaj razgovar danas bio važan, jer znači dodatni razvoj za Srbiju”, zaključio je Vesić.

Simptom/B92